ELEKTRIČNA ENERGIJA

ELEKTROENERGETSKI SISTEM

Dr Ivana Vlajić-Naumovska
1
 Električna energija
 Najkvalitetniji oblik energije.
 Retko se neposredno koristi; obično se
transformiše u toplotnu, mehaničku, hemijsku ili
svetlosnu energiju.
 Prednosti električne energija su sigurnost u
snabdevanju, lako transformisanje, ekonomičan
prenos na velike razdaljine, brza raspoloživost,
ekološki čisto korišćenje.
 Osnovni nedostatak električne energije je što se
ne može akumulisati u energetski značajnim
količinama.

2 od 38
Elektroenergetski sistem
 Elektroenergetski sistem se opisuje kao
složeni, dinamički sistem velike
dimenzionalnosti, čija je prevashodna funkcija
da sigurno, pouzdano i ekonomično snadbeva
potrošače sa dovoljnim količinama kvalitetne
električne energije.
 Sa aspekta osnovne tehnološke funkcije EES
se deli na sledeće podsisteme: proizvodni,
prenosni, distributivni i potrošački podsistem.

Podsistemi u EES
3 od 38
  Proizvodni podsistem
 Prvi u lancu podsistema je proizvodni podsistem
(elektrana ili električna centrala).
 U elektranama se nalazi "srce" EES – sinhroni generator –
u kome se mehanička energija transformiše u električnu.
 Elektrane imaju zadatak da u svakom trenutku zadovolje
potrebe potrošača za električnom energijom i da
obezbede neophodan nivo rezerve za slučaj ispada
pojedinih kapaciteta ili za slučaj nepredviđenih zahteva od
strane potrošača.
 Klasični načini proizvodnje električne energije: u
hidroelektranama, u termoelektranama, u nuklearnim
elektranama.
4 od 38
  Prenosni i distributivni podsistem

 Ovi podsistemi imaju zajednički zadatak da električnu

energiju prenesu od izvora do potrošača.
 U svetu danas egzistiraju dva tipa električnih mreža, i to
mreže naizmenične i mreže jednosmerne struje.
 Proizvodnja i potrošnja električne energije ostaju
neprikosnoveno, za sada, na trofaznom naizmeničnom
naponu kao optimalnom načinu i proizvodnje i potrošnje
električne energije sa aktuelnim tehnologijama.
 Moderni elektroenergetski sistemi su uglavnom trofazni
naizmenični sistemi.

5 od 38
 Razlog korišćenja jednosmerne struje za prenos
električne energije je što prenos velikih snaga na velika
rastojanja naizmeničnom strujom ispoljava određene
slabosti u vezi sa problemima stabilnosti.
 Sistem je nestabilan kada neki od generatora ispadne iz
sinhronizma. Kod prenosa jednosmernom strujom ovih
problema nema.
 Na savremenom nivou razvoja ispravljačkih postrojenja
pokazuje se da je za rastojanja do 500 km naizmenična
struja superiornija, a preko 700 km prenos
jednosmernom strujom je ekonomičniji.
 U zoni prenosa od 500 do 700 km ova dva tipa prenosa
su ravnopravna.
 U našem EES prenos električne energije vrši se
isključivo na naizmeničnom naponu učestanosti 50 Hz. 6 od 38
 Pojmovi prenosna mreža (prenosni podsistem) i
distributivna mreža (distributivni podsistem) mogu se
razlikovati tako što su u prenosnim mrežama tokovi
snaga u vodovima u principu promenljivi, dok je kod
distributivnih mreža smer snage (energije) nepromenljiv i
uvek je ka potrošaču.
 Važna karakteristika mreže je njen naznačeni ili nominalni
ili nazivni napon.
 U našem EES propisan je sledeći niz nominalnih napona:
 400; 220; 110; 35; 20; 10; 0,4 (kV).

 Pri tome se u praksi javljaju varijante:

 400; 220; 110; 35; 10; 0,4 (kV)

 400; 220; 110; 20; 0,4 (kV)

 400; 220; 110; 10; 0,4 (kV)

7 od 38
  Potrošački podsistem
 Podsistem potrošnje je složena celina koju čini veliki broj
raznorodnih prijemnika.
 Zahtevi ovog podsistema su promenljivi kako u toku dana
tako i tokom godine pa je EES dužan da praktično trenutno
prati promene potrošačkog podsistema (konzuma).
 Svi kapaciteti u EES moraju se dimenzionisati prema
maksimalnom opterećenju (maksimalnoj snazi) konzuma
koje traje veoma kratko (npr. jedan h u toku godine).
 Preostalo vreme sistem radi sa smanjenim opterećenjem i
kvantitativna mera koja ukazuje koliko se efektivno koriste
kapaciteti u sistemu na godišnjem nivou definiše se kao
faktor opterećenja.

