Универзитет у Приштини

Факултет техничких наука - Косовска Митровица

Модул – Електротехничко и рачунарско инжењерство
Одсек – Електроника и телекомуникације

СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: РФ електроника
Тема: Пасивне компоненте у интегрисаним РФ колима

Професор: Студент:

др Анђелија Раичевић Огњан Зарковић (35/14)

У Косовској Митровици,

Новембар, 2017.
Огњан Зарковић

САДРЖАЈ
Страна

1. Увод ................................................................................................. 3
2. Кола за прилагођење .................................................................... 5
2.1 Прилагођење предајника са антеном ................................. 5
3. S параметри .................................................................................... 6
4.Отпорници ....................................................................................... 7
4.1 Основни параметри. ................................................................ 8
4.2 Означавање отпорника ........................................................... 9
4.3 Отпорници променљиве отпорности ................................. 10
5. Кондензатор .................................................................................. 10
6. Калем.............................................................................................. 13
7. Трансформатор ............................................................................ 15
Литература ........................................................................................ 18

Страна 2
Огњан Зарковић

1. Увод
Данас се већ поудано може тврдити да смо савременици електронске
револуције. Увођење појма „електонска револуција” има и стварни смисао, с
обзиром да се код ње могу издвојити неколико фактора битних за сваку
револуцију. Први од њих је величина и распон промене: електронска револуција
је из основа променила друштво, захватајући појединца, његов дом и радно
место, образовање, животни век, па чак и начин рађања и смрти. Друга особина
електронске револуције је брзина којом је освојен свет, иако време њеног
најјачег утицаја траје свега тридесетак година. Најзад, после покретања,
електронску револуцију ништа више није могло зауставити. Сваке године у
електроници нас импресионира све већи број технолошких иновација, које су,
првенствено, последица интезивног развоја електронских компонената. Ипак, с
правом се може рећи да су та технолошка „чуда” веома скромна у односу на оно
што тек долази. Поглед на само део будућности технологије израде
електронских компонената и електронских направа фасцинира да је, практично,
незахвално прогнозирати шта ће се све и како у будућности производити.
Када је реч о електронски компонентама, основни циљ ће и даље бити
смањивање димензија истих, све до нивоа молекула, па чак, и атома.
Електроника базирана на таквим компонентама већ сада се зове молекуларна
електроника. Поред знатно већег степена интеграције, односно изузетно већег
броја компонената по чипу, смањивање димензија компонената довешће до
даљег повећања брзине њиховог рада. Наравно, постојећи материјали биће
замењени другим, тако да ће и принципи рада садашњих компонената бити
другачији. На сл.1.1 приказано је како су се током година смањивале димензије
компонената.

Страна 3
Огњан Зарковић

Електронске компоненте се могу поделити у две основне групе: пасивне

и активне. Под пасивним компонентама се подразумевају оне компоненте које
нису у стању да појачавају неки електрични сигнал. Треба напоменути да се ,
поред тога што основу савремене електронике чине полупроводничке
компоненте и интегрисана кола, пасивне електронске компоненте и даље
масовно производе и уграђују у електронске уређаје, али да је, због великог
броја и разноврсности, практично немогуће описати све постојеће компоненте.

Страна 4
Огњан Зарковић

2. Кола за прилагођење

Кола за прилагођење спадају у групу линеарних и пасивних четворопола

и играју значајну улогу у радиокомуникационим системима. Њихов основни
задатак се састоји у оптималном спрезању извора VF осцилација, тј. претходног
појачавачког степена и потрошача који, може бити следећи појачавачки степен,
предајна антена, напојни вод или неки други четворопол. Услови прилагођења
могу бити различити. Најчешће се захтева прилагођење по снази као нпр. у
емисионим постројењима, мада се може дефинисати и другачије прилагођење,
нпр. прилагођење по минималном фактору шума, што је чест случај код
пријемника. Правилно димензионисање кола за прилагођење је од великог
значаја. Код предајника то значи добијање максималне излазне VF снаге,
максималне снаге зрачења, минималне дисипације, а са њом и минимално
прегревање активног елемента. Код пријемника то значи оптимални пријем, тј.
оптималну осетљивост пријемника. Поред основних захтева прилагођења
дефинишу се и додатни захтеви, чиме се постижу захтевне карактеристике
радиокомуникационог система.

