Spajanje optikih vlakana

UVOD
Postoje dva osnovna naina spajanja optikih vlakana:
- splajsovanje, formira permanentnu konekciju 2 vlakna u opt. sistemu
- spajanje vlakana putem konektora, omoguuje spajanje dva vlakna bez fizike veze izmeu
njih, to je tipino za terminalne take.
Postoje 2 tipa splajsovanja:
- fuziono splajsovanje i daje visoko kvalitetan spoj dva vlakna, sa najmanjim moguim
slabljenjem na mestu spoja (u opsegu 0.01 dB do 0.1 dB) i gde su ovakvi spojevi praktino
bez refleksije.
- mehaniko splajsovanje koristi u sluajevima hitne restauracije vlakana (kidanje vlakana na
bitnim trasama, neeljena oteenja itd.), jer je jednostavno, jeftino i lako reenje (0.05 dB do
0.2 dB).
Za nastavljanje vlakana bez fizikog spajanja koriste se specijalno konstruisani konektori
da bi dva optika vlakna doveli u takav meusobni poloaj, da im se jezgra poklapaju i da su
im eone strane u dodiru. Pri spajanju vlakana uz pomo konektora mogu se javiti tri osnovne
greke:
- ose vlakana su paralelne, ali se ne preklapaju,
- ose vlakana zaklapaju odreeni ugao i
- eone povrine vlakana nisu u dodiru.
Konektori se koriste u aplikacijama gde se zahteva fleksibilnost pri rutiranju optikih
signala, od izvora do prijemnika i kad je rekonfiguracija sistema povremeno neophodna
(prljav konektor moe uneti slabljenje i do 10 dB).
Prstenasta navlaka (ferrule) je ispupeni deo konektora koji predstavlja kuite za
vlakno i mehanizam koji obezbeuje aksijalni pritisak izmeu dva konektora koji se dodiruju.
Krajnja povrina konektora je specijalno obraena (polirana), kako bi minimalizovala
refleksiju na mestu spoja dva konektora. Svaka povrina reflektuje oko 4% svetlosti. U
koherentnim sistemima, totalna refleksijamoe iznositi i do 15%. Ukupna refleksija zavisi od
od prostora izmeu krajeva dva konektora koji se spajaju i od kvaliteta poliranja konektora.
Konektori sa fizikim kontaktom koriste kruno poliranje kako bi se obezbedilo da se
konektori meusobno dodiruju bez stvaranja prostora izmeu njih.

2
Ljubia Stevi

Spajanje optikih vlakana

1. MEHANIKO SPAJANJE OPTIKIH VLAKANA

Ovo je precizni proces povezivanje, vrstim mehanikim dranjem optikih vlakana
na jedno mesto. Spajanje je izvedeno tako da svetlost moe proi sa jednog vlakna na drugo.
Kod mehanikog spajanja, dva ogoljena optika vlakna, sa ravno odseenim krajevima se
sueljavaju u cevicama mehanikih spojeva. Predpostavljajui perfektno sueljavanje, na
svakom kraju dolazi do Fresnel-ove refleksije (4%), to je jednako gubitku od 0,35 dB za
"spoj".
Da bi se smanjili gubici na spoju, mogu se koristiti razliiti materijali koji imaju
indeks prelamanja slian kao omota optikog vlakna, te se time smanjuje rasipanje svetlosti
na spoju.
Mehaniki spojevi koji ne koriste cevice ispunjene gelom, imaju V-urez koji
obezbeuje centriranost optikih vlakana koja se sueljavaju. Na optiko vlakno u tako
obrazovanoj upljini deluje mali pritisak, da bi se ono uljebilo i centriralo.
Spoj optikih vlakana, zajedno sa delom primarne zatite, odn. prijanjajue strukture
se moe postaviti u dodatni mehaniki deo koji prua mehaniku stabilnost spojki.
Slabljenje koje se unosi mehanikim spojevima, prema podacima proizvoaa, iznosi:
0,2 dB za multimodna, i 0,3 dB za monomodna optika vlakna.
Ovakav nain spajanja optikih vlakana je veoma koristan na relacijama gde nije
kritino slabljenje, ali je bitno brzo izvriti spajanje, posebno na nepristupanim lokacijama.
Dobro je za multimodno spajanje, mada se koriste i za monomodna spajanja dolazi do manjih
gubitaka.

