Metalne

3
PRORA^UN I KONSTRUISANJE
NASTAVAKA I VEZA
1 OPTE
1.1 ZNAAJ PROJEKTOVANJA NASTAVAKA I VEZA
Potreba za nastavcima i vezama konstrukcionih elemenata javlja se kod svake metalne
konstrukcije. Metalne konstrukcije se proizvode u radionicama od standardnih proizvoda
metalne industrije (vrue valjanih ili hladno oblikovanih profila, limova itd.) odreenih,
konanih dimenzija koje, pre svega, zavise od tehnolokih mogunosti proizvoaa. Ele-
menti konstrukcije ija je duina vea od maksimalne duine standardnih valjaonikih pro-
izvoda, izrauju se od dva ili vie delova koji se meusobno spajaju - nastavljaju. Takoe,
pri seenju profila na odreenu duinu, mogu da ostanu delovi znaajne duine, koji mogu
da se nastave i iskoriste pri izradi istih, ili drugih elemenata. Na taj nain se znaajno po-
veava procenat iskorienja osnovnog materijala, to ima direktnog uticaja na ekonomi-
nost izrade metalne konstrukcije. Osim toga, mogunosti transporta i skladitenja na gradi-
litu, kao i tehnoloki postupak montae, takoe, uslovljavaju podelu konstrukcije na tran-
sportne (montane) komade (segmente) koji se meusobno povezuju na gradilitu, pre ili u
toku montae.
Izvoenjem nastavaka i veza u radionici i na gradilitu dobija se prostorno povezana
konstrukcija, projektovanog sistema konstrukcije, koja je, zajedno sa temeljima, sposobna
da prihvati projektovana optereenja uz ispunjenje uslova nosivosti i stabilnosti i sa zahte-
vanim upotrebnim osobinama.
Pod pojmom nastavak (slika 3.1a) podrazumeva se spoj dva ista, ili slina dela jednog
istog elementa konstrukcije (npr. tapa ili nosaa). Veze su spojevi razliitih elemenata
konstrukcije, na primer veza grede i stuba (slika 3.1b), veza tapova reetkastog nosaa za
vorni lim (slika 3.1c) itd.
Nastavci i veze mogu da se izvode zavarivanjem i pomou zavrtnjeva i zakivaka. Izbor
spojnog sredstva ima veliki uticaj na ekonominost konstrukcije i na njeno ponaanje pod
optereenjem. Zavarivanjem se dobija homogeniji spoj, a prenos sila je kontinualniji. Spa-
310 Metalne konstrukcije
janjem zavrtnjevima ili zakivcima ostvaruje se diskontinualan, takast spoj, a neophodni
su i dodatni limovi - podvezice, to utie na ukupnu cenu konstrukcije. Meutim, zavariva-
nje je postupak za ije izvoenje su potrebni kontrolisani atmosferski uslovi, posebna
oprema i kvalifikovana radna snaga. Osim toga, pri zavarivanju dolazi do deformacija ele-
menata i do pojave zaostalih napona. Zbog toga je u praksi izvreno jasno razgranienje po
pitanju primene spojnih sredstava: zavarivanje se uglavnom primenjuje pri izradi kon-
strukcije u radionici, a zavrtnjevi za izradu nastavaka i veza na gradilitu.
Slika 3.1 - a) Nastavak tapa; b) Veza greda-stub; c) Veze tapova u voru reetkastog nosaa
Izbor spojnog sredstva za izvoenje nastavaka ima veliki uticaj na nosivost, statiko
ponaanje i ekonominost konstrukcije. Prilikom zavarivanja, usled lokalnog unoenja to-
plote i neravnomernog hlaenja, dolazi do stvaranja zaostalih napona i deformacija eleme-
nata koji se spajaju, to prouzrokuje smanjenje kapaciteta nosivosti elemenata. Izbor teh-
nolokog postupka zavarivanja, vrste primenjenog ava i vrste i obima kontrole kvaliteta
avova, takoe, direkno utiu na cenu izrade konstrukcije. Stoga je velika odgovornost na
projektantu da pravilno propie pomenute parametre.
Zavarivanjem na gradilitu se dobija veza slabijeg kvaliteta, postupak izvoenja traje
dugo, a u konstrukciju se unose znaajni sopstveni naponi. Veze izvedene zavrtnjevima se
izvode brzo, uz jednostavnu opremu, sa ujednaenim i dobrim kvalitetom, a u konstrukciju
se ne unose sopstveni naponi. Njihova primena u potpunosti odgovara savremenom
CAD/CAM postupku proizvodnje.
Izbor vrste veze i spojnih sredstava u njoj utie na kapacitet nosivosti i krutost veze.
Treba teiti da nosivost veze bude vea ili jednaka od nosivosti elementa koji se vezuje.
Krutost veze ima uticaja na statiko ponaanje veze i preraspodelu unutranjih sila u kon-
strukciji. Pored toga, veze treba da imaju i odreeni kapacitet duktilnosti, kako bi se omo-
guila preraspodela unutranjih sila.
Zbog velikog znaaja vrste nastavaka i veza na statiko ponaanje i ekonominost kon-
strukcije, pri njihovom projektovanju se treba pridravati nekih osnovnih naela:
Proraun i konstruisanje nastavaka i veza 311
veze treba da su jednostavne i lake za izvoenje,
zavarivanje treba da se izvodi sa minimalnim dimenzijama avova i po mogustvu u
horizontalnom poloaju,
kad god je mogue treba primenjivati ugaone, a ne sueone avove, jer su jeftiniji i
jednostavniji za izvoenje,
treba teiti tipizaciji istih veza i detalja u konstrukciji,
treba omoguiti primenu savremenih automatskih metoda obeleavanja i izrade,
treba predvideti lako postavljanje elementa i brzo izvoenje veza na montai.
1.2 OSNOVNE VRSTE NASTAVAKA I VEZA
Velike su mogunosti primene razliitih tipova nastavaka i veza. Svaka konkretna kon-
strukcija predstavlja poseban problem koji treba reiti. U cilju njihovog lakeg analiziranja
po razliitim parametrima, podela veza i nastavaka moe da se izvri na osnovu razliitih
kriterijuma.
U zavisnosti od toga da li se nastavak, odnosno veza izvodi u radionici ili na gradilitu
(montai), postoje: radioniki i montani nastavci .
Radioniki nastavci i veze (slika 3.2) se izvode u radionici prilikom izrade elemenata
konstrukcije. To su nastavci valjanih profila ili zavarenih elemenata, zatim nastavci limova
razliitih debljina, kao i veze razliitih elemenata jednog montanog sklopa. Oni se uglav-
nom izvode zavarivanjem pomou ugaonih ili sueonih avova.
Slika 3.2 - Radioniki nastavci i veze: a) nosa dizalice;
b) veza poprenog sa glavnim nosaem
Montani nastavci (slika 3.3) se izvode na gradilitu kada su dimenzije elemenata takve
da prelaze dozvoljene vrednosti za normalan transport. To su nastavci linijskih elemenata
(tapova ili nosaa) ija duina je vea od transportne duine (
tr
> =12,5 m), nastavci
delova montanih komada kod mostova itd. Osim montanih nastavaka, pomou kojih se
vri produavanje elemenata ija je duina vea od transportne, na montai se ostvaruju i
veze izmeu razliitih elemenata konstrukcije. Montani nastavci i veze se uglavnom izvo-
de pomou zavrtnjeva. Ukoliko na gradilitu postoje odgovarajui uslovi, kao to je po-
kretna radionica pri izradi mostova, moe da se primenjuje i zavarivanje.
U jednom elementu konstrukcije mogu da se pojave:
delimini ili parcijalni nastavci ukoliko se vri nastavljanje samo pojedinih delova
elemenata i
potpuni nastavci ukoliko se vri prekidanje i nastavljanje svih elemenata poprenog
preseka.
Slika 3.3 - Montani nastavci
Radioniki nastavci mogu da budu delimini ili potpuni, a montani nastavci su uvek
potpuni nastavci.
U zavisnosti od poloaja elemenata koji se spajaju, nastavci mogu da budu: sueoni,
sueoni sa podvezicama i preklopni.
Sueoni nastavci (slika 3.4a) se ostvaruju izmeu dva lima, iste ili razliite debljine, koji
lee u istoj ravni. Ovakvi nastavci mogu da se izvedu pomou sueonih avova. Na ovaj na-
in se direktno, preko sueonog ava vri prenos sile iz jednog u drugi element veze.
Sueoni nastavci sa podvezicama (slika 3.4b) se, takoe, ostvaruju izmeu dva lima
koji lee u istoj ravni, a izvode pomou dodatnih elemenata u vidu elinih limova (podve-
zica). Sile se indirektno preko spojnih sredstava i podvezica prenose sa jednog na drugi
element veze. Podvezice se postavljaju sa obe strane, kako bi se izbeglo ekscentrino na-
prezanje. Ovakvi nastavci mogu da se ostvare pomou ugaonih avova ili zavrtnjeva.
Slika 3.4 - a) Sueoni nastavci; b) Sueoni nastavci sa podvezicama; c) Preklopni nastavci
Preklopni nastavci su nastavci dva elementa koji su meusobno preklopljeni na odre-
enoj duini preko koje se vri povezivanje. Mogu biti izvedeni pomou ugaonih avova
ili zavrtnjeva, (slika 3.4c). Ovakvi nastavci se primenjuju samo za sporedne elemente koji
su optereeni malim silama.
Postoji veliki broj razliitih tipova nastavaka i veza u zavisnosti od vrste optereenja,
naina ostvarivanja veze, meusobnog poloaja elemenata koji se spajaju, kao i oblika nji-
hovih poprenih preseka. U elinim konstrukcijama se najee sreu sledei tipovi nas-
tavaka i veza:
montani nastavci tapova, stubova i nosaa,
veze nosaa sa stubovima i
veze nosaa pod uglom.
Slika 3.5 - Montani nastavci tapova
Montani nastavci tapova (slika 3.5) se, najee, izvode zavarivanjem sueonim a-
vovima, ili u vidu preklopnih nastavaka ostvarenih pomou podvezica koje mogu da budu
zavarene ili spojene zavrtnjevima.
Montani nastavci stubova (slika 3.6) mogu da se ostvare na vie razliitih naina.
Montani nastavci mogu da budu u potpunosti izvedeni pomou zavrtnjeva (slika3.6a,b),
ili zavarivanjem (slika 3.6e,f). Mane zavarivanja na licu mesta koje su ranije istaknute va-
e i u ovom sluaju. Osim toga, zavareni nastavci su nepovoljniji sa stanovita montae,
jer zahtevaju privremeno podupiranje ili povezivanje dok se zavarivanjem ne ostvari veza.
Povezivanje se najee vri pomou privremenih, montanih stolica od ugaonika i zavrt-
njeva. Osim ovakvih tipova nastavaka mogu da se primenjuju i kombinovani nastavci (sli-
ka 3.6c,d) koji predstavljaju bolja reenja u pogledu montae. Kod ovakvih nastavaka za-
varivanje stubova za eone ploe se vri u radionici, dok se na montai vri samo njihovo
povezivanje pomou zavrtnjeva. U sluaju promene dimenzija stuba na mestu nastavka,
treba voditi rauna da eona ploa, koja se u takvim sluajevima obavezno postavlja, ima
dovoljnu krutost na savijanje (odnosno debljinu), kako bi mogla da obezbedi prenos sile iz
jedne u drugu noicu. Sile se prenose pod uglom ne manjim od 45, u odnosu na horizon-
talu (slika 3.6b). Ukoliko su dimenzije stubova koji se nastavljaju drastino razliite, (slika
3.6f) na rebru donjeg, veeg stuba treba da se postave ukruenja, kako bi se obezbedilo
pravilno uvoenje sila iz noica gornjeg, ueg stuba i smanjilo savijanje eone ploe. Kada
nastavak treba da bude smeten (sakriven) u okviru debljine poda, najpovoljnije je reenje
prikazano na slici 3.6d.
Montani nastavci nosaa (slika 3.7) se najee izvode pomou zavrtnjeva, a mogu
biti i u zavarenoj izradi. Tipian primer montanog nastavka grednog nosaa I-profila iz-
veden pomou zavrtnjeva, prikazan je na slici 3.7a. Kada se nastavak izvodi zavarivanjem
sueonim avovima (slika 3.7b), treba obratiti panju na uslove zavarivanja i nastavak iz-
voditi, po mogustvu u horizontalnom poloaju.
Slika 3.6 - Razliite mogunosti za ostvarivanje montanih nastavaka stubova
Slika 3.7 - Montani nastavci nosaa: a) pomou zavrtnjeva; b) u zavarenoj izradi
Veze nosaa sa stubovima mogu da budu zglobne ili krute. Zglobne veze se dimenzio-
niu tako da mogu da prenesu transverzalnu silu (V), odnosno oslonaku reakciju (R). One
se najee izvode pomou prikljunih limova ili ugaonika i zavrtnjeva (slika 3.8). Pri-
kljuni ugaonici se vezuju sa stubom pomou zavrtnjeva ili ugaonih avova, dok se pri-
kljuni limovi uvek zavaruju za stub ugaonim ili 1/2V-avovima.
Slika 3.8 - Zglobne veze nosaa sa stubom
Karakteristini tipovi krutih veza izmeu nosaa i stuba prikazane su na slici 3.9. Krute
veze mogu da se ostvare pomou eone ploe, koja se zavaruje za nosa po itavom njego-
vom obimu, a za stub se vezuje prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima. eone plo-
e mogu da budu sa prepustom (slika 3.9a) ili bez prepusta (slika 3.9b). Krute veze se mo-
gu ostvariti i zavarivanjem (slika 3.9c). Mana ovog tipa veze je to se zavarivanje vri na
gradilitu, pa je izrada veze komplikovanija i sporija, a kvalitet avova loiji. Pri izradi
ovakvih veza neophodno je da se predvide privremene montane stolice i oslonci, kako bi
se nosa privremeno fiksirao pre zavarivanja. Krute (momentne) veze mogu da se ostvare i
samo pomou zavrtnjeva. Ovakve veze zahtevaju dodatne elemente u vidu T ili L-valjanih
profila, preko kojih se, pomou zavrtnjeva, vri indirektno prenoenje presenih sila (slika
3.9d). Prednosti ovakvih veza su brza i jednostavna montaa, manji zahtevi u pogledu kva-
lifikovanosti radnika na montai, jednostavnija izrada u radionici, to bitno utie na ukup-
nu cenu veze, pa i itave konstrukcije. Kao osnovni nedostaci ovakvih veza mogu se nave-
sti neto vei utroak elika (zbog dodatnih elemenata), kao i vea deformabilnost veze.
Ovakve veze imaju posebno veliku primenu u SAD.
Slika 3.9 - Primeri krutih veza nosaa i stubova
Krute veze se dimenzioniu i konstruiu tako da mogu da prenesu transverzalnu silu V i
moment savijanja M. Moment savijanja M moe da se zameni spregom sila koji ine sila za-
tezanja N
t
i sila pritiska N
c
( h M N N
c t
/ ). Ove sile deluju u teitu pritisnute noice
grednog nosaa i u teitu zavrtnjeva u zategnutoj zoni. to je vei krak sila h to su ove sile
manje. Zbog toga su veze sa preputenom eonom ploom povoljnije, jer je kod njih krak si-
la vei u odnosu na eone ploe bez prepusta. Na ovaj nain se prenos celokupnog momenta
savijanja M poverava pritisnutoj noici i zavrtnjevima u zategnutoj zoni, pa je potrebno da se
postave ukruenja na rebru stuba, zbog lokalnog optereenja koje u njemu izazivaju sile N
t
i
N
c
. Pri tome se moe pretpostaviti da itavu transverzalnu silu prima rebro, odnosno ele-
menti i spojna sredstva (avovi i/ili zavrtnjevi) koji se na njemu nalaze. Noica stuba preko
koje se vri povezivanje sa gredom je izloena dejstvu lokalnog savijanja usled sila u noica-
ma grede, pa je na mestu veze esto neophodno da se povea njena debljina.
Veze nosaa pod uglom se veoma esto javljaju u zgradarstvu (veza sekundarnog sa
primarnim nosaem) i mostogradnji (veza podunog i poprenog nosaa). One, takoe,
mogu da budu zglobne ili krute.
Zglobne veze nosaa pod uglom (slika 3.10) obezbeuju samo prenoenje reakcije se-
kundarnog nosaa na primarni nosa. Ovakve veze se uglavnom ostvaruju samo preko re-
bara nosaa. Najee se koriste prikljuni ugaonici (slika 3.10a) ili prikljuni lim (slika
3.10b). U sluaju jednostrane veze (slika 3.10c), rotaciji sekundarnog nosaa se odupire
primarni nosa svojom torzionom krutou, pa veza poseduje izvesnu momentu nosivost
(elastino ukljetenje). Kod obostrane veze (slika 3.10d) do pojave deliminog ukljetenja
dolazi zbog kontinuiteta ostvarenog posrednim povezivanjem sekundarnih nosaa preko
rebra primarnog. Ovakve veze poseduju izvesnu rotacionu krutost, ali je ona, zbog izrae-
ne fleksibilnosti elemenata za spajanje (ugaonici i zavrtnjevi) i male torzione krutosti
I-profila veoma mala, pa se u praksi zanemaruje.
Slika 3.10 - Zglobne veze nosaa pod uglom
Krute veze nosaa pod uglom obezbeuju kontinuiranje sekundarnog (podunog) nosa-
a, tako da on, na mestu veze, moe da prihvati i transverzalnu silu i moment savijanja.
Ovakve veze mogu da se ostvare pomou zavrtnjeva (slika 3.11a) ili zavarivanjem (slika
3.11b). U oba sluaja kontinuitet nosaa, odnosno prijem momenta savijanja se ostvaruje
pomou kontinuitet lamela, koje su u prvom sluaju sa noicom sekundarnog nosaa pove-
zane zavrtnjevima, a u drugom sluaju pomou ugaonih avova. Prijem transverzalne sile
kod veza sa zavrtnjevima se ostvaruje pomou obostranih prikljunih ugaonika, dok se
kod veza u zavarenoj izradi vri direktno zavarivanje rebara sekundarnih nosaa za rebro
primarnog nosaa.
Treba istai da prilikom dimenzionisanja bilo krutih bilo zglobnih veza obavezno treba
uzeti u obzir moment usled ekscentrinosti veze koji se javlja u spojnim sredstvima. Tako,
na primer, u sluaju zglobne veze ostvarene pomou prikljunih ugaonika i zavrtnjeva, za-
vrtnjevi na rebru sekundarnog nosaa, pored transverzalne sile V treba da se dimenzioniu
i za dejstvo momenta ekscentrinosti:
e V M
e
(3.1)
gde je e ekscentricitet veze (slika 3.10c).
Slika 3.11 - Krute veze nosaa pod uglom
1.3 OSNOVNE KARAKTERISTIKE VEZA
U klasinoj teoriji elinih konstrukcija, a i u postojeoj jugoslovenskoj regulativi pod
pojmom prorauna veza i nastavaka uglavnom se podrazumeva odreivanje njihove nosi-
vosti ili otpornosti. Proraun statikih uticaja prema klasinoj teoriji konstrukcija zasniva
se, izmeu ostalog, i na pretpostavci da su veze izmeu elemenata idealne: krute ili zglob-
ne. Meutim, realno ponaanje veza u konstrukcijama, to je pokazano i mnogobrojnim
eksperimentima, demantuje uvedenu pretpostavku o idealnim vezama. Naime, pokazalo se
da veliki broj krutih veza ne poseduje dovoljnu krutost, pa pri optereenju dolazi do izves-
ne relativne rotacije na mestu veze. Sa druge strane, ni zglobne veze se ne ponaaju ideal-
no, ve i one pri optereenju pokazuju odreen stepen rotacione krutosti. Veze koje po
svom ponaanju predstavljaju prelaz izmeu zglobnih i krutih veza nazivaju se polukrute
veze.
Ponaanje jedne takve, realne veze moe se opisati pomou krive koja definie zavis-
nost izmeu momenta savijanja na mestu veze (M) i relativnog obrtanja (). Ova kriva se
u literaturi naziva M- kriva ili karakteristika, a moe se odrediti eksperimentalnim pu-
tem, na osnovu poluempirijskih izraza datih za razliite tipove veza, ili na osnovu preporu-
ka datih u savremenim propisima koji tretiraju ovu problematiku (npr. Evrokod 3). Pomo-
u M- krive (slika 3.12) mogu da se odrede sve osnovne karakteristike jedne momentne
veze: momentna otpornost (M
Rd
), rotaciona krutosti veze (S
j
), koja predstavlja osnovni pa-
rametar za numeriku analizu konstrukcije sa polukrutim vezama i kapacitet rotacije veze
(4
Cd
).
Analizom konstrukcija sa polukrutim vezama, uz uvoenje realnih rotacionih krutosti
veza, sraunava se realniji raspored statikih uticaja i deformacija konstrukcije u odnosu
na uticaje i deformacije u konstrukciji sa idealnim vezama. Tako, na primer, ukoliko se
kod greda okvirnih nosaa sa polukrutim vezama uzme u obzir realna krutost veze, dolazi
do smanjenja momenata na krajevima, dok se moment u sredini raspona poveava, uz po-
veanje ugiba u sredini raspona.
Slika 3.12 - Osnovne karakteristike veze (M-4 kriva)
Osim toga, kako kritina sila u stubovima okvirnih nosaa zavisi i od krutosti veza u
vorovima, to se uvoenjem polukrutih veza izmeu stubova i greda dobija nova globalna
preraspodela krutosti sistema, a time i druge vrednosti kritinih sila, odnosno duina izvi-
janja stubova.
Slika 3.13 - Odreivanje uticaja na mestu veze pomou gredne linije
Pri globalnoj analizi konstrukcije, krutim se mogu smatrati i one veze ija krutost prou-
zrokuje izvesnu, malu relativnu rotaciju, pod uslovom da ona ne utie znaajno na preras-
podelu statikih uticaja u konstrukciji, odnosno da se usled relativnog obrtanja veze stati-
ki uticaji ne poveavaju za vie od 5%. Na osnovu ovog kriterijuma, definisana je i granica
pomou koje se veza sa poznatom M- karakteristikom moe svrstati kao kruta odnosno
polukruta.
Uticaj krutosti veze na preraspodelu statikih uticaja moe najjednostavnije da se pri-
kae na primeru ukljetene grede sa polukrutim vezama (elastino ukljetena greda). Mo-
menti i obrtanja na mestu veze mogu da se odrede na osnovu preseka M-4 krive i gredne
linije (beam line), kao to je prikazano na slici 3.13. Gredna linija se konstruie tako to se
spajaju taka na apscisi koja reprezentuje prostu gredu (M = 0 i 4 = q
3
/ 24EI) i taka na
ordinati koja predstavlja obostrano ukljetenu gredu (4 = 0 i M = q
2
/ 12).
Odreivanje raunskih karakteristika moment-rotacija veza greda-stub treba da bude
zasnovano na teoriji potvrenoj eksperimentalnim rezulatatima. Generalno, realna M-4
karakteristika veze greda-stub je nelinearna (slika 3.12). Meutim, ona moe uspeno da
se aproksimira raunskom, bilinearnom (slika 3.14a) ili trilinearnom (slika 3.14b) M-4 ka-
rakteristikom, pod uslovom da ona lei ispod stvarne M-4 karakteristike.
Slika 3.14 - Raunske M-4 karakteristike veze greda- stub: a) bilinearna; b) trilinearna
1.3.1 Podela veza prema Evrokodu
Imajui u vidu nova saznanja o realnom ponaanju veza, koja su proizila kao rezultat
dugogodinjih istraivanja u ovoj oblasti, stvorena je potreba za novom klasifikacijom ve-
za. U meunarodnom standardu Evrokod 3, koji je nastao kao posledica viegodinjeg ra-
da na sistematizaciji iskustava i propisa najrazvijenijih zamalja Evrope (Engleska, Nema-
ka, Francuska, vajcarska, Danska...) u oblasti elinih konstrukcija, detaljno su obraene
veze u elinim konstrukcijama, a data je i njihova podela. Ispostavilo se da je neophodno
izvriti podelu veza na osnovu dva razliita kriterijuma:
prema krutosti i
prema otpornosti.
Za razliku od dosadanjeg pristupa, veza je definisana sa dve glavne karakteristike, ot-
pornou i rotacionom krutou. Osim toga, ako se kao globalna analiza za proraun sta-
tikih uticaja koristi plastina analiza, potrebno je razmotriti rotacioni kapacitet veze kao
njenu treu karakteristiku.
1.3.1.1 Podela veza prema krutosti
Rotacija veze zavisi od njene rotacione krutosti i momenta koji na nju deluje. Kod ide-
alno krutih veza smatra se da je krutost na rotaciju beskonana, te da proizvoljan spoljanji
moment ne moe prouzrokovati nikakvu deformaciju obrtanja. Kao to je pomenuto, real-
ne konstrukcije ne mogu imati beskonano krute veze, ve se one u veoj ili manjoj meri
deformiu. Shodno tome, veze mogu da se svrstaju u tri kategorije:
nominalno zglobne veze,
krute veze i
polukrute veze.
Nominalno zglobne veze su veze koje ne mogu da prihvate znaajan moment savijanja.
Ovakve veze treba da su u stanju da prenesu sile koje na njih deluju (transverzalne i even-
tualno aksijalne) i da omogue slobodnu rotaciju.
Krute veze su veze ija deformacija nema znaajan uticaj na raspodelu unutranjih sila i
momenata u konstrukciji, kao ni na njenu ukupnu deformaciju. Deformacije krutih veza ne
smeju da utiu na smanjenje otpornosti konstrukcije vie od 5%. Naravno, one moraju da
budu u stanju da prenesu sile i momente koje se u njima javljaju usled spoljanjeg optere-
enja.
Polukrute veze su veze koje ne ispunjavaju uslove ni za krute ni za zglobne veze. Pona-
anje ovakvih veza zavisi od krive moment-rotacija (M- karakteristika). Popustljivost po-
lukrutih veza, odnosno njihova relativna rotacija, mora da se uzme u obzir pri globalnoj
analizi konstrukcije, bilo da se radi o plastinoj ili elastinoj analizi.
Veze se mogu klasifikovati kao krute ili zglobne samo na osnovu posebnog eksperi-
mentalnog dokaza, znaajnog iskustva u pogledu ponaanja slinih ili istih veza na pret-
hodno izvedenim adekvatnim objektima, ili na osnovu prorauna zasnovanog na eksperi-
mentima. Kriterijume prema kojima se veze na osnovu svojih M- karakteristika svrstava-
ju u zglobne, polukrute ili krute nije lako definisati generalno za sve vrste veza. U Evroko-
du 3 dati su kriterijumi za klasifikaciju veza greda-stub koje se veoma esto koriste u e-
linim konstrukcijama, a posebno u zgradarstvu.
1.3.1.2 Podela veza prema momentnoj otpornosti
Na osnovu otpornosti, veze mogu da se podele na:
nominalno zglobne,
delimino otporne i,
potpuno otporne.
Nominalno zglobne veze prenose samo sile ijem dejstvu su izloene, bez razvijanja
znaajnih momenata savijanja koji mogu da imaju nepovoljan uticaj na elemente konstruk-
cije.
Potpuno otporne veze su veze ija je raunska otpornost vea ili jednaka od one koju
ima element koji se vezuje.
Delimino otporne veze su veze kod kojih je raunska otpornost takva da mogu da pre-
nesu sile i momente koji na njih deluju, ali je manja od otpornosti elementa koji se vezuje.
Na osnovu ovih podela moe jasno da se uoi razlika izmeu krutosti i otpornosti veze,
kao dve njene razliite i nezavisne karakteristike. Tako na primer veza moe biti kruta i
delimino otporna, ili pak polukruta i potpuno otporna. Ovo ne vai za nominalno zglobne
veze koje su isto klasifikovane i po krutosti i po otpornosti.
1.4 OSNOVNI PRINCIPI PRORAUNA
1.4.1 Filozofija prorauna i njena primena
Kompleksno modeliranje ponaanja veza i montanih nastavaka, uz uzimanje u obzir
sadejstva svih komponenti veza je, sa praktinog aspekta, dugotrajan i obiman postupak.
Meutim, nove generacije propisa, u svetu, prate ovakav trend zahvaljujui primeni rau-
nara i odgovarajuih softvera. Tako, na primer, Evrokod 3 definie sloene proraunske
modele na osnovu kojih se analitikim putem mogu odrediti osnovne karakteristike veza.
Radi se o sloenom i kompleksnom postupku kojim se obuhvata doprinos svake kompo-
nente veze momentnoj otpornosti i krutosti veze. Tako se kod zavarene veze greda-stub
(slika 3.15) posmatraju tri karakteristine zone naprezanja:
zona zatezanja,
zona pritiska i
zona smicanja.
Slika 3.15 - Karakteristine zone krute veze ostvarene zavarivanjem
Raunska momentna otpornost veze treba da se odredi uzimajui u obzir sledea napre-
zanja elemenata veze:
(a) u zoni zatezanja:
plastifikacija rebra stuba,
plastifikacija rebra grede,
plastifikacija noice stuba,
lom po zavarenom avu,
(b) u zoni pritiska:
gnjeenje rebra stuba,
izboavanje rebra stuba,
(c) u zoni smicanja:
lom smicanjem panela rebra stuba.
Raznovrsnost veza i raznolikost njihovog ponaanja je, u dosadanjoj praksi, primorala
inenjere da za proraun veza primenjuju uproene metode prorauna. Ovi metodi prora-
una se zasnivaju na nizu pojednostavljenja, koja omoguavaju dovoljno taan i efikasan
proraun.
Osnovno u analizi veza je odreivanje realne raspodele sila u njoj, to jest zamenjivanje
stvarnih uticaja izazvanih spoljanjim optereenjem statiki ekvivalentnim sistemima sila.
Tako, na primer, u sluaju I nosaa napregnutog momentom savijanja i transverzalnom si-
lom moe da se se pretpostavi da noice preuzimaju znatno vei deo momenta savijanja, a
rebro prihvata ukupnu transverzalnu silu. Logina pretpostavka je da e se i montani nas-
tavci rebra i noica ponaati na isti nain.
Na raspodelu sila u vezi utiu krutosti svih komponenti veze. Stoga uticaji u svakoj
komponenti veze treba da se odrede na osnovu analize itave veze sa realnim krutostima
svih njenih komponenata. Tako u sluaju veze grede i stuba pomou eone ploe i visoko-
vrednih zavrtnjeva, ukoliko je ploa debela, a zavrtnjevi malog prenika, zavrtnjevi odre-
uju raspodelu sila u vezi. Ako su, meutim, zavrtnjevi krui od eone ploe tada e njena
krutost da bude od presudnog uticaja na raspodelu sila u vezi. Zbog toga se debljina ploe
obino usvaja u funkciji od prenika zavrtnjeva.
Najvanije je da se izvri dosledna analiza, to jest da se pri proraunu svih komponena-
ta veze primene isti principi. Zatim, na osnovu uticaja dobijenih iz proraunskog modela,
treba da se izvri kontrola svih spojnih sredstava i karakteristinih preseka. Osim toga,
vano je imati jasnu predstavu o tome kakvo ponaanje se oekuje od veze i shodno tome
treba obezbediti da veza ima dovoljnu nosivost i krutost za takav vid ponaanja.
Uproenim pristupom prorauna mogue je da se ostvari veza kod koje je postignuta
ravnotea unutranjih sila. Meutim, malo je verovatno da e i kompatibilnost deformacija
biti zadovoljena, pa je bitno da veza ima dovoljnu duktilnost, kako bi se omoguila preraspo-
dela sila, tako da pri graninom stanju one deluju na nain koji je predvien proraunom.
Ipak, u uobiajenim uslovima ne dolazi do velikih inkopatibilnosti deformacija zato to
su u mnogim vezama deformacije skoncentrisane, uglavnom, na mestima spojnih sredsta-
va. Stoga se moe pretpostaviti da e relativno pomeranje krutih, spojenih delova, nameta-
ti jednostavan model deformacije spojnim sredstvima. Takoe se moe smatrati da su sile i
pomeranja spojnih sredstava proporcionalne, odnosno, da unutranji model sila tano od-
govara jednostavnom modelu deformacija.
Treba napomenuti da je prethodno izloen uproen pristup primenjiv samo za odrei-
vanje nosivosti veze na dejstvo statikih optereenja. U sluaju znaajnih optereenja koja
se ponavljaju, treba da se izvri posebna procena nosivosti veze na zamor. Pri tome je pot-
rebno detaljno razmotriti elastini odgovor veze i izvriti procenu najvanijih faktora koji
utiu na koncentraciju napona.
1.4.2 Mesto nastavka i veze u konstrukciji
Poloaj, broj i vrsta nastavaka i veza u konstrukcijama su uslovljeni vrstom konstrukci-
je, njenom geometrijom, dimenzijama elemenata i izabranom tehnologijom izrade i monta-
e. Treba teiti da se mesto nastavka i veze poklapa sa minimalnim statikim uticajima u
nosau. Montani nastavci kod kontinualnih i okvirnih nosaa se postavljaju na mestima
minimalnih vrednosti momenata savijanja (slika 3.16). Na tim mestima naprezanja u nosa-
u su mala, tako da slabljenje nosaa usled buenja rupa za zavrtnjeve ne izaziva prekora-
enje dozvoljenih vrednosti napona. Ukoliko se veza izvodi zavarivanjem, tada u tim nas-
tavcima mogu da se primene ugaoni avovi minimalnih dimenzija, ili sueoni avovi nieg
kvaliteta.
Slika 3.16- Poeljna mesta nastavaka kod kontinualnih i okvirnih nosaa
Meutim, esto je potrebno da se nastavak ili veza nosaa konstruiu upravo na mestu
maksimalnih vrednosti statikih uticaja. Kod aksijalno napregnutih elemenata uticaji u
svim presecima su isti pa izborom poloaj nastavka, odnosno veze ne mogu da se izbegnu
maksimalni uticaji. U ovakvim sluajevima na mestima nastavaka ili veza treba da se izvr-
i ojaavanje osnovnog preseka, bilo poveanjem debljine ili irine elemenata veze, ili pak
izradom vuta kod veza greda-stub.
1.4.3 Vrste nastavaka
Prema nainu prorauna, odnosno prema statikim uticajima na osnovu kojih se dimen-
zioniu, razlikuju se dve vrste nastavaka:
nastavci prema statikim uticajima i
statiki pokriveni nastavci.
Nastavci prema statikim uticajima se proraunavaju prema stvarnim statikim uticaji-
ma koji se javljaju na mestu nastavka usled najnepovoljnije kombinacije optereenja. Kod
ovakvih nastavaka potrebno je da se izvri kontrola napona u poprenom preseku osnov-
nog elementa na mestu nastavka, odnosno na mestu slabljenja. Slabljenje preseka moe da
bude prouzrokovano ili rupama za zavrtnjeve ili, kod sueonih avova, izborom kvaliteta
sueonog ava (kod avova I ili II kvaliteta). Ukoliko su naponi prekoraeni potrebno je da
se izvri ojaanje poprenog preseka na mestu nastavka.
Statiki pokriveni nastavci se dimenzioniu tako da njihova nosivost bude vea ili jed-
naka od nosivosti elementa izvan nastavka. Prema tome, statiki pokriveni nastavci se ne
dimenzioniu prema statikim uticajima koji se u njima javljaju, ve prema maksimalnom
kapacitetu nosivosti elementa za odreenu vrstu naprezanja (npr. aksijalno zatezanje ili sa-
vijanje). Ovakvi nastavci uvek imaju veu nosivost od nastavaka prema presenim silama,
jer su stvarne sile koje se javljaju na mestu veze manje od nosivosti elemenata koji se po-
vezuju. Stoga su ovakve veze skuplje, ali imaju vei stepen sigurnosti i primenjuju se kod
nastavaka lociranih na mestima maksimalnih statikih uticaja, kod odgovornih konstrukci-
ja i kod konstrukcija napregnutih dinamikim optereenjem. Takoe se primenjuju i pri sa-
nacijama i rekonstrukcijama, ukoliko se nastavljaju postojei nosai ije naprezanje je ne-
poznato.
Kod konstrukcija napregnutih dinamikim optereenjem treba posebnu panju posvetiti
izboru vrste nastavaka i veza, jer se njihovim izborom definiu i dozvoljena naprezanja u
osnovnom materijalu. Nepravilnim izborom vrste nastavka (npr. nastavak sa ugaonim a-
vovima upravnim na tok linija zateuih sila) moe znatno da se smanji otpornost osnov-
nog elementa na zamor, to direktno utie na racionalnost itave konstrukcije.
2 PRORAUN I KONSTRUISANJE MONTANIH
NASTAVAKA AKSIJALNO OPTEREENIH TAPOVA
2.1 OPTE
Proraun montanog nastavka obuhvata odreivanje dimenzija tapa, dodatnih eleme-
nata za vezu (podvezica) kao i broja i dimenzija spojnih sredstava, pomou kojih se vri
prenoenje sile na mestu prekida tapa. Kako je kod aksijalno napregnutih tapova normal-
ni napon konstantan po itavom poprenom preseku, aksijalna sila koja deluje u posmatra-
nom poprenom preseku moe da se raspodeli na elemente (delove) poprenog preseka
(noice i rebro) srazmerno njihovim povrinama. Stoga nastavak tapa moe da se tretira
kao nastavak aksijalno optereenih lamela (limova). Kod elemenata I-poprenog preseka,
nastavak rebra se uvek izvodi sa obostranim podvezicama, dok se nastavak noica kod va-
ljanih I-profila, zbog nagiba od 14%, ostvaruje jednostranim podvezicama. U ostalim slu-
ajevima, kod zavarenih I-profila i valjanih IPE, HEA, HEB i drugih profila, kod kojih su
povrine noica paralelne, noice treba nastaviti pomou obostranih podvezica. Primena
obostranih podvezica je bolja, jer se na taj nain obezbeuje simetrino prenoenje sile i
poveava senost, a samim tim i nosivost zavrtnjeva kod nastavaka izvedenih pomou za-
vrtnjeva. Nastavci tapova mogu da se ostvare pomou zavrtnjeva ili zavarivanjem pomo-
u ugaonih ili sueonih avova (slika. 3.17).
Slika 3.17 - Montani nastavci aksijalno napregnutih elemenata - tapova
2.2 PRORAUN I KONSTRUISANJE MONTANIH NASTAVAKA
AKSIJALNO ZATEGNUTIH TAPOVA OSTVARENIH
ZAVRTNJEVIMA
Proraun montanog nastavka aksijalno zategnutog tapa moe da se sprovede na dva
naina:
prema zadatoj sili zatezanja (N
t
) i
prema povrini poprenog preseka tapa, kao statiki pokriven nastavak.
Statiki pokriveni nastavci se ee izvode, jer se na taj nain dobija ista sigurnost na
mestu nastavka i u tapu izvan nastavka. Na mestu nastavka, zbog rupa za spojna sredstva,
dolazi do smanjenja povrine poprenog preseka. Ukoliko pretpostavljen popreni presek
ne zadovoljava naponske uslove, to jest ako je napon u neto preseku vei od doputenog,
potrebno je da se izvri ojaanje poprenog preseka u zoni nastavka. Treba napomenuti da
se valjani profili obino ne ojaavaju, mada i njihovo ojaanje moe da se ostvari prime-
nom dodatnih lamela. Meutim, uobiajeno je da se, ukoliko su kod valjanih profila napo-
ni u zoni nastavka prekoraeni, usvaja profil sa veom povrinom poprenog preseka.
Zbog toga pri dimenzionisanju aksijalno zategnutih tapova od valjanih profila, obavezno
treba predvideti rezervu nosivosti od 25-30% (
dop t pot
N A / 30 , 1 25 , 1 ) ukoliko se
zahteva nastavljanje ili vezivanje tapa pomou mehanikih spojnih sredstava (zavrtnjeva
ili zakivaka).
Postupak prorauna montanog nastavka aksijalno zategnutog tapa ostvarenog zavrt-
njevima, bie detaljnije opisan na primeru nosaa I poprenog preseka.
2.2.1 Proraun prema aksijalnoj sili zatezanja
Prilikom prorauna montanih nastavaka aksijalno zategnutih tapova prema zadatoj
sili potrebno je da se sprovedu sledea tri koraka:
kontrola napona u oslabljenom tapu i, ukoliko je potrebno, ojaanje tapa na mestu
nastavka,
proraun podvezica i
proraun broja zavrtnjeva.
Kako je ve pomenuto, proraun nastavka tapa I poprenog preseka, bilo da se radi o
valjanim profilima ili elementima obrazovanim zavarivanjem, mora da se sprovede poseb-
no za noice i rebro poprenog preseka. S obzirom na konstantan dijagram normalnih na-
pona, raspodela aksijalne sile na noice i rebro se vri srazmerno njihovim povrinama
(slika 3.18), pa je:
- sila u noici
A
A
N N
f
t f t

