UPOTREBA SOLARNE ENERGIJE ZA RAD

KOMPRESORSKIH TOPLOTNIH PUMPI

SOLAR ENERGY USE FOR
COMPRESSION HEAT PUMP OPERATION
M. BOJI i N. NIKOLI,
Mainski fakultet, Kragujevac

Oko 50% energije u Srbiji potroi se u

sektoru zgradarstva, od ega najvei
deo za grejanje stambenih i poslovnih
objekata. Ogranienja u pogledu
emisija gasova staklene bate definisana
Protokolom iz Kjota nameu naoj
zemlji obavezu da smanji emisije ovih
gasova, a jedno od reenja je to vea
primena obnovljivih izvora energije.
S tim u vezi u ovom radu je izvrena
simulacija rada sistema grejanja,
upotrebom softvera EnergyPlus, koji
obuhvata toplotnu pumpu tipa voda
voda, podzemni razmenjiva toplote,
sistem podnog grejanja i solarne
fotonaponske elije koje posredstvom
solarne energije proizvode elektrinu
energiju upotrebljenu za pogon
kompresorske toplotne pumpe. Analizom
je ukazano na energetsku potronju
i utedu ovog sistema grejanja kao i
njihov uticaj na ivotnu sredinu.
Kljune rei: toplotna pumpa;
fotonaponski sistem; potronja
energije

Approximately 50% of energy in Serbia

is consumed in the building sector,
whereof the major part accounts for
heating residential and nonresidential
buildings. Restrictions regarding the
greenhouse gas emissions defined
by the Kyoto Protocol obligate our
country to reduce the emission of these
gases, and one of the solutions lies
in the increasing use of renewable
energy sources. This paper deals with
a simulation of the heating system by
using EnergyPlus software, including
a waterwater heat pump, underground
heat exchanger, floor heating system
and solar photovoltaic cells which
use solar energy for generation of
electricity for driving the compression
heat pump. The analysis has pointed
out energy consumption and saving of
this heating system as well as its effects
on the environment.
Key words: heat pump; photovoltaic
system; energy consumption

1. Uvod
Srbija je 24. septembra 2007. godine prihvatila Protokol iz Kjota kojim se regulie smanjenje isputanja gasova koji izazivaju efekat staklene bate. Najvei deo
135

elektrine energije (oko 72% [1]) u Srbiji dobija se sagorevanjem fosilnih goriva,
uglja, prirodnog gasa ili nafte, dok se preostali deo proizvodi u hidroelektranama. Taj
podatak ukazuje na to koliki negativan uticaj po ivotnu sredinu imaju postrojenja u
kojima sagorevaju fosilna goriva u cilju dobijanja elektrine energije. U sektoru zgradarstva u Srbiji potroi se vie od 50% energije od ukupno utroene energije. Prema
podacima iz energetskog bilansa Republike Srbije za 2008. godinu, uee domainstava u ukupnoj potronji elektrine energije iznosi 56% [1].
S druge strane, namera nae zemlje da postane lanica Evropske unije namee nam i obavezu ispunjavanja zahteva koji se, izmeu ostalog, odnose na efikasniju
energetsku potronju i njenu redukciju za 20% do 2020. godine kao i na to da do 2020.
godine 20% ukupne energije u EU treba da potie od obnovljivih izvora energije [2].
S tim u vezi je u ovom radu izvrena analiza korienja elektrine energije dobijene iz suneve energije posredstvom fotonaponskih modula za pogon toplotne pumpe (TP) kao glavne komponente izabranog sistema vodenog grejanja jedne stambene
kue sa dva nivoa u Kragujevcu. Sistem grejanja obuhvata i vertikalni podzemni razmenjiva toplote kao i podna grejna tela. Ovim radom smo hteli da ukaemo na ekonomsku opravdanost upotrebe fotonaponskog sistema za grejanje stambene kue.