2.1 Прилагођење предајника са антеном

Антенски систем за прилагођење је мрежа која тренсформише улазну

импедансу антене 𝑍𝐴 у импедансу, најчешће активна отпорност осцилаторног кола 𝑅𝑑
излазног степена предајника. Као што се са слике 5.1. види, ово коло има два пара
прикључка и реализује се од линеарних и пасивних елемената, који су најчешће
реактивни да би се избегла дисипација снаге. Импеданса антене 𝑍𝐴 , као што је познато
зависи од димензије, радне фреквенције и тачке напајања антене. Отпорност 𝑅𝑑 је
потребна динамичка отпорност у излазном колу активног елемента са којим се
остварује жељени оптимални радни режим излазног степена.њена вредност зависи од
врсте и типа активног елемента, изабраног радног режима који, с друге стране зависи
од услова рада предајника. Коло или мрежа за прилагођење треба да задовољи следеће
услове:
 Подешавање треба да је просто,
 пренос снаге кроз систем треба да је са што мање губитака
 слабљење хармоника треба да је што могуће веће, тј. мреже треба
да има максимално салбљење за све фреквенције осим радне.
Сем овога конструкција антенског система за прилагођење такође зависи и од следећих
захтева које и предајник и антена треба да испуне:
1. Мрежа треба да обезбеди добро прилагођење само при једној фреквенцији,
тј. само за фреквенцију зраченог сигнала, дифузионих предајника,
2. Мрежа треба да прилагоди просту антену у задатом фреквентном опсегу код
мобилних предајника и других предајника специјалних служби,

Страна 5
Огњан Зарковић

3. Мрежа треба да прилагоди специјално конструисану антену при свакој

фреквенцији из задатог и специфицираног опсега, као што је случај код
усмерених система веза.
За дату антену, улазна импеданса варира са фреквенцијом до 𝑅𝑑 остаје увек
константно. У неким случајевима систем за прилагођење се дели у два дела,
нарочито ако је антена доста удаљена од предајника, када се користи вод за
напајање као на слици 5.2.

Када се у систему користи напојни вод, мрежа2 трансформише импедансу

антене у омску отпорност вода 𝑍0 која је уједно и завршна отпорност за мрежу.
Мрежа1 трансформише отпорност 𝑍0 у потребну динамичку отпорност 𝑅𝑑 . У том
случају нема рефлексије у воду за напајање. У тачкама где се спајају два четворопола,
нпр. активни елемент и мрежа1, може се посматрати као апонски генератор
електромоторне силе Е и излазне отпорности 𝑅𝑖 а следећи као потрошачулазне
отпорности 𝑅𝑢 .

3. S параметри

Због паразитних ефеката транзистора (редних отпорности и индуктивности и

паразитних капацитивности), у пракси је веома тешко у широком опсегу RF
учестаности извести „кратак спој“, или „отворену везу“. При кратком споју, или
отвореној вези, неког од портова двопортне појачавачке мреже, појачавач може да
постане и нестабилан.
Због тога се портови затварају карактеристичним импедансама (50 ома, или 75
ома), а параметри расејања (Scattering параметри) се одређују на основу односа снаге
инцидентног и рефлектованог таласа на сваком од портова и између портова.