,
(3.2)
- sila u rebru
f t t
w
t w t
N N
A
A
N N
, ,
2 (3.3)
gde su:
A
f
povrina jedne noice i
A
w
povrina rebra.
Sa ovako sraunatim vrednostima sila zatezanja proraun nastavka tapa se svodi na
proraun nastavaka noice i rebra, odnosno nastavaka limova. Postupak prorauna nastav-
ka noice i rebra je veoma slian, uz minimalne razlike koje, uglavnom, proistiu iz razli-
itog konstruisanja.
Slika 3.18 - Raspodela sile zatezanja prema povrini
2.2.1.1 Proraun nastavka noice
Pri proraunu montanog nastavka noice prvo treba da se odredi prenik spojnog
sredstva, koji moe da se usvoji na osnovu iskustva projektanta, ili prema empirijskim iz-
razima, u funkciji minimalne debljine spoljanjeg elementa, odnosno lima (videti izraz
(2.42) i sliku 2.55 iz poglavlja 2). Debljina najtanjeg spoljanjeg elementa u vezi (t
s,min
) je
u stvari jednaka debljini podvezica. Kako na poetku prorauna debljina podvezica nije
poznata, pri odreivanju prenika spojnog sredstva je dovoljno tano da se ona pretpostavi
na sledei nain:
podvezica obostranih aju slu u 6 0

podvezica ih jednostran aju slu u
min ,
f
f
s
t ,
t
t (3.4)
Potom zavrtnjevi treba da se rasporede u okviru poprenog preseka noice, shodno linijama
zavrtnjeva (tabela 2.22) za valjane profile, odnosno minimalnim meusobnim i ivinim
rastojanjima (tabela 2.23) kod profila formiranih zavarivanjem. Kod standardnih valjanih pro-
fila po irini noice najee mogu da se smeste dva (kod I i IPE-profila), odnosno etiri
zavrtnja (kod HEA, HEB i HEM-profila), dok kod zavarenih tapova broj zavrtnjeva koji m-
ogu da se smeste u jednom redu po irini noice zavisi od usvojene irine noice.
Kada je odreen prenik zavrtnja i usvojen njihov raspored i broj u okviru jednog
poprenog preseka moe da se srauna slabljenje poprenog preseka noice (
f
A ) i njena
neto povrina:
f f f f f f f f f f f net f
t d n b t d n t b A A A ) (
, 0 1 , , 0 1 , ,
(3.5)
gde su:
net f
A
,
neto povrina noice na mestu merodavnog poprenog preseka,
n
f,1
broj zavrtnjeva u merodavnom poprenom preseku na noici.
d
0,f
prenik rupe za zavrtanj na noici.
Pri proraunu napona u oslabljenom preseku noice merodavan je popreni presek na
mestu prvog, ili eventualno drugog reda zavrtnjeva (videti sliku 2.30 iz poglavlja 2). Kon-
trola napona u oslabljenom preseku vri se na sledei nain:
dop
net f
f t
x
A
N

,
,
. (3.6)
Ukoliko prethodni uslov (3.6) nije zadovoljen potrebno je da se izvri ojaanje noice
na mestu nastavka. Ojaanje noice se vri samo kod profila obrazovanih zavarivanjem,
jer se, kako je ve pomenuto, valjani profili u principu ne ojaavaju. Generalno, ojaanje
noice moe da se ostvari na dva naina: poveanjem debljine lima, ili poveanjem njego-
ve irine. Iz uslova:
dop
f t
net f
N
A
,
,
(3.7)
mogu da se odrede potrebna debljina noice na mestu nastavka, ukoliko se ojaanje vri
poveanjem debljine noice:
dop f f f
f t
f
d n b
N
t

) (
, 0 1 ,
, *
(3.8)
odnosno irina noice na mestu nastavka, kada se ojaanje vri proirenjem noice:
f f
dop f
f t
f
d n
t
N
b
, 0 1 ,
, *
+
. (3.9)
Slika 3.19 - Ojaanje noice: a) poveanjem debljine noice; b) poveanjem irine noice
Dimenzionisanje podvezica se vri na osnovu normalnog napona u merodavnom neto
poprenom preseku. Kod podvezica je uvek merodavan presek na mestu poslednjeg reda
zavrtnjeva, neposredno pred prekid materijala. Iz naponskog uslova:
dop
net p f
f t
x
A
N

, ,
,
(3.10)
gde je A
f,p,net
neto povrina podvezica na noici, na mestu merodavnog poprenog preseka.
Kod nastavaka sa obostranim podvezicama na noicama (slika 3.20a) irina spoljanje
povezice (b
p,1
) je uglavnom jednaka irini noice (b
p,1
=b
f
), dok se irina unutranjih pod-
vezica (b
p,2
) odreuje na osnovu konstruktivnih zahteva, u zavisnosti od prenika zavrtnja
i raspoloive ravne povrine, to jest rastojanja od ivice noice do poetka zakrivljenja kod
valjanih profila, odnosno do avova za vezu noice i rebra kod tapova formiranih zavari-
vanjem. Kod nastavaka sa jednostranim podvezicama (slika 3.20b) irina podvezica (b
p
) je
jednaka, ili neto vea od irine noice.
f p
b b
1 ,

f p
d b
, 0 2 ,
3 > [ ] mm 5 2 +
f p
b b
p f f f p p net p f
t d n b b A
, , 0 1 , 2 , 1 , , ,
) 2 2 ( +
p f f f p net p f
t d n b A
, , 0 1 , , ,
) (
p w w w p net p w
t d n h A
, , 0 1 , , ,
) ( 2
p w w w p net p w
t d n h A
, , 0 1 , , ,
) ( 2
Slika 3.20 - Montani nastavak tapa sa: a) obostranim podvezicama na noicama;
b) jednostranim podvezicama na noicama
Debljina podvezica na noicama (t
f,p
) se odreuje iz uslova zadovoljenja normalnih na-
pona (3.10), na sledei nain:
podvezice e jednostran za
) (
podvezice obostrane za
) 2 2 (
, 0 1 ,
,
, 0 1 , 2 , 1 ,
,
,
dop f f p
f t
dop f f p p
f t
p f
d n b
N
d n b b
N
t
(3.11)
Kada se nastavci ostvaruju pomou prednapregnutih visokovrednih zavrtnjeva, treba da
se uzme u obzir smanjenje sile zatezanja usled trenja. To moe da se izvri pomou redu-
kovane sile zatezanja u noici N
t,f,red
koja se odreuje prema izrazima (2.35), odnosno
(2.36) iz poglavlja 2. Prema tome, kod nastavaka sa prednapregnutim visokovrednim
zavrtnjevima u prethodnim izrazima (3.6) do (3.11) silu u noici N
t,f
treba zameniti redu-
kovanom silom u noici N
t,f,red
.
Potreban broj zavrtnjeva na noici se odreuje iz uslova da je njihova nosivost vea ili
jednaka od aksijalne sile koja se javlja u noici:
dop f
f t
uk f
F
N
n
,
,
,
(3.12)
gde je F
f,dop
nosivost jednog zavrtnja na noici, koja se odreuje na sledei nain (videti
poglavlje 2):
(2.34) zavrtnjeve dne visokovre nute prednapreg upasovane za

