Kako podesiti aparat za dobar MIG var

Kako podesiti aparat za dobar MIG var - MIG invertori

Kako da poboljsate MIG zavarivanje. Jednostavnost i lakoca MIG
zavarivanja cine ga omiljenom tehnikom zavarivanja u preduzecima i
radionicama, ali kao i druge jednostavne stvari MIG ima svoje mane i
vrline, tajne i trikove. MIG aparati koriste potrosivu zicu-elektrodu koja
se topi i stvara teni metal potreban za spajanje metalnih radnih delova.
Visoka temperatura se dobija stvaranjem elektricnog strujnog luka
izmedju elektrode-zice i metala koji se vari. Karakteristika MIG
zavarivanja je razbacivanje vrelih kapljica-komadia istopljenog metala
to onemoguava variocu da vidi var, a takoe moe da stvori oteenja u
susednoj zoni vara. MIG postupak zavarivanja je daleko bri od TIG
zavarivanja, ali su anse da se napravi porozan var daleko vee.
Poroznost se pojavljuje zbog stvaranja "depova" gasa ili drugih
neistoa unutar samog vara. Neiskusni varioci takoe mogu napravit var
bez spajanja radnih delova ako nije dolo do dovoljnog topljenja baznog
metala. Iako var moe povrinski izgledati dobar on e biti slab zbog
slabog prodora tenog metala u radne delove a to e biti vidljivo tek kad
se var slomi. Ovo ne moe da se desi u TIG-u jer se spajanje vri
topljenjem baznog metala(radnih delova) pre nego to se upotrebi
popunjavajua elektroda a popunjavajui materijal(potroiva elektroda)
se dodaje samo kad je potrebno. TIG postupak daje kvalitetniji var ali
svakako zahteva veu vetinu varioca. Ako sa zavarivanja elektrodom
prelazite na MIG, onda vam se pojavljuju problemi kao naprimer nain
voenja pitolja, vi radije "gurate" pitolj nego da ga "vuete", nema
ljake da sprei kontaminaciju vara, zatim imate podeavanje napona
luka(voltau) u zavisnosti od brzine dopremanja ice, itd. Ako ste novi u
MIG-u ima nekoliko stvari koje treba drati na umu, pokuaemo da ih navedemo.
Transfer metala
Zavisno od kapaciteta aparature(invertora) MIG nudi tri naina nanoenja popunjavajueg metala u rastop. "Potapajui" metod ili
kratkospojnim varnim lukom, globularni nanos i sprejni nanos popunjavajueg materijala. " Kratko-spojni nanos je najei. Zbog
niskog napona luka(voltae), niske toplote, ovaj postupak je idealan za materijale do 6 mm debljine, obino debljina ice je 0.6 mm 1.2 mm. Ovim postupkom mogu da se vare i deblji materijali s tim da se spojevi pripreme u V oblik, tj. neophodno zakoenje ivica i da
se vari sa vie prolaza. Metalna ica se doprema direktno u zavarivaki rastop i to od 20 do 200 puta u sec.(svaki put po jedna "kaplja"
u kompletnom procesu). "Potapajui" metod je neprekinut ciklus u kome zavarivaki luk luk postoji sve dok se ica i rastop dodiruju.
Ovde je varilac stalno zauzet odravanjem zavarivakog luka i kontaktom ica-rastop. Ovaj metod ima svoj karakteristian zvuk
"prenja" i daje kvalitetan varni av zbog veoma malog razbacivanja materijala. Za razliku od navedenog "Globularni" transfer (nanos
metala) karakterie visok napon luka (voltaa), u kome jo uvek ima utapanja s vremena na vreme, ali metal se uglavnom nanosi u
rastop "padanjem" velkih kapljica tenog metala. Neke od ovih kapljica padaju izvan rastopa tako da imate veliko razbacivanje
materijala. Sprejni nanos metala takoe zahteva visoku voltau i nije izvodljiv na svim podeavnjima. Ovaj metod generie visoku
temperaturu pri emu se nanos metala vri u pravilnom rasprivanju finih kapljica preko zavarivakog luka u rastop. Sprejni nanos je
idealan za zavarivanje debelih materijala, pri emu njegova temperatura omoguava dobar prodor varnog metala i dobru
fuziju(spajanje) radnih delova. Nedostatak ovog metoda je da nije upotrebljiv pri vertikalnom zavarivanju (iznad glave varioca), ili u
drugim slinim pozicijama . Ako hoete da preete na sprejni nanos, prvo postavite visoku voltau i brzinu dopremanja ice, zatim
smanjite brzinu dopremanja ice sve dok zavarivaki luk ne prestane da "prati" i pone da "zuji"...Luk e se produiti, rastop e se
proiriti i postati vreliji, sjaj luka e se pojaati. Pripremite debele rukavice, i tamno zatitnu masku, zatitite kontaktni vrh i pazite na
pregrevanje pitolja plamenika.