8 od 38
  Faktor opterećenja
 Faktor opterećenja je količnik stvarno isporučene energije i
maksimalno moguće energije koju bi sistem proizveo kada
bi svo vreme radio sa maksimalnom snagom.
 Faktor opterećenja ima u sistemima tipične vrednosti od
0,6 do 0,8.
 U našoj zemlji iznosio je preko 0,65 do 1990. godine da bi
se pogoršao do vrednosti oko 0,55 u poslednjim godinama
zbog još izraženije sezonske neravnomernosti u potrošnji
usled prelaska mnogih domaćinstava i ostalih potrošača na
grejanje električnom energijom; manje potrošnje električne
energije zbog slabije industrijske proizvodnje.
9 od 38
DEFINICIJE I RAZVRSTAVANJE
ELEKTRIČNIH INSTALACIJA

Dr Ivana Vlajić-Naumovska
10
DEFINICIJA I RAZVRSTAVANJE

PRENOS (VN)
Izvor el.energije Objekat
(elektrane)
DISTRIBUCIJA
(SN)

 Električna instalacija između

priključka objekta i potrošača
 Osnovna uloga je da obezbedi sigurno i
kvalitetno snabdevanje potrošača
električnom energijom unutar objekta

11 od 38
 Delovi električnih instalacija RO

 Elementi za priključak na gradsku mrežu,

elementi gromobranske instalacije,
razvodna tabla, električna brojila, osigurači,
sklopke i prekidači, vodovi i kablovi, instalacione cevi i pribor
za vodove i kablove, priključnice, utikači, sijalična grla.
 Kućni priključak
 Kućni priključak je skup vodova i uređaja koji povezuju
elektroenergetske instalacije u kući ili zgradi sa
niskonaponskom električnom mrežom.

12 od 38
 Potrošač u opštem smislu je uređaj koji za
svoj rad koristi električnu energiju određenog
napona i frekvencije i pretvara u neki drugi
oblik ili vid određenom snagom.
 Zbog toga je potrebno obezbediti napajanje konstantnim
naponom (nazivnim naponom) potrošača. Na jednu
instalaciju se priključuju više potrošača uglavnom u
proizvoljnim, slučajnim trenucima vremena. Struja koju
povlače iz mreže izaziva padove napona do potrošača, a
pored toga napon na priključku instalacije varira u određenim
(uskim) granicama. Električna instalacija mora da obezbedi
da varijacije napona na priključnim krajevima potrošača ne
pređu određene vrednosti koje su u granicama tolerancije.

13 od 38
 U navedenom smislu postoje različite
podele instalacija, na:
 Instalacije jake struje i niskog napona
(naponi do 1000V)
 Instalacije jake struje i visokog napona
(specijalne instalacije za posebne grupe
potrošača) - ne razmatra se u okviru kursa
 Instalacije slabe struje (malog napona).

 Postoji niz podela instalacija koji u stvari nije bitan za razumevanje.

14 od 38
 Kod instalacija jake struje usled
proticanja struje kroz provodnike dolazi
do njihovog zagrevanja što predstavlja
u suštini moguću opasnost od požara
u objektu.
 Instalacija mora da spreči mogućnost
javljanja požara kako u normalnom
radu prijemnika, tako i u slučaju kvara
prijemnika.

15 od 38
 KRATAK PREGLED IZAZIVAČA PALJENJA
(POŽARA) I EKSPLOZIJA
 Izazivači paljenja i eksplozije mogu biti električne i
neelektrične prirode.
 U neelektrične spadaju mehanička iskra, otvoreni
plamen, zavarivanje ...
 Električni uzročnici paljenja, po pravilu su opasniji
od neelektričnih i oni predstavljaju dejstvo
elektriciteta u raznim oblicima.
 Pri tome se razlikuju električni uzročnici koji se
nalaze unutar električnog sistema (mreža sa
električnim izvorima, potrošačima i komandno –
signalnim elementima) i uzročnici van električnog
sistema (atmosfersko pražnjenje i statički
elektricitet).
16 od 38
 Električni izazivači unutar električne mreže mogu
se podeliti na one koji se dešavaju unutar
električnih uređaja i na one koji se dešavaju u
samoj električnoj mreži.
 Da bi se sprečila eksplozija u slučaju dejstva
električnih izazivača unutar uređaja, isti se prave
specijalno zaštićeni.
 Da bi se sprečila eksplozija u slučaju dejstva
električnih izazivača unutar električne mreže,
potrebno je pravilno projektovati, izvesti i
održavati pomenutu mrežu.