Поред карактеризације четворопола на основу y, h, z ili g параметра, полазећи

од таласне природе укупних напона и струја који владају на прикључцима
четворопола, сваки четворопол се може описати помоћу S параметара или параметара

Страна 6
Огњан Зарковић

рефлексије. У случају кола на слици 2.11. могу постојати два случаја 1 случај: 𝑹𝟐 =R
што значи да постоји прилагођење на прикључцима 1-1', и директни талас који се креће
од извора ка потрошачу 𝑹𝟐 .

2 случај: 𝑹𝟐 ≠R па се у овом случају од извора ка потрошачу креће директни талас али

се јавља и један рефлектовани, због неприлагођења које се креће од потрошача ка
извору. Оба таласа се јављају на месту прикључка 1-1'. Линеарни однос између таласа
и напона, односно струја, дозвољава да се закони који се односе на напоне и струје
могу применити и на таласе.

4.Отпорници

Отпорници (resistors) су електронске компоненте које се карактеришу тачно

одређеном вредношћу отпорности, а чија је намена регулација расподеле електричне
енергије између делова електронског кола. Отпоност представља квантитативну меру
способности отпорника да се супротстави протоку електричне струје кроз њега.
Специфична електрична отпорност (resistivity) представља физичку карактеристику
материјала од кога је отпорник направљен и описује способност тог материјала да се
супростави протоку електричне струје. Код отпорника сталне отпорности струја и
напон су директно пропорционални, па је отпорност R константна.

𝑈
R= 𝐼
Уобичајени електрични симболи за отпорнике сталне отпорности:

Страна 7
Огњан Зарковић

l и S су дужина и површина попречног пресека тела отпорника, респективно. Јединица

за специфичну отпорност је 𝛺 𝑚, а у употреби је и Ωm𝑚2 /m.

Подела према начину монтаже:

 Отпорници са изводима који пролазе кроз рупе на штампаној плочи
(through hole).

 Отпорници за површинску монтажу (SMD или чип отпорници).

4.1. Основни параметри

 Називна (номинална) отпорност.

 Толеранција (класа тачности).

 Називна (номинална) снага.

Називна отпорност се изражава у Ω (нпр. 33Ω, 47kΩ, 1MΩ). Толеранција

представља одступање у односу на вредност називне отпорности и изражава се у
процентима (нпр. ±5%). Називна снага представља максималну дозвољену снагу на
отпорнику у узражава се у W (нпр. 0,5 W). Нпр. Отпорник називне отпорности 100Ω са
5% толеранције може имати отпорност у опсегу 95Ω до 105Ω.

Страна 8
Огњан Зарковић

4.2.Означавање отпорника

Означавање се врши помоћу обојених трака на телу отпорника.

Пример означавања отпорника са 4 и 5 траке:

Страна 9
Огњан Зарковић

4.3. Отпорници променљиве отпорности

Потенциометри представљају отпорнике код којих се отпорност може

променити мануелно, подешавањем одговарајућег механизма уграђеног у компоненту.
Примењују се за регулацију напона и струја у електронским колима. Према намени се
могу поделити на:
 потенциометре опште намене
 регулационе отпорнике (тримере)
Електрични симболи:

Тримери су праволинисјки или кружни потенциометри који се користе за

прецизно подешавање отпорности у електронским колима. У многим колима се налазе
редно вазани са отпорником сталне отпорности. Значајно су мањих димензија од
потенциометра опште намене. Уграђују се унутар кућишта електронских уређаја и
служе за фабричку или сервисну калибрацију параметара. Могу бити једнообртни и
вишеобртни. Клизач тримера је преко одговарајућег механизма повезан са спољашним
завртњем, тако да се подешавање отпорности врши шрафцигером. Проиводе се са
изводима за монтажу кроз рупе на штампаној плочи (through hole) и површинску
монтажу (SMD).

5.Кондензатор

Кондензатор је електронска компонента која се састоји од две проводне облоге,

које су међусобне раздвојене електричним изолатором (диелектриком).