2. SPAJANJE VLAKANA METODOM ZATAPANJA U

ELEKTRINOM LUKU
Kod spajanja zatapanjem u elektrinom luku, dva ogoljena optika vlakna, sa ravno
odseenim krajevima se sueljavaju u ureaju za spajanje, gde se stapaju i obrazuju
homogeno mesto spoja dva vlakna.Ovo se postie kontrolisanim procesom grejanja vrhova
dva optika vlakna koja su prethodno bila precizno sueljena.
Spajanje se izvodi tako to elektrini luk otopi staklo na krajevima optikih vlakana
koja se priblie i dodirnu. Po prestanku delovanja elektrinog luka staklo na spoju ovrsne i
zadrava osobine optikog vlakna. Time se kompletno eliminie Fresnel-ova refleksija, pa i
slabljenje od 0,35 dB. Smanjeno slabljenje predstavlja najveu prednost nad mehanikim
spojevima. Slabljenje na spoju dva monomodna optika vlakna koje moe da se postigne je
ispod 0,03 dB, prema rezultatima merenja OTDR-om.
Zaostalo slabljenje spoja uglavnom zavisi od:
- stepena ouvanosti poetnog preciznog sueljavanja vlakana, tokom procesa zatapanja u
elektrinom luku,
- uniformnosti materijala Si u okolini spoja, i
- odsustva deformiteta kao to su: vazduni balon ili prljavtina u oblasti zatapanja.
Veoma bitan deo spajanja optikih vlakana predstavlja proces podeavanja osa
optikih vlakana u naspraman poloaj. To se moe vriti koristei nekoliko metoda i po dva
parametra. Vlakna se mogu podeavati dok se podese njihova jezgra ili spoljanje ivice.
3
Ljubia Stevi

Spajanje optikih vlakana

Monomodna optika vlakna se podeavaju prema jezgrima, dok se multimodna optika
vlakna podeavaju prema spoljnim ivicama. U sluaju da se razlikuju spoljne dimenzije
optikih vlakana, podeavanje se vri tako da se povrine preseka dovode u koncentrian
poloaj.
Po zavretku spajanja optikih vlakana metodom zatapanja u elektrinom luku,
neophodno je zatititi gola optika vlakna i mesto spoja. To se izvodi na nekoliko naina:
smetanjem u zatitnu ploicu, termoskupljajuim buirom , mehanikim buirom itd.
Savremene tehnike splajsovanja doprinose sniavanju cene kotanja sistema, i
obezbeuju slabljenje na mestu spoja veliine samo oko 0.05 dB. Postoje tri osnovna
parametra geometrije optikih vlakana koji utiu na kvalitet splajsovanja:
- prenik omotaa - spoljanji prenik omotaa oko jezgra,
- koncentracija jezgra i omotaa - koliko dobro je jezgro centrirano u prostoru omotaa,
- krivljenje vlakna- veliina zakrivljenja po fiksnoj duini vlakna.
Tolerancija kontrole spoljanjeg prenika omotaa moe kontrolisati toleranciju
veliine spoljanjeg prenika omotaa do nivoa 125.0 1.0 m.
Tolerancija koncentracije jezgra i omotaa obezbedjuje da je jezgro postavljeno u
centru u odnosu na omota (prva faza proizvodnje vlakna).
Krivljenje vlakna jeste prirodna pojava zakrivljenja na odreenoj duini, koja iznose
nekoliko stepeni u svim vlaknima.

3. FAKTORI ZA POSTIZANJE MALOG SLABLJENJA

NA SPOJU
Optiko vlakno, multimodno ili monomodno, se proizvodi u uslovima tzv. "iste sobe"
iz preforma. Ovi uslovi su bitni kako bi se proizvela optika vlakna odreenih svojstava.
Veoma je bitno da se istoa u to veoj meri ouva tokom svih operacija sa optikim
vlaknom, u procesu pripremanja, ogoljavanja, seenja i spajanja.

3.1. Ispravni parametri zatapanja

Parametri zatapanja definiu optimalne uslove grejanja vlakna koja se spajaju i
razliita su za pojedine tipove vlakana, kao i za isti tip vlakna od razliitih proizvoaa.
Obino se u priruniku ureaja mogu pronai parametri za pojedine tipove vlakana , kao i za
vlakna pojedinih proizvoaa.
Jednom postavljeni parametri se obino ne menjaju, osim u sluaju da na spajanje
utiu neki drugi faktori. Ovaj faktor dobrog spajanja je pod kontrolom operatera.