17 od 38
 Zbog opasnih napona postoji
opasnost za ljude koji se nalaze u
objektu.
 Instalacija koja se koristi mora da
obezbedi zaštitu ljudi od opasnih
napona i u slučaju normalnog rada
potrošača kao i u slučaju pojave kvara
bilo na instalaciji ili potrošaču.

18 od 38
 Ovi vidovi zaštite se postižu pravilnim
projektovanjem, izvođenjem i održavanjem
električne instalacije i potrošača.
 Zbog toga se instalacija projektuje i izvodi
uvažavajući svu tehničku regulativu
(propise, standarde i preporuke) i treba da
pored kvalitetnog i sigurnog napajanja
potrošača obezbedi sigurnost imovine i lica u
objektu od štetnog dejstva električne
energije.

19 od 38
  Električne instalacije
 Električna instalacija treba da omogući napajanje električnih
prijemnika električnom energijom.
 Električna instalacija u užem smislu jeste deo prenosnog sistema
električne energije od mesta priključka na mrežu niskog napona
do prijemnika.
 Da bi prijemnik električne energije mogao da radi ispravno, napon
mora biti konstantan i određene visine.
 Osnovna podela električnih instalacija izvršena je na energetske
instalacije i telekomunikacione instalacije.
 Energetske instalacije imaju napon između provodnika i zemlje
manji od 250 V i ove instalacije se nazivaju električne instalacije
niskog napona.
 Telekomunikacione instalacije imaju radni napon između
provodnika do 50 V a nazivaju se i električne instalacije malog
napona.
20 od 38
  Električne instalacije niskog napona
 Električne instalacije niskog napona razvrstane su prema
uslovima okoline u kojoj se postavljaju prema nameni i
načinu izvođenja.
 Električne instalacije niskog napona mogu se izvoditi u
suvim i vlažnim prostorijama, prostorijama u kojima
postoji opasnost od eksplozije i požara ili u halama gde
postoji opasnost od mehaničkih oštećenja.
 Prema nameni, razlikuju se instalacije niskog napona za
električno osvetljenje, motorni pogon, termičke
prijemnike, građevinske instalacije i instalacije
gromobrana.
 Električne instalacije malog napona razvrstane su na
telefonske i signalne instalacije.
21 od 38
  Električne mreže niskog napona
 Električne mreže niskog napona povezuju centre
napajanja sa priključcima hala, radionica,
administrativnih i stambenih zgrada.
 Preko ovih mreža električnom energijom napajaju se
koncentracije prijemnika za električno osvetljenje,
motorni pogon, termičke prijemnike i za sve druge
prijemnike posebne namene.
 Ove mreže se tako projektuju i izvode da obezbeđuju
neprekidno snabdevanje električnom energijom uz
minimalne gubitke energije.
 Linijski napon (međufazni napon) mreže niskog napona
je niži od 1000 V.
22 od 38
 Nazivne vrednosti linijskih napona za mreže niskog
napona određene su standardima:
 Za mreže sa jednosmernom strujom: 110, 220 i

440 V
 Za mreže sa naizmeničnom strujom sa četiri

provodnika: 3 x 230 + 127 V i 3 x 400 + 230 V

 Klasifikacija električnih mreža niskog napona može
se izvesti na više načina.
 Električne mreže se mogu podeliti i grupisati
prema vrsti struje, prema nameni mreže i načinu
izvođenja.