(2.33) zavrtnjeve dne visokovre nute prednapreg za
(2.10) pritezanja sile bez zavrtnjeve dne visokovre i ne obi za
,
,
,
,
dop vs
dop s
dop v
dop f
F
F
F
F (3.13)
Kod obinih i visokovrednih zavrtnjeva bez sile pritezanja pri odreivanju nosivosti
zavrtnja na pritisak po omotau rupe F
b,dop
(2.12), min t treba da se odredi na osnovu
debljina limova na mestu nastavka, odnosno na osnovu usvojenih debljina podvezica i
ojaane debljine noice.
Da bi se izbegli nesimetrini nastavci, na noicama I-profila se uvek usvaja paran broj
zavrtnjeva, odnosno isti broj sa svake strane rebra.
2.2.1.2 Proraun nastavka rebra
Za proraun nastavka rebra vae isti principi kao i pri proraunu nastavka noice.
Rebro se uvek nastavlja simetrinim, obostranim podvezicama, koje se postavljaju po
itavoj raspoloivoj visini (slika 3.20). Kao i kod nostavka noice prvo se odreuje
prenik zavrtnja i njihov raspored po visini rebra. Prenik zavrtnja na rebru je uglavnom
manji od prenika zavrtnja na noici (za jedan ili dva kalibra). Kontrola napona u rebru na
mestu nastavka vri se na sledei nain:
dop
net w
w t
x
A
N

,
,
. (3.14)
Ako prethodni uslov (3.14) nije zadovoljen onda se vri ojaanje rebra, tako to se
poveava njegova debljina na mestu nastavka. Potrebna debljina rebra moe da se odredi
na sledei nain:
dop w w
w t
w
d n d
N
t

) (
, 0 1 ,
, *
(3.15)
gde su:
n
w,1
broj zavrtnjeva u merodavnom poprenom preseku na rebru,
d
0,w
prenik rupe za zavrtanj na rebru,
d visina rebra (slika 3.20).
Na slian nain moe da se odredi i potrebna debljina podvezica na rebru (t
w,p
), ako se
prethodno, na osnovu raspoloive ravne povrine rebra, odredi njihova visina (h
p
). Iz
uslova:
dop
net p w
w t
x
A
N

, ,
,
(3.16)
i oznaka prikazanih na slici 3.20 dobija se:
dop w w p
w t
p w
d n h
N
t

) ( 2
, 0 1 ,
,
,
. (3.17)
Potreban broj zavrtnjeva na rebru moe da se odredi na sledei nain:
dop w
w t
uk w
F
N
n
,
,
,
(3.18)
gde je F
w,dop
nosivost jednog zavrtnja na rebru. Broj zavrtnjeva na rebru ne mora da bude
paran s obzirom na vie razliitih mogunosti za njihovo rasporeivanje po visini rebra
(3+3+3, 3+4+4, 5+6 itd.)
2.2.1.3 Kontrola preseka itavog tapa
Osim pojedinanih prorauna nastavaka noice i rebra neophodno je da se izvri i
ukupna kontrola napona u podvezicama i poprenom preseku tapa ne mestu nastavka.
Kontrola napona u ojaanom tapu sprovodi se na osnovu poznatog izraza:
dop
net
t
x
A
N
(3.19)
gde je A
net
ukupna neto povrina poprenog preseka tapa na mestu merodavnog
poprenog preseka (slika 3.21).
net w net f net
A A A
, ,
2 +
Slika 3.21 - Popreni presek tapa: a) izvan nastavka; b) na mestu nastavka (ojaan presek)
Na isti nain se vri i provera napona u podvezicama:
dop
net p
t
x
A
N

,
(3.20)
gde je A
p,net
ukupna neto povrina podvezica na noicama i rebru na mestu merodavnog
poprenog preseka (A
p,net
=2A
f,p,net
+A
w,p,net
).
Osim toga treba pokazati i da je ukupna nosivost zavrtnjeva na noicama i rebru vea
ili jednaka od aksijalne sile zatezanja koja deluje na tap, to jest da je:
t dop w uk w dop f uk f
N F n F n +
, , , ,
. (3.21)
2.2.2 Proraun prema povrini poprenog preseka - statiki pokriven
nastavak tapa
Proraun nastavka tapa prema povrini karakteriu sledea tri koraka:
ojaanje tapa u zoni nastavka,
proraun podvezica i
Nastavci zategnutih tapova prema povrini poprenog preseka se dimenzioniu tako
da nosivost svih elemenata veze (osnovnog preseka na mestu veze, podvezica i zavrtnjeva)
bude vea ili jednaka od nosivosti tapa izvan nastavka. Doputena, odnosno maksimalna
aksijalna sila zatezanja koju tap moe da prenese izvan nastavka moe da se odredi na os-
novu poznatog izraza:
dop dop t
A N
,
(3.22)
gde je A bruto povrina tapa izvan nastavka. Na osnovu ovako odreene maksimalne sile
zatezanja, statiki pokriven nastavak tapa moe da se dimenzionie kao nastavak prema
sili N
t,dop
. Meutim, postupak prorauna je neto jednostavniji ukoliko se vri direktno po-
reenje povrine tapa izvan nastavaka, sa neto povrinom ojaanog tapa u zoni nastavka,
odnosno sa neto povrinom podvezica.
S obzirom da se tapovi izraeni od valjanih profila, po pravilu, ne ojaavaju, u pogle-
du kompenzacije slabljenja tapa na mestu nastavka (AA), razlikuju se dve vrste statiki
pokrivenih nastavaka tapova:
statiki pokriveni nastavci sa kompenzacijom povrine AA koji se primenjuju kod
nastavaka tapova izraenih od profila formiranih zavarivanjem i
statiki pokriveni nastavci bez kompenzacije povrine AA koji se primenjuju kod
valjanih profila.
Kod nastavaka bez kompenzacije povrine, koji su karakteristini za valjane profile,
maksimalna sila koju tap moe da prenese je ona koja odgovara njegovom neto popre-
nom preseku:
dop net dop t
A N
,
(3.23)
pa je za dimenzionisanje podvezica i spojnih sredstava merodavna neto, a ne bruto po-
vrina poprenog preseka tapa izvan nastavka.
2.2.2.1 Ojaanje tapa u zoni nastavka
Sila zatezanja koju moe da prenese ojaani presek treba da bude vea ili jednaka od
sile N
t,dop
koju moe da prenese bruto popreni presek tapa izvana nastavka. Prema tome,
s obzirom da je kvalitet osnovnog materijala, odnosno vrednost doputenog napona (c
dop
)
ista na mestu nastavka i izvan njega, dimenzije ojaanog poprenog preseka tapa u zoni
nastavka se odreuju iz uslova da je neto povrina poprenog preseka tapa na mestu nas-
tavka vea ili jednaka od bruto povrine preseka tapa izvan nastavka (slika 3.22), i to
pojedinano, za noice i rebro i ukupno za itav popreni presek:
f net f
A A
*
,
(3.24)
w net w
A A
*
,
(3.25)
A A
net

*
(3.26)
gde su:
*
,net f
A neto povrina ojaane noice na mestu nastavka,
*
,net w
A neto povrina ojaanog rebra na mestu nastavka,
*
net
A ukupna neto povrina poprenog preseka ojaanog tapa na mestu nastavka,
f
A bruto povrina noice izvan nastavka,
w
A bruto povrina rebra izvan nastavka,
A ukupna bruto povrina poprenog preseka tapa izvan nastavka.
f f f
t b A
*
, 0 1 ,
*
,
) (
f f f f net f
t d n b A =
f
f f f
f
f
t
d n b
b
t

, 0 1 ,
*
w w
t d A
*
, 0 1 ,
*
,
) (
w w w net w
t d n d A =
w
w w
w
t
d n d
d
t

, 0 1 ,
*
Slika 3.22 - Ojaanje poprenog preseka kod statiki pokrivenog nastavka tapa
Naravno, kako u sluaju valjanih profila nema ojaanja, pri proraunu nastavaka aksi-
jalno zategnutih tapova izraenih od valjanih profila ovaj korak moe da se izostavi.
U sluaju nastavaka koji se izvode pomou prednapregnutih visokovrednih zavrtnjeva,
pri odreivanju ojaanja poprenog preseka treba da se uzme u obzir redukcija sile zateza-
nja usled trenja izmeu kontaktnih (tarnih) povrina. Izraz za redukovanu silu (2.35) iz po-
glavlja 2 moe da se transformie na sledei nain:
t red
uk
t
t
dop s
t dop s t
I
red t
N k
n
n
N
N
F m
n N F m n N N
(
(
,
\
,
,
(
j

(
(
,
\
,
,
(
j

1
,
1 , 1 ,
4 , 0 1 4 , 0 1 4 , 0 (3.27)
gde je n
1
broj zavrtnjeva u prvom poprenom preseku (slika 2.52), a n
uk
ukupan potreban
broj zavrtnjeva (n
uk
=N
t
/ (mF
s,dop
)). Na slian nain moe da se modifikuje i izraz (2.36)
za odreivanje sile u neto preseku na mestu drugog reda zavrtnjeva (presek II-II, slika
2.52):
t red
uk uk
t
uk uk
t
II
red t
N k
n
n n
n
n
N
n
n
n
n
N
N
(
(
,
\
,
,
(
j +

(
(
,
\
,
,
(
j

2 , 0 1
4 , 0 1
max
2 1 1
2 1
,
(3.28)
Dakle, zbog prenoenja dela sile trenjem pre neto preseka dolazi do smanjenja sile za-
tezanja na mestu neto preseka, srazmerno sa faktorom redukcije (k
red
<1,0) koji, na osnovu
prethodnih izraza (3.27) i (3.28), moe da se napie u sledeem obliku:
II - II presek za 2 , 0 1
I - I presek za 4 , 0 1
2 1 1
1
uk uk
uk
red
n
n n
n
n
n
n
k (3.29)
Kod nastavaka sa prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima, shodno prethodno
reenom, u izrazima (3.24) do (3.26) desna strana treba da se pomnoi sa redukcionim
koe-ficijentom k
red
, koji se odreuje prema izrazu (3.29) za merodavan popreni presek (I-
I ili II-II). Drugim reima, povoljan uticaj prednaprezanja zavrtnjeva na optereenje os-
novnog materijala (noica i rebra) i podvezica uzima se u obzir tako to se ukupna bruto -
povrina poprenog preseka, odnosno povrine noica i rebra izvan nastavka umanjuju
mnoenjem sa koeficijentom k
red
.
2.2.2.2 Proraun podvezica
Dimenzije podvezica mogu da se odrede iz uslova da je sila koju mogu da prenesu pod-
vezice na mestu merodavnog neto preseka vea ili jednaka od maksimalne sile koju moe
da prenese tap izvan nastavka. Kao i pri proraunu ojaanja tapa proraun se vri poje-
dinano za noice i rebro i ukupno za ceo popreni presek i to na osnovu sledeih uslova:
za statiki pokrivene nastavke sa kompenzacijom A:

f net p f
A A
, ,
(3.30)

w net p w
A A
, ,
(3.31)
A A
net p

,
(3.32)
za statiki pokrivene nastavke bez kompenzacije A:

net f net p f
A A
, , ,
(3.33)

net w net p w
A A
, , ,
(3.34)

net net p
A A
,
(3.35)
gde su:
net p f
A
, ,
neto povrina podvezica na noici,
net p w
A
, ,
neto povrina podvezica na rebru,
net p
A
,
ukupna neto povrina podvezica,
net f
A
,
neto povrina noice na mestu nastavka,
net w
A
,
neto povrina rebra na mestu nastavka,
net
A ukupna neto povrina tapa na mestu nastavka.
Kada se nastavak ostvaruje pomou visokovrednih zavrtnjeva sa punom silom predna-
prezanja, kao i pri proraunu ojaanja tapa i pri dimenzionisanju podvezica potrebno je
da se uzme u obzir redukcija povrine, mnoenjem faktorom redukcije k
red
. U sluaju pod-
vezica ovaj faktor treba da se odredi za neto presek na mestu poslednjeg reda zavrtnjeva,
neposredno pre prekida materijala (presek J-J, slika 2.52).
2.2.2.3 Proraun broja zavrtnjeva
Broj zavrtnjeva se odreuje iz uslova da njihova nosivost bude vea od nosivosti tapa.
U sluaju statiki pokrivenih nastavaka sa kompenzacijom povrine potreban broj zavrt-
njeva odreuje se na osnovu maksimalne sile koju moe da prenese tap izvan nastavka
(3.22), to jest na osnovu sledeih uslova:
na noici
dop f
dop f
f
F
A
n
,

(3.36)
na rebru
dop w
dop w
w
F
A
n
,

(3.37)
ukupno
dop dop w w dop f f
A F n F n +
, ,
(3.38)
gde su n
f
i n
w
potreban broj zavrtnjeva, a F
f,dop
i F
w,dop
nosivost jednog zavrtnja na noici
odnosno rebru, respektivno.
U sluaju statiki pokrivenih nastavaka bez kompenzacije povrine u zoni nastavka,
potreban broj zavrtnjeva se odreuje na osnovu maksimalne sile koju moe da prenese me-
rodavan neto popreni presek na mestu nastavka (3.23), pa prethodni izrazi (3.36) do
(3.38) treba da se transformiu na sledei nain:
dop f
dop net f
f
F
A
n
,
,

(3.39)
dop w
dop net w
w
F
A
n
,
,

(3.40)
dop net dop w w dop f f
A F n F n +
, ,
. (3.41)
2.3 PRORAUN I KONSTRUISANJE MONTANIH NASTAVAKA
AKSIJALNO PRITISNUTIH TAPOVA, OSTVARENIH
ZAVRTNJEVIMA
Proraun montanog nastavka aksijalno pritisnutog tapa znatno je jednostavniji od
prorauna nastavka izloenog dejstvu sile zatezanja. To je posledica usvojene pretpostavke
da kod elemenata izloenih pritisku, rupe za spojna sredstva ne izazivaju smanjenje njiho-
ve nosivosti, pa se normalni naponi odreuju na osnovu bruto poprenih preseka. Zbog to-
ga i nema potrebe za ojaavanjem pritisnutog tapa u zoni nastavka, a dimenzije podvezica
kao i broj spojnih sredstava se odreuje iz uslova da je njihova nosivost vea od aksijalne
sile pritiska koja deluje na tap. Kontrola napona u podvezicama treba da se sprovede na
osnovu bruto poprenog preseka.
Zbog izvijanja (videti poglavlje 4) kod pritisnutih elemenata popreni presek, uglav-
nom, izuzev kod jako kratkih tapova, nije potpuno iskorien, pa se veoma retko projek-
tuju statiki pokriveni nastavci pritisnutih elemenata. Na primeru tapa izraenog od I pro-
fila (valjanog ili zavarenog) bie istaknuti najvaniji detalji prorauna nastavka prema sili
pritiska (N
c
).
Kako se proraun napona kod pritisnutih elementa zaniva na bruto poprenom preseku,
otpada potreba za kontrolom napona na mestu slabljenja i ojaanjem tapa na mestu na-
stavka. Proraun sadri samo dva koraka:
proraun podvezica i
Kao i kod zategnutih elemenata, proraun nastavka se vri posebno za noice i rebro.
Dimenzije podvezica mogu da se odrede na osnovu sledeih uslova:
za podvezice na noicama:

dop
f c
p f dop
p f
f c
x
N
A
A
N

,
,
,
,
(3.42)
za podvezice na rebru:

dop
w c
p w dop
p w
w c
x
N
A
A
N

,
,
,
,
(3.43)
ukupno:

dop
c
p dop
p
c
x
N
A
A
N
(3.44)
gde su:
A
f,p
bruto povrina podvezica na noici,
A
f,w
bruto povrina podvezica na rebru,
A
p
ukupna bruto povrina podvezica,
N
c,f
sila pritiska u noici,
N
c,w
sila pritiska u rebru,
N
c
ukupna sila pritiska koja deluje na tap.
Treba napomenuti da raspodela sile na noice i rebro moe da se izvri kao i u sluaju
sile zatezanja proporcijalno povrini, prema izrazima (3.2) i (3.3).
Potreban broj zavrtnjeva na noicama i na rebru moe da se odredi prema od-
govarajuoj sili pritiska, na isti nain kao kod zategnutih tapova.
2.4 PRORAUN I KONSTRUISANJE NASTAVAKA UGAONIKA
Nastavci tapova izraenih od jednog ili 2 ugaonika (L-profila) imaju svoje specifinosti,
koje proistiu, pre svega, iz njihovog oblika. Proraun nastavaka ugaonika je u svim svojim
koracima analogan sa proraunom valjanih I-profila. Jedina razlika je u raspodeli sile. Kod
jednakokrakih ugaonika svaki krak prima po polovinu ukupne sile (N/2), dok se kod raz-
nokrakih ugaonika ukupna sila (N) deli proporcionalno sa povrinom krakova.
Nastavci L-profila se, uglavnom, ostvaruju pomou podvezica, koje mogu da budu ta-
koe od ugaonika (ugaone podvezice), ili od lima za svaki krak posebno.
Ugaone podvezice se postavljaju sa spoljanje, unutranje ili sa obe strane ugaonika
koji se nastavlja. Zbog zaobljenja unutranjeg ugla ugaonika potrebno je da se obradi (rav-
nim ili krunim seenjem) spoljanji ugao podvezice kada se ona postavlja sa unutranje
strane ugaonika (slika 3.23a), odnosno spoljanji ugao ugaonika, kada se podvezica pos-
tavlja sa spoljanje strane (slika 3.23b). Na ovaj nain se obezbeuje pravilno naleganje
ugaonih podvezica i ugaonika koji se nastavlja. Ugaona podvezica je obino ista, ili za je-
dan korak manja od ugaonika koji se nastavlja, ali je u tom sluaju vee debljine. Ponekad
je, iz estetskih razloga ili da bi se obezbedilo lake odvoenje vode, potrebno da se skrate
kraci ugaone podvezice (slika 3.23c). Pri dimenzionisanju podvezica treba obezbediti da je
njihova neto povrina vea ili jednaka od neto povrine ugaonika koji se nastavlja.
Slika 3.23 - Razliite mogunosti za konstruisanje nastavaka ugaonika
Postoje razliite mogunosti za postavljanje podvezica od limova: obe spolja (slika
3.23d), obe iznutra (slika 3.23e), ili jedna spolja a druga iznutra (slika 3.23f). I u ovom slu-
aju, kada se podvezice postavljaju sa unutranje strane, one moraju da se obrade radi bo-
ljeg naleganja. Podvezice od limova mogu da se postave i sa obe strane ugaonika (slika
3.23g). U sluaju obostranih podvezica mogu da se kombinuju podvezice od limova i
ugaonika (slika 3.23h). Ovo je posebno est sluaj kod nastavaka tapova izraenih od dva
L profila (slika 3.23j). Na taj nain se obezbeuje pravilniji rad veze, smanjuje se debljina
limova podvezica i poveava nosivost zavrtnjeva, koji su u ovom sluaju dvoseni.
2.5 PRORAUN I KONSTRUISANJE NASTAVAKA TAPOVA
SANDUASTOG POPRENOG PRESEKA
Konstruisanje montanih nastavaka sanduastih tapova formiranih zavarivanjem zbog
zatvorenog oblika poprenog preseka, takoe ima svojih specifinosti. Ovakvi tapovi jav-
ljaju se, na primer, kod mostovskih reetkastih nosaa i vrlo je vano poznavati pravila za
konstruisanje njihovih nastavaka.
Slika 3.24 - Razliite mogunosti za ostvarivanje nastavaka tapova
sanduastog poprenog preseka
Osnovni problem kod ovakvih nastavaka je postavljanje (ugradnja) zavrtnjeva. Postoje
dve razliite mogunosti za ostvarivanje nastavaka tapova zatvorenog, sanduastog pop-
renog preseka. Prva je da se u zoni nastavka tap sanduastog poprenog preseka trans-
formie u tap I-poprenog preseka sa dvostrukim rebrom (slika 3.24a), a montani nasta-
vak formira na uobiajeni nain. Pretvaranje sanduastog poprenog preseka u I-presek se
ostvaruje savijanjem rebara i njihovim spajanjem na mestu nastavka u jedinstveno rebro
dvostruke debljine. Da bi se obezbedilo ouvanje geometrije rebara na mestu nastavka, na
sredini visine rebara se postavljaju ukruenja koja prihvataju skretne sile. Proraun ovak-
vih nastavaka sprovodi se isto kao i kod I-profila. Ovakve nastavke treba izbegavati kod
pritisnutih tapova, jer se na mestu nastavaka znatno smanjuje krutost na savijanje oko ose
paralelne sa rebrima tapa, to negativno utie na otpornost tapa na izvijanje oko pomenu-
te ose. Eventualno, ovakvi nastavci mogu da se primenjuju u zonama bliskim osloncima
(krajevima) tapa.
Druga mogunost je da se na donjoj noici na mestu nastavka napravi otvor kojim se
obezbeuje pristup u unutranjost sanduastog nosaa, neophodan za postavljanje zavrt-
njeva (slika 3.24b). Dimenzija otvora mora da bude dovoljna da radnik kroz njega moe
nesmetano da provue ruku sa alatom. Pri tome treba voditi rauna da se otvor uvek pos-
tavlja sa donje strane tapa (na donjoj noici) kako ne bi dolo do prodora vode kroz otvor
u unutranjost tapa. Kod ovakvih nastavaka podvezice se i na rebru i na noicama postav-
ljaju samo sa jedne, spoljanje strane. Prilikom odreivanja neto poprenih preseka donje
noice i podvezice na njoj, pored rupa za zavrtnjeve, potrebno je uzeti u obzir i veliinu
(irinu) otvora na donjoj noici. Prema tome, proraun donje i gornje noice i odgovaraju-
ih podvezica se razlikuje. Zbog otvora, podvezica na donjoj noici je znatno deblja od
podvezice na gornjoj noici.
2.6 PRORAUN NASTAVKA AKSIJALNO OPTEREENIH
TAPOVA OSTVARENIH ZAVARIVANJEM
S obzirom da se kod nastavaka u zavarenoj izradi ne vri slabljenje poprenog preseka
rupama za spojna sredstva, proraun se vri na osnovu bruto poprenog preseka. Zbog
toga je proraun isti i za pritisnute i za zategnute elemente, izuzev razlike u vrednostima
doputenih normalnih napona u avovima za zatezanje, odnosno pritisak.
Nastavci tapova u zavarenoj izradi mogu da se ostvare pomou sueonih ili ugaonih a-
vova. Prednost sueonih avova (slika 3.25a) je to obezbeuju kontinuitet osnovnog materi-
jala, pa ne dolazi do promene toka sila i to kod ovakvih spojeva otpada potreba za dodatnim
elementima, odnosno podvezicama. Debljina sueonog ava je, po pravilu, jednaka debljini
osnovnog materijala (a=t), dok je njegova duina jednaka irini elementa koji se nastavlja
(l=b). Osnovni nedostatak nastavaka izvedenih pomou sueonih avova je to, izuzev u
sluaju sueonih avova S kvaliteta koji su znatno skuplji, imaju manju nosivost od nosivosti
osnovnog materijala, odnosno elemenata koji se nastavljaju (
dop dop w b
<
, ,
). Kontrola na-
pona u sueonom avu na mestu nastavka se vri na sledei nain:
dop w b
t t
w
t
b t
N
a
N
A
N
, ,
min

