Praktična nastava

09-12 Koaksijalni i optički kablovi

9-10:Koaksijalni kablovi
U svom najjednostavnijem obliku, koaksijalni kabl
se sastoji od bakarnog provodnika (žice) u sredini,
oko koje se nalazi najpre izolacija, a zatim sloj od
metala upletenog u mrežu - širm1 i, na kraju,
spoljašnji zaštitni omotač2. Bakarni provodnik i
širm ne smeju biti u kontaktu, jer u suprotnom
dolazi do kratkog spoja. Kao spoljašnji omotač koristi se najčešće
guma, plastika ili teflon.
Postoje dva tipa koaksijalnih kablova:
 tanki (engl. thinnet) kabl – RG-58 i 59
 debeli (engl. thicknet) kabl – RG-8 i RG-11
Koaksijalni kablovi su danas gotovo istisnuti iz upotrebe u računarskim mrežama. Njihove glavne
prednosti su otpornost na elektromagnetne smetnje i mogućnost slanja podataka na veće daljine.
Mana im je što ne obezbeđuju brzine prenosa kao neki drugi kablovi.

Koaksijalni kablovi k-ke

Tanki kablovi su savitljiviji i lakše se nameštaju od debelih kablova. Debljine su oko 0,64 cm (0,25 inča). Mreža za
čiju realizaciju se koriste ovi kablovi zove se tanki Ethernet, ili 10Base2 standard. Omogućavaju prenos podataka od
10 Mb/s. Do značajnijeg slabljenja signala dolazi na razdaljinama većim od 185 metara. Impedansa je od 50 oma.
Debeli koaksijalni kablovi su debljine 1,27 cm (0,5 inča). Njihov bakarni provodnik je deblji od provodnika tankih
koaksijalnih kablova, i zato se teže savija i postavlja, ali zato omogućuje slanje signala na veće daljine. Takođe
omogućavaju prenos podataka od 10 Mb/s. Impedansa im je 50 oma.
Zbog veće debljine samog provodnika i izolacije, mogu da prenose signale na veću daljinu bez
značajnijeg slabljenja signala (do 500 m) i pružaju bolju zaštitu od elektromagnetnih smetnji nego tanki
kabl.
Karakteristična impedansa koaksijalnog voda koji se koristi u KDS-u je 75Ω. Slabljenje se definiše kao
logaritamski odnos napona na početku provodnika (U1) prema naponu na kraju provodnika (U2) – da bi
se izbegle negativne vrednosti za slabljenje. Prosečno slabljenje kabla za ferkvenciju 200MHz sa
spoljnim prečnikom provodnika 1.2cm iznosi 3dB/100m, a za 2.5cm oko 1.8dB/100m.

Kao pribor za ostvarivanje veza kod ovih kablova3, koriste se:

 BNC konektor za kablove
Lemi se na kraj kabla ili se pričvršćuje na njega (krimpuje) pomoću posebnih klešta.
 BNC T konektor
Omogućuje povezivanje računara sa mrežnim kablom.
 BNC produžni (nastavni) konektor
Koristi se za nastvljanje dva tanka koaksijalna kabla.
 BNC terminator
Postavlja se na slobodne krajeve kabla koji predstavlja stablo u topologiji magistrale, da bi prihvatio
lutajuće signale.

1
Uloga širma je da štiti provodnik od šuma i preslušavanja
2
Kablovi koji imaju jeda sloj izolacije i jedan sloj širma zovu se i kablovi sa dvostrukom zaštitom. Postoje i kablovi sa
četvorostrukom zaštitom (dva sloja izolacije i dva sloja širma)
3
BNC konektori mogu se pogledati na stranici http://www.pacificcable.com/BNCCables.htm
1
Praktična nastava
http://www.secamcctv.rs/vodic-za-projektante/
https://www.youtube.com/watch?v=ktQVwfo-s9w KRIMPOVANJE BNC
https://www.youtube.com/watch?v=ktQVwfo-s9w krimpovanje koaksijalnog kabla

https://profsrboljubmilosavljevic.wordpress.com/2016/09/15/rm-13-14-koaksijalni-kablovi-
opticki-kabl-bezicni-komunikacioni-mediji-infracrveni-i-laserski-prenos-radiotalasi/

11-12: Optički kablovi

Kod optičkih kablova podaci se prenose u obliku svetlosnih signala, odnosno fotonima. Za to je potreban
svetlosni izvor, odnosno da se pobude fotoni. To se postiže laserima ili LED diodima. Kabl se sastoji od
jezgra koje čine dugačke niti napravljene od kvarcnog stakla ili plastike 4. Jezgro je okruženo slojem od
reflektujućeg stakla, tzv. primarni reflektujući omotač ili presvlaka 5. Oko reflektujućeg omotača svakog
vlakna je plastični omotač,a zatim se sva vlakna zajedno presvlače zaštitnim slojem plastike.