23 od 38
  Istalacije slabe struje (telekomunikacione instalacije)
 Električne instalacije predstavljaju skup komponenti
koje omogućavaju prenos električne energije ili
informacija.
 Pojam instalacija slabe struje odnosi se na sve
električne instalacije koje nisu u neposrednoj funkciji
prenosa i upotrebe električne energije.
 U savremenim objektima, stambenim i poslovnim,
postoje razni vidovi korišćenja električnih i elektronskih
uređaja koji spadaju u domen slabe struje.
 Uređaji slabe struje mogu da se sistematizuju prema
funkcijama koje treba da obavljaju.
 Istorijski gledano prva i danas najrasprostranjenija
funkcija su telekomunikacije.
24 od 38
 Prema definiciji Međunarodne unije za telekomunikacije
one predstavljaju skup delatnosti prenosa raznih vidova
informacija i podataka posredstvom elektromagnetnih
procesa.
 Telekomunikacije obuhvataju više vidova
komuniciranja, koji se razlikuju prema prirodi
informacija i podataka i načinima njihove razmene.
 Telefonija predstavlja vid dvosmernih komunikacija kojima se
vrši prenos govornih signala.
 Radio i TV difuzija su jednosmerne komunikacije za prenos
tonskih signala i signala slike.
 Prenos podataka je oblast telekomunikacija koja je u funkciji
povezivanja pojedinih računarskih entiteta u savremene
računarske mreže.
 Funkcija koja obuhvata razne vidove zaštite osoba, predmeta i
prostora (najrasprostranjeniji među njima su protivpožarna i
protivprovalna zaštita).
25 od 38
 Računarske telekomunikacione mreže
 Računarske telekomunikacione mreže služe za
povezivanje raznih, prostorno manje ili više udaljenih
računara i drugih sličnih uređaja u jedinstvene
funkcionalne celine.
 Savremeni telekomunikaciono – informacioni sistemi
imaju vrlo različite prostorne razmere i zbog toga su
računarske telekomunikacione mreže, koje ih
podržavaju razvrstane u tri kategorije:
 Lokalne mreže, ograničene na jedan objekat ili na jednu
mikro lokaciju, koje su u svetskoj literaturi poznate kao LAN
(Local Area Network).
 Regionalne mreže, koje pokrivaju područja većih gradova ili
ograničenih teritorija, poznate kao MAN (Metropolitan Area
Network)
 Međugradske i međunarodne mreže – WAN (Wide Area
Network)
26 od 38
OPSEZI NAPONA
Prema JUS N.B2.702:1984, utvrđene su granice primene ili naponi
električnih instalacija u zgradama i to u dva naponska opsega:
 Opseg I: instalacije u kojima je zaštita od električnog udara
obezbeđena pod određenim uslovima vrednošću napona;
instalacije u kojima je napon ograničen iz funkcionalnih
razloga (npr. telekomunikacije, signalizacija, električna
zvonca i alarmni uređaji). Napon je ograničen do 50V
naizmenične struje i do 120V jednosmerne struje
 Opseg II: napon napajanja instalacija za domaćinstvo,
trgovinu, javne zgrade i industriju. Ovaj opseg obuhvata
napone distributivnih mreža.

Pod nazivnim naponom podrazumeva se napon kojim je

označena instalacija ili deo instalacija.

Opsezi napona po kojima električne instalacije moraju biti razvrstane

prema svojim nazivnim naponima su date za uzemljene i izolovane (ili posredno
uzemljene) sisteme i ukoliko je to potrebno treba pogledati podatke u standardu.

27 od 38
SISTEMI NAPAJANJA
 Sistemi napajanja za napone preko 1000V su trofazni
trožični sa tri linijska napona Ul.

L1
L1
Ul 3~50Hz Ul
L2 L2 Ul
Ul
L3 L3

28 od 38
 SISTEMI NAPAJANJA
 Sistemi napajanja za napone ispod 1000V su trofazni
četvorožični sa tri linijska napona Ul i tri fazna napona Uf .

L1
L1
Ul 3N~50Hz Ul/Uf
L2 L2 Ul
Ul
L3 L3
Uf
N

29 od 38
 SISTEMI NAPAJANJA
 Sistemi napajanja sa posebnim zaštitnim vodom (unutar
objekta) PE su petožični.

L1
L1
Ul 3NPE~50Hz Ul/Uf
L2 L2 Ul
Ul
L3 L3
Uf
N

PE

Zaštitni provodnik (PE) ima ulogu samo u slučaju kvara, zeleno/žute boje.

30 od 38
SISTEMI NAPAJANJA
 Sistemi napajanja sa objedinjenom funkcijom neutralnog i
zaštitnog voda (unutar objekta) PEN su četvorožični.