Страна 10
 Огњан Зарковић

Батерија улаже рад, услед кога електрони са једне облоге кондензатора прелазе
на другу. Због тога једна облога кондензатора постаје позитивно наелектрисана, а
друга негативно. Као последица, између облога се јавља разлика потенцијала.

Процес се зауставља када разлика потенцијала између облога постане једнака напону
𝑉𝑠 . Каже се да се кондензатор напунио на вредноста напона 𝑉𝑠 . Када се батерија откачи,
између облога остаје разлика потенцијала. Теоријски, кондензатор би могао да остане
напуњен бесконачно дуго. Реално, кондензатор у колу ће се поступно испразнити кроз
диелектрик, јер нема идеалног диелектрика.
Кондензатор акумулира енергију у електричном пољу између облога (тј. у
диелектрику).
Количина наелектрисања на облогама кондензатора линеарно је сразмерна
примењеном спољашњем напону V:
Q=CV ,
при чему је константна пропорционалност C капацитивност кондензатора. Јединица за
капацитивност је фарад (F). Кондензатори се могу поделити према:
1.капацитивности:
 Кондензатори сталне капацитивности
 Кондензатори променљиве капацитивности
2.врсти диелектрика:
 Керамика
 Лискун
 Стакло
 Папир
 Тефлон
 Полистирен, полиестер, поликарбонат, полопропилен
 Електролит (чврсти и течни)
Подела према поларизацији:
 Неполаризовани
 Поларизовани

Електрични симболи:

Страна 11
Огњан Зарковић

Поларизовани кондензатори имају позитивну и негативну електроду. Позитивна

електрода се прикључује на позитиван крај једносмерног напонског извора, а
негативна на негативни. Обрнута поларизација није дозвољена и уништава
кондензатор (уз експлозију)!

Поларизовани кондензатори као диелектрик садрже електролит, у течном или

чврстом стању. Најчешће су у употреби:
 Алуминијумски електролитски кондензатори
 Тантални кондензатори.

За ове кондензаторе су карактеристичне релативно велике вредности

капацитивности (веће од 0,1 µF), као и релативно мали називни напони (од неколико
десетина до неколико стотина V).
Алуминијумски електролитски кондензатори у кућиштима са изводима:

Негативни извод је краћи од позитивног.

Керамички кондензатори:

Страна 12
Огњан Зарковић

Типичне вредности капацитивности су у опсегу од pF до µF,а напони се крећу

од неколико V до неколико kV.

Ово су (слика горе) елекрролитски кондензатори, са електродама од активног

угљеника. Не постоји физички диелектрик, већ се електрохемијским процесом
формира псеудо-диелектрик. Примењују се као замена за батерије.

6.Калем

Пролазак струје кроз проводник успоставља у његовој околини магнетно поље.

Магнетно поље се представља концетричним линијама магнетног флукса ф. Јединица
за магнетни флукс је Вебер (Wb).

Намотавањем проводника формира се калем. Флукс се поништава непосредно

уз суседне навојке, а суперпонира унутар калема. Суперпозицијом се повећава густина
магнетног флукса унутар калема.
Калем врши акумулацију енергије у електромагнетном пољу.

Страна 13
Огњан Зарковић

Смер флукса кроз калем се одређује према правилу десне руке: када врхови
прстију десне руке савијени око калема показују смер струје, тада врх палца показује
смер флукса кроз калем.

Густина магнетног флукса B представља број линија флукса ф које пролазе кроз
површину А:
Ф
B= А
Јединица за густину магнетног флукса је Тесла (Т=Wb𝑚−2).
Индуктивност калема L представља меру промене магнетног флукса dф
услед промене струје кроз калем d𝒊𝑳 :
𝑑ф
L=N𝑑𝑖𝐿,
при чему је N број навојака калема. Јединица за индуктивност је Хенри (H).
Индуктивбност калема се може повећати убацивањем језгра од магнетног материјала
(гвожђе, ферити, итд.). Језгро повећава густину флукса унутар калема, па тиме
омогућава акумулацију веће количине енергије у магнетном пољу калема. Језгра могу
бити различитог облика, нпр. цилиндирчна и торусна.