3.2. istoa elektroda

Ukoliko su parametri grejanja vlakana ispravno odabrani, na kvalitet spoja u velikoj
meri utie stabilan elektrini luk. Zaprljane elektrode mogu uzrokovati "prskanje" i promenu
u kvalitetu elektrinog luka, to izaziva temperaturne varijacije i naruava preciznost procesa
grejanja vlakana, odn. njihovo spajanje. Dodatni problem neistih elektroda su isparive
4
Ljubia Stevi

Spajanje optikih vlakana

neistoe koje se mogu ugraditi u kristalnu strukturu stakla spoja optikih vlakana, i time
kontaminirati ist materijal. Ovim se poveava slabljenje spoja ili se ak prolaz optikog
signala potpuno onemoguava. Pomenuti faktor dobrog spajanja je pod kontrolom operatera.

3.3. istoa optikog vlakna

Nepravilno oiena optika vlakna imaju na svojoj povrini zaostatke primarne
zatite ili neku drugu neistou (praina iz vazduha, neistoa sa ruku i sl.). Ove neistoe
mogu da se u toku spajanja u elektrinom luku ugrade u strukturu stakla ili da sagorevanjem
proizvedu neku drugu meteriju koja moe da se ugradi u staklo na spoju optikih vlakana.
Ovim se poveava slabljenje spoja ili se ak prolaz optikog signala potpuno onemoguava.
Nekada je defekt vidljiv pod mikroskopom. Pomenuti faktor dobrog spajanja je pod
kontrolom operatera. Uoavanje neistoa takoe zavisi i od uveanja mikroskopa spajaa.
Uveanja od 50 ili 60 puta ne obezbeuje da se uoi svaka neistoa.

3.4. Kvalitet seenja optikog vlakna

Kvalitetno seenje optikog vlakna obrazuje pravilan, ravan presek, bez defekata, to
omoguuje pravilno naleganje "ela" optikog vlakna u toku spajanja. U tim situacijama je
zagrevanje optikih vlakana ravnomerno te i kvalitet postignutog spoja moe biti
zadovoljavajui. Preveliki uglovi seenja vlakna uvek izazivaju veliko slabljenje spoja, jer
uzrokuju da vlakna budu bono pomerena tokom procesa zatapanja, ili da se ne mogu
pribliiti na potrebno rastojanje za izvoenje kvalitetnog spoja.
Ovaj element je direktno zavisan od operatera, ali je bitno da i alat za seenje
obezbeuje stalan i dobar kvalitet preseka. Uoavanje loeg preseka optikog vlakna takoe
zavisi i od uveanja mikroskopa spajaa. Uveanja od 50 ili 60 puta ne obezbeuje da se uoi
svaki nepravilan presek, kao ni pojedini tipovi defekta na preseku. Pored uveanja lo presek
se ne moe uvek uoiti kod spajaa koji imaju sistem "gledanja" samo po jednoj osi.

3.5. Tano sueljavanje optikih vlakana

Tano sueljavanje jezgara optikih vlakana je osnovno pri postizanju spojeva sa
malim slabljenjem. Pre zatapanja se vri pozicioniranje jezgara i bitno je da ono ostane
ouvano tokom spajanja vlakana. Ovo je veoma bitan element te se podeavanje osa vlakana
po sve tri prostorne ose vri pomou mikroprocesorski navoenih mikropozicionera.
Parametar podeenosti zavisi iskljuivo od tipa spajaa. Neki od njih imaju mogunost
podeavanja po tri prostorne ose, dok drugi predpostavljajui injenicu da su vlakna ista i da
imaju koncentrina jezgra imaju mogunost podeavanja samo po jednoj, aksijalnoj, osi. Ovi
drugi u sluaju zaostale neistoe u V-urezu ne mogu da podese saosja vlakana, bez znanja
operatera.
Pomerenost osa vlakana pri spajanju moe dovesti do velikog slabljenja, zavisno od
tipa vlakana koje se spajaju.
Pomerenost osa za 1 mikron kod optikih vlakana istog tipa i od istog proizvoaa moe
dovesti do slabljenja od:
- 0,09 dB,na vlaknu ija je dimezija jezgra 62,5 mikrona(multimodno vlakno),
- 0,11 dB,na vlaknu ija je dimezija jezgra 50 mikrona(multimodno vlakno),
- 0,66 dB,na vlaknu ija je dimezija jezgra 9 mikrona(monomodno vlakno).
5
Ljubia Stevi

Spajanje optikih vlakana

Za potrebe postizanja odreenih duina komunikacionih linija neophodno je spajanje
optikih vlakana. Posle spajanja njihovi spojevi mogu biti razdvojivi (konektori i mehaniki
spojevi) i nerazdvojivi.