L1
L1
Ul 3PEN~50Hz Ul/Uf
L2 L2 Ul
Ul
L3 L3
Uf
PEN

31 od 38
 SISTEMI NAPAJANJA
 Jednofazni sistemi napajanja, dvožični

L1
L1
1N~50Hz Uf

Uf
N N

32 od 38
NAZIVNI NAPONI
 Prema JUS N.A2.001 iz 1989 naponi trofazne mreže i opreme
nazivnih napona većih od 100V do uključujući i 1000V, dati su
za trofazne mreže sa tri ili četiri provodnika:
 230/400 V
 400/690 V
 500V – mreža sa tri provodnika (linijski napon) **ne sme u
distributivnim mrežama
 1000V – mreža sa tri provodnika (linijski napon)

 Naponi iznad 230/400 V namenjeni su za napajanje posebnih

potrošača (teška industrija, veliki industrijski objekti...)

 Za jednosmernu struju vrednosti za nazivne napone mogu se

birati iz niza:
 110V; 125V; 220V; 250V; 440V; 460V; 500V; 600V; 750V

33 od 38
PAD NAPONA
 Napon na priključnim krajevima prijemika
ne sme biti ni veći ni manji od
neke unapred određene vrednosti tj.
PAD NAPONA MORA BITI OGRANIČEN.
 Napon u bilo kojoj tački (U) treba da je:

U n  U  U  U n  U
 Un - nazivni napon kojim je označena instalacija
ili deo instalacija
 ΔU- najveći dozvoljeni pad napona.

34 od 38
  Dozvoljena odstupanja napona:
Pad napona od tačke napajanja
U tački napajanja do potrošača
JUS N.A2.001 Sl. List SFRJ br. 53 i 54/1988
+6% Za osvetljenje 3%
-10% Ostala oprema 5%

Posle 2010. 10% Posle 2010. 4%

Prema predlogu
IEC

Električne instalacije slabe struje (deo sistema za prenos el.informacija):

umesto pada napona postoji pad snage, a ograničava se snaga na
prijemniku. Potrebni pojačavači snage umesto transformatora. Neke
instalacije slabe struje: interfon, telefon, RTV.
Električne instalacije jake struje: gromobranska instalacija (zaštita objekta
i ljudi od štetnog uticaja groma). 35 od 38
SIGURNOSNI SISTEMI NAPAJANJA
 Postavljaju se zbog funkcionisanja posebnih potrošača u slučaju
požara.
 Izvor sigurnosnog sistema mora obezbediti napajanje u
određenom vremenu, a oprema ovog sistema mora biti izvedena
tako da je određeno vreme otporna prema vatri (bez obzira što
nakon određenog vremena biva uništena toplotnim dejstvom
vatre).
 Sistem sigurnosnog napajanja se uvek zahteva iz bezbednosnih
razloga, dok se sistem rezervnog napajanja uspostavlja zbog
tehnoloških potreba.
 Razlikuju se sledeći izvori sigurnosnog napajanja električnih
instalacija:
 akumulatori;
 napojne ćelije i baterije;
 generatorski agregat nezavisan od normalnog napajanja;
 poseban napojni vod potpuno nezavisan od normalnog.

36 od 38
Sigurnosno napajanje može biti:
 neautomatsko (gde izvor stavlja u pogon
rukovalac)
 automatsko (koje je nezavisno od rukovaoca).

Automatsko napajanje može se, zavisno od vremena

delovanja, svrstati u:
 Besprekidno (trajno napajanje pod određenim
uslovima u toku prelaznog perioda, kao npr. u
pogledu kolebanja napona ili frekvencije)
 Vrlo kratkotrajan prekid – prekid do 0,15s

 Kratkotrajan prekid – prekid do 0,5s

 Prekid srednje dužine – prekid do 15s

 Dugotrajan prekid – prekid duži od 15s

37 od 38
 Prema Pravilniku o tehničkim normativima za
električne instalacije niskog napona (“Službeni list
SFRJ 53/88 i 54/88”) važi:
 Strujna kola sigurnosnih sistema moraju biti odvojena
od drugih strujnih kola tako da greška ili bilo koja
intervencija na jednom sistemu ne može da utiče na
drugi sistem
 Strujna kola sigurnosnog sistema ne smeju prolaziti
kroz mesta izložena riziku od požara, a ako je to
neizbežno mora se obezbediti otpornost prema vatri
 Strujna kola sigurnosnog sistema ne moraju se štititi
od preopterećenja već samo od kratkog spoja.

38 od 38