(3.45)
gde su:
t
min
debljina tanjeg elementa (slika 3.25a),
b irina elementa,
dop w b , ,
doputeni normalni napon za sueone avove (videti poglavlje 2).
Slika 3.25 - Nastavci aksijalno optereenih elemenata u zavarenoj izradi
Pomou ugaonih avova moe da se ostvari nastavak elemenata sa preklopom (slika
3.25b) ili nastavak pomou podvezica (slika 3.25c). Preklopni nastavak je u statikom i
konstruktivnom pogledu manje povoljan, jer je tok sila, usled ekscentrinog nastavljanja,
poremeen, a nosivost ugaonih avova je manja zbog lokalnog savijanja. Kod nastavaka sa
podvezicama, tok sila je povoljniji, a raspodela sila na bone i eone avove se vri na uo-
biajen nain u zavisnosti od odnosa duina tih avova. Postupak prorauna nastavaka ost-
varenih ugaonim avovima detaljno je opisan u poglavlju 2.
U zavarenim nastavcima valjanih profila, u zoni zatezanja, zbog segregacije treba uzeti
u obzir smanjenje napona u avu, i to za 15% kod profila izraenih od umirenog elika,
odnosno 50% kod profila izraenih od neumirenog elika.
3 PRORAUN I KONSTRUISANJE NASTAVAKA NOSAA
3.1 OPTE
Elementi konstrukcije kod kojih savijanje predstavlja dominantan vid naprezanja nazi-
vaju se nosai. Njihovi nastavci ili veze sa drugim elementima, takoe treba da budu spo-
sobni da prihvate uticaje koji se javljaju u nosaima, a to su: moment savijanja (M) i trans-
verzalna (smiua) sila (V). Nastavak, meutim, moe da bude optereen momentom savi-
janja i kod centrino optereenih tapova ako je raspored zavrtnjeva nesimetrian, ako su
nesimetrine podvezice, ili kada su, kod nastavaka u zavarenoj izradi ugaoni avovi nejed-
nake duine i/ili debljine.
U nekim sluajevima, pored momenta savijanja i transverzalne sile, nastavci ili veze
moraju da prime i aksijalnu silu. U pogledu naprezanja nastavka odnosno veze, razlikuju
se etiri sluaja:
nastavci optereeni samo momentom savijanja (M),
nastavci optereeni momentom savijanja i transverzalnom silom (M+V),
nastavci optereeni momentom savijanja i aksijalnom silom (M+N),
nastavci optereeni momentom savijanja, transverzalnom i aksijalnom silom (M+V+N).
Raspodela normalnih napona u poprenom preseku nosaa optereenog momentom savi-
janja je linearna. Zbog toga se i u podvezicama i u zavrtnjevima javlja linearna raspodela
naprezanja pri emu su naprezanja najvea u krajnjim vlaknima, a jednaka nuli na mestu
neutralne ose. I smiui naponi izazvani transverzalnom silom su neravnomerno raspodeljeni
po poprenom preseku nosaa. Najvei deo transverzalne sile prima rebro, dok pojasevi pri-
maju samo njen mali deo, pa se pri proraunu nastavaka pretpostavlja da celokupnu tran-
sverzalnu silu prenose samo podvezice i zavrtnjevi na rebru. Takoe se pretpostavlja da je
raspodela ove sile na pojedine zavrtnjeve ravnomerna. Rezultujua sila u zavrtnjevima, od
kombinovanog dejstva razliitih uticaja, dobija se kao vektorski zbir pojedinih komponenata.
Kao i u sluaju montanog nastavka aksijalno optereenog tapa proraun moe da se
sprovede na dva naina:
prema zadatim presenim silama i
kao statiki pokriven nastavak.
S obzirom da kod nosaa u delu preseka sa jedne strane neutralne ose vladaju naponi
pritiska, a u delu sa druge strane naponi zatezanja, slabljenje preseka usled postojanja rupa
za zavrtnjeve u zoni nastavka treba da se uzme u obzir samo u zategnutoj noici nosaa.
Gubitak povrine poprenog preseka u zategnutom delu rebra na mestu rupa za zavrtnjeve
moe da se zanemari.
3.2 EKSCENTRINO OPTEREENI ELEMENTI
NASTAVAKA I VEZA
Ekscentrino optereeni elementi nastavaka i veza su oni kod kojih linija delovanja sile
ne prolazi kroz teite grupe spojnih sredstava (zavrtnjeva ili avova). S obzirom na pret-
postavku da su limovi kruti u svojoj ravni, rezultat ovakvog, ekscentrinog delovanja spo-
ljanje sile nije ista translacija, ve translacija kombinovana sa rotacijom oko teita spoj-
nih sredstava. To praktino znai da je sistem sila koji deluje na spojna sredstva i koji je u
ravnotei sa spoljanjim silama, sistem neparalelnih sila. Delovanje ekscentrine sile P
moe da se zameni ekvivalentnim sistemom koji ine smiua sila V=P koja prolazi kroz
teite spojnih sredstava i moment ekscentriciteta M
e
=Pe, gde je e ekscentricitet spolja-
nje sile u odnosu na teite grupe zavrtnjeva (slika 3.26a). Uticaji usled sile P i momenta
ekscentriciteta M
e
se odreuju odvojeno, a ukupni uticaji izazvani njihovim istovremenim
dejstvom se dobijaju superpozicijom.
Slika 3.26 - Efekat ekscentrinog optereenja veze: a) rezultujue sile u zavrtnjevima (F
R
);
b) sile u zavrtnjevima usled dejstva momenta (F
i,M
)
Uticaj smiue sile V=P koja deluje kroz teite spojnih sredstava razmatra se na isti
nain kao kod aksijalno optereenog tapa. Svaki zavrtanj prihvata istu silu, pa je:
. / const n V F
V
(3.46)
gde su:
F
V
sila koja se javlja u jednom (svakom) zavrtnju usled smiue sile V,
n broj zavrtnjeva.
Usled momenta ekscentriciteta u zavrtnjevima se javljaju razliite sile u zavisnosti od
njihovih rastojanja do teita grupe zavrtnjeva, odnosno od vektora poloaja r
i
. Sile koje se
usled momenta ekscentriciteta javljaju u zavrtnjevima su upravne na vektor poloaja, a in-
tenzitet im raste linearno sa rastojanjem od teita zavrtnjeva. Najoptereeniji su najudalje-
niji zavrtnjevi. Vrednost sile u jednom, i-tom zavrtnju
M i
F
,
, pod pretpostavkom o linear-
noj raspodeli, moe da se izrazi u funkciji maksimalne sile
M
F
max
koja se javlja u najuda-
ljenijem zavrtnju, na sledei nain:
max
max ,
r
r
F F
i
M M i
(3.47)
gde su:
r
i
vektor poloaja posmatranog i-tog zavrtnja,
r
max
vektor poloaja najudaljenijeg zavrtnja (slika 3.26b).
Uslovi ravnotee horizontalnih i vertikalnih sila i momenata savijanja na mestu veze
(slika 3.26b) mogu da se napiu u sledeem obliku:
0 0
,

i
i
M i
r
x
F H (3.48)
0 0
,

i
i
M i
r
z
F V (3.49)
e P M r F M
e i M i

,
0 (3.50)
Ako se u uslovu ravnotee momenata (3.50) sila u i-tom zavrtnju (F
i,M
) zameni izrazom
(3.47) dobija se sila u najoptereenijem zavrtnju:

2
max
max
max
2
max

i
e M e
i
M
r
r
M F M
r
r
F . (3.51)
Sila u i-tom zavrtnju moe da se odredi na slian nain, srazmerno njegovom rastojanju
od teita zavrtnjeva:
2
,
i
i
e M i
r
r
M F . (3.52)
Rezultujue sile u zavrtnjevima se odreuju kao vektorski zbir komponenata F
V
i F
i,M
.
S obzirom da se zavrtnjevi dimenzioniu na osnovu maksimalne sile, za praktinu primenu
interesantna je samo maksimalna rezultujua sila
max , R
F , koja se javlja u najudaljenijem
zavrtnju i moe da se odredi na sledei nain:
M V R
F F F

max max ,
+ . (3.53)
Prethodna razmatranja vezana za ekscentrino optereene veze ostvarene pomou za-
vrtnjeva, mogu, uz isvesne izmene, da se primene i na nastavke i veze u zavarenoj izradi
(slika 3.27). Izmene prvenstveno potiu od razliite prirode spojnih sredstava (zavrtnjeva i
zavarivanja), kojima se ostvaruje nastavak.
Za razliku od veza ostvarenih zavrtnjevima, kod kojih se uticaji prenose skokovito (ta-
kasto), veze u zavarenoj izradi omoguavaju kontinualan prenos sila. I kod ovakvih nastava-
ka se pretpostavlja da su elementi koji se spajaju kruti, a da je ponaanje avova linearno
elastino. Ekscentrina sila P i u ovom sluaju moe da se zameni ekvivalentnim sistemom
sila koje deluju u teitu avova. Prema tome, redukcijom sile P na teite avova se dobijaju
smiua sila V=P i moment ekscentriciteta M
e
=Pe (slika 3.27). Tana raspodela sila u po-
jedinim avovima moe da se odredi iz uslova ravnotee (3.48) do (3.50). Meutim, moe se
pretpostaviti da smiuu silu V prihvataju samo vertikalni avovi, odnosno avovi ija je osa
paralelna sa pravcem delovanja sile V i eventualno kosi avovi kod kojih je vertikalna
projekcija sile u avu vea od horizontalne. Moment ekscentriciteta M
e
prihvataju svi avovi
srazmerno rastojanju od teita avova. Kao i kod zavrtnjeva, maksimalna sila u naj-
udaljenijem avu moe da se odredi na osnovu sledeeg izraza:
Slika 3.27 - Ekscentrino optereene veze u zavarenoj izradi
2
max
max
i
e M
r
r
M F (3.54)
s tim da r
i
i r
max
predstavljaju minimalna rastojanja pojedinih avova do teita avova, od-
nosno mogu da se odrede kao duine dui koje prolaze kroz teite avova i upravne su na
posmatrane avove (slika 3.27). Ukupni naponi u avovima se odreuju kao zbir napona
usled dejstva sile smicanja i momenta savijanja. Na primer, u sluaju veze prikazane na
slici 3.27, ako se pretpostavi da celokupnu smiuu silu V prihvataju samo vertikalni avo-
vi (
2 2
a ), ukupan napon u ovom avu se odreuje na sledei nain:
2 2
2
3
2
2
2
1 2
2 2
, 2 , 2
) /(

+ + +
a
r r r r M V
a
F F
V
e
M V
II
. (3.55)
3.3 PRORAUN NASTAVAKA NOSAA OSTVARENIH
ZAVRTNJEVIMA PREMA PRESENIM SILAMA
U optem sluaju nastavci nosaa (slika 3.28) mogu da budu optereeni momentom sa-
vijanja (M) , aksijalnom (N) i transverzalnom silom (V). Kao prvi korak pri proraunu nas-
tavka treba da se odredi koliki deo svake od pomenutih statikih veliina prenose pojedini
delovi nosaa u njegovom sastavu (noice i rebro).
Momenat savijanja koji deluje na mestu veze deli se na moment u noicama M
f
i mo-
ment na rebru M
w
srazmerno njihovim momentima inercije, prema sledeim izrazima:
I
I
M M
f
f
(3.56)
I
I
M M
w
w
(3.57)
gde su:
M
f
moment savijanja koji prenose noice,
M
w
moment savijanja koji prenosi rebro,
I
f
moment inercije obe noice,
I
w
moment inercije rebra i
I moment inercije itavog poprenog preseka.
Slika 3.28 - Odreivanje uticaja na mestu nastavka nosaa sistema proste grede
S obzirom na strukturu izraza za smiue napone, transverzalna sila se deli na pojedine
delove poprenog preseka srazmerno odnosu statikog momenta i momenta inercije, za
posmatrani deo i za itav popreni presek:
S I
S I
V V
f f
f
/
/
(3.58)
S I
S I
V V
w w
w
/
/
(3.59)
gde su:
V transverzalna sila na mestu nastavka,
V
f
deo transverzalne sile koju primaju noice,
V
w
deo transverzalne sile koju prima rebro,
S statiki moment polovine poprenog preseka,
S
f
statiki moment noice,
S
w
statiki moment polovine rebra.
Za rebro nosaa odnos statikog momenta i momenta inercije moe da se odredi na os-
novu sledeeg izraza:
h ,
h t
h t
t h
t h
S
I
w
w
666 0
12
8
8 /
12 /
2
3
2
3
(3.60)
gde je h visina nosaa. Prosean odnos I/S za ceo popreni presek iznosi:
HEM) i HEB (HEA, profile - H za valjane 875 , 0

IPE) i (I profile - I za valjane 860 , 0
profile - I zavarene za 835 , 0
/
h
h
h
S I (3.61)
Prema tome, kod nosaa izraenih od I-profila obrazovanih zavarivanjem deo transver-
zalne sile koji prihvata rebro iznosi:
V
h
h
V
S I
S I
V V
w w
w
79 , 0
835 , 0
666 , 0
/
/
(3.62)
to znai da rebro prihvata oko 79% ukupne smiue sile V. Zbog toga moe da se usvoji
da celokupnu transverzalnu silu prihvata rebro nosaa, to olakava postupak prorauna.
Poto se raspodela smiuih napona po visini nosaa vri po blagoj paraboli, prosena
vrednost smiueg napona (
w sr
A V / ) se ne razlikuje mnogo od njegove maksimalne
vrednosti:
w
t I
S V
max
(3.63)
pa moe da se usvoji ravnomerna raspodela transverzalne sile na sve zavrtnjeve na rebru.
Raspodela aksijalne sile na pojedine delove preseka vri se kao kod nastavaka aksijalno
optereenih tapova, prema njihovoj povrini, odnosno prema izrazu (3.2) za silu u noici
N
f
, odnosno (3.3) za silu u rebru nosaa N
w
.
Za proraun nastavka nosaa karakteristina su sledea tri koraka:
kontrola napona u nosau na mestu nastavka,
proraun broja zavrtnjeva i,
proraun podvezica.
3.3.1 Kontrola napona u nosau na mestu nastavka
Kontrola normalnog napona na mestu nastavka vri se na osnovu neto poprenog pre-
seka nosaa, pri emu se uzima u obzir samo slabljenje zategnute noice (slika 3.29). Po-
vrina slabljenja AA moe da se odredi, kao i u sluaju nastavaka tapova, na osnovu sle-
deeg izraza:
f f f
t d n A
, 0 1 ,
(3.64)
gde su:
n
f,1
broj spojnih sredstava u jednom redu na noici (na mestu merodavnog poprenog
preseka),
d
0,f
prenik rupe za spojna sredstva na noici i
t
f
debljina noice.
Slika 3.29 - Kontrola napona u oslabljenom nosau
Prilikom odreivanja momenta inercije oslabljenog (neto) preseka nosaa (slika 3.29)
mogu da se zanemare pomeranje neutralne ose usled nesimetrinog slabljenja nosaa i
sopstveni moment inercije povrine AA, bez veeg uticaja na tanost prorauna. Na osno-
vu ovakvih pretpostavki moment inercije neto preseka moe da se odredi na osnovu slede-
eg izraza:
4
) (
2 2
2
2
f f
net
t h
A I
t
h
A I I I I

(
(
,
\
,
,
(
j
. (3.65)
Konano, kontrola napona u oslabljenom poprenom preseku nosaa moe da se odredi
na osnovu poznatog izraza:
dop
net
W
M
(3.66)
gde je W
net
otporni moment neto poprenog preseka, koji u sluaju simetrinih I-nosaa
moe da se odredi na osnovu izraza:
2 / h
I
W
net
net
(3.67)
Ako je napon prekoraen, odnosno ako uslov (3.66) nije zadovoljen treba da se izvri
ojaanje zategnute noice poprenog preseka. To se najee ostvaruje poveanjem deblji-
ne noice u zoni nastavka. U sluaju kombinovanog dejstva momenta savijanja i aksijalne
sile, normalni napon u neto preseku se dobija superpozicijom ovih uticaja. Ako je nastavak
izveden prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima treba da se uzme u obzir redukcija
sile zatezanja na mestu neto preseka. Nosai izraeni od valjanih profila se ne ojaavaju,
pa je stoga pri njihovom dimenzionisanju potrebno predvideti rezervu nosivosti na mestu
nastavka, kojom se kompenzuje slabljenje nosaa u zoni zatezanja. Meutim, najee je
mogue da se montani nastavak nosaa predvidi u zoni sa manjim uticajima (slika 3.16),
pa ojaanje nije potrebno. Ako je ipak neophodno da se montani nastavak postavi na
mestu maksimalnih uticaja, pri dimenzionisanju nosaa treba usvojiti vei popreni
presek:
dop
pot
M
W
20 , 1 . (3.68)
3.3.2 Proraun broja zavrtnjeva
Kod montanih nastavaka nosaa (slika 3.30a) postupak prorauna broja zavrtnjeva na
noicama i rebru se znatno razlikuje. Potreban broj zavrtnjeva na noicama se odreuje ta-
ko to se momenat savijanja koji prenose noice M
f
(3.57) zamenjuje ekvivalentnim spr-
egom sila (slika 3.30b). Sile pritiska i zatezanja koje ine ovaj spreg mogu da se odrede na
osnovu sledeeg izraza:
h M N N
f f c f t
/
, ,
(3.69)
gde su:
f c
N
,
sila u pritisnutoj noici,
f t
N
,
sila u zategnutoj noici,
h krak sila (slika 3.30).
Krak sila predstavlja rastojanje izmeu teita nastavaka pritisnute i zategnute noice, od-
nosno teita smiuih ravni zavrtnjeva na noicama, i moe da se odredi na sledei nain:

icama no na podvezice obostrane za
icama n na podvezice e jednostran za
f
t h
h
h (3.70)
Zavrtnjevi na noicama su, dakle, izloeni dejstvu aksijalnih sila zatezanja N
t,f
ili pritis-
ka N
c,f
, pa njihov broj moe da se odredi kao kod nastavaka tapova, uz pretpostavku o
podjednakom ueu svakog zavrtnja u prijemu sile. Potreban broj zavrtnjeva na noicama
se izraunava iz uslova da je njihova nosivost vea od odgovarajue vrednosti sile koja de-
luje u njima:
dop f
f c
dop f
f t
uk f
F
N
F
N
n
,
,
,
,
,
(3.71)
gde je:
uk f
n
,
potreban broj zavrtnjeva na noicama, sa jedne strane nastavka,
dop f
F
,
nosivost zavrtnjeva na noicama.
Ako osim momenta savijanja na nosa deluje i aksijalna sila, broj zavrtnjeva na noica-
ma se odreuje na osnovu sile u noicama, koja se odreuje na sledei nain:
N f M f f
N N N
, ,
(3.72)
gde su:
N
f,M
sila u noicama usled momenta savijanja M
f
, koja se odreuje prema izrazu (3.69),
N
f,N
sila u noicama usled aksijalne sile zatezanja ili pritiska koja je proporcijalna povr-
ini noice.
Slika 3.30 - Raspodela uticaja kod nastavaka nosaa
Rebro nosaa prihvata celokupnu transverzalnu silu V i deo momenta savijanja M
w
srazmerno svojoj krutosti (3.57). Meutim, kako se mesto prekida nosaa i teite zavrt-
njeva ne poklapaju, usled transverzalne sile V u zavrtnjevima se javlja i moment ekscentri-
citeta M
e
=Ve (slika 3.30c). Prema tome, ukupan moment savijanja koji deluje na zavrt-
njeve na rebru nosaa je:
e V
I
I
M M M M
w
e w w
+ + . (3.73)
Potreban broj zavrtnjeva na rebru izraunava se iz uslova da je njihova nosivost vea
od sile u najoptereenijem zavrtnju, koja se odreuje kao rezultanta komponenata sila u
zavrtnju usled smiue sile (F
V
)

i momenta savijanja (
max
F
M
). Ako na nosa deluje i aksi-
jalna sila, potrebno je da se uzme u obzir i komponenta u zavrtnju usled aksijalne sile (F
N
).
Proraun sila u zavrtnjevima zavisi od odnosa visine i irine veze. Kao visina veze us-
vaja se vertikalno rastojanja izmeu prvog i poslednjeg zavrtnja u redu (h
max
=h
n
), dok je
irina veze b
m
jednaka horizontalnom rastojanju izmeu prvog i poslednjeg reda zavrtnjeva
sa jedne strane veze (slika 3.30a). Ukoliko je h
n
/b
m
2 proraun sila u zavrtnjevima na
rebru nosaa se vri prema polarnom momentu inercije zavrtnjeva, a takvi nastavci se na-
zivaju iroki nastavci. U suprotnom, ako je h
n
/b
m
>2, moe da se sprovede uproen prora-
un prema ekvatorijalnom momentu inercije, a ovakvi nastavci se nazivaju visoki nastavci.
U oba sluaja, dimenzionisanje zavrtnjeva na rebru, odnosno kontrola njihove nosivosti, se
vri za najoptereeniji zavrtanj prema sledeem uslovu:
dop w R
F F
, max ,
(3.74)
gde su:
F
w,dop
nosivost zavrtnja na rebru,
F
R,max
rezultujua sila u najoptereenijem zavrtnju, koja se odreuje prema 3.2.2.1 u slua-
ju prorauna prema polarnom momentu inercije, odnosno prema 3.2.2.2 u sluaju
prorauna prema ekvatorijalnom momentu inercije.
3.3.2.1 Proraun prema polarnom momentu inercije
Kod irokih nastavaka, proraun sila u zavrtnjevima na rebru se vri prema polarnom
momentu inercije. Ovaj postupak se zasniva na pretpostavci da sile u zavrtnjevima deluju
upravno na pravac njihovog vektora poloaja i detaljno je opisan u delu 3.1 ovog poglav-
lja. Maksimalna sila u najoptereenijem zavrtnju na rebru usled dejstva momenta savijanja
w
M (3.73) moe da se odredi na osnovu sledeeg izraza:

m n
i
w M
r
r
M F
1
2
max
max
(3.75)
gde je m broj redova zavrtnjeva sa po n zavrtnjeva u redu (slika 3.31a).
Slika 3.31 - Uticaji u zavrtnjevima na rebru nosaa kod irokih nastavaka
Ako se rezultujua maksimalna sila u zavrtnju podeli odgovarajuom povrinom pop-
renog preseka zavrtnja, koja je izloena smicanju (A
v
) ili pritisku po omotau rupe (A
b
),
dobijaju se maksimalni napon smicanja, odnosno maksimalni napon pritiska po omotau
rupe:
p v
w
n m
i
i v
w
I
r
M
r A
r
M
,
max
1
2
max
max

(3.76)
p b
w
n m
i
i b
w b
I
r
M
r A
r
M
,
max
1
2
max
max ,

(3.77)
gde su:

n m
i
i v p v
r A I
1
2
,
polarni moment inercije zavrtnjeva za smicanje,
n m
i
i b p b
r A I
1
2
,
polarni moment inercije zavrtnjeva za pritisak po omotau rupe,
4 /
2
d m A
v
povrina smicanja (m je senost zavrtnja) i
t d A
b
min povrina gnjeenja omotaa rupe.
Ako se ima u vidu da kolinici polarnih momenata inercije i maksimalnog rastojanja
zavrtnjeva
max
r predstavljaju odgovarajue otporne momente zavrtnjeva s obzirom na
smicanje i pritisak po omotau rupe:

n m
i
i
v
p v
p v
r
r
A
r
I
W
1
2
max max
,
,
(3.78)

n m
i
i
b
p b
p b
r
r
A
r
I
W
1
2
max max
,
,
(3.79)
naponi u zavrtnjevima mogu da se napiu u poznatom obliku:
p v
w
W
M
,
max