Pripremne radnje
Pre nego to ponete zavarivanje proverite da li ste ispotovali sve potrebne radnje i predostronosti zatite na radu. Dakle kao prvo
debele rukavice i zatitna maska, zatim proverite ventilaciju u prostoriji i uklonite sve zapaljive predmete sa mesta zavarivanja.
Priprema radnih delova. Kao prvo treba oistiti zonu zavarivanja. MIG zavarivaki luk e pucketati ako naie na a)zakorelu prljavtinu,
b)ljaku od starog vara, c)ulje, masnou ili galvanizaciju (to sve ne smeta klasinom zavarivanju elektrodom gde zatitni sloj elektrode
sve neistoe vezuje u ljaku) MIG ne moe da sprei moguu kontaminaciju zatitnim gasom. Zatitni gas ovde ne moe pomoi jer on
iskljuivo spreava atmosfersku reakciju sa varom i slabljenje formiranog varnog ava. Tako za izrazite i jake neistoe neophodno je
bruenje zone zavarivanja. Ako ne moete podrobno oististi radne povrine preite na klasino zavarivanje elektrodom.
Odaberite zatitni gas
Odaberite pravu meavinu zatitnog gasa. Dobra kombinacija argon CO2(12%do20%) i moda 2%kiseonika omoguie dobar prodor
vara, relativno malo razbacivanje materijala i stabilan luk. Gasna meavina sa manje od 18%CO2 podrava sprejni nanos metala ako
va aparat ima to podeavanje. Argon sa 5%CO2 omoguava plitak prodor vara tako je podesan za tanje materijale i limove(limarija

automobila). ist CO2 je najjeftiniji i daje najdublji prodor vara, ali ne podrava kratkospojno-luni nanos materijala("potapajui"
transfer metala), tako da strujni luk nee biti gladak,povrina varnog ava e biti gruba, razbacivanje materijala je neizbeno.
Zavarivanje pri istom CO2 takoe zahteva posebene predostronosti kao to je dobra ventilacija ili otvorena prostorija, ako se vri
zavarivanje napolju da se postave odgovarajui paneli-zakloni jer promaja i vetar mogu oduvati zatitni gas.
Podeavanje jaine struje
Nema fiksnog naina podeavanja, u odnosu na uslove rada i radne delove potrebno je uskladiti zavarivaku struju i brzinu dopremanja
ice posebno za svaki zavarivaki proces. Neka je cilj ravan varni av sa dobrim spajanjem na krajevima. MIG moe dati lep izgled
vara ak iako su podeavanja voltae i dopremanja ice nepravilno podeeni za taj posao. Ovo moe biti realan problem za zavarivanje
debljih materijala kada je premala voltaa i brzina dopremanja ice. Teke i glomazne metalne ploe odvlae toplotu iz zavarivakog
rastopa to slabi prodor metala i spajanje delova. Reenje je u bruenju ivica radnih delova u V-spoj i variti sa vie prolaza ako je
potrebno dok se ne dobije zadovoljavajua dubina vara. Varite malo bre nego to biste varili klasino elektrodom, ako je brzina suvie
mala to stvara viak toplote u zavarivakom rastopu to poveava distorziju radnih delova i rizik od progorevanja. Dok varite ica iza
kontaktnog vrha postaje elektrini otpornik. to vie podiete pitolj, vie je ice izmeu pitolja i zavarivakog rastopa i vei je
elektrini otpor toku struje. Kao rezultat imate manji i slabiji luk, zavarivaki rastop je hladniji, opada prodor vara u radne delove,
spajanje je slabije. Podesite napon strujnog luka (voltau). Poveanje voltae ini luk progresivno duim i irim tako da on greje veu
povrinu. Neka je cilj voltaa koja e dati dobar prodor metala, dati gladak varni av i dobru fuziju (spajanje) radnih delova. Podesite
brzinu dopremanja ice. Zavarivaka struja se poveava poveanjem brzine dotoka ice. Cilj je dovesti brzinu dotoka ice u balans sa
naponom luka(voltaom), tako da se dopremljena ica topi nesmetano a zavarivaka struja odgovara celokupnom procesu.