2. Softver EnergyPlus
Da bi se simuliralo korienje energije u stambenom objektu, upotrebljen je softver EnergyPlus, verzija 3.0. To je veoma koristan alat za modeliranje energetskoekolokog ponaanja zgrada. Njime je mogue pribliiti realne uslove korienja zgrade
od strane ljudi i realne uslove termikog optereenja zgrade, definisanjem kompleksnih rasporeda grejanja i hlaenja, korienja osvetljenja, unutranjih ureaja ili sistema, kao i prisutnosti ljudi u zgradi. Uticaj sunevog zraenja, osenenja od strane
okolnih objekata ili infiltracije takoe
je mogue, posredstvom ovog softvera,
uzeti u obzir [3]. Korienjem softvera
EnergyPlus mogue je sprovesti simulaciju energetskog ponaanja zgrade za
odreeni i eljeni vremenski period. Simulacija je sprovedena za grejnu sezonu u periodu od 15.10. do 15.4. Rezultati simulacije su dobijani i prikazivani
svakih 15 minuta.

3. Termiki opis kue

Slika 1. Izometrijski izgled analizirane ku

e sa prostorijama (zidovi kue su pred
stavljeni prozirno da bi se sagledao ras
pored prostorija unutar kue)
136

Analizirana stambena kua ukupne povrine 130,6 m2, prikazana na

sl. 1, ima dva indentina nivoa za stanovanje. Oba nivoa imaju po tri prostorije, i to jednu dnevnu sobu, spavau sobu i kupatilo. Pretpostavljeno je da su oba nivoa zauzeti od strane jedne etvorolane porodice. Vrednosti povrina podova navedenih prostorija prikazane su u tabeli 1. Is-

pitivana stambena kua je izgraena na mestu gde u blizini nema drugih objekata. Vrsta korienog materijala i njihove karakteristike u okviru samih slojeva povrina kue (zida, plafona, poda, vrata, prozora) data je u [3a]. Raspored prisustva ljudi, unutranjih toplotnih dobitaka i osvetljenja naveden je u tabelama
13. Tabela 1 sadri i vrednosti infiltracije.
Tabela 1. Povrine prostorija, raspored prisustva ljudi na prvom i drugom nivou ana
lizirane kue i pretpostavljene vrednosti infiltracije
m2

79 h

Dnevna soba

32,48

1,25

Spavaa soba

24

0,75

0,75

Prostorije

Kupatilo

8,8

916 h 1622 h 227 h Infiltracija, ach1

Slika 2. Izuavani sistem grejanja

Tabela 2. Raspored rada elektrinih ureaja male snage u W na prvom i drugom ni
vou analizirane kue
Prostorije

Dnevna soba

Spavaa soba

Kupatilo

08.0009.00 h

150

09.0014.00 h

75

14.0018.00 h

18.0019.00 h

150

19.0022.00 h

22.0023.00 h

150

100

23.0024.00 h

100

24.0008.00 h

300

3. Sistem grejanja
Izuavani sistem koji obezbeuje grejanje prostorija opisane kue sastoji se od
kompresorske TP tipa vodavoda kao glavne komponente sistema, vertikalnih pod137

zemnih razmenjivaa toplote u vidu Ucevi, podnih grejaa kao i pumpi promenljivog protoka za transport vode sa kondenzatorske i isparivake strane grejanja (sl. 2).
Fotonaponski sistem je takoe sastavni deo ovog sistema grejanja jer je povezan sa
kompresorom TP. Princip funkcionisanja ovog sistema grejanja bi se sastojao u tome
to bi grejni fluid, u ovom sluaju voda, nakon predaje toplote prostorijama koje se
greju posredstvom podnih grejaa, bio usmeren ka kondenzatorskom delu toplotne
pumpe gde bi se ponovo zagrevao na potrebnu temperaturu i ponovo bio poslat ka
podnim grejaima. S druge strane, isparivaki deo TP bi bio pogonjen razmenom
toplote sa vodom koja cirkulie izmeu isparivakog dela toplotne pumpe i vertikalnih podzemnih razmenjivaa toplote. Sistem grejanja bi radio tokom grejne sezone
(od 15.10. do 15.4) svakog dana od 6 h do 22 h.
Tabela 3. Raspored rada osvetljenja u W na prvom i drugom
nivou analizirane kue
Prostorije
Dnevna soba
Spavaa soba
Kupatilo