(3.80)
p b
w
b
W
M
,
max ,

. (3.81)
Na ovaj nain se izrazi za odreivanje napona u zavrtnjevima, kod nastavaka opteree-
nih momentom savijanja, svode na slian oblik kao i za odreivanje napona u elementu
optereenom momentom savijanja.
Ukoliko je nastavak izloen dejstvu momenta savijanja M i smiue sile V maksimalna
rezultujua sila u zavrtnjevima na rebru, koja se javlja u najudaljenijim zavrtnjevima, mo-
e da se odredi na sledei nain:
M V R
F F F

max max ,
+ (3.82)
gde je
max
F
M
maksimalna sila u zavrtnjevima usled dejstva momenta na rebru
w
M , a F
V
sila u zavrtnjevima usled smiue sile V:
m n
V
F
V
. (3.83)
Ako pored pomenutih uticaja na mestu nastavka deluje i aksijalna sila pritiska ili zate-
zanja (N) u zavrtnjevima na rebru nosaa se javlja i komponenta sile usled dela aksijalne
sile N
w
:
m n
N
F
w
N
(3.84)
pa rezultujua sila treba da se odredi na sledei nain:
M V N R
F F F F

max max ,
+ + . (3.85)
Ako se sile u najoptereenijem zavrtnju usled dejstva momenta savijanja razloe u
pravcima pravouglog koordinatnog sistema x-z postavljenog u teite veze, dobijaju se sle-
dee komponente:

n m
i
i
w x M
r
z
M F
1
2
max
, max
(3.86)

n m
i
i
w z M
r
x
M F
1
2
max
, max
(3.87)
Kako se pravci delovanja ovih komponenata poklapaju sa pravcima delovanja kompo-
nenata usled smiue, odnosno aksijalne sile, rezultujua sila u najoptereenijem zavrtnju
moe da se odredi i na osnovu izraza:
2
, max
2
, max max ,
) ( ) (
z M V x M N R
F F F F F + + + . (3.88)
3.3.2.2 Proraun prema ekvatorijalnom momentu inercije
Kod visokih nastavaka, koji su karakteristini za pune limene nosae, vertikalna kom-
ponenta sile usled momenta savijanja u najopteenijim zavrtnjevima
max
F
M,z
je mnogo ma-
nja od horizontalne
max
F
M,x
, jer je, s obzirom na geometriju veze, horizontalno rastojanje
zavrtnja do teita x
i
znatno manje od vertikalnog z
i
(slika 3.32a). Kako u izrazima za od-
reivanje sile u zavrtnjevima usled dejstva momenta savijanja figurie kvadrat vektora po-
loaja (
2 2 2
i i i
z x r + ), a veliina
2
i
x je mnogo manja od
2
i
z , moe se usvojiti da je
2 2
i i
z r
i da postoji samo horizontalna komponenta sile u zavrtnju
max
F
M,x
. Vertikalna komponenta
sile
max
F
M,z
se, prema tome, zanemaruje, a maksimalna sila u najoptereenijem zavrtnju
moe da se odredi na osnovu sledeeg izraza:

n m
i
i
w x M M
z
z
M F F
1
2
max
, max max
. (3.89)
U sluaju kada je razmak zavrtnjeva po visini e konstantan i veza simetrina, to je u
praksi skoro uvek sluaj, ova jednaina moe da se pojednostavi. Na osnovu Bernulijeve
hipoteze o ravnim presecima i Navijeove hipoteze o linearnoj raspodeli napona po visini
poprenog preseka, pretpostvalja se da je i raspodela sila u zavrtnjevima linearna (slika
3.32b), pa sila u i-tom zavrtnju moe da se odredi na osnovu izraza:
M
i
i M
F
h
h
F
max
max
,
(3.90)
gde su:
h
max
maksimalno vertikalno rastojanje izmeu najudaljenijih zavrtnjeva h
max
=h
n
(slika
3.32b),
h
i
vertikalno rastojanje izmeu posmatranog i-tog zavrtnja i njemu simetrinog zavrt-
nja u odnosu na teite zavrtnjeva (slika 3.32b).
Slika 3.32 - Raspodela sila u zavrtnjevima na rebru kod visokih nastavaka
Iz uslova ravnotee momenata savijanja u teitu zavrtnjeva na rebru dobija se:

n
i
i
M
w
h
h
F
m M
1
2
max
max
(3.91)
gde je m broj redova zavrtnjeva, pa vrednost sile u najoptereenjem zavrtnju moe da se
napie u sledeem obliku:

n
i
i
w M
h m
h
M F
1
2
max
max
. (3.92)
Kako su rastojanja izmeu zavrtnjeva jednaka (e=const.), to je:
h
max
=e(n-1) (3.93)
n
i
i
e n n
h
1
2 2
2
6
) 1 (
(3.94)
Kada se u izraz za odreivanje maksimalne sile (3.92) uvrste prethodni izrazi (3.93) i
(3.94), on moe da se napie u sledeem obliku:
m
w w
n
i
i
w M
h
M
n n m
n
h
M
h m
h
M F
max max
1
2
max
max
) 1 (
) 1 ( 6

(3.95)
gde je
m
koeficijent pomou kojeg se obuhvata broj i raspored zavrtnjeva na rebru. Vred-
nosti koeficijenta
m
date su u tabeli 3.1 u funkciji od broja zavrtnjeva u redu n, broja re-
dova m i rasporeda zavrtnjeva na rebru.
Kao u sluaju prorauna prema polarnom momentu inercije, deljenjem sile
max
F
M
sa
odgovarajuom povrinom zavrtnja koja je izloena smicanju (A
v
) ili pritisku po omotau
rupe (A
b
), dobijaju se maksimalni naponi smicanja i pritiska po omotau rupe:
e v
w
m
v
w
n
i
i v
w
W
M
h A
M
h A m
h
M
, max
1
2
max
max

(3.96)
e b
w
m
b
w
n
i
i b
w b
W
M
h A
M
h A m
h
M
, max
1
2
max
max ,

(3.97)
gde su:
e v
W
,
ekvatorijalni otporni moment zavrtnjeva s obzirom na smicanje,
e b
W
,
ekvatorijalni otporni moment zavrtnjeva s obzirom na pritisak po omotau rupe.
Odgovarajue vrednosti ekvatorijalnih momenata inercije zavrtnjeva mogu da se odre-
de na sledei nain:

n
i m
v
i v e v
h A
h A m I
1
2
max 2
,
2
(3.98)

n
i m
b
i b e b
h A
h A m I
1
2
max 2
,
2
(3.99)
Tabela 3.1 -Vrednosti koeficijenta
m
Raspored zavrtnjeva
Uporedan Naizmenian
m=1 m=2 m=3 m=4 m=2 m=3 m=4
2
3
4
5
1,0000
1,0000
0,9000
0,8000
0,5000
0,5000
0,4500
0,4000
0,3333
0,3333
0,3000
0,2667
0,2500
0,2500
0,2250
0,2000
1,0000
0,8000
0,6429
0,5333
0,5000
0,4444
0,3750
0,3200
0,5000
0,4000
0,3214
0,2667
6
7
8
9
10
0,7143
0,6429
0,5833
0,5333
0,4909
0,3571
0,3214
0,2917
0,2667
0,2455
0,2381
0,2148
0,1944
0,1778
0,1636
0,1786
0,1607
0,1458
0,1333
0,1227
0,4542
0,3956
0,3500
0,3137
0,2842
0,2784
0,2449
0,2188
0,1975
0,1800
0,2271
0,1978
0,1750
0,1569
0,1421
11
12
13
14
15
0,4545
0,4231
0,3956
0,3630
0,3500
0,2273
0,2115
0,1978
0,1815
0,1750
0,1515
0,1410
0,1319
0,1210
0,1167
0,1136
0,1058
0,09890
0,09074
0,08750
0,2597
0,2391
0,2215
0,2064
0,1931
0,1653
0,1528
0,1420
0,1327
0,1244
0,1299
0,1196
0,1108
0,1032
0,09655
16
17
18
19
20
0,3309
0,3137
0,2982
0,2841
0,2714
0,1654
0,1569
0,1491
0,1421
0,1357
0,1103
0,1046
0,09941
0,09474
0,09048
0,08272
0,07843
0,07456
0,07105
0,06786
0,1815
0,1711
0,1619
0,1536
0,1462
0,1172
0,1107
0,1049
0,09972
0,09500
0,09072
0,08556
0,08095
0,07681
0,07307
21
22
23
24
25
0,2597
0,2490
0,2391
0,2300
0,2262
0,1299
0,1245
0,1196
0,1150
0,1131
0,08658
0,08300
0,07971
0,07667
0,07539
0,06496
0,06225
0,05978
0,05750
0,05654
0,1394
0,1332
0,1275
0,1223
0,1176
0,09070
0,08678
0,08318
0,07986
0,07680
0,06968
0,06659
0,06377
0,06117
0,05877
26
27
28
29
30
0,2137
0,2064
0,1995
0,1931
0,1871
0,1068
0,1032
0,09975
0,09655
0,09355
0,07123
0,06878
0,06650
0,06437
0,06237
0,05342
0,05159
0,04988
0,04828
0,04677
0,1131
0,1090
0,1052
0,1016
0,09831
0,07397
0,07133
0,06888
0,06659
0,06444
0,05656
0,05451
0,05260
0,05081
0,04915
Ukoliko u nastavku na rebru deluju aksijalna sila N
w
, transverzalna sila V i moment sa-
vijanja
w
M , rezultujua sila u najoptereenijem zavrtnju na rebru moe da se odredi na
osnovu sledeeg izraza:
2
max
2
max ,
) (
M N V R
F F F F + + (3.100)
gde su F
V
i F
N
komponente sile u najoptereenijem zavrtnju usled smiue odnosno
aksijalne sile, koje se odreuju prema izrazima (3.83) i (3.84), respektivno. Komponenta
sile usled momenta savijanja
max
F
M
treba da se odredi na osnovu izraza (3.92) ili (3.95).
Pre kontrole nosivosti zavrtnjeva na rebru, koja se vri prema izrazu (3.74), potrebno je
da se pretpostavi njihov broj i raspored. Kod visokih nastavaka potreban broj zavrtnjeva
moe da se odredi na osnovu izraza:
2
2
,
,
6 1
(
,
\
,
(
j

+ +
w
w
dop w
uk w
M
N V
F
n m n (3.101)
gde je:
h
n
n
h
1
1
max
. (3.102)
S obzirom na prethodno opisanu raspodelu sila, samo su ivini zavrtnjevi potpuno
iskorieni, jer se dimenzionisanje vri prema maksimalnoj sili koja se javlja u
najudaljenijim zavrtnjevima. Kako udeo zavrtnjeva koji se nalaze u blizini neutralne ose u
ukupnoj nosivosti zavrtnjeva na rebru nije velika, kod visokih vertikalnih limova (rebara)
neki od njih mogu da se izostave (slika 3.33). Na taj nain, smanjenjem broja redova
zavrtnjeva dobijaju se ekonominije veze (manji broj zavrtnjeva i lake podvezice).
Nedostaci ovakvih tipova nastavaka su komplikovanije obeleavanje i seenje podvezica i
neophodno zavarivanje podvezica koje se formiraju iz dva dela.
Slika 3.33 - Raspored zavrtnjeva na rebru kod visokih nastavaka
3.3.3 Proraun podvezica
Potrebna povrina podvezica na noicama se odreuje iz uslova da normalni napon u
podvezicama ne prekorai doputenu vrednost za odgovarajui sluaj optereenja i upotreb-
ljeni elini materijal. Kao i pri proveri napona u osnovnom materijalu na mestu nastavka, i
pri dimenzionisanju podvezica se uzima u obzir samo njihovo slabljenje na zategnutoj
noici. Dimenzije podvezica na pritisnutoj noici i na rebru se odreuju na osnovu bruto, a
na zategnutoj noici na osnovu neto povrine poprenog preseka (slika 3.34).
Proraun podvezica na noicama kod nastavaka nosaa ostvarenih zavrtnjevima prema
zadatim presenim silama (M i V) prikazan je u tabeli 3.2 sa oznakama u skladu sa slikom 3.34.
Tabela 3.2 - Proraun podvezica na noicama kod nastavaka nosaa
Proraun podvezica na zategnutoj noici
Obostrane podvezice (slika 3.34a) Jednostrane podvezice (slika 3.34b)
dop f f p p
f t
t p f
d n b b
N
t
+
) 2 2 (
. 0 1 , 2 , 1 ,
,
, ,
dop f f p
f t
t p f
d n b
N
t

) (
. 0 1 ,
,
, ,
Proraun podvezica na pritisnutoj noici
Obostrane podvezice (slika 3.34a) Jednostrane podvezice (slika 3.34b)
dop p p
f c
c p f
b b
N
t
+
) 2 (
2 , 1 ,
,
, ,
dop p
f c
c p f
b
N
t

,
, ,
A
f,p,t,net
neto povrina podvezica na zategnutoj noici,
A
f,p,c
bruto povrina podvezica na pritisnutoj noici,
t
f,p,t
potrebna debljina podvezica na zategnutoj noici,
t
f,p,c
potrebna debljina podvezica na pritisnutoj noici,
b
p,1
i b
p,2
irine podvezica u sluaju obostranih podvezica na noici (slika 3.34a),
b
p
irina jednostrane podvezice na noici (slika 3.34b),
n
f,1
broj zavrtnjeva na noici u merodavnom poprenom preseku,
d
0,f
prenik rupe za zavrtanj na noici,
c
dop
doputen napon za osnovni materijal.
NAPOMENE:
(1) Sile zatezanja N
t,f
i pritiska N
c,f
koje se javljaju u noicama nosaa usled momenta
savijanja, treba da se odrede prema izrazu (3.69).
(2)Ako na mestu nastavka deluje i aksijalna sila N, i ona mora da se uzme u obzir pri
proraunu podvezica. Raspodela aksijalne N sile se vri prema povrini, kao i kod
nastavaka tapova. Ukupni uticaji u noicama odreuju se superpozicijom aksijalnih sila
usled momenta savijanja i aksijalne sile. Pri tome treba voditi rauna o znaku aksijalne sile.
U sluaju aksijalne sile zatezanja N
t
sile u noicama nosaa se odreuju na sledei nain:
- za zategnutu noicu
A
A
N h M N
f
t f f t
+ /
,
- za pritisnutu noicu
A
A
N h M N
f
t f f c
+ /
,
gde su M
f
moment u noicama definisan izrazom (3.56), A
f
povrina jedne noice i h
krak sila, prema izrazu (3.70).
(3) Kada je nastavak nosaa izveden prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima sila u
zategnutoj noici moe da se redukuje prema izrazima (3.27) i (3.28).
a) b)
Slika 3.34 - Podvezice kod nastavka nosaa
Na mestu prekida nosaa sve statike uticaje preuzimaju podvezice na noicama i na
rebru. Maksimalna vrednost napona u njima ne sme da prekorai doputenu vrednost. Ge-
ometrijske karakteristike poprenog preseka, sastavljenog samo od podvezica, se srauna-
vaju sa neto presekom zategnutih podvezica i bruto presekom pritisnutih podvezica i pod-
vezica na rebru. Prema tome, potrebne dimenzije podvezica na rebru mogu da se odrede iz
uslova:
dop
net p
M
W
,
(3.103)
dop
p w
V
A
,
(3.104)
gde su:
M moment savijanja koji deluje na mestu nastavka,
V transverzalna sila koja deluje na mestu nastavka,
W
p,net
otporni moment neto poprenog preseka podvezica na noicama i rebru,
A
w,p
bruto povrina podvezica na rebru.
Visina podvezica na rebru (h
p
) se, uglavnom, usvaja prema raspoloivoj visini rebra, a
debljina podvezica (t
w,p
)

moe da se odredi na osnovu prethodna dva uslova. Meutim,
debljina podvezica na rebru moe i da se pretpostavi, pa da se dokae da su prethodna dva
uslova zadovoljena.
Otporni moment neto poprenog preseka podvezica moe da se odredi na osnovu iz-
raza:
t p f
net p
net p
t h
I
W
, ,
,
,
2 / +
(3.105)
gde su:
I
p,net
moment inercije neto poprenog preseka podvezica,
h visina nosaa,
t
f,p,t
debljina podvezica na zategnutoj noici.
Moment inercije neto poprenog preseka podvezica na nosau I
p,net
odreuje se na os-
novu bruto poprenog preseka rebra i pritisnute noice i neto preseka zategnute noice,
prema izrazu:
I
p,net
= I
w,p
+I
f,p,net
(3.106)
gde su:
I
w,p
moment inercije podvezica na rebru i
I
f,p,net
moment inercije podvezica na noicama.
Kako se podvezice uvek postavljaju sa obe strane rebra, njihov moment inercije moe
da se odredi na osnovu sledeeg izraza:
6 / 12 / 2
3
,
3
, , p p w p p w p w
h t h t I (3.107)
gde su h
p
i t
w,p
visina i debljina podvezica na rebru, respektivno.
Moment inercije podvezica na noicama moe da se odredi na osnovu sledeih izraza:
- u sluaju obostranih podvezica na noicama (slika 3.34a):
[ ]
2
, , , 0 1 , 2 , 1 , , , 2 , 1 , , ,
2
) 2 2 ( ) 2 (
(
(
,
\
,
,
(
j

+ + +
f
t p f f f p p c p f p p net p f
t h
t d n b b t b b I (3.108)
- u sluaju jednostranih podvezica na noicama (slika 3.34b):
[ ]
2
, ,
, , , 0 1 , , , , ,
2
) (
(
(
,
\
,
,
(
j
+
+
t p f
t p f f f p c p f p net p f
t h
t d n b t b I . (3.109)
Na osnovu prethodnih izraza, uz usvojenu visinu h
p
podvezica u skladu sa mogunosti-
ma konstruisanja nastavka, i prethodno odreene dimenzije podvezica na noicama (videti
tabelu 3.2), mogue je da se eksplicitno odredi potrebna debljina podvezica na rebru.
3.4 PRORAUN STATIKI POKRIVENIH NASTAVAKA NOSAA
OSTVARENIH ZAVRTNJEVIMA
Ukoliko je potrebno da stepen sigurnosti nastavka nosaa bude isti ili vei od stepena
sigurnosti samog nosaa, nastavak se projektuje kao statiki pokriven, tako da moe da
prihvati iste ili vee statike uticaje od nosaa. Kod statiki pokrivenih nastavaka nosaa
moraju biti ispunjeni sledei uslovi:
1. Neto povrina poprenog preseka podvezica mora da bude vea ili jednaka od neto
povrine poprenog preseka nosaa i to pojedinano za svaki deo poprenog prese-
ka nosaa i ukupno za ceo popreni presek;
2. Nosivost zavrtnjeva mora da bude vea ili jednaka od nosivosti nosaa sa neto povr-
inom poprenog preseka na zatezanje, i to pojedinano za delove poprenog prese-
ka nosaa i ukupno za ceo popreni presek;
3. Moment nosivosti podvezica i moment nosivosti zavrtnjeva moraju da budu vei ili
jednaki od momenta nosivosti nosaa.
Prvi uslov u matematikom obliku moe da se formulie na sledei nain:
net f net t p f
A A
, , , ,
(3.110)
f c p f
A A
, ,
(3.111)
w p w
A A
,
(3.112)
w f net f w p c p f net t p f net net p
A A A A A A A A + + + +
, , , , , , , ,
(3.113)
gde su:
net t p f
A
, , ,
neto povrina podvezica na zategnutoj noici,
c p f
A
, ,
bruto povrina podvezica na pritisnutoj noici,
p w
A
,
bruto povrina podvezica na rebru,
net f
A
,
neto povrina zategnute noice,
f
A bruto povrina pritisnute noice,
w
A bruto povrina rebra.
Drugi uslov moe da se napie na sledei nain:
dop net f dop f uk f
A F n
, , ,
(3.114)
dop w dop w uk w
A F n
, ,
(3.115)
dop f uk f
F n
, ,
2 +
dop w uk w
F n
, ,
( )
dop w f net f dop net
A A A A + +
,
(3.116)
gde su:
n
f,uk
ukupan broj zavrtnjeva na noici sa jedne strane nastavka,
n
w,uk
ukupan broj zavrtnjeva na rebru sa jedne strane nastavka,
F
f,dop
nosivost zavrtnja na noici na smicanje,
F
w,dop
nosivost zavrtnja na rebru na smicanje.
Trei uslov, zapravo predstavlja dva uslova, jedan koji se odnosi na podvezice i jedan
koji se odnosi na zavrtnjeve:
dop net nos p
W M M (3.117)
dop net nos b
W M M (3.118)
gde su:
p
M moment nosivosti podvezica,
b
M moment nosivosti zavrtnja,
nos
M moment nosivosti nosaa,
W
net
neto otporni moment nosaa.
Kako je moment nosivosti podvezica direktno proporcionalan njihovom otpornom mo-
mentu, nosivost podvezica moe da se proveri pomou otpornog momenta. Dakle, treba
pokazati da je neto otporni moment podvezica vei ili jednak od neto otpornog momenta
nosaa, i to kako pojedinano za noice i rebro, tako i ukupno za itav nosa:
net f net p f
W W
, , ,
(3.119)
w p w
W W
,
(3.120)
w net f net w p net p f net p
W W W W W W + +
, , , , ,
(3.121)
gde su:
net p f
W
, ,
neto otporni moment podvezica na noicama (slabljenje se uzima u obzir samo
kod podvezica na zategnutoj noici),
net f
W
,
neto otporni moment noica (slabljenje se uzima u obzir samo na zategnutoj
noici),
p w
W
,
bruto otporni moment podvezica na rebru,
w
W bruto otporni moment rebra,
net p
W
,
ukupni neto otporni moment podvezica na noicama i rebru,
net
W neto otporni moment nosaa.
Uslov koji se odnosi na moment nosivosti zavrtnjeva (3.118) moe da se razdvoji na
posebna dva uslova koja se odnose na nosivost zavrtnjeva na noicama i rebru:
f f b
M M
,
(3.122)
w w b
M M
,
(3.123)
gde su:
M
b,f
moment nosivosti zavrtnjeva na noicama,
M
b,w
moment nosivosti zavrtnjeva na rebru,
M
f
moment nosivosti noica,
M
w
moment nosivosti rebra.
Ispunjenjem uslova (3.114) istovremeno se zadovoljava i uslov u pogledu momenta no-
sivosti zavrtnjeva na noicama (3.122). to se tie momenta nosivosti zavrtnjeva na rebru
nosaa, ukoliko je zadovoljen uslov (3.115) ne znai da je istovremeno ostvaren zahtev u
pogledu momenta nosivosti zavrtnjeva na rebru (3.123). Kod dokaza nosivosti zavrtnjeva
na rebru nosaa postoje dva razliita postupka prorauna, jedan koji se primenjuje za obi-
ne zavrtnjeve i visokovredne zavrtnjeve bez sile prednaprezanja i drugi koji se primenjuje
u sluaju prednapregnutih visokovrednih zavrtnjeva. Razlika u proraunu potie od razlii-
tog ponaanja prednapregnutih i neprednapregnutih zavrtnjeva.
Kod obinih i neprednapregnutih visokovrednih zavrtnjeva potrebno je da se proveri
nosivost zavrtnjeva na smicanje i pritisak po omotau rupe. Ako se ima u vidu linearna
raspodela normalnog napona izazvanog dejstvom momenta savijanja, izraz (3.123) moe
da se transformie na sledei nain:
dop w dop
n
v
h
d
W
h
h
W
2 /
2 /
2 /
2 /
(3.124a)
dop w dop b
n
b
h
d
W
h
h
W
2 /
2 /
2 /
2 /
,
(3.124b)
gde su:
W
v
otporni moment zavrtnjeva na rebru s obzirom na smicanje,
W
b
otporni moment zavrtnjeva na rebru s obzirom na pritisak po omotau rupe,
r
dop
doputeni smiui napon za zavrtnjeve,
c
dop
doputeni normalni napon za osnovni materijal,
c
b,dop
doputeni napon pritiska po omotau rupe za osnovni materijal,
h visina nosaa,
d visina rebra,
h
n
vertikalno rastojanje izmeu najudaljenijih zavrtnjeva na rebru h
n
=h
max
(slika
3.32b).
Ako se u prethodnim izrazima (3.124) otporni momenti zavrtnjeva na rebru i otporni
moment rebra izraze u funkciji odgovarajuih momenata inercije dobija se:
dop
w
dop
n
n
v
h
d
d
I
h
h
h
I

2 /
2 /
2 / 2 /
2 /
2 /
(3.125a)
dop
w
dop b
n
n
b
h
d
d
I
h
h
h
I

2 /
2 /
2 / 2 /
2 /
2 /
,
(3.125b)
odnosno, nakon elementarnih matematikih transformacija:
dop
dop
w v
I I
(3.126a)
dop b
dop
w b
I I
,
(3.126b)
gde su I
v
i I
b
momenti inercije zavrtnjeva na rebru s obzirom na smicanje i pritisak po
omotau rupe, respektivno. Treba napomenuti da se kod irokih nastavaka koriste polarni,
a kod visokih, ekvatorijalni momenti inercije (3.98) i (3.99). Kod irokih nastavaka se ug-
lavnom pretpostavi broj i raspored zavrtnjeva na rebru, pa se proveri njihova nosivost pre-
ma izrazima (3.126). Kod visokih nastavaka, moe da se usvoji broj zavrtnjeva u jednom
redu (n), u skladu sa minimalnim rastojanjima, a potreban broj redova (m) moe da se od-
redi raunski na osnovu uslova nosivosti zavrtnjeva na rebru. Kako je kod visokih nastava-
ka doprinos svakog reda zavrtnjeva njihovoj ukupnoj nosivosti podjednak, prethodni uslo-
vi mogu da se napiu na sledei nain:
dop
dop
w v v
I I m