Стандардне вредности индуктивности су у опсегу 1Nh-100mH. Вредности

индуктивности се, сличо као и вредности отпорности, појављују у низовима. На
Страна 14
Огњан Зарковић

пример: 10, 12, 15, 18, 20, 22, 27, 33, 39, 47, 51, 56, 68, 82µH. Калемови такође могу
бити и са променљивом индуктивношћу.

Типичне вредности толеранције индуктивности су 5% и 10%.

7.Трансформатори

Трансформатор је електронска компонента која се састоји од два калема

спрегнута на једном магнетном језгру (core). Калем на који се доводи улазни сигнал
назива се примарни намотај (примар), а калем на коме се појављује излазни сигнал
назива се секундарни намотај (секундар).

Електрични симболи:

Страна 15
Огњан Зарковић

(а) трансформатор са феритним језгром

(b) трансформатор са гвозденим језгром
(c) трансформатор са ваздушним језгром (без језгра)

С обзиром да је од магнетног материјала, језгро представља медијум у коме се

концетрише магнетни флукс. Због тога се коефицијент спреге између калемова
повећава. Језгра могу бити различитог облика (правоугаона, цилиндрична,
торусна, итд.). Производе се од различитих магнетних материјала, а типично се
користе ферити и гвоздени лимови. Језгро такође представља механички носач
за калемове. Код трансформатора без језгра калемови су намотани на носач од
немагнетног материјала, унутар кога је ваздушни џеп (нпр. шупљи цилиндар).
Однос вредности излазног и улазног напона одређен је односом броја навојака у
примару и секундару:
𝑽𝒔𝒆𝒄 𝑵𝒔𝒆𝒄
= =n .
𝑽𝒑𝒓𝒊 𝑵𝒑𝒓𝒊
У зависности од вредности односа трансформације (turns ratio) n,
трансформатор може да:
 повећава вредност улазног напона (step-up), n > 1;
 смањује вредност излазног напона (step-down), n < 1 ;
 задржава вредност улазног напона, n=1.

Улазни и излазни сигнал могу бити у фази или противфази, што зависи од смера
мотања примара и секундара, односно смера флукса кроз језгро. Ознаке
поларитета су тачке поред калемова (phase dots).

Снага која се развија на оптерећењу у секундару једнака је снази коју

улаже извор у примару.
𝑷𝒑𝒓𝒊 =𝑷𝒔𝒆𝒄

Страна 16
Огњан Зарковић

Снага трансформатора се стандардно изражава у волт-амперима (VA) и назива

се привидна снага (apparent power). Када је оптерећење трансформатора
искључиво капацитивно или индуктивно, тада примар не предаје снагу
секундару. Због тога изражавање снаге у W нема смисла.
Трансформатори се едекларишу за:
 Улазни напон (напон на примару)
 Учестаност напона
 Излазни напон (напон на секундару)
 Привидну снагу
Код реалног трансформатора се појављују губици у преносу снаге услед:
 „цурења“ магнетног флукса ван језгра
 особина материјала језгра због којих се оно загрева
 паразитних отпорности намотаја примара и секундара
 паразитних капацитивности намотаја примара и секундара

Ефикасност (коефицијент корисног дејства) трансформатора:

Литература

Страна 17
Огњан Зарковић

http://starisajt.elfak.ni.ac.rs/phptest/new/html/Studije/predavanja-
literatura/Elektronske_komponente/ELEKTRONSKE%20KOMPONENTE-2011.pdf
http://tnt.etf.rs/~oe4rfe/2011-Two-port-S-Smith.pdf
http://mikroelektronika.elfak.ni.ac.rs/files/Predavanja_01.pdf

Страна 18