0 h18 h
0
0
0

18 h19 h
200
0
100

19 h22 h
200
0
0

22 h23 h
200
120
0

23 h24 h
0
120
0

Tabela 4. Vrednosti parametara izabrane toplotne pumpe (TP)

tipa vodavoda [4]
Parametri
Nominalni koeficijent
uinka TP
Koeficijent prenosa
toplote sa isparivake
strane grejanja, W/K*
Minimalni odnos
trenutnog optereenja i
kapaciteta grejanja
Maksimalni odnos
trenutnog optereenja i
kapaciteta grejanja
Optimalni odnos
trenutnog optereenja i
kapaciteta grejanja
Protok vode na
kondenzatorskoj strani
grejanja, m3/s
Zapreminski protok vode
na isparivakoj strani
grejanja, m3/s
Koeficijent prenosa
toplote sa kondenzatorske
strane grejanja, W/K*
138

3,5
3998

Parametri
Nominalni kapacitet
grejanja TP, W
Prebrisana zapremina
cilindra od strane klipa
kompresora, m3/s

50000
0,0125

Kompresorski faktor
prebrisavanja zapremine

Pad pritiska prilikom

usisavanja i istiskivanja u
kompresoru, Pa

92156,2

Parametar pregrevanja na
izlazu iz isparivaa, C

4.891

Parametar mehanikih
0,0033 i elektrinih gubitaka u
kompresoru, W
Parametar faktora
0,0033 elektromehanikih
gubitaka
7761

Vreme trajanja radnog

ciklusa kompresora, h

0,055

2803,9
0,699
15

3.1. Toplotna pumpa tipa vodavoda

Srce izabranog sistema grejanja je kompresorska toplotna pumpa sa radnim medijumom freonom R22. U okviru softvera EnergyPlus izabran je model toplotne pumpe koji koristi fizike parametre iz kataloga toplotnih pumpi [4]. Njene karakteristine vrednosti su prikazane u tabeli 4.
3.2. Vertikalni podzemni razmenjiva toplote
Isparivaki deo sistema grejanja predstavlja ispariva TP i vertikalni podzemni
razmenjiva toplote. Zagrejana voda u pomenutom razmenjivau toplote bi cirkulisala posredstvom pumpe promenljivog protoka do isparivaa TP gde bi se po predaji toplote ponovo vratila u podzemni razmenjiva.
Model ovog razmenjivaa toplote, preuzet iz datoteke softvera EnergyPlus, simulira njegovo funkcionisanje pod razliitim toplotnim optereenjima, to je odreeno uvoenjem tzv. funkcije G sa vrednostima datim u [4]. To je funkcija bezdimenzijskog vremena koje predstavlja prirodan logaritam odnosa trenutnog vremena
i vremena stacionarnog stanja (ln(T/Ts)). Vrednosti ove funkcije zavise od tipa podzemnog razmenjivaa koji je odreen brojem podzemnih rupa (buotina). Vertikalni
podzemni razmenjiva toplote je Ucev postavljena u buotinu, ispunjenu materijom
velike toplotne provodljivosti (sa strane cevi), koju okruuje sloj zemlje ili kamena.
Vrednosti parametara i veliina neophodnih za simulaciju izabranog vertikalnog razmenjivaa toplote prikazani su u tabeli 5.
Tabela 5. Vrednosti parametara izabranog podzemnog
razmenjivaa toplote [4]
Veliine
Maksimalni protok
vode, m3/s
Broj buotina
Dubina (duina)
buotina, m

0,0033 k za Ucev, W/mK

120
76,2

0,391

Dinamika viskoznost
vode, Pa s

0,000988

Toplotna provodljivost
vode, W/mK

0,603

Poluprenik buotina,
m

0,064

Gustina vode, kg/m3

Toplotna provodljivost
(k) zemlje, W/mK

0,693

k materije u koju je
uronjena Ucev, W/mK

0,693

Spoljanji prenik
Ucevi, m

0,0267

Rastojanje cevi koje ine

Ucev, m

0,0254

Debljina Ucevi, m

0,00241

Toplotni kapacitet
zemlje, J/m3K
Specifina toplota
vode, J/kgK
Temperatura zemlje, C
Projektovani protok
vode, m3/s