1 ,
(3.127a)
dop b
dop
w b b
I I m
,
1 ,
(3.127b)
gde su:
m
v
potreban broj redova zavrtnjeva na rebru s obzirom na smicanje,
I
v,1
ekvatorijalni moment inercije jednog reda zavrtnjeva na rebru s obzirom na smica-
nje,
m
b
potreban broj redova zavrtnjeva na rebru s obzirom na pritisak po omotau rupe,
I
b,1
ekvatorijalni moment inercije jednog reda zavrtnjeva na rebru s obzirom na pritisak
po omotau rupe.
Konano, potreban broj redova zavrtnjeva na rebru moe da se odredi na osnovu slede-
eg izraza:
dop b
dop
b
w
b
dop
dop
v
w
v
I
I
m
I
I
m
m
, 1 ,
1 ,
max
. (3.128)
U sluaju prednapregnutih visokovrednih zavrtnjeva moment nosivosti zavrtnjeva na
rebru treba da se odredi na sledei nain:
za iroke nastavke (prema polarnom momentu inercije):

max
1
2
, ,
r
r
F M
m n
i
i
dop s w b
(3.129)
za visoke nastavke (prema ekvatorijalnom momentu inercije):

max
1
2
, ,
h
h
F m M
n
i
i
dop s w b
(3.130)
gde su:
m broj redova zavrtnjeva na rebru,
F
s,dop
nosivost prednapregnutog visokovrednog zavrtnja na proklizavanje.
Ovako sraunat moment nosivosti zavrtnjeva na rebru mora da bude vei od momenta
nosivosti rebra koji treba da se odredi na osnovu sledeeg izraza:
h
d
W
h
d
W M
dop w dop w w

2 /
2 /
. (3.131)
3.5 PRORAUN NASTAVAKA NOSAA U ZAVARENOJ IZRADI
Nastavci nosaa u zavarenoj izradi se najee izvode na jedan od sledeih naina:
pomou sueonih avova (slika 3.35a),
pomou ugaonih avova i podvezica (slika 3.35b),
kombinacijom prethodna dva naina nastavaka (slika 3.35c),
pomou eone ploe za koju su zavareni delovi nosaa pomou ugaonih ili sueonih
avova (slika 3.35d).
Slika 3.35 - Nastavci nosaa u zavarenoj izradi
Statiki najpovoljnije reenje je izvoenje nastavka pomou sueonih avova (slika
3.35a). Tok linija sila je neporemeen pa ne postoji koncentracija napona. Pravilnim izbo-
rom postupka zavarivanja, oblika, dimenzija i kvaliteta ava mogue je postii statiki
pokriven nastavak. Pri tom svi zahtevi u pogledu vrste i kvaliteta avova moraju da budu
jasno naznaeni u tehnikoj dokumentaciji (crteima). Treba izbegavati nastavljanje svih
delova poprenog preseka (noica i rebra) u istom popreom preseku. Sa stanovita sigur-
nosti, znatno je povoljnije ako su nastavci noica i rebra meusobno smaknuti, kako je pri-
kazano na slici 3.35a. Uobiajeno je da su mesta nastavaka meusobno pomerena za rasto-
janje koje se kree u granicama od b/2 do b, gde je b irina noice.
Kod valjanih profila priprema ljeba i zavarivanje delova profila na mestu prelaska
rebra u noice su znatno oteani. Pored toga, u tim zonama profila ako je elik neumiren
javlja se segregacija i mogunost stvaranja greaka u avovima. Zbog toga se nastavci no-
saa izraenih od valjanih profila izvedeni sueonim avovima ne preporuuju.
Proraun napona u sueonim avovima vri se kao za osnovni materijal, pa pri kontroli
sueonih avova treba pokazati da je normalni napon u avu manji od doputenog:
dop dop w b
w
w
k
W
M

, ,
(3.132)
gde su:
M moment savijanja,
W
w
otporni moment sueonih avova, koji je jednak otpornom momentu poprenog
preseka (W
w
=W),
k koeficijent koji zavisi od kvaliteta sueonih avova ( 1 k ),
c
b,w,dop
doputeni napon za sueone avove (videti poglavlje 2).
Pri izradi ovakvih nastavaka na noicama treba primeniti polazne i zavrne ploice za
zavarivanje. Prelaz sa jedne debljine noice na drugu treba da bude blag i obraen, kako bi
se izbegle neeljene koncentracije napona.
Raspodela presenih sila na pojedine delove poprenog preseka, kod nastavka pomou
ugaonih avova i podvezica (slika 3.35b), vri se na isti nain kao i kod nastavka ostvare-
nog zavrtnjevima: moment savijanja se deli srazmerno momentima inercije, normalna sila
srazmerno povrini, a celokupnu transverzalnu silu prihvata rebro. Usled promene toka si-
la dolazi do koncentracije napona u presecima 1-1 i 2-2. Ovakvi nastavci su neracionalni
jer zahtevaju dodatni materijal (podvezice), a mogu da se primenjuju samo kod konstruk-
cija napregnutih statikim optereenjem, jer kod dinamiki napregnutih konstrukcija, usled
zavarivanja poprenim ugaonim avovima koji su upravni na tok sila zatezanja dolazi do
znatnog smanjenja otpornosti nosaa na zamor.
Na slici 3.35c je prikazan nastavak dobijen kombinacijom prethodna dva sluaja. Kako
ugaoni avovi imaju manju krutost od sueonih, to moe da doe do koncentracije napona
u sueonom avu na zategnutoj noici. Ovakva reenja se primenjuju samo kod konstruk-
cija napregnutih statikim optereenjem. Kod dinamiki optereenih konstrukcija ovakvim
detaljima konstruisanja se znatno umanjuje otpornost na zamor.
Kod nastavka sa eonom ploom i ugaonim avovima (slika 3.35d), prenoenje sila sa
jednog na drugi deo nosaa se vri indirektno preko eone ploe. Debljina eone ploe za-
visi od debljine ava (d
pl
1,5a
w
). Zbog lamelarnog cepanja treba izbegavati debele eone
ploe. Normalni napon u ugaonim avovima se odreuje na osnovu otpornog momenta
svih ugaonih avova, koji se po pravilu postavljaju du itavog obima nosaa:
dop w
w
w
W
M
,
(3.133)
gde je W
w
otporni moment ugaonih avova, a
dop w,
doputeni napon za ugaone avove
(videti poglavlje 2).
4 PRORAUN I KONSTRUISANJE VEZA POD UGLOM
4.1 UVOD
eline konstrukcije po svojoj prirodi nisu monolitne, ve se sastoje od meusobno po-
vezanih elemenata. Nosei sistemi su uglavnom skeletnog tipa, dakle formirani su od linij-
skih elemenata. Povezivanje ovih elemenata u konstruktivnu celinu ostvaruje se vezama.
Raznovrsnost i specifinost objekta diktiraju razliite poloaje elemenata pri njihovom
meusobnom povezivanju. Mnogobrojni su primeri iz prakse gde se elementi spajaju pod
uglom. U zgradarstvu se ovakve veze javljaju izmeu podvlaka i sekundarnih nosaa i iz-
meu ovih nosaa i stubova (slika 3.36a), u mostogradnji izmeu poprenih i podunih no-
saa i izmeu poprenih i glavnih nosaa (slika 3.36b). Veze pod uglom su, takoe, neiz-
bene kod noseih sistema rotiljnog tipa. Najee je ugao pod kojim se vezuju elementi
prav, ali su mogue i kose veze koje su skuplje i u pogledu utroka materijala i u pogledu
vremena potrebnog za izradu, pa ih treba izbegavati.
Slika 3.36 - Primeri veza pod uglom: a) u zgradarstvu; b) u mostogradnji
Nain konstruktivnog oblikovanja veze dva nosaa pod uglom zavisi od raspoloive
konstruktivne visine konstrukcije. Ako raspoloiva visina nije ograniena, veza se ostvaru-
je ukrtanjem nosaa, odnosno direktnim oslanjanjem jednog nosaa na drugi, to je i naj-
jednostavnije reenje (slika 3.37a). Meutim, ukoliko je konstruktivna visina ograniena,
to je ei sluaj, vezivanje se vri tako da gornje noice nosaa lee u istoj ravni (slika
3.37b). Kod izrazito malih konstruktivnih visina moe se izvriti uputanje nosaa (slika
3.37c), koliko to dozvoljavaju funkcionalni uslovi (na primer postavljanje kolovozne table
ili ina kod mostova).
Slika 3.37 - Meusobni poloaj nosaa kod veza pod uglom
Optereenje se kod sistema nosaa vezanih pod uglom prenosi sa nosaa nieg na nosa-
e vieg reda. Kod mostovskih konstrukcija (slika 3.36b), poduni nosai predstavljaju no-
sae najnieg reda koji svoje reakcije predaju poprenim nosaima (nosai vieg reda), a
ovi pak optereuju glavne nosae koji su nosai najvieg reda. Tok prorauna je analogan
nainu prenoenja optereenja: prvo se raunaju poduni nosai, a na kraju glavni nosai.
Za sisteme nosaa sa rotiljnim dejstvom ne moe se unapred znati koji su nosai vieg re-
da, a koji nieg reda. Uticaji u ovakvim sistemima zavise od odnosa krutosti pojedinih ele-
menata i mogu da se odrede pomou poznatih postupaka Teorije konstrukcija, uz analizu
sistema sastavljenog od svih nosaa.
Sa statikog aspekta veze pod uglom mogu da budu krute (prenose moment savijanja i
transverzalnu silu), ili zglobne (prenose samo transverzalnu silu). U praksi se, meutim, iz
razloga jednostavnijeg konstruktivnog oblikovanja ne javljaju idealno zglobne veze, ve
su one optereene i momentom usled ekscentrinog vezivanja, pa se moe rei da pose-
duju izvesan, mali stepen ukljetenja (elastino ukljetenje). Ni krute veze ne mogu uvek
da budu idealne, jer je mogue malo obrtanje preseka na mestu veze.
Kao i sve ostale veze u elinim konstrukcijama i veze pod uglom se ostvaruju pomou
svih konvencionalnih spojnih sredstava, dakle pomou zavrtnjeva i zavarivanjem.
4.2 ZGLOBNE VEZE
Primena nosaa tipa proste grede je veoma esta u elinim konstrukcijama. Stoga su
konstruktivno razraeni mnogi sistemi zglobnih veza. Nain konstruisanja ovakvih veza
zavisi od inteziteta oslonakih reakcija, ponaanja pri deformaciji i odnosa gabarita nosaa
koji se vezuju. Optimalno reenje je ono koje zahteva minimalne trokove izrade i jednos-
tavno je za montau. U savremenim elinim konstrukcijama se najee primenjuju:
veze sa prikljunim limom (4.2.1),
veze sa prikljunim ugaonicima (4.2.2),
veze sa eonom ploom (4.2.3),
veze pomou stolice (4.2.4).
4.2.1 Veze sa prikljunim limom
Tipian primer zglobne veze pomou prikljunog lima prikazan je na slici 3.38. Ova-
kav nain vezivanja je vrlo jednostavan za izradu, jer se vri samo odsecanje nosaa na
projektovanu duinu i bue odgovarajue rupe. Montaa je, takoe, jednostavna jer je veza
pristupana, a ugradnja zavrtnjeva laka.
Nedostatak ovakvog reenja je to je veza osetljiva na bono pomeranje jer nema veliki
stepen torzionog ukljetenja. Zbog toga se ne preporuuje primena ovakvih veza za prijem
reakcija velikih inteziteta. Primena ovakvih veza je opravdana kod nosaa ija je bona
stabilnost gornjeg pojasa u potpunosti obezbeena (na primer pomou krute armiranobe-
tonske ploe, ili horizontalnog sprega).
Kod ovakvih veza javlja se moment ekscentriciteta (M
e
=Ve), iji intenzitet zavisi od
ekscentriciteta veze e i oslonake reakcije nosaa V. Ako konstruktivni ili funkcionalni
razlozi diktiraju postavljanje gornjih noica nosaa u istoj ravni, zbog velikog ekscentrici-
teta moment ekscentriciteta moe da ima znaajnu vrednost (slika 3.38). Smanjenje eks-
centriciteta moe da se postigne na dva naina:
zasecanjem jedne ili obe noice, zavisno od odnosa gabarita nosaa koji se vezuju
(slika 3.39a),
uputanjem nosaa koji se vezuje (slika 3.39b).
Slika 3.38 - Zglobna veza sa prikljunim limom
Slika 3.39 - Smanjenje momenta ekscentrinosti: a) jednostranim zasecanjem noice nosaa;
b) uputanjem nosaa
Kada se vri zasecanje noice nosaa, mora da se kontrolie naprezanje nosaa u oslab-
ljenom preseku na najudaljenijem mestu od oslonca (presek 1-1, slika 3.40).
U oba sluaja, zaseeni presek 1-1 napregnut je momentom savijanja M
e
=Ve i trans-
verzalnom silom V. Geometrijske karakteristike jednostrano i obostrano zaseenih nosaa
mogu da se odrede na osnovu izraza datih u okviru tabele 3.3.
Kontrola normalnih napona u oslabljenom preseku 1-1 se vri na osnovu sledeeg iz-
raza:
dop
y y
e
W
e V
W
M

min , min ,
. (3.134)
Slika 3.40 - Nain zasecanja i dijagrami napona kod jednostrano i obostrano oslabljenih
poprenih preseka nosaa
Tabela 3.3 - Geometrijske karakteristike poprenih preseka zaseenih nosaa
Jednostrano zaseeni nosai Obostrano zaseeni nosai
Povrina poprenog preseka - A
( )
f f f w
t b t h t A +
1 w
t h A
1
Rastojanje od teita do pritisnute ivice nosaa - h
c
( )
2 2
1
1
1
f f w
c
t
A
t h t
h
h h

2
1
h
h
c

Moment inercije poprenog preseka - I
y
2
1
1
3
1
2
) (
12
) (
(
,
\
,
(
j
h
A
t h t t b t h t
I
f w f f f w
y
12
3
1
h t
I
w
y

Otporni moment poprenog preseka - W

y
c
y
y
h
I
W
min ,
6
2
1
h t
h
I
W
w
c
y
y

Statiki moment poprenog preseka - S
y
2
2
c w
y
h t
S

4
2
1
h t
S
w
y

NAPOMENA: Sve oznake su u skladu sa slikom 3.40

Proraun smiuih napona se vri uz pretpostavku da itavu transverzalnu silu prima
rebro nosaa, a proseni smiui naponi se odreuju na osnovu sledeih izraza:
) (
1 f w
t h t
V

za jednostrano zaseen nosa (3.135)
1
h t
V
w

za obostrano zaseen nosa (3.136)
Kako se u istom preseku (1-1) javljaju znaajna transverzalna sila i moment savijanja,
potrebno je da se izvri i kontrola uporednih napona prema poznatom izrazu:
dop u
+
2 2
3 . (3.137)
Osim dva prethodno navedena naina vezivanja nosaa pod uglom, sa relativno veli-
kim ekscentricitetom (slika 3.38) i sa zasecanjem noica (slika 3.39a), veze pod uglom
mogu da se ostvare sa znatno manjim ekscentricitetom i bez zasecanja noica, ako se
nosa upusti (slika 3.39b), ili ako se vezuje za stub (slika 3.41).
Slika 3.41 - Veza nosaa sa stubom - mali ekscentricitet
Princip prorauna ovakvih veza zasniva se na proveri svih elemenata veze koji su ne-
ophodni za prenoenje sile sa jednog na drugi nosa. Dakle, mora da se proveri veza prik-
ljunog lima i prikljune povrine (rebro oslonakog nasaa ili noica stuba), zatim stanje
napona u samom prikljunom limu i veza prikljunog lima sa rebrom nosaa.
Slika 3.42 - Naprezanja elemenata veze sa prikljunim limom
Usled smaknutog poloaja prikljunog lima u odnosu na osovinu rebra nosaa javlja se
moment torzije (M
T
), koji optereuje kako prikljuni lim tako i njegovu vezu sa priklju-
nom povrinom. Osim toga, usled neizbenog ekscentriciteta, javlja se i moment savijanja
(M
e
). Dakle, uticaji koji deluju na prikljuni lim su M
T
, M
e
i V (slika 3.42).
4.2.1.1 Veza prikljunog lima
Veza prikljunog lima u ravni spoja je optereena transverzalnom silom V i momenti-
ma torzije i savijanja koji su dati sledeim izrazima:
2 / ) (
w p T
t t V M + (3.138)
e V M
e
(3.139)
gde su
w p
t t i debljine prikljunog lima i rebra nosaa (slika 3.42).
Veza prikljunog lima se ostvaruje najee krunim ugaonim avom koji obrazuje zat-
voreni popreni presek oko prikljunog lima. Geometrijske karakteristike i naprezanja
krunog ugaonog ava usled V, M
T
i M
e
su prikazane na slici 3.43.
Slika 3.43- Proraunski model i naprezanja ava za vezu prikljunog lima
Kako su horizontalni avovi veoma kratki njihov uticaj na nosivost avova na savijanje
moe da se zanemari. Maksimalan normalni napon usled momenta ekscentriciteta se javlja
u taki 1 i moe da se odredi na osnovu izraza:
w
e
W
M
n (4.140)
gde je W
w
otporni moment vertikalnih ugaonih avova ( 3 /
2
p w
h a W ).
Smiui naponi su dvojake prirode. Oni potiu od transverzalne sile i momenta torzije.
Pretpostavlja se da ukupnu transverzalnu silu prihvataju vertikalni avovi i da su smiui
naponi konstantni du visine prikljunog lima, pa je:
v w
V
A
V
V
,
,

II
(4.141)
gde je A
w,v
=2h
p
a smiua povrina ava.
S obzirom na torziju, avovi rade kao zatvoren tankozidni presek, pa je smiui napon
usled torzionog momenta:
T w
T
T
W
M
V
,
,

II
(4.142)
gde je
T w
W
,
torzioni otporni moment ava ( a h a t a W
p p T w
+ + ) ( ) ( 2
,
).
Kontrolu uporednog napona u ugaonom avu, u taki 1, treba sprovesti na sledei na-
in:
dop w T V u
V V n
,
2
, ,
2
) ( + +
II II
. (3.143)
Uticaji smiuih napona usled momenta torzije su mali, pa, uglavnom, mogu da se za-
nemare.
4.2.1.2 Kontrola napona u prikljunom limu
Najvei uticaji u prikljunom limu se javljaju neposredno pre zavarene veze sa prik-
ljunom povrinom i jednaki su uticajima u avovima. Prema tome, u najoptereenijem
preseku prikljunog lima se javljaju smiua sila V, moment savijanja M
e
i moment torzije
M
T
.
Maksimalni normalni napon, izazvan momentom ekscentriciteta je:
6 /
2
max
p p p
e
h t
e V
W
M
. (3.144)
Pretpostavlja se da su smiui naponi, usled transverzalne sile, konstantni du visine
prikljunog lima (slika 3.44):
p p
V
h t
V
. (3.145)
Torzioni moment takoe izaziva smiue napone koji, po teoriji torzije uskog pravou-
gaonog preseka, imaju sledeu vrednost:
3 /
2 / ) (
2
p p
w p
T
T
T
t h
t t V
W
M
+
(3.146)
gde je W
T
torzioni otporni moment uskog pravougaonog preseka (h
p
>10t
p
).
Na osnovu ovih komponenata moe da se izvri kontrola uporednog napona:
dop T V u
+ +
2 2
) ( 3 (3.147)
Kao i u sluaju avova, smiui naponi usled momenta torzije su mali pa mogu da se
zanemare.
Slika 3.44 - Proraunski dijagrami napona u prikljunom limu
4.2.1.3 Veza prikljunog lima za rebro nosaa
Veza nosaa sa prikljunim limom se ostvaruje zavrtnjevima. Uglavnom se primenjuju
neobraeni zavrtnjevi razliitih klasa vrstoe, u zavisnosti od intenziteta oslonake reak-
cije. Zavrtnjevi su optereeni transverzalnom silom V i momentom ekscentriciteta M
e
. Pot-
reban broj zavrtnjeva se odreuje prema izrazu:
2 2
2
6
1
6 1
(
,
\
,
(
j

+
(
,
\
,
(
j

+
h
e
F
V
h
M
V
F
n
dop
e
dop
(3.148)
gde su:
h visina prikljunog nosaa,
F
dop
nosivost zavrtnja u smiuem spoju (F
v,dop
(2.10) ili F
s,dop
(2.33) ili F
vs,dop
(2.34)).
Za pretpostavljeni raspored i broj zavrtnjeva treba da se sprovede kontrola nosivosti
najoptereenijeg zavrtnja prema sledeim izrazima:
dop M V R
F F F F +
2
max
2
max ,
(3.149)
n
V
F
V
(3.150)
m
n
e
n
i
n e
M
h
M
h
h M
F
r

1
2
max
. (3.151)
Veze sa prikljunim limom mogu da se konstruiu i sa dve podvezice, kao to je
prikazano na slici 3.45. Ovakva veza je statiki povoljnija sa stanovita naprezanja zavrt-
njeva i torzije, ali zahteva dodatne podvezice i vei broj zavrtnjeva, a i ekscentricitet se
poveava.
Slika 3.45 - Dvosene veze sa prikljunim limom
Kod ovakvih veza usled centrinog postavljanja podvezica, izbegnut je moment torzije.
Proraun je analogan prethodnom, s tim da su smiui naponi izazvani iskljuivo transver-
zalnim silama. Osim toga, pri proraunu zavrtnjeva treba uzeti u obzir da su oni u ovakvim
vezama dvoseni. Pri proraunu ovakvih veza, osim ve pomenutih kontrola, neophodno
je izvriti proveru nosivosti podvezica koje su optereene transverzalnom silom V i mo-
mentom ekscentriciteta M
e
=Ve. Veza prikljunog lima moe da se prorauna uz pretpos-
tavku da vertikalni avovi prenose transverzalnu silu, a horizontalni avovi prenose sile
koje se dobijaju kao spreg sila od momenta ekscentriciteta. U tom sluaju naponi u avovi-
ma treba da se odrede na sledei nain:
1 1
2
a
V
V
II
za vertikalne avove (3.152)
2 2
2
) 2 /(

a
t h e V
V
f
II
za horizontalne avove (3.153)
gde je h visina a t
f
debljina noica nosaa, dok su a
1
i
1
, odnosno a
2
i
2
dimenzije verti-
kalnih i horizontalnih ugaonih avova (slika 3.45).
4.2.2 Veze sa prikljunim ugaonicima
Ovakve veze su sline vezama sa prikljunim limom, s tim to ulogu prikljunog lima
preuzimaju dva prikljuna ugaonika (slika 3.46a). Vezivanje ugaonika za prikljunu povr-
inu ostvaruje se, uglavnom, zavrtnjevima, mada ima i reenja u zavarenoj izradi. Kod ve-
za za prijem sila veeg inteziteta neophodno je da se postave dva ili, eventualno, tri reda
zavrtnjeva na rebru prikljunog nosaa (slika 3.46b).
Obrtanje oslonakog preseka zglobno oslonjenog nosaa sistema proste grede izaziva i
obrtanje veze. To se vri na raun deformacije gornjeg dela ugaonika (slika 3.46c), vrata
zavrtnjeva izloenih upanju i prikljune povrine, ukoliko ona nije kruta.
Razlikuju se dve serije zavrtnjeva (slika 3.46a). Zavrtnjevi za vezu rebra nosaa sa
prikljunim ugaonikom nazivaju se zavrtnjevi serije 1, a zavrtnjevi kojima se ostvaruje ve-
za ugaonika sa prikljunom povrinom, zavrtnjevi serije 2. Proraun veze mora da obuhva-
ti kontrolu svih elemenata pomou kojih se vri prenoenje sila u vezi.
Slika 3.46 - Veze sa prikljunim ugaonicima
4.2.2.1 Veza rebra nosaa sa prikljunim ugaonicima
Zavrtnjevi serije 1 optereeni su transverzalnom silom V (reakcija nosaa) i momentom
ekscentriciteta M
e
=Ve. Kako se veza ostvaruje sa dva ugaonika, to su zavrtnjevi serije 1
dvoseni. Kod irokih veza, komponente sile u najoptereenijem zavrtnju serije 1 (slika
3.47a) mogu da se odrede na osnovu sledeih izraza:
m n
V
F
V
(3.154)
n m
i
i
e
x M
r
z M
F
1
2
max
, max
(3.155)
n m
i
i
e
z M
r
x M
F
1
2
max
, max
(3.156)
gde su m i n broj redova zavrtnjeva serije 1 i broj zavrtnjeva u jednom redu, respektivno.
Rezultujua sila u maksimalno optereenom zavrtnju serije 1 dobija se kao vektorski zbir
ovih komponenata, prema sledeem izrazu:
( )
2
, max
2
, max max , x M V z M R
F F F F + + (3.157)
i mora da bude manja ili jednaka od nosivosti zavrtnja serije 1 u smiuem spoju F
dop
.
Slika 3.47 - Sile u najoptereenijem zavrtnju serije 1 kod: a) irokih veza, b) visokih veza
Ako je veza visoka to je najei sluaj (za prijem transverzalne sile najee je dovo-
ljan samo jedan red zavrtnjeva serije 1) moe da se zanemari vertikalna komponenta u za-
vrtnju usled momenta ekscentriciteta. Tada rezultujua sila u najoptereenijem zavrtnju
treba da zadovolji sledei uslov:
dop M V R
F F F F +
2
max
2
max ,
(3.159)
gde je:

n
i
i
e
x M M
z m
z M
F F
1
2
max
, max max
(3.160)
dok se F
V
odreuje kao i kod irokih veza, prema izrazu (3.154), a m je broj redova zavrt-
njeva.
4.2.2.2 Kontrola napona u prikljunom ugaoniku
Kao i zavrtnjevi serije 1 i prikljuni ugaonici su optereeni transverzalnom silom V i
momentom ekscentriciteta M
e
=Ve. Kritian presek je na mestu zavrtnjeva serije 1, gde je
ugaonik u zategnutoj zoni oslabljen rupama za zavrtnjeve (slika 3.48). Kontrola napona
treba da se sprovede na sledei nain:
dop
net net
e
W
e V
W
M