4. MERENJE SLABLJENJA NA MESTU SPOJA

OPTIKIH VLAKANA
Za merenje gubitaka na mestu spoja optikih vlakana koristi se metoda povratnog
rasejanja (OTDR) zbog mogunosti praenja izgleda krive na mestu spoja. Ovakva merenja se
izvode u fabrikama i na terenu.
Fabrika merenja i merenja na terenu se izvode istom opremom te su rezultati vrlo
slini. Odstupanja u vrednostima koja se mogu izmeriti u fabrikama i na ternu su zbog
razliitih prateih uslova merenja. Fabrika merenja se odlikuju velikom ponovljivou
rezultata, jer su ulazni i izlazni krajevi optikih vlakana koja se spajaju fiksirani za vreme i
posle merenja, pored toga pri fabrikim merenjima u svakom momentu su dostupna oba kraja
za dodatna merenja. Na terenu se posle spajanja optika vlakna "pakuju" u spojnice, a esto je
onemoguen pristup daljem kraju merenog vlakna te je nemogue izvriti dodatna merenja.
Pri merenju slabljenja na spoju postoji mogunost pojave negativnog slabljenja. Ovo
je uslovljeno spajanjem dva vlakna ija su jezgra razliitih dimenzija (obe su u dozvoljanim
granicama). Za odreivanje to tanije vrednosti na spoju neophodno je izvriti merenje istog
spoja sa druge strane vlakna, a vrednost slabljenja na spoju se izraunava kao srednja vrednost
izmerena sa oba kraja vlakna.

5. OPTIKI KONEKTORI
Veoma bitnu komponentu u fiber optikoj tehnici predstavljaju pasivne komponente:
konektori, adapteri, pig-tail kablovi i patch-cord kablovi, optiki patch-paneli, optike
distributivne kutije i kutije za spoljanju instalaciju.
Optiki konektori su pasivne komponente fiber optikih prenosnih sistema. Slue za
fiziko prikljuenje optikih vlakana na aktivne komponente fiber optikih prenosnih sistema
ili da se preko njih izvre prespajanja vlakana mehanikim, lako razdvojivim putem.
Najvaniji deo konektora je ferula kroz koju je probuen kanal dimenzije spoljnog
prenika omotaa (125 mikrona) uvean za par mikrona. Ovim se obezbeuje direktan izlazak
optikog vlakna iz kabla. Preciznost izrade otvora optikog konektora uslovljava aksijalno
poravnanje sueljenih optikih vlakana u adapteru, odn. optikog vlakna i aktivnog dela
elektronike. Kuite konektora je element po kome se optiki konektori najvie razlikuju.
Uloga kuita je da obezbedi vrstu vezu konektora sa odgovarajuim adapterom ili kuitem
aktivne komponente.
Postoji vie tipova konektora, zavisno od standarda, proizvoaa, tipa vlakna ili
kuita emisione i prijemne elektronike. Takoe postoji i vie materijala za izradu ferule
optikog konektora: elik, cirkonijum ili kompozitne plastine mase.
Optiki konektori se ne dele prema nameni ve prema tipu kuita u koje se
prikljuuju. Razliiti tipovi opreme obino koriste "standardizovan" tip optikog konektora.
Tako je "standardizovan" tip konektora ST tip za raunarske mree brzine 10 Mb/s, SC tip za
raunarske mree brzine 100 Mb/s, FDDI tip za raunarske mree brzine 100 Mb/s, FC/PC za
6
Ljubia Stevi

Spajanje optikih vlakana

telekomunikacione mree razliitih brzina, kao i BICONIC tip koji je uglavnom prisutan na
amerikom tritu.
Pojedine tipove optikih konektora priozvode razliiti svetski proizvoai, dok neki od
njih proizvode gotovo sve tipove optikih konektora koji su prisutni na svetskom tritu.
Fiber optika tehnologija prenosa podataka ima nekoliko tipova konektora: SMA, ST,
SC, FDDI, ESCON itd. Prema opte prihvaenim normama za Eternet mreu, se koriste ST i
SC konektori.
Optiki konektor se postavlja na pojedinano optiko vlakno (FDDI i ESCON
konektor se postavlja istovremeno na par vlakana). Optiki konektor je namenjen za
postavljanje na kabl gde je vlakno sa prijanjajuom sekundarnom zatitom, ali se moe
postaviti i na kabl sa slobodnom cevastom sekundarnom zatitom. U drugom sluaju je
neophodno golo vlakno (samo sa primarnom zatitom) zatititi posebnim tehnikama.