O ovim kablovima ste verovatno najviše slušali, pogotovo kada vam danima ne radi telefon, jer je
magistralna mreža Telekoma uglavnom preusmerena na optičke kablove. Iako se često krive za probleme
u telekomunikacijama, optički kablovi predstavljaju veoma pouzdan i brz način prenosa podataka.
Oni su sačinjeni od vlakana sa centralnim staklenim jezgrom obavijenim staklenim
omotačem. Vlakna su zaštićena sa nekoliko slojeva zaštitne obloge. Kroz vlakna se
prenosi svetlost koju proizvodi laserska ili LED dioda. Potpuno su otporni na bilo kakve
elektromagnetne uticaje i najčešće čine osnovu tzv. kičmu (backbone) bilo koje ozbiljnije
telekomunikacione mreže. Kada se pravi računarska mreža, obično se između spratova polaže
optički kabl (vertikalni razvod) zbog velikih rastojanja i većeg propusnog opsega. Kod polaganja ovog
kabla potrebno je poštovati pravila o njegovom savijanju jer isuviše veliki ugao savijanja može sprečiti
prostiranje svetlosti.

Konektori Optičkih kablova

Postoje različiti tipovi konektora koji se montiraju na optičke kablove. Neki često korišćeni konektori nose
oznake kao što su ST ili SC. Sam proces nastavljanja kablova se naziva "zatapanje u električnom luku",
popularno splajsovanje i zahteva veoma skupu opremu. Proces je opasan po zdravlje i zbog toga ga mora
obaviti samo sertifikovano osoblje.

4
Kablovi sa plastikom su jevtiniji, sa njima se lakše radi, ali ne može da prenosi svetlosne impulse na razdaljine na koje mogu
staklena vlakna
5
Kada fotoni pokušaju da pobegnu iz jezgra, ovaj omotač ih vraća nazad
2
Praktična nastava
TELEKOMUNIKACIONI KABLOVI SA OPTIČKIM VLAKNIMA - OPTIČKI KABLOVI
Odavno je poznato da svetlost može da se prostire kroz tanko stakleno vlakno i da sledi njegove krivine zahvaljujući
fenomenu totalne refleksije koji se javlja na granici dva materijala različitih indeksa prelamanja. Princip totalne
refleksije definisan je u nastavi fizike u osnovnoj školi i glasi:
Ako svetlosni zrak, pri svom prostiranju kroz neku svetlosno provodnu sredinu određenog indeksa prelamanja,
prelazi pod nekim uglom iz te u neku drugu svetlosno provodnu sredinu, manjeg indeksa prelamanja, on će se
reflektovati nazad u prvu sredinu (tj. onu sa većim indeksom prelamanja).
Optičko vlakno je konstruisano da zadovolji uslov totalne refleksije i u principu se sastoji od staklenog jezgra
cilindričnog oblika oko koga je stakleni omotač manjeg indeksa prelamanja od jezgra, prevučen zaštitnim
omotačem koji sprečava izlazak svetlosti u spoljašnju sredinu.
Optička vlakna se s obzirom na njihove optičko - geometrijske karakteristike mogu podeliti na:
1.Višemodna (multimode – MM) sa skokovitim indeksom prelamanja (step index)
2.Višemodna sa kontinuirano promenljivim indeksom prelamanja – gradijentna
3.Jednomodna ili monomodna (singlemode – SM) vlakna

Slika 18a: jezgro 200 µm Prostiranje svetlosnog impulsa kroz MM optičko vlakno sa skokovitim indeksom prelamanja ; zbog
velikog prečnika jezgra svetlosni zrak se raspršuje čitavom zapreminom jezgra stvarajući različite putanje kretanja – modove;

Slika 18b: jezgro 50 µm Prostiranje svetlosnog impulsa kroz MM optičko vlakno sa gradijentnim indeksom prelamanja ; zbog
velikog prečnika jezgra svetlosni zrak se raspršuje čitavom zapreminom jezgra stvarajući različite putanje kretanja – modove; razlika u odnosu
na putovanje svetlosti kroz vlakno sa skokovitim indeksom prelamanja je ta što su u ovom slučaju razlike u oblicima i dužinama između
modova manje pa je manje i međusobno kašnjenje između delova svetlosnog impulsa, te svetlosni impuls putuje kroz vlakno sa manje
izobličenja