(3.161)
dop
net
A
V
(3.162)
dop u
+
2 2
3 (3.163)
gde su:
A
net
neto povrina poprenog preseka prikljunih ugaonika na mestu zavrtnjeva serije 1,
W
net
neto otporni momenat poprenog preseka ugaonika,
Slika 3.48 - Geometrijske karakteristike i naprezanja prikljunih ugaonika
U tabeli 3.4 prikazani su tipini prikljuni ugaonici koji se najee koriste u praksi, sa
standardnim zavrtnjevima i uobiajenim poloajima rupa. Primenom ovih ugaonika sa od-
govarajuim zavrtnjevima i poloajem rupa, najee su ispunjeni naponski uslovi defini-
sani izrazima (3.161) do (3.163).
Tabela 3.4 - Uobiajeni prikljuni ugaonici
Ugaonik Zavrtanj Poloaj rupa
c
1
c
2
c
3
L90x90x9 M16 50 - -
L100x100x10(12) M20 60 - -
L120x120x12 M24 70 - -
L150x75x9 M16 50 60 50
L180x90x10(12) M20 60 70 60
L200x100x12 M24 70 80 60
4.2.2.3 Veza ugaonika za prikljunu povrinu
Nain prenoenja sile sa ugaonika na prikljunu povrinu je prilino sloen. Naime,
osim transverzalne sile javljaju se i dva momenta ekscentriciteta (slika 3.49), jedan lei u
ravni rebra nosaa (M
e,1
), a drugi u ravni veze ugaonika sa prikljunom povrinom (M
e,2
):
1 1 ,
2
e
V
M
e
(3.164)
2 2 ,
2
e
V
M
e
. (3.165)
Uticaj momenta
1 , e
M na upanje zavrtnjeva serije 2 (slika 3.49b), moe da se zanema-
ri, jer su ugaonici vrlo deformabilni.
Slika 3.49 - Ponaanje veze ugaonika sa prikljunom povrinom
Usled momenta
2 , e
M dolazi do obrtanja veze u ravni prikljune povrine, usled ega
se javlja horizontalna komponenta smiue sile u zavrtnjevima serije 2 (slika 3.49c). Ovaj
moment se uravnoteava silom pritiska N
c
, koja deluje u teitu kontaktne povrine
izmeu ugaonika (A
C
) i rebra nosaa, i smiuim horizontalnim silama u zavrtnjevima
(slika 3.49d). Kontaktna povrina je pravougaonik visine h
C
i irine b
C
(slika 3.49). Sila N
c
deluje u teitu ovog pravougaonika, ali njen poloaj nije unapred poznat, jer h
C
mora da
se pretpostavi. irina kontaktne povri b
C
moe da se odredi na osnovu sledeeg izraza
(slika 3.50):
+ r t b
C
423 , 0 58 , 1 (3.166)
gde je t debljina prikljunog ugaonika, r poluprenik zaobljenja, a zazor koji treba da
bude manji ili jednak od 10 mm.
Sila u i-tom zavrtnju usled dejstva momenta
2
M moe da se odredi pomou sledeeg
izraza:
2
2
i
i
H
Mi
z
z
M F (3.167)
gde je z
i
rastojanje od mesta dejstva sile N
c
do mesta i-tog zavrtnja (slika 3.49c).
Slika 3.50 - Geometrijske karakteristike kontaktne povrine
Kako je vrednost h
C
pretpostavljena, na osnovu geometrije veze mogu da se odrede
rastojanja zavrtnjeva do centra pritiska z
i
. Iz uslova ravnotee horizontalnih sila dobija se:

n
i
i
n
i
i
e
n
i
x M i c
z
z
M F N H
1
2
1
2 ,
1
, ,
0 . (3.168)
Na osnovu uslova ravnotee momenta, moe da se proveri da li pretpostavljena visina
kontaktne povrine h
C
odgovara stvarnom rasporedu unutranjih sila, odnosno da li je ui-
njena pretpostavka valjana. Iz uslova ravnotee momenata oko take u kojoj deluje rezul-
tanta sila u zavrtnjevima serije 2 moe da se odredi krak unutranjih sila q:
c
e
e c
N
M
M N M
2 ,
2 ,
0
(3.169)
Visina h
C
kontaktne povrine moe da se odredi na osnovu izraza:
2
3
2
h
h
C
(3.170)
odnosno,
c
e
C
N
M
h h
2 ,
3 2 (3.171)
gde je h visina prikljunog ugaonika, a krak unutranjih sila (slika 3.49d). Ukoliko do-
bijena vrednost visine kontaktne povrine h
C
ne odgovara pretpostavljenoj, treba ponoviti
iteraciju. Kada se, konano, odredi vrednost visine h
C
, mogu da se odrede i kontaktna sila
pritiska N
c
i sila u najoptereenijem zavrtnju. Kontaktni napon pritiska izazvan silom pri-
tiska N
c
mora da zadovolji sledei uslov:
dop
C C
c
C
c
b h
N
A
N

. (3.172)
Uticaji u zavrtnjevima, izazvani dejstvom momenta
2 , e
M su neznatni u odnosu na one
izazvane transverzalnom silom, pa uglavnom mogu da se zanemare. Dakle, veza priklju-
nog ugaonika za prikljunu povr, odnosno zavrtnjevi serije 2, se dimenzioniu samo na
uticaj transverzalne sile V:
dop V
F
n
V
F
2
(3.173)
gde je n broj zavrtnjeva serije 2 na jednom ugaoniku. Obino je broj zavrtnjeva serije dva
dva puta vei od broja zavrtnjeva serije 1.
Ukoliko se veza nosaa ostvaruje samo sa jedne strane (slika 3.51a), zavrtnjevi serije 2
su jednoseni. Meutim, u sluaju obostranih veza (slika 3.51b), zavrtnjevi serije 2 su dvo-
seni i prihvataju transverzalne sile, odnosno reakcije dva susedna nosaa. Kod ovakvih
veza, u sluaju neprednapregnutih zavrtnjeva, pri proraunu zavrtnjeva serije 2 treba
izvriti sledee kontrole:
Slika 3.51 - Veza nosaa pod uglom: a) sa jedne strane; b) sa obe strane
- kontrola nosivosti zavrtnjeva na smicanje za svaki nosa posebno:

v V
F
n
V
F
2
1
1 ,
(3.174a)

v V
F
n
V
F
2
2
2 ,
(3.174b)
- kontrola pritiska po omotau rupe prikljune povrine, koja prihvata obe reakcije:

b V
F
n
V V
F
+
2
2 1
(3.175)
gde su:
V
1
i V
2
reakcije odgovarajuih nosaa,
F
v
nosivost zavrtnja serije 2 na smicanje po jednoj ravni smicanja (m=1),
F
b
nosivost zavrtnja serije 2 na pritisak po omotau rupe.
U zgradarstvu se esto za prijem reakcija manjeg inteziteta primenjuju veze sa priklju-
nim ugaonikom koji je zavaren za rebro nosaa (slika 3.52). Prethodna razmatranja vae i
za ovakve veze, s tim da postoji izvesna razlika u proraunu spoja ugaonika sa rebrom no-
saa, koja je proistekla iz razliitog naina vezivanja. Pretpostavlja se da ukupnu transver-
zalnu silu prihvata vertikalni av, dok momenat ekscentriciteta prenose horizontalni avo-
vi. Kontrola napona u ugaonim avovima vri se na sledei nain:
dop w
a
V
V
,
1 1

II
za vertikalni av (3.176)
dop w u
a
R
,
2 2

za horizontalne avove (3.177)

gde su
1 1
a i
2 2
a debljina i duina vertikalnih, odnosno horizontalnih ugaonih avova,
a R rezultujua sila koja se javlja u horizontalnim avovima usled momenata ekscentricite-
ta (M
e,1
i M
e,2
), koja moe da se odredi na osnovu sledeeg izraza:
2
2
2
1
2
2
2
1
e e
h
V
h
e V
h
e V
R +
(
,
\
,
(
j

+
(
,
\
,
(
j

(3.178)
gde je h krak sila odnosno visina ugaonika, a e
1
i e
2
su odgovarajui ekscentriciteti (slika
3.52).
Slika 3.52 - Veza sa zavarenim ugaonikom
Na slici 3.53 prikazane su jo neke mogunosti ostvarivanja veze sa prikljunim ugao-
nicima.
Slika 3.53 - Razliite mogunosti ostvarivanja veze sa prikljunim ugaonicima
4.2.3 Veze sa eonom ploom
Ovakve veze se izvode pomou eone ploe koja se zavaruje za rebro nosaa i spaja sa
prikljunom povrinom pomou zavrtnjeva (slika 3.54). Prenoenje transverzalne sile po-
mou eone ploe ostvaruje se praktino bez ekscentriciteta, pa se izbegavaju sekundarni
uticaji momenta ekscentrinosti, to predstavlja znatnu prednost u odnosu na prethodne ti-
pove veza.
Slika 3.54 - Primer zglobne veze sa eonom ploom
Mehanizam prenoenja transverzalne sile je sledei: reakcija se iz rebra nosaa unosi u
eonu plou pomou obostranih ugaonih avova, a zatim se iz eone ploe pomou zavrt-
njeva prenosi na prikljunu povrinu. Proraun ovakvih veza vri se shodno nainu preno-
enja sile. Broj zavrtnjeva, neophodan za vezu eone ploe sa prikljunom povrinom (no-
ica stuba, rebro nosaa ili stuba) moe da se odredi na osnovu izraza:
dop
F
V
n (3.179)
gde je F
dop
v,dop
(2.10) ili F
s,dop
(2.33) ili F
vs,dop
(2.34)).
Na osnovu usvojenog broja zavrtnjeva, uz potovanje njihovog minimalnog meusob-
nog rastojanja, moe da se odredi potrebna visina eone ploe
p
h (slika 3.54b):
0 1 1 0 0
) 3 1 ( ) 1 ( 3 4 d n n d d h
p
+ + (3.180)
gde su:
d
0
prenik rupe za zavrtanj,
n
1
broj zavrtnjeva u jednom redu (najee je n
1
=n/2).
Osim toga, visina eone ploe mora da bude dovoljna kako bi se obezbedilo unoenje
transverzalne sile u rebro nosaa, odnosno mora da zadovolji i sledei uslov:
w dop
p
t
V
h
(3.181)
gde je t
w
debljina rebra nosaa, a r
dop
doputeni smiui napon za osnovni materijal od ko-
jeg je izraen nosa. Za visinu eone ploe se usvaja vea od ove dve vrednosti.
Kontrola napona u ugaonim avovima vri se na osnovu sledeeg izraza:
dop w
p
a h
V
V
,
2

II
(3.182)
gde je a debljina ugaonih avova , a c
w,dop
doputeni napon za ugaone avove. Mogue je,
meutim, postaviti i inverzni problem, odnosno odrediti potrebnu debljinu ava a:
dop w p
h
V
a
,
2
. (3.183)
Ukoliko je ovako sraunata debljina ugaonih avova vea od maksimalne, odnosno ako
uslov (3.181) nije zadovoljen, mora da se povea visina ploe. Potrebna visina eone plo-
e, s obzirom na nosivost ugaonih avova, moe da se odredi na osnovu uslova:
dop w
p
a
V
h
,
2
(3.184)
gde je a usvojena, konstruktivno ostvarljiva debljina ugaonog ava.
Dejstvo zgloba kod ovakvih veza se ostvaruje deformacijom eone ploe (slika 3.55),
koja omoguava obrtanje veze za ugao 0. Zbog toga je poeljno da eona ploa bude to
kraa i ne suvie debela, kako bi se ostvarilo obrtanje veze uz to manje sekundarne efek-
te, kao to su momenti ukljetenja koji izazivaju sile zatezanja u zavrtnjevima.
Slika 3.55 - Deformacija eone ploe usled obrtanja oslonakog preseka
Ukoliko je nosa zaseen, kontrola napona na ovom delu nosaa (presek 1-1) treba da
se sprovede kao kod veza sa prikljunim limom.
Neka od moguih reenja zglobnih veza sa eonom ploom su prikazana na slici 3.56.
Uobiajene dimenzije eonih ploa prikazane su u okviru tabele 3.5.
Tabela 3.5 - Uobiajene dimenzije eonih ploa | || |mmj jj j
Zavrtanj M16 M20 M24
w
60 80 100 120 80 100 120 150 100 120 150 200
n
1
=1
120 140 160 - 160 180 - - 200 - - -
n
1
=2
120 140 160 180 160 180 200 - 200 220 250 300
n
1
=3
120 140 160 180 160 180 200 230 200 220 250 300
n
1
=4
- - - - 160 180 200 230 200 220 250 300
b
p
n
1
=5
- - - - - - - - 200 220 250 300
t
p
10 10 10
b
p
irina eone ploe; t
p
debljina eone ploe; w razmak zavrtnjeva
Ako se pri montai nosa bono ubacuje izmeu postojeih podvlaka ili stubova, tada
je potrebno da nosa bude krai od svetlog otvora
0
za:
mm 2
2
0
2
+
p
b
(3.185)
gde je b
p
irina eone ploe.
Nakon ubacivanja nosaa, da bi se kompenzirao zazor, neophodno je da se postavi pod-
meta u vidu ploe (slika 3.57). Ukoliko je <6 mm podmeta se postavlja samo sa jed-
ne strane, dok se u suprotnom postavljaju podmetai debljine 2 / sa obe strane.
Slika 3.56 - Razliite mogunosti oblikovanja zglobnih veza sa eonom ploom
Pomou eonih ploa mogu vrlo efikasno da se ostvare i kose veze pod uglom (slika
3.58a). Pri konstruisanju ovakvih veza neophodno je voditi rauna o poloaju zavrtnjeva
na otrougaonoj strani veze, kako bi se obezbedila njihova ugradnja. Minimalno rastojanje
zavrtnjeva od veze rebra x zavisi od ugla o pod kojim se vezuju nosai i duine zavrtnja
(slika 3.58b):
mm ) 20 10 ( + ctg l x . (3.186)
Slika 3.57 - Veze sa eonom ploom i podmetaem
Slika 3.58 - Kosa veza sa eonom ploom
4.2.4 Veze pomou stolice
Jo jedno od efikasnih reenja za ostvarivanje zglobnih veza pod uglom, je veza pomo-
u stolica. Ovo reenje je posebno pogodno za laku montau nosaa. Kao stolica se naje-
e koristi ugaonik (slika 3.59a), ili lim (slika 3.59b) preko kojeg se direktnim kontaktom
prenosi reakcija nosaa. Veza rebra sa prikljunim limom ima za cilj samo da sprei skliz-
nue ili bono preturanje nosaa. Kako reakcija nosaa deluje negde na kraku ugaonika,
javlja se ekscentricitet, pa dolazi do pojave torzionog momenta u podvlaci. Stoga, podvla-
ka mora da bude oblikovana kao torziono kruta da bi prihvatila moment torzije, ili se pak
predviaju druge konstruktivne mere da bi se spreilo njeno uvijanje. Na primer, krak
ugaonika se povija za 2 do 3 mm (slika 3.59a), ime se omoguava nesmetano obrtanje
nosaa, a time se bitno smanjuje moment ekscentriciteta, jer se mesto delovanja reakcije V
pomera ka rebru podvlake.
Slika 3.59 - Veze nosaa pomou stolice
Proraun veza sa stolicom u vidu ugaonika zahteva proveru napona u ugaoniku i
kontrolu njegove veze za prikljunu povrinu. Veza ugaonika sa prikljunom povrinom
moe biti ostvarena zavrtnjevima ili zavarivanjem pomou ugaonih avova. Ako se nosa
vezuje za stub ili podvlaku sanduastog preseka onda u obzir dolazi samo veza
zavarivanjem, jer se zbog nepristupanog preseka zavrtnjevi ne mogu postaviti.
Mehanizam naprezanja veze pomou stolica u vidu ugaonika prikazan je na slici 3.60.
Pretpostavlja se da reakcija V deluje na samoj ivici ugaonika, to nije sasvim korektno, ali
je na strani sigurnosti. Usled ove sile dolazi do savijanja ugaonika uz maksimalan moment
M
e
=Ve. Ovaj moment se uravnoteuje pomou sprega sila N
c
i N
t
. Silu zatezanja
prihvataju zavrtnjevi (naprezanje u pravcu ose zavrtnjeva - upanje), a sila pritiska se
prenosi kontaktom. Moe se smatrati da rezultanta sile pritiska deluje na etvrtini visine
ugaonika. Kontrola napona u ugaoniku treba da se izvri na osnovu sledeeg izraza:
dop
net net
e
A
V
W
M
+
max
(3.187)
gde su
net net
W A i geometrijske karakteristike neto preseka kraka ugaonika:
t d A
net
) 2 (
0
(3.188)
6
) 2 (
2
0
t d
W
net

. (3.189)
Slika 3.60 - Naprezanja veze ostvarene pomou stolice
Sila zatezanja u zavrtnjevima moe da se odredi prema izrazu:
e
t
M
N (3.190)
gde je q krak sprega sila (slika 3.60). Pri proraunu zavrtnjeva treba voditi rauna o tome
da su oni napregnuti na smicanje i na zatezanje. U jednom zavrtnju deluju sledee sile:
n
V
F
v
(3.191)
n
N
F
t
t
. (3.192)
Proraun veza kod kojih se, umesto zavrtnjevima, ugaonik vezuje za prikljunu povri-
nu zavarivanjem pomou ugaonih avova, razlikuje se u sledeem:
pri kontroli napona u ugaoniku rauna se sa bruto presekom, ije geometrijske
karakteristike mogu da se odrede na sledei nain:

6
2
t
W

; t A (3.193)
pri kontroli veze ugaonika za prikljunu povrinu (slika 3.61) moe se pretpostaviti
da vertikalni avovi prenose itavu smiuu silu V, a da se moment ekscentriciteta
prenosi pomou horizontalnih avova, pa treba pokazati da je:

dop w
h a
V
V
,
2

II
u vertikalnim avovima (3.194)

dop w
e
a
h M
n
,
2
/

u horizontalnim avovima. (3.195)

Slika 3.61 - Naprezanja u avovima za vezu stolice
Ako se raspolae dovoljnom visinom, na primer kod veza nosaa sa stubom, veze mo-
gu da se izvedu pomou stolice u vidu pljoteg elinog lima (slika 3.62). Povoljnost
ovakvih veza je to se precizno moe definisati poloaj rezultante V. I kod ovakvih veza
neophodno je da se izvri vezivanje rebra nosaa za prikljunu povrinu, u cilju spreava-
nja skliznua ili bonog preturanja nosaa. Ovo moe da se ostvari pomou prikljunog li-
ma ili eone ploe.
Pri proraunu ovakvih veza treba voditi rauna o unoenju sile u rebro nosaa. Ukoliko
rebro nije sposobno da prihvati reakciju, potrebno je predvideti ukruenja (slika 3.62a) ili
ojaati oslonaku noicu (slika 3.62b).
Kada se dimenzionie ovakva veza potrebno je da se obezbedi pravilno unoenje sile u
rebro nosaa i da se proveri veza stolice sa prikljunom povrinom. Unoenje sile u rebro
nosaa ostvaruje se na razliite naine, u zavisnosti od toga da li je postavljeno ukruenje
ili ne. Ovde e biti razmotrena oba sluaja, dakle za nosa sa i bez ukruenja.
Slika 3.62 - Veza pomou stolice u vidu pljoteg elika
Na slici 3.63 je prikazan tok sila pri unoenju reakcije u rebro nosaa bez ukruenja.
Pretpostavlja se da je pritisak na kontaktnoj povrini ravnomerno rasporeen, odnosno
const
D
. Dimenzije kontaktne povrine se odreuju na sledei nain:
) ( 25 , 1 r t a
f x
+ (3.196)
f w y
t r t a + + 46 , 3 46 , 1 (3.197)
gde su:
a
x
duina dodira nosaa i stolice u pravcu ose nosaa.
a
y
duina krutog oslanjanja, odnosno aktivna irina oslonca,
t
w
debljina rebra nosaa,
t
f
debljina noice nosaa i
r poluprenik zaobljenja (slika 3.63).
Dakle, mora biti zadovoljen sledei uslov:
dop c
A
V
(3.198)
gde je A kontaktna povrina:
y x
a a A . (3.199)
Tok sila pri njihovom prelasku sa kontaktne povrine u rebro nosaa je linearan (slika
3.63). Minimalna irina rebra
T
na kojoj se vri unoenje sile iznosi:
( ) ( ) r t r t a
f f x T
+ + + 75 , 3 5 , 2 (3.200)
Slika 3.63 - Unoenje sila u rebro bez ukruenja
Pri odreivanju minimalne irine ne uzima se u obzir deo rebra ija je debljina, usled
valjanja, vea od debljine rebra t
w
, ve se smatra da je kritian presek na zavretku krivine
r gde je debljina najmanja. Maksimalni normalan napon u rebru je:
dop i
w T
t
V
,