2347000
4182,11
13,375

998,2

0,0033
139

3.3. Podna grejna tela (grejai)

Neophodno je definisati nakon kog su sloja materijala poda postavljene cevi
ovih grejnih tela. U prizemlju su one postavljene nakon 7. sloja materijala (gipsane
ploe), a na spratu nakon 4. sloja materijala takoe u vidu gipsane ploe gledajui
spolja ka unutranjosti prostorije. Ostali karakteristini parametri primenjenog podnog grejanja su dati u tabeli 6.
Tabela 6. Vrednosti parametara podnih grejnih tela
(jednaki su za prvi i drugi nivo)
Prostorije
koje se
greju
Dnevna soba
Kupatilo
Spavaa soba

Meusobno
rastojanje
cevi (m)

Unutranji
prenik cevi
(m)

Duina
cevi
(m)

Maksimalni
protok vode
(m3/s)

0,1524
0,1524
0,1524

0,012
0,012
0,012

220
60
165

0,000045
0,00003
0,00004

Regulisanje rada podnih grejnih tela sprovodi se u zavisnosti od temperature vazduha u prostoriji i vrednosti opsega regulisanja temperature (tabela 7), regulisanjem protoka grejnog fluida pumpom promenljivog protoka. Ukoliko je na primer
temperatura regulacije 19C, a temperaturski opseg regulacije 2C, onda e za vrednosti temperature vazduha od 20C i iznad protoka grejnog fluida biti nula. U suprotnom, ukoliko je temperatura vazduha nia od 18C, onda e protok grejnog fluida biti
maksimalan. Izmeu vrednosti temperatura od 18C i 20C protok grejnog fluida linearno varira izmeu njegove maksimalne vrednosti i nule [5].
Tabela 7. Vrednosti temperature regulacije i opsega regulisanja temperature
u C tokom grejne sezone
Vreme
06.0022.00 h
22.0006.00 h
* Temperatura

Temperatura regulacije Temperaturski opseg regulacije

19 (23*)

regulacije za kupatila u prizemlju i na spratu.

3.4. Pumpe promenljivog protoka

Odnos snage pumpe i njene nominalne snage (y) izraunava se iz jednaine
y = C2 PLR, gde je PLR odnos stvarnog i nominalnog protoka vode. Vrednosti koeficijenta C2 i ostalih nominalnih veliina ovih pumpi su date u tabeli 8.
3.5. Fotonaponski sistem
Prilikom rada sistema grejanja troi se elektrina energija za pumpe i kompresor
toplotne pumpe. Cilj istraivanja je bio analiza uvoenja fotonaponskog sistema. On
bi proizvodio elektrinu energiju koju troi kompresor. Izabrani fotonaponski moduli su od monokristalnog i od polikristalnog silicijuma, tipa shell S115, sa karakteristikama datim u tabeli 9.
Model fotonaponskog modula predstavlja model ekvivalentnog strujnog kola,
sastavljenog od izvora jednosmerne struje, poluprovodnike diode i jednog ili dva
otpornika, koji opisan preko empirijskih matematikih jednaina, simulira rad foto140

naponskog modula u realnim uslovima [5]. Metod izraunavanja temperature fotonaponskog modula bio je decoupled [6].
Tabela 8. Vrednosti parametara izabranih pumpi promenljivog protoka
(TP = toplotna pumpa)
Pumpa na
isparivakoj
strani TP
kondenzatorskoj
strani TP