Voltaa-Brzina dopremanja ice
Ako koristite 0.023"-0.025" ina(0,58 mm-0,63 mm)golu icu ca gasnom meavinom argon/co2, brzina dotoka ice treba da bude 100400 ina (254 cm - 1.016 cm) u minuti. 100 ina za najtanje materijale elika koje moete variti, 400 za najdeblje eline materijale
koje maina podrava. Voltaa je druga pria. Prvo podesite brzinu dotoka ice, zatim uzmite neki odlomak, pare metala iste debljine
materijala koji treba da varite, na tom komadu podesite i isprobavajte voltau sve dok ne dobijete fini zvuk "prenja slanine"...(tako
kau iskusni varioci). Premala voltaa e odbijati icu, a zvuk e biti kao pri vonji vozila. Prevelika voltaa i ica e sagorevati i
formirati kuglu na vrhu, a zvuk e biti kao egrtanje ili itanje. Ovo se ne moe tano opisati, zato je neophodno isprobavanje na
neupotrebljivom paretu metala.
Dopremanje ice
Pogledajte kalem i prenosnike ice. Podesite zatezanje valjaka prenosnika ice, oistite lebove prenosnika ice tako da pri otputenom
okidau pitolja prestaje kretanja valjaka i dopremanje ice. Popunjavajui materijal, ica dobija zavarivaku struju sa kontaktnog vrha,
ako na tom mestu nije 100% gladak protok ice ne oekujte stabilan zavarivaki luk. Proverite da li debljina ice odgovara kontaktnom
vrhu, ili da nije oteen ili istroen u kom sluaju ga treba zameniti. Oistite rupe izlaza gasa u dizni, takoe oistite zrnca, "kapljice"
metala unutar dizne. Za normalan rad izlaz ice je od 6mm do 10 mm mereno od kontaktnog vrha. Poveajte izlaz ice pri varenju
tanjih limova da spreite progorevanje, inae odravajte konstantnim za dobar prodor vara i spajanje radnih delova. U "sprejnom"
nanosu metala produite icu na 20mm do 25mm. Neki pitolji-plamenici omoguavaju podeavanje izlaza kontaktnog vrha iz dizne.
Za tanje limove i niu voltau kontaktni vrh je vidljiv, izlazi iz dizne, za viu voltau i "sprejni" nanos metala dizna pokriva kontaktni
vrh.

Znaaj ice !
Trea po znaaju kritina stavka u MIG zavarivanju je ica ! Kvalitet MIG ice definitivno utie na krajnji ishod zavarivakog procesa i
na kvalitet varnog ava. esto je teko nai i odabrati kvalitetnu MIG icu. Naalost, varioci kupuju icu s obzirom na cenu i iskljuivo
se rukovode cenom. Jednostavno reeno jeftine stvari nisu dobre, a dobre stvari nisu jeftine. Ovo je prava istina kad je u pitanju MIG
ica. Jeftina ica ima slabu bakarnu zatitu, a ponekad se prodaje sa vidljivom korozijom na pojedinim mestima. To znai da prenik
ice nije ravnomeran i rezultirae u nepravilnom dopremanju ice do izlaza pitolja, to moe dovesti do sagorevanja ice na
kontaktnom vrhu i oteenja kontakta, to opet povlai za sobom zamenu kontaktnog vrha i dodatni troak, a osim novca i gubljenje
dragocenog vremena, dok radnici ceo dan trae odgovarajue delove za zamenu...
Uzemljenje - Masa
etvrto po znaaju u MIG tehnici zavarivanja je uzemljenje. Treba da znate da dok varite vi jednostavno pravite elektrino strujno kolo!
A da bi se stvorilo to strujno kolo treba vam dobro uzemljenje tj. dobra veza za "masu". Ovo se moe ostvariti ako kleta za masu imaju
oiene dodirne povrine. Tokom dueg vremena zavarivanja mali elektrini lukovi formiraju se na kletima za masu i otete
kontaktne povrine i time spreavaju dobro uzemljenje. Zatim ako postavite kleta za masu na zarale delove ili prefarbane metalne
povrine MIG aparat e teko oformiti elektrino strujno kolo. Rezultat je ljutit varilac jer MIG aparat ne radi dobro...