Slika 18c: jezgro 9,5 µm Prostiranje svetlosnog impulsa kroz SM optičko vlakno; SM optičko vlakno ima skokoviti indeks prelamanja,
ali je prečnik jezgra toliko mali – reda veličine talasne dužine svetlosti –da svetlost u ovom slučaju nema prostora za raspršivanje
već putuje po samo jednoj putanji – modu; na ovaj način izbegnuto je kašnjenje između delova svetlosnog impulsa pa isti putuje
kroz vlakno bez izobličenja, tj. u obliku u kome je uveden u vlakno; zbog malog prečnika jezgra za uvođenje svetlosti u vlakno
koriste laserski predajnici jer su precizniji, daju uži svetlosni snop bez rasipanja i imaju mnogo veću snagu od LED dioda što
omogućava veći domet prostiranja svetlosti kroz vlakno bez slabljenja.

3
Praktična nastava
Za prenos signala najvećim brzinama koriste se SM vlakna. Kod njih je jezgro reda veličine talasne dužine
svetlosti pa se može širiti samo jedan mod.
Osim navedenih za potrebe prenosa podataka unutar malih lokalnih mreža mogu se koristiti i PCS vlakna
(Plastic Clade Silica). To su vlakna koja imaju stakleno jezgro i plastični omotač. Mogu se koristiti za prenos
na rastojanjima do 2km.

4
Praktična nastava

5
Praktična nastava

6
Praktična nastava

 Šalje svetlosne impulse i proverava da li se svetlost odbija ili je negde prekid

 Meri dužinu kabla – što dalje svetlost ode, više vremena treba da se vrati
 Meri gubitke – signal koji se vrati je dosta slabiji
 Pronalazi konekcije – kada svetlost naiđe na konektor, deo se reflektuje

Ceo postupak možete videti na linku:

https://www.youtube.com/watch?v=oAkW2G7GDBI&feature=youtu.be

7
Praktična nastava
Za kraj – praktični saveti
https://www.damir-pavkovic.iz.hr/projekti/kucno-kabliranje.html

Još na:
http://book.tsp.edu.rs/mod/page/view.php?id=17

OZNAČAVANJE OPTIČKIH KABLOVA

S obzirom na sve veću primenu kablova sa optičkim vlaknima i na veoma brz razvoj tehnologija za prenos i obradu signala pored klasičnih
optičkih kablova pojavili su se i hibridni kablovi gde se u istom kablu kombinuju žile sa bakarnim provodnicima i optičke žile. Takođe su i
konstrukcije ovakvih kablova složenije, kao i kombinacije zaštitnih slojeva i elemenata za ojačanje kablova. Mi se nećemo baviti oznakama
složenijih konstrukcija. Dovoljno je znati da je Ratel (Republička agencija za elektronske komunikacije) donela 2012. god. Uputstvo o
označavanju optičkih kablova koje se između ostalog bavi i označavanjem složenijih konstrukcija optičkih kablova. U ovoj skripti navešćemo
način označavanja klasičnog optičkog kabla.
Označavanje kablova:
TO MM ab Z n x T x A x B x S
TO – osnovna oznaka za telekomunikacioni kabl sa optičkim vlaknom
MM (SM)– dopunska oznaka za kabl sa multimodnim vlaknima (sa monomodnim vlaknima)
ab – brojčana oznaka za omotač i armaturu kao kod kablova sa žičanim pr. osim za samonosive kablove (31)
Z – zaštita metalnog omotača od korozije i to:
P – ekstrudovani omotač od polietilena
V – ekstrudovani omotač od PVC – a
n – broj optičkih vlakana u kablu
T – oznaka za radni talasni opseg vlakna (beleži se rimskim brojevima: I – 850nm; II – 1300nm)
A – brojčana oznaka za slabljenje kabla u dB/km
B – brojčana oznaka za širinu propusnog opsega u MHz·km
S – dopunska oznaka za konstrukciju kabla, koja se može sastojati od više slova sa sledećim značenjem: C – kabl sa vlaknima u cevima; V –
kabl sa nažljebljenim cilindričnim elementom; M – punjeni kabl; A – kabl sa aramidnim vlaknima; N – kabl bez metalnih elemenata.

Primer: TO SM 03 n x II x 0,4 x 3,5 x CMAN

TO – optički kabl
SM – monomodna vlakna
03 – omotač od polietilena
n – broj vlakana
II – radni talasni opseg (drugi optički prozor)
0.4 – podužno slabljenje kabla, 3.5 – koeficijent hromatske disperzije
C – kabl sa vlaknima u cevima
M – punjeni kabl, A – noseći elementi kabla aramidna vlakna, N – kabl bez metalnih elemenata