C2

Nominalna
efikasnost
motora

Nominalni
pad
pritiska

Nominalna
snaga
pumpe

Nominalni
protok
vode

0,9

5000 Pa

25 W

0,0033 m3/s

0,9

40000 Pa

200 W

0,0033 m3/s

Osim fotonaponskih modula, fotonaponski sistem obuhvata i inverter. Izabran

je inverter sa maksimalnim stepenom efikasnosti. Fotonaponski sistem je raspoloiv
tokom itave godine.
Model fotonaponskog sistema razvijen je pod pretpostavkom da funkcionie pri
svojoj maksimalnoj snazi tokom simulacije. To nije sluaj prilikom njegovog rada u
realnim uslovima [4].
Tabela 9. Vrednosti parametara izabranog fotonaponskog modula
tipa shell S115 [4]
Karakteristike modula
Struja kratkog spoja, A
Struja pri maksimalnoj
snazi, A
Napon pri maksimalnoj
snazi, V
Temperaturski koeficijent
napona otvorenog kola,
V/K
Temperaturski koeficijent
struje kratkog spoja, A/K

Vrednost
4,7
4,2

Karakteristike modula

Vrednost

Napon otvorenog kola, V

Broj solarnih elija u nizu

32,8
54

26,8

Povrina modula, m2

0,115

Toplotni kapacitet
modula, J/m2K

0,002

Koeficijent toplotnih
gubitaka modula, W/m2K

1,037
50000
30

4. Ekonomija primene
Ekonomija primene fotonaponskog sistema se ocenjuje pomou roka povraaja investicionih trokova:
PB = Io / B

(1)

gde je Io () vrednost investicije i postavljanja fotonaponskog sistema, a B () godinja neto uteda (profit) upotrebom tog sistema. Investicioni trokovi fotonaponskog modula su:
Imodula = Amodula Smodula Cmodula

(2)
141

Ovde su Amodula (m2) povrina modula, Smodula = 113 Wp/m2 maksimalna snaga
modula po jedinici povrine i Cmodula = 4,44 /Wp srednja cena modula [7]. Investicioni trokovi invertera [9] su:
Iinvertera = 1,1 Amodula Smodula Cinvertera

(3)

gde je Cinvertera = 0,512 /Wp srednja prodajna cena invertera [8]. Trokovi postavljanja fotonaponskog sistema su 10% investicionih trokova fotonaponskog sistema. Dakle,
Io = 1,1 ( Amodula Smodula Cmodula + 1,1 Amodula Smodula Cinvertera)

(4)

Slika 3. Vrednosti potroene elektrine energije za kompresor i proizvedene elektri

ne energije fotonaponskim modulima (sluaj A i B)
Godinja neto uteda fotonaponskog sistema je:
B = (Tel.bezPV Tel.saPV) + Pel. To

(5)

gde su Tel.bezPV () godinji trokovi za elektrinu energiju uzetu iz elektrodistributivne mree za potrebe kompresora TP bez upotrebe fotonaponskog sistema, Tel.saPV ()
godinji trokovi za elektrinu energiju uzetu iz elektrodistributivne mree za potrebe kompresora TP sa upotrebom fotonaponskog sistema, Pel. () godinji prihodi od
prodaje neiskoriene proizvedene elektrine energije elektrodistribuciji, To () godinji operativni trokovi i trokovi odravanja fotonaponskog sistema. Godinje operativne trokove i trokove odravanja ovog sistema pretpostavili smo da iznose 1%
od Io. Takoe cena utroene elektrine energije je 0,11 /kWh.

5. Rezultati i razmatranje
Ekonomska analiza se bavi odreivanjem povrine fotonaponskih modula koji
na godinjem nivou proizvode elektrinu energiju ekvivalentnu elektrinoj energiji
utroenoj toplotnom pumpom za grejanje analizirane kue (sluaj A), kao i na odreivanje povrine modula koji e uvek tokom grejne sezone obezbeivati zahtevanu
142