5.1. Optiki konektor tipa SC

SC konektori se koriste u mreama gde su brzine prenosa podataka 100 Mb/s. Ovaj
konektor je nainjen po ugledu na RJ konektor parinih kablova.
Konstrukcija optikog konektora obuhvata nekoliko delova:
- ferula od cirkonijuma,
- plastino kuite za prikljuenje,
- obujmica za privrivanje rasteretnog elementa optikog kabla, i
- aksijalni rasteretni buir.
Osobine optikog SC konektora su:
- uneto slabljenje konektora max. 0,5 dB (srednje 0,25 dB)
- promena slabljenja posle ponovljenog prikljuenja (500 prikljuenja) max. 0,3 dB
- promena slabljenja usled termikog cikliranja (-40oC do + 80oC) max. 0,5 dB
- promena slabljenja usled aksijalnog optereenja na montirani kabel sa tight zatitom
vlakna (11 kg u trajanju od 1 min.) max. 0,5 dB
5.1.1. Elementi SC konekrora
- Cevica u ijem se seditu nalazi vlakno: SC konektor konstruisan je oko
keramike ili metalne cevice iji je prenik oko 2.5mm. U osi cevi precizno je izbuen tunel
prenika 124~127um, u koji se ubacuju vlakna. Krajevi vlakna i cevice se podudaraju i
obino su ispolirani i ravni.
- Dra cevice: Kao to se vidi sa slike cevica se nalazi u drau , koji je
konstruisan tako da zajedno dri kabal i cevicu jedno do drugog. Jedan kraj cevi se nalazi
van draa kako bi se obezbedio kontakt sa drugi konektorom.
- Kuite konektora: Dra sa cevicom se smeta u kuite. Kuite sadri
mehanizam za prijem drugog konektora i zajedno ih dri na mestu.
- Cilindarski prsten: Slui da obezbedi vrstu vezu konektora i kabla. Uraen je tako
da ublauje potrese na na vlaknu.
- Zatezno otpusna zatita: Prua podrku telu konektora i kablu i titi kabal od
mehanikih oteenja. Postoji vie tipova ovog elementa u zavisnosti od kabla.

5.2. Optiki konektor tipa ST

U najveem broju sluajeva se ST konektori koriste u mreama gde su brzine prenosa
10 Mb/s. Ovaj konektor je nainjen po ugledu na BNC konektor koaksijalnih kablova.
7
Ljubia Stevi

Spajanje optikih vlakana

Konstrukcija optikog konektora obuhvata nekoliko delova:
- ferula od cirkonijuma,
- metalno kuite za prikljuenje,
- obujmica za privrivanje rasteretnog elementa optikog kabla, i
- aksijalni rasteretni buir.
Osobine optikog ST konektora su:
- uneto slabljenje konektora max. 0,6 dB (srednje 0,25 dB)
- promena slabljenja posle ponovljenog prikljuenja (500 prikljuenja) max. 0,3 dB
- promena slabljenja usled termikog cikliranja (-40oC do + 80oC) max. 0,5 dB
- promena slabljenja usled aksijalnog optereenja na montirani kabel sa tight zatitom
vlakna (11 kg u trajanju od 1 min.) max. 0,5 dB

5.3. Optiki konektor tipa FC/PC

Optiki konektori tipa FC/PC najee koriste u telekomunikacionim mreama, i
montiraju se na monomodno optiko vlakno. Karakteristka ovog optikog konektora je njegov
konveksan izgled vrha konektora kako bi se obezbedio fiziki kontakt (Physical Conntact)
vlakana.
Konstrukcija optikog konektora obuhvata nekoliko delova:
- ferula od cirkonijuma i tela konektora,
- prsten sa usmerivaem prikljuenja,
- obujmica za privrivanje rasteretnog elementa optikog kabla, i
- aksijalni rasteretni buir.
Osobine optikog FC/PC konektora su:
- uneto slabljenje konektora max. 0,2 dB
- promena slabljenja posle ponovljenog prikljuenja (500 prikljuenja) max. 0,2 dB
- promena slabljenja usled termikog cikliranja (-40oC do + 80oC) max. 0,2 dB
- povratno slabljenje - max. - 35 dB