Slika 4. Zavisnost roka povraaja ukupnih investicionih trokova fotonaponskih

sistema u funkciji cene proizvedene elektrine energije
koliinu elektrine energije (sluaj B). Proizvedena elektrina energija ovim sistemima se tokom sezone grejanja koristi za pogon kompresora TP, a elektrina energija
proizvedena van sezone grejanja prodaje se elektrodistribuciji. Viak iste energije se
tokom sezone grejanja u sluaju B takoe prodaje elektrodistribuciji. U oba sluaja,
izraunata je i minimalna cena proizvedene elektrine energije, kada je radni vek ovih
sistema od 30 godina jednak roku povraaja ukupnih investicija.
Simulacijom sistema grejanja stambene kue softverom EnergyPlus dobijeni su
podaci o mesenoj potronji elektrine energije kompresorom TP, vrednosti povrina fotonaponskih modula za oba sluaja od 13 (sluaj A) i 56 m2 (sluaj B) kao i mesenoj proizvodnji elektrine energije u oba sluaja (sl. 3).
Izraunata minimalno potrebna prodajna cena elektrine energije proizvedene
fotonaponskim sistemom za sluaj A i B, kada je rok povraaja investicionih trokova jednak radnom veku fotonaponskog sistema od 30 godina, iznosi 0,27694 /kWh
za sluaj A i 0,2401 /kWh za sluaj B. Zavisnost roka povraaja ukupnih investicionih trokova fotonaponskih sistema u funkciji prodajne cene proizvedene elektrine
energije je prikazana na sl. 4.

6. Zakljuak
Sprovedena ekonomska analiza rezultata simulacije sistema grejanja i fotonaponskog sistema stambene kue govori da primena fotonaponskog sistema za proizvodnju elektrine energije postaje ekonomski mogua za cenu elektrine energije od
0,277 /kWh (za sluaj A) i 0,240 /kWh (za sluaj B). U ovim sluajevima je rok povraaja ukupnih investicija jednak ivotnom veku sistema od 30 godina. Te vredno143

sti su 2,52 odnosno 2,18 puta vee od sadanje vrednosti elektrine energije od 0,11
/kWh. S obzirom da bi se viak proizvedene elektrine energije fotonaponskim sistemom prodavalo dravnom preduzeu za distribuciju elektrine energije, to bi znailo da bi pomenutu vrednost prodajne cene odreivala sama drava.
Podsticajni mehanizmi koji bi pozitivno uticali na ekonomsku opravdanost korienja ovih sistema, kao i na promociju proizvodnje elektrine energije posredstvom
suneve energije, bazirali bi se na subvencijama po osnovu proizvedene elektrine
energije, ili na subvencijama za investicije koje bi se odnosile na povlaene proizvoae elektrine energije.

Literatura
[1] *** Website http://www.ssllink.com/mre/cms/mesto ZaUploadFajlove/Energetski_bilans _plan_za_2008.pdf, maj 18, 2009.
[2] *** Website http://www.biogasmax.eu/media/biogas_as_vehicle _fuel_in_
the_stockholm_region__ master_thesis__ellen_martensso__096426600_1216_
24092007.pdf, jul 04, 2009.
[3] Crawley, D., L. Lawrie, F. Winkelmann, W. Buhl, Y. Joe Huang, C. Peder
sen, R. Strand, R. Liesen, D. Fisher, M. Witte, J. Glazer, 2001, EnergyPlus:
creating a newgeneration building energy simulation program, Energy and Buildings.
[3a] Boji, M., N. Nikoli, Upotreba solarne energije za rad kompresorskih toplot
nih pumpi, izvetaj Centra za grejanje, klimatizaciju i solarnu energiju, Mainski fakultet, Kragujevac, 2009.
[4] *** Lawrence Berkeley National Laboratory, 2001. EnergyPlus Input Output
Reference: The Encyclopedic Reference to EnergyPlus Input and Output.
[5] *** Lawrence Berkeley National Laboratory, 2001. EnergyPlus Engineering
Document: The Reference to EnergyPlus Calculations.
[6] Duffie, John A. and William A. Beckman, 1991, Solar Engineering of Ther
mal Processes, New York: John Wiley & Sons, Inc.
[7] *** Website http://www.solarbuzz.com/ModulePrices.htm, jul 22, 2009.
[8] *** Website http://www.solarbuzz.com/Inverterprices.htm, jul 22, 2009.
[9] Arvind, Chel, G. N. Tiwari, Avinash Chandra, Simplified method of sizing
and life cycle cost assessment of building integrated photovoltaic system, Energy and Buildings.

kgh

144