5.4. Ostali tipovi optikih konektora

5.4.1. FDDI konektori za duple multimodne kablove
Ovi konektori sadre dve cevice od 2.5mm. Cevice su zatiene od oteenja .
Konektori se koriste u FDDI mreama za povezivanje sa prikljucima u zidu.
5.4.2. ESKON konektori
Enterprise system connection (ESCON). Slini su FDDI konektorima i imaju dve
keramike cevice prenika 2.55mm.
5.4.3. LC konektori za proste i duple kablove; sa mehanizmom pritiska i reze; 1.25mm
cevicom. Dostupan za monomodne i multimodne kablove.
Ovi konektori imaju standardni RJ45 telefonski prikljuak Oni su minijaturna verzija
SC konektora. Umesto cevice od 2.5mm koriste keramiku cevicu od 1.25mm. Imaju iroku
primenu u monomodnim aplikacijama.
5.4.4. MU konektori za proste i duple kablove; sa push-pull mehanizmom; 1.25mm
cevicom
Nazivaju ih mini SC konektorima i popularni su u Japanu. Podravaju brzi prenos
podataka, glasovne mree, telekomunikacija i DWDM. MU konektori se koriste u multi
optikim povezivanjima
5.4.5. E2000 konektori sa 1.25mm cevicom, push-pull mehanizmom, poznat pod nazivom
LX 5 konetorima. Dostupan za monomodne i multimodne kablove.
8
Ljubia Stevi

Spajanje optikih vlakana

Lie na minijaturne SC konektore. Lako se postavljaju, sa push pull mehanizmom
koji klikne kada je instaliran.
Na kuitu se nalazi poklopac koji u potpunosti titi cevicu od ogrebotina i praine.
Poklopac se automatski zatvara prilikom odkainanja konektora, drei vani neistou koja bi
mogla da ugrozi prenos podataka. Prilikom ukljuenja u adapter poklopac se automatski
otvara.
5.4.6. MT-RJ konektori samo za duple multimodne kablove. Veliina im je ista kao i RJ45
konektorima. Sadre dve cevice.
Sadre dve minijaturne cevice izvedena kao dva paralelna pina. Konstruisani su tako
da imamo muki i enski konektor, muki sadri pinove dok enski umesto njih imaju rupe.
Koriste se za komunikacijone sisteme unutar zgrada. Slini su RJ 45 konektorima.
5.4.7. VF-45 konektori samo za duple kablove, ne sade cevice, izrauju se u muko
enskoj varijanti.
Zbog postojanja mukih i enskih prikljuaka adapteri nisu potrebni. Spajanje se
izvodi pod uglom od 45 stepeni. Cena im je nia jer ne koriste cevicu.
5.4.8. Opto-dek konektori samo za duple kablove, koriste cevice prenika 2.55mm,
izrauju se u muko enskoj varijanti.
Imaju mogunost brzog povezivanja i otkainjanja kao RJ45 konektori. Konstruisani
su kao dva ST konektora postavljena u kuite RJ45 konektora.
Ovo je dupli optiki konektor koji je standardizovala TIA(telekomunikaciska
industriska asocijacija).
5.4.9. MTP i MPO konektori
MTP i MPO konektori su kompatibilni trkasti konektori bazirani na MT cevicama za
lako i pouzdano povezivanje i do 12 vlakana. Proizvedeni su za povezivanje vie vlakana.
Proizvode se u mukoj i enskoj varijanti. Muki konektori sadre dve nosea pina za to
bolju konekciju, dok ih enski nemaju. Za oba tipa su potrebni adapteri. Njihove dimenzije su
dosta vee od predhodnih konektora.

6. PROCES SPAJANJA VLAKANA I KONEKTORA

6.1. Brzo spajanje
Na konektoru se nalazi stub vlakna u koji je fabriki ubaena cevica. Jedan kraj
cevice ide u ureaj dok drugi ostaje u telu konektora. Na tom drugom kraju se mehanikim
spajanjem povezuju cevica i vlakno. Nakon ovakvog povezivanja konektor je spreman za
spajanjem sa adapterom.
Upotreba konektora sa brzim spajanja:
- za mali broj konektora,
- za uestalo pomeranje, dodavanje ili testiranje,
- u LAN okruenjima gde se od instalatera zahteva stalno pomeranje,
- za odravanje irestauraciju aktivnih delova mrenih sistema.
Upotreba tradicionalnih poliranih konektora:
- za veliki broj konektora,
- za kablove sa gelom,
9
Ljubia Stevi

Spajanje optikih vlakana

- za kablove sa baferom.

6.3. Povezivanje sa SC konektorima

U ovom poglavlju e biti rei o nainu povezivanja vlakna i SC konektora.
Povezivanje je objanjeno kroz nekoliko koraka.
1. priprema vlakana
2. epoxy/adhesive priprema
3. ubrizgavanje epoxy/adhesive u cevicu konektora
4. ubacivanje vlakna u konektor
5. prstenovanje
6. suenje epoxy/adhesive penicom
7. odklananje vika vlakna
8. poliranje i ienje cevice
9. finalna inspekcija
10. uklananje problema
Potreban alat:
- zatitne naoare
- boica za rastvaranje
- skida kouljica za 3mm vlakno
- skida kevlara
- makaze
- marker
- milerov skida
- sredstvo za ienje vlakna
- epoxy mikser
- pric
- mikroskop
Napomene:
- ne skidati zatitne naoare
- izbegavati kontakt od epoxy/adhesive,
- nikad ne gledati direktno u vlakno.
Prvi korak: priprema kabla
- navui 3mm izmu na kabal
- datim alatom ukloniti kouljicu i omota sa vlakna po sledeoj razmeri
- zatim treba Kevlar vratiti preko kabla i postaviti cilindirski prsten kao na slici
- markerom izmeriti potrebnu duinu vlakana
- ukloniti bafer i omota skidaem
- maramicom oistiti vlakno
Drugi korak: epoxy/adhesive priprema
- Ovde koristimo pakovanje bipaksa Tra-Con BAF253 kao uzorek epoksija, teba obratiti
panju na pripremnu proceduru epoksija.
- Otvorimo razdvaja na pakovanju bipaksa, a zatim ga nakon postavljanja na ravnu povrinu
izvalja mikserom. Kada se boja epoksija uskladi znai da je epoksi gotov.
- Ukoloniti potiskiva sa prica, odsei kraj sa bipaks epoksi pakovanja i sipati ga u pric.
Zatim vratiti potiskiva nazad na pric. Kesicu sei makazama i prilikom sipanja izbegavati
stvaranje mehuria.
- pric drati vertikalno sa iglom na gore. Sada treba istisnuti sav vazduh iz prica i igle.
10
Ljubia Stevi

Spajanje optikih vlakana

Trei korak: ubrizgavanje epoxy/adhesive u cevicu konektora
- Uzeti konektor i ukloniti poklopac sa zadnje strane draa, nece nam vie trebati.
- Ukloniti i kapicu sa cevice, obavezno je sauvati.
- Drati konektor sa cevicom prema gore, a sa donje strane ubrizgavati sadraj iz prica.
- Sa ubrizgavanjem treba stati kada se sadraj pojavi kod cevice.
etvrti korak: ubacivanje vlakna u konektor
- Uneti vlakno u konektor sve do kouljice. Kada se vlakno nae u konektoru treba ga rotirati
napred nazad da bi se epoksi razlio du vlakana i na taj nain drao vlakno vrsto po sredini
cevice.
Peti korak: prstenovanje
- Spustiti cilindrini prsten niz kouljicu daleko od konektora, da bi se oslobodio kevlar.
Kletima treba rairiti kevlar kako bi se mogao postaviti na telo konektora.
- Vratiti cilindrini prsten nazad preko kevlara dok ga ne zaustavi zid prsena.
- Prineti nosa konektora specijalnim kletima, uvereni da se kouljica nalazi ispod
cilindrinog prstena i zatim pritisnuti kletima prsten uz kabal.
- Natai 3mm konektorsku izmu, konektor je spremen za sledei korak.
esti korak: suenje epoxy/adhesive penicom
- Proveriti temperaturu penice na termometru, optimalna temperatura je od 125 do 130
stepeni. Penicu treba ukljuiti kad poinjemo sa pripremom.
- Postaviti telo konektora u penicu i drati ga tamo 6 min. Voditi rauna da se ne polomi
vlakno unutar cevice, jer bi u tom sluaju sve moralo iz poetka.
- Ohladiti konektor za sledei korak
Sedmi korak: odklananje vika vlakna
- Drati konektor sa cevicom na gore i otkloniti viak epoksija.
- Sada je konektor spreman za poliranje.
Osmi korak: poliranje i ienje
- Poliranje i ienje ima za cilj da smanji gubitke izmeu vlakna i cevice.
- Kao to se sa slike i vidi poliranje se vri okretanjem diska po vlanoj a zatim i suvoj
podlozi.
Deveti korak: provera
- Mini mikroskopom treba proveriti polorani kraj cevice.
Deseti korak: otklananje greaka
- S obzirom na tip nedostatka trba pristupiti otklananju greaka.

7. OPTIKE DISTRIBUTIVNE KUTIJE I PATCH-PANELI

Optike distributivne kutije i optiki patch-paneli se koriste za terminiranje dovodnih
optikih kablova za spoljaljanju instalaciju konektorima i njihovo pripremanje za
prikljuenje na aktivnu opemu ili prespajanje na druge optike linije.

7.1. Optiki patch-panel

Optiki patch-panel je pasivna komponenta fiber optikog sistema gde se zavravaju
optiki kablovi (spoljanji ili unutranji) optikim konektorima, a namenjen je postavljanju u
rack orman. Na prednjoj strani optikog patch-panela su montirani optiki adapteri za
11
Ljubia Stevi

Spajanje optikih vlakana

spajanje optikih konektora. U adapter se sa zadnje strane postavlja konektor dovodnog
optikog kabla, a sa prednje strane konektor patch-cord-a. Optiki patch-panel predstavlja
distributivni centar za prespajanje kablova izmeu sebe ili njihovo spajanje sa
komunikacionom opremom. Ovakve veze se obezbeuju preko pach-cord-ova koji na svojim
krajevima imaju konektore.Optiki patch-paneli ija je upotreba projektovana sadri razliit
broj optikih portova, ali je to najee: 8, 16 i 24 optika porta.
Optiki patch panel je izraen od elika i potpuno je zatvorene konstrukcije dela za
smetanje optikih vlakana dolaznih kablova i unutranjih konektora. Sa prednje strane
optikog patch-panela se nalaze oznake portova, ime je olakano kasnije odravanje
optikog dela mree. Optiki portovi na patch-panelu mogu biti razliiti zavisno od tipa
optikog konektora koji treba da se prikljui. Unutar panela se nalaze voice za postavljanje
optikog vlakna kako bi se obezbedilo savijanje optikog vlakna na dozvoljeni radijus.

7.2. Optika spojnica za spoljanju instalaciju

Optika spojnica je namenjena za spajanje deonica optikih kablova i za ravanje
optikih kablova. Namenjena je upotrebi u spoljanjoj sredini. Zadatak ove spojnice je da
obezbedi hermetiku i mehaniki stabilnu sredinu za ogoljena optika vlakna i njihove
spojeve. Ovakva spojnica je otporna na uticaje spoljanje sredine: UV zraci, voda, umereno
agresivne hemikalije i slino.

7.3. Konstrukcija optike spojnice za spoljanju instalaciju

Optika spojnica se sastoji iz vie elemenata. Ljuture koja obezbeuje zatvaranje i
mehaniku stabilnost, optiki moduli koji slue za skladitenje spojeva optikih vlakana i
smetanje vika duine vlakana i delovi koji obezbeuju hermetinost zaptivanja celokupne
spojnice. Optiki moduli obezbeuju bezbedan prenik savijanja optikog vlakna.

7.4. Nain postavljanja optike spojnice za spoljanju instalaciju

Optika spojnica za spoljanju instalaciju se postavlja u ahtovima ili u prostorijama
gde se montiraju zavrne spojnice kablova na ulazima u zgrade. Optika spojnica se mora
postaviti, tako da ne izaziva savijanje optikih kablova na nedozvoljeni prenik savijanja.
Optiki kablovi se po uvoenju u spojnicu blankiraju odn. uklanjaju se zatitni
slojevi da bi se dolo do golog vlakna. Potom se ogoljena optika vlakna uvode u optiki
modul. Po izvrenom spajanju se spoj i viak duine optikog vlakna smetaju u modul,
postavlja se ljutura i zatvara spojnica.

12
Ljubia Stevi