. (3.201)
Doputeni napon izvijanja
dop i,
dobija se na osnovu duine izvijanja d
i
75 , 0 ,
gde je d visina rebra, i poluprenika inercije i = 0,289t
w
, prema krivoj izvijanja C.
Kod reakcija veeg intenziteta neophodno je da se postave ukruenja za prijem oslo-
nake reakcije i njeno ravnomerno unoenje u rebro nosaa (slika 3.64).
Kontaktna povrina je u ovom sluaju znatno vea (slika 3.64), jer nema ogranienja u
pogledu irine i duine krutog oslanjanja. irina oslonca a
x
je jednaka duini dodira stolice
i nosaa (bez ogranienja), dok je duina krutog oslonca a
y
jednaka irini noice nosaa
(b
f
), ako je irina stolice vea od irine noice nosaa (slika 3.64b), odnosno b
f
2u, ako je
noica preputena (slika 3.64c).
Kao u prethodnom sluaju, u pogledu kontaktnog napona mora da bude zadovoljen us-
lov (3.198). Granina sila koja se moe uneti u rebro kod ovakve veze je znatno vea u od-
nosu na vezu bez ukruenja, jer u njenom unoenju, osim rebra nosaa, uestvuju i ukrue-
nja, pa je:
dop i
eff
A
V
,
(3.202)
gde je A
eff
povrina aktivnog preseka (slika 3.65b):
w T s s eff
t c b t A + ) ( 2 (3.203)
a t
s
i b
s
su debljina i irina ukruenja. Dozvoljeni napon izvijanja u ovom sluaju, dobija se
na isti nain kao i u prethodnom, s tim da se poluprenik inercije odreuje na osnovu geo-
metrijskih karakteristika aktivnog dela preseka (ukruenja + sadejstvujua irina rebra):
eff
eff
e
A
I
i . (3.204)
Slika 3.64 - Unoenje sile u rebro sa ukruenjem
Veza lima za ukruenje sa rebrom i noicom nosaa ostvaruje se ugaonim avovima,
koji su napregnuti kao to je prikazano na slici 3.64c. Prema DIN-u, vrednosti sila
2 1
F i F
mogu se odrediti na osnovu sledeih izraza:
( )
( )
s s
s
t b
c b V
F
+
2
1
(3.205)
( )
( ) c h
c b
F F
s
s
+
+
2 2
3
1 2
. (3.206)
Dakle, naprezanje se javlja u pravcu ava i upravno na njega, a kontrola avova treba
da se izvri na osnovu poznatih pravila za njihovo dimenzionisanje.
Primena veza pod uglom pomou stolice je dosta esta u elinim konstrukcijama. Pri-
kazano je samo par osnovnih tipova veze sa stolicama, na osnovu kojih je objanjen nain
funkcionisanja i proraun ovakvih veza. U praksi se, meutim, javlja niz modifikacija
ovakvih veza, kako bi se odgovorilo konkretnim uslovima i zahtevima. Kod visokih nosa-
a (slika 3.66) stolica moe da se smesti unutar visine nosaa, uz malo zasecanja rebra.
Slika 3.65 - Unoenje sila i naprezanje ukruenja i avova
Slika 3.66 - Veza sa stolicom koja je postavljena u okviru visine nosaa
Prednost ovakve veze je u tome to stolica, koja je unutar gabarita nosaa, ne smeta
prilikom oblaganja stubova. irina podvlake na slici 3.66 je vea od irine stuba, to ostav-
lja nepovoljan estetski utisak, pogotovo ako nosai nisu skriveni, pa se preporuuje druga-
ije konstruktivno oblikovanje.
Veze pomou stolica su praktino nezamenjive na mestima dilatacionih razdelnica
objekata (slika 3.67). Naime, nosa se oslanja na konzolnu stolicu i preko nje prenosi
vertikalnu reakciju, dok se horizontalna pomerljivost ostvaruje pomou ovalnih rupa na
prikljunom ugaoniku. Na primeru prikazanom na slici 3.67, bono pomeranje nosaa na
mestu veze sa stubom je spreeno pomou pljoteg lima koji je zavaren za gornju noicu i
ubaen izmeu noica stuba, pa predstavlja svojevrstan distancer.
Pri dimenzionisanju veze stolice sa stubom, a i samog stuba, treba voditi rauna o
ekscentricitetu. Treba, naime, razmatrati najnepovoljniji sluaj, odnosno sluaj kada se
reakcija nosaa prenosi na stolicu na najudaljenijem moguem poloaju od rebra stuba, jer
je tada ekscentricitet najvei.
Slika 3.67 - Veza sa stolicom na mestu dilatacione razdelnice
Na slici 3.68 je prikazano jo nekoliko mogunosti za ostvarivanje veze pod uglom
pomou stolica. Proraun ovakvih i slinih veza je analogan opisanom, uz uvaavanje
nekih specifinosti koja zavise od oblikovanja konkretne veze.
Slika 3.68 - Neki primeri veza pod uglom pomou slolice
4.3 KRUTE VEZE
Kao i zglobne, i krute veze imaju znaajnu primenu u metalnim konstrukcijama, kako u
mostogradnji tako i u zgradarstvu. Uglavnom se koriste kod veza nosaa pod uglom kod
jakih grednih rotilja, kao i kod veza greda sa stubovima okvirnih nosaa. Prednost krutih
veza u odnosu na zglobne je to se u konstrukciji javljaju znatno manje deformacije i to
se dobija povoljnija preraspodela unutranjih sila u konstrukciji. Sve ove prednosti krutih
veza moraju da se kompenzuju dodatnim elementima i spojnim sredstvima u vezi. I pored
toga, krute veze su nezamenljive, posebno kod okvirnih konstrukcija u zgradarstvu i kod
dinamiki optereenih konstrukcija kao to su mostovi, gde se veze podunih i poprenih
mostovskih nosaa uvek izvode kao krute.
4.3.1 Krute veze nosaa sa kontinuitet lamelom
Krute veze pod uglom sa kontinuitet lamelama (slika 3.69) se koriste u mostogradnji,
kao najei vid ostvarivanja veze podunih i poprenih nosaa klasinih mostovskih
konstrukcija. U zgradarstvu se ovakve veze javljaju kod jakih rotiljnih sistema. Za manja
optereenja koriste se delimino modifikovane veze, bez donje pritisnute kontinuitet lame-
le. Osnovna karakteristika ovakvih veza je da se oslonaki moment prihvata pomou do-
datnih lamela, ime se obezbeuje kontinuiranje nosaa. Pri dimenzionisanju krutih veza
pod uglom sa kontinuitet lamelom, treba sprovesti:
kotrolu napona u oslabljenom preseku nosaa na mestu veze,
proraun kontinuitet lamele za prijem momenta savijanja M,
proraun veze rebra nosaa za prijem smiue sile V i momenta ekscentriciteta
M
e
=Ve.
Slika 3.69 - Kruta veza podunog nosaa sa kontinuitet lamelama
Kontrola napona u oslabljenom nosau na mestu nastavka treba da se sprovede na sle-
dei nain:
dop
net
W
M
(3.207)
dop
w w
A
V
t I
S V

(3.208)
gde su:
W
net
otporni moment neto poprenog preseka nosaa,
S statiki moment poprenog preseka nosaa,
I moment inercije poprenog preseka nosaa,
t
w
debljina rebra nosaa i
A
w
povrina rebra nosaa.
Moment savijanja koji deluje na mesu krute veze M moe da se razloi na spreg sila
koji ine sila zatezanja N
t
i sila pritiska N
c
(slika 3.69). Kako je moment savijanja na mestu
veze uglavnom negativan (oslonaki moment kontinualnog nosaa sa elastinim oslonci-
ma), sila zatezanja deluje u gornjoj, a sila pritiska u donjoj noici podunog nosaa. Nji-
hov intezitet moe da se odredi na osnovu sledeeg izraza:
h
M
N N
c t
(3.209)
gde je h visina poprenog preseka podunog nosaa. Potreban broj zavrtnjeva na noici
nosaa (usvaja se isti broj na pritisnutoj i zategnutoj noici) odreuje se na osnovu izraza:
dop f
t
f
F
N
n
,
(3.210)
gde je F
f,dop
v,dop
(2.10) ili F
s,dop
(2.33) ili F
vs,dop
(2.34)). Kako se kontinuitet lamela uglavnom postavlja samo sa jedne (spoljanje) strane
noice nosaa, ovi zavrtnjevi su jednoseni.
Sila zatezanja N
t
se pomou zavrtnjeva prenosi iz noice podunog nosaa u kontinui-
tet lamelu. Proraun zategnute kontinuitet lamele se vri na osnovu neto povrine popre-
nog preseka. Za dimenzionisanje kontinuitet lamele, kao i kod podvezica kod montanog
nastavka nosaa, merodavan je popreni presek na mestu poslednjeg reda zavrtnjeva. Kon-
trola napona se vri prema sledeem izrazu:
dop
net
t
A
N
(3.211)
gde je A
net
neto povrina kontinuitet lamele. Kontinuitet lamela se uglavnom konstruie u
vidu ravnog lima pravougaonog poprenog preseka (bt). Ako se usvoji da je irina konti-
nuitet lamele jednaka irini noice nosaa (b=b
f
), onda iz uslova (3.211) moe da se odredi
njena potrebna debljina t:
) (
, 0 1 , f f dop
t
d n b
N
t

(3.212)
gde su:
n
f,1
broj zavrtnjeva u merodavnom poprenom preseku,
d
0,f
prenik rupe za zavrtnjeve na kontinuitet lameli.
Ako se za spojna sredstva koriste visokovredni zavrtnjevi sa punom silom pritezanja,
debljina kontinuitet lamele treba da se odredi na osnovu sledeeg izraza:
) (
, 0 1 ,
,
f f dop
red t
d n b
N
t

(3.213)
gde je
dop s f t red t
F n N N
, 1 , ,
4 , 0 (videti poglavlje 2).
Sila pritiska N
c
se prenosi na istovetan nain. Pri proraunu pritisnute kontinuitet lamele
ne uzima se u obzir slabljenje preseka, ve se rauna sa bruto poprenim presekom. Prijem
sile pritiska moe se ostvariti i direktnim kontaktom. Meutim, u mostogradnji se zbog
dinamikih uticaja i mogue pojave oslonakog momenta alternativnog znaka izbegava
prenoenje sile pritiska kontaktom, ve se, kao to je pokazano, vri kontinuiranje i donjeg i
gornjeg pojasa. Da bi se postavila donja, pritisnuta kontinuitet lamela, kada je popreni
nosa vee visine od podunog, potrebno je da se na rebru poprenog nosaa predvidi otvor
(slika 3.69), koji omoguava njeno postavljanje. Kada su poduni i popreni nosai iste
visine izbegava se ovaj problem, a veza se ostvaruje kao to je prikazano na slici 3.70.
Slika 3.70 - Veza podunih i poprenih nosaa iste visine
Reakcije podunih nosaa prenose se na popreni pomou prikljunih ugaonika i zavrt-
njeva serije 1 i 2. Nain rada ovakve veze je istovetan sa radom zglobne veze sa priklju-
nim ugaonicima (videti 4.2.2). Potreban broj zavrtnjeva serije 1, kao i sila u najoptereeni-
jem zavrtnju ove serije moe da se odredi u potpunosti prema delu 4.2.2.1 ovog poglavlja,
jer su ovi zavrtnjevi optereeni transverzalnom silom V i momentom ekscentriciteta
M
e
=Ve, kao i u sluaju zglobne veze. Dakle, potreban broj zavrtnjeva serije 1 moe da se
odredi prema izrazu:
2
2
,
1
6 1
(
,
\
,
(
j

+
h
e V
V
F
n
dop w
(3.214)
gde je F
w,dop
nosivost zavrtnja serije 1 u smiuem spoju. Kada se usvoji potreban broj za-
vrtnjeva, neophodno je da se izvri kontrola nosivosti najoptereenijeg zavrtnja prema
izrazu (3.157) za iroke veze, odnosnu (3.158) za visoke veze.
Ukoliko su reakcije susednih podunih nosaa jednake (V
1
=V
2
=V), potreban broj zavrt-
njeva serije 2, uz sva uproenja objanjena u okviru dela 4.2.2.3, moe da se odredi na os-
novu izraza:
dop w
F
V
n
,
2
2
(3.215)
gde je F
w,dop
nosivost zavrtnja serije 2 u smiuem spoju (uobiajeno je da su zavrtnjevi
serije 1 i serije 2 istog prenika). Meutim, ukoliko se ove reakcije razlikuju (V
1
=V
2
)
potrebno je da se sprovedu sledee kontrole nosivosti (videti 4.2.2.3):
- kontrola nosivosti zavrtnjeva na smicanje za svaki nosa posebno i
- kontrola pritiska po omotau rupe prikljune povrine, koja prihvata obe reakcije.
Kao to je ve reeno, u mostogradnji je neophodno da se adekvatnim konstruktivnim
sredstvima obezbedi prijem sile pritiska iz donje noice. Osim pomou kontinuitet lamele,
prijem sile pritiska moe se ostvariti i pomou stolice (slika 3.71).
Slika 3.71- Veza pomou stolice
U okviru raspoloive visine rebra podunog nosaa postavlja se maksimalan broj zavrt-
njeva n
w
. Oni su sposobni da prenesu samo deo ukupne reakcije V
w
. Preostali deo reakcije
V
c
prenosi se pomou stolice:
dop w w w c
F n V V V V
,
. (3. 216)
Zavrtnjevi za vezu stolice sa poprenim nosaem n
c
osim preostalog dela reakcije V
c
prihvataju i moment savijanja:
z N c V M
c c c
(3.217)
gde su:
c rastojanje od teita zavrtnjeva na donjoj noici, odnosno mesta delovanja sile V
c
do li-
nije zavrtnjeva serije 1 (slika 3.71),
z rastojanje od donje ivice podunog nosaa, odnosno mesta unoenja sile pritiska N
c
do
teita zavrtnjeva n
c
(slika 3.71).
U zgradarstvu, gde su optereenja preteno mirna, prijem sile pritiska N
c
moe da se
ostvari kontaktom, tako to se u prostor izmeu pritisnute noice podunog i rebra popre-
nog nosaa upasuje ploica (slika 3.72a). Ova ploica nakon montae mora da se fiksira
zavarivanjem, ili ree pomou zavrtnjeva, kako bi se spreilo njeno eventualno ispadanje.
Dimenzije kontakt ploice b
c
i h
c
se odreuju iz uslova da je kontaktni napon usled delova-
nja sile pritiska N
c
manji od doputenog:
dop
c c
c
h b
N

. (3.218)
Slika 3.72 - Krute veze pod uglom sa kontinuitet lamelom i: a) upasovanom ploicom;
b) eonom ploom
Ukoliko se u podunim nosaima ne javlja alternativni moment savijanja, tada veza
moe da se rei i pomou kontinuitet lamele na zategnutoj noici i eone ploe na rebru
(slika 3.72b). Deo eone ploe uz pritisnutu noicu prihvata silu pritiska kontaktom, a za-
vrtnjevi prihvataju transverzalnu silu. Zarvtnjevi na rebru su optereeni samo na smicanje
usled transverzalne sile, jer nema ekscentriciteta (e=0). Prednosti ovakve veze su manji
broj zavrtnjeva i dodatnog materijala, a glavni nedostaci su oteana montaa i stroiji zah-
tevi u pogledu preciznosti izrade.
Veza gornje, zategnute, kontinuitet lamele moe da se izvede i zavarivanjem za noice
podunih nosaa (slika 3.73). Da bi se ubrzao proces zavarivanja, a samim tim i skratilo
vreme potrebno za montau jedne ovakve veze, kontinuitet lamela se izvodi iz dva dela
koja su spojena sa noicama podunim i eonim ugaonim avovima, izraenim u radionici.
Na montai se vri samo povezivanje delova kontinuitet lamele pomou sueonih avova
(slika 3.73a). Da bi se smanjili naponi u sueonom avu uobiajeno je da se, kod ovakvih
reenja, povea irina kontinuitet lamele. Ukoliko se kontinuitet lamela izvodi u jednom
komadu, potrebno je da njena irina bude manja od irine gornje noice podunog nosaa,
kako bi se obezbedilo izvoenje obostranih podunih ugaonih avova u najpovoljnijem po-
loaju za zavarivanje (slika 3.73b).
Zajedniko za sve pomenute veze u zgradarstvu je da se pritisak prenosi kontaktom, a
zatezanje kontinuitet lamelom. Prijem reakcije podunih nosaa moe da se izvri na razli-
ite naine:
pomou eone ploe (slika 3.72b),
pomou prikljunih ugaonika (slike 3.69, 3.70, 3.71, 3.72a),
pomou stolice (slike 3.73a, 3.74).
Gornja kontinuitet lamela i glave zavrtnjeva koji su postavljeni na njoj izlaze izvan ga-
barita podunog nosaa, to moe da izazove smetnje pri postavljanju prefabrikovanih
podnih ploa ili krovnih panela. Da bi se ovaj problem izbegao veza moe da se oblikuje
kao to je prikazano na slici 3.74. Zategnuta kontinuitet lamela je dvodelna i zavaruje se sa
donje strane za noice podunih nosaa, pomou montanih ugaonih avova. Reakcije po-
dunih nosaa se prenose preko eone ploe na stolicu koja je zavarena za rebro popre-
nog nosaa.
Slika 3.73 - Veza kontinuitet lamele zavarivanjem
Slika 3.74 - Veza sa dvodelnom kontinuitet lamelom
Ako su dva susedna poduna nosaa razliite visine potrebno je da se predvide dodatni
elementi kojima se obezbeuje unoenje kontaktnog pritiska u rebro podunog nosaa na
istoj visini, kako bi se izbegle lokalne deformacije rebra primarnog nosaa (slika 3.75).
Da bi se izbeglo krivljenje rebra primarnog (poprenog) nosaa u sluaju sekundarnih
(podunih) nosaa razliite visine (slika 3.75a) potrebno je da se obezbedi da sile pritiska
lee na istoj liniji dejstva. Ovo moe da se ostvari na nekoliko razliitih naina. Ako je vi-
sinska razlika podunih nosaa manja od 50 mm, ona moe da se kompenzuje zavariva-
njem umetka na donju noicu nieg nosaa (slika 3.75b). Kod veih visinskih razlika obi-
no se za donju noicu nieg nosaa zavaruje deo valjanog profila (slika 3.76a), ili se zava-
rivanjem klinastog dela obrazuje vuta (slika 3.76b). Treba voditi rauna da se u ovom slu-
aju javlja skretna sila na poetku vute.
Slika 3.75 - Krivljenje rebra poprenog nosaa usled ekscentrinog unoenja
kontaktnog pritiska
Zavarivanjem dodatnih elemenata za noicu podunog nosaa (slika 3.76) poveava se
njegova visina na mestu veze, pa su samim tim i unutranje sile N
t
i N
c
manje. Meutim,
ovo poveanje visine nosaa moe da prouzrokuje konstruktivne i funkcionalne probleme.
Ako je potrebno da se izbegnu ovakvi problemi visina nieg nosaa moe da ostane nepro-
menjena, ali je neophodno da se na susednom, viem nosau predvidi ukruenje koje je
sposobno da prihvati lokalnu silu pritiska iz noice nieg nosaa (slika 3.77).
U zgradarstvu, gde su optereenja umerena i mirna (statika), mogu da se primenjuju
veze bez kontinuitet lamele (slika 3.78). Kod ovakvih veza prijem sile zatezanja ostvaruje
se direktnim zavarivanjem noica sekundarnih nosaa za noicu primarnog nosaa (podv-
lake). Kao to se vidi sa slike 3.78 kompletna veza je u zavarenoj izradi. Pri projektovanju
ovakvih veza neophodno je da se predvide montane stolice, najee u vidu ugaonika, ka-
ko bi se nosa na njih oslonio prilikom zavarivanja na montai.
Osim veza pod uglom izmeu poprenih i podunih nosaa, u mostogradnji se esto javlja i
veza konzole sa poprenim nosaem, na mestu prelaska sa mosta na trup koloseka. Konzola je,
u tom sluaju, optereena koncentrisanom silom P, koja potie od pritiska toka voza (slika
3.79). Na mestu veze konzole sa poprenim nosaem javlja se i moment savijanja M
e
=Pe
(slika 3.79). Da bi se spreilo uvijanje poprenog nosaa usled torzionog momenta) (M
T
= M
e
=
Pe) vri se kontinuiranje konzole i susednog podunog nosaa. Kontinuitet lamela se dimenzi-
onie prema sili zatezanja, koja treba da se odredi na sledei nain:
h
e P
N
t
(3.219)
gde je h krak sila koji je jednak rastojanju od gornje ivice zategnute noice konzolnog
nosaa do najnieg zavrtnja serije 1 (slika 3.79a).
Slika 3.76 -Veza podunih nosaa razliite visine
Odreivanje broja zavrtnjeva za vezu kontinuitet lamele i kontrola napona u njoj vri se
na identian nain kao i kod veze podunih nosaa sa poprenim, s tim da se sila N
t
odre-
uje prema prethodnom izrazu (3.219).
Za prijem reakcije krajnjeg podunog nosaa
1
V i sile P sa konzole koriste se ugaonici
sa zavrtnjevima serije 1 i 2. Potreban broj zavrtnjeva odreuje se na sledei nain:
- zavrtnjevi serije 1 (veza podunog sa poprenim nosaem):

2
1 1 2
1
, 1
1
6 1
(
,
\
,
(
j

+
h
e V
V
F
n
dop w
(3.220)
Slika 3.77 - Veza sa ukruenjem na rebru vieg nosaa
- zavrtnjevi serije 1 (veza konzole sa poprenim nosaem):

2
1
2
, 1
1
6 1
(
,
\
,
(
j

+
h
e P
P
F
n
dop w
(3.221)
- zavrtnjevi serije 2 (veza prikljunog ugaonika za rebro poprenog nosaa, sa strane
podunog nosaa):

dop w
F
V
n
, 2
1
2
(3.222)
- zavrtnjevi serije 2' (veza prikljunog ugaonika za rebro poprenog nosaa, sa strane
konzole):

dop w
F
P
n
, 2
2
(3.223)
gde su F
w1,dop
i F
w2,dop
nosivost zavrtnjeva serije 1 i 1, odnosno 2 i 2 u smiuem spoju.
Zavrtnjevi serije 1 i 1 rade kao dvoseni, a zavrtnjeva serije 2 i 2 se pri ovakvom
proraunu tretiraju kao jednoseni. Kao to moe da se zakljui sa slike 3.79, jedan broj
zavrtnjeva istovremeno radi i u sklopu serije 2 i u sklopu serije 2. U tim zavrtnjevima se
javlja maksimalna smiua sila:
2
1
2
max ,
n
V
n
P
F
V
+
(3.224)
gde su
2
n i
2
n usvojen broj zavrtnjeva serija 2 i 2 (
2 2
n n i
2 2
n n ). Meutim, zavrtnjevi
koji istovremeno rade u sastavu serije 2 i 2 su dvoseni, pa je njihova nosivost vea.
Slika 3.78 - Veza u zavarenoj izradi bez kontinuitet lamele
Slika 3.79 - Veza konzole pod uglom
Veza poprenog mostovskog nosaa za glavni nosa takoe predstavlja vezu pod ug-
lom (Slika 3.80). Da bi se umanjilo torziono uvijanje glavnog nosaa usled oslonakog
momenta poprenog nosaa, predvia se ugaoni lim (krilce). Zavrtnjevi serije a koji su
smeteni na rebru poprenog nosaa i krilcu prenose reakciju poprenog nosaa V i mo-
ment ekscentriciteta M
e
=Ve, gde je e rastojanje od linije zavrtnjeva serije a do rebra glav-
nog nosaa. Zavrtnjevi serije b i c (slika 3.80b) su napregnuti rezultantom sila u zavrtnje-
vima serije a koji su smeteni na krilcu (
4 , 3 , 2 , 1 ,
i , ,
a a a a
F F F F ), kao to je prikazano na slici
3.80b. Kako u optem sluaju ova sila ne deluje u teitu zavrtnjeva serije b, odnosno c,
ovi zavrtnjevi su napregnuti i momentom ekscentriciteta:
b b
e R M (3.225)
c c
e R M (3.226)
gde je R rezultanta sila u zavrtnjevima serije a koji se nalaze na krilcu, a e
b
i e
c
odgova-
rajui ekscentriciteti (slika 3.80b).
Slika 3.80 - Veza podunog sa glavnim nosaem
Kao to se vidi sa slike 3.81 zavrtnjevi serije b su napregnuti sa dve smiue kompo-
nente: horizontalnom ( cos R H
b
) i vertikalnom ( sin R V
b
) i momentom savija-
nja (
b b
e R M ). Sila u najoptereenijem zavrtnju je:
( )
2
, ,
2
, max , b M b V b H R
F F F F + + (3.227)
gde su:
b
b H
n
R
F
cos
,

(3.228)
b
b V
n
R
F
sin
,

(3.229)
2
,
i
n b
b M
h
h e R
F (3.230)
a
b
n je broj zavrtnjeva serije b. Maksimalna sila odreena prema izrazu (3.227) u zavrt-
njevima serije b, treba da bude manja od nosivosti zavrtnja u smiuem spoju F
dop
.
Zavrtnjevi serije c su napregnuti na smicanje i zatezanje u pravcu vrata (upanje). Smi-
canje izaziva horizontalna komponenta
b c
H H , a zatezanje vertikalna komponenta
b c
V V i moment ekscentriciteta
c c
e R M . Najvea sila zatezanja je u krajnjem zavrt-
nju (slika 3.81) i iznosi:
2
1 sin
max ,

+
h
e R
n
R
F
c
c
t

(3.231)
gde su:
n
c
broj zavrtnjeva serije c,
h
c
rastojanje izmeu najudaljenijih zavrtnjeva serije c (slika 3.81).
Najoptereeniji zavrtanj serije c treba kontolisati na kombinovano naprezanje usled
dejstva sile zatezanja (3.231) i smicanja (
c c V
n H F / )
Slika 3.81 - Naprezanje zavrtnjeva serije b i c
Potrebno je napomenuti i to da su zavrtnjevi serije b dvoseni za razliku od zavrtnjeva
serije c koji su jednoseni, ali su postavljeni sa obe strane noice popreog nosaa, pa ih
ima vie.
Osim ovakvih veza, koje su u potpunosti ostvarene pomou zavrtnjeva, veza poprenog
sa glavnim nosaem moe da se izvede i zavarivanjem (slika 3.82). Zavarivanje se vri u
radionici kako bi se ostvarili avovi to boljeg kvaliteta, a zbog ogranienog kapaciteta
transporta treba predvideti montane nastavke, neposredno uz glavni nosa, kako bi napre-
zanja na savijanje bila to manja (M
e
=Ve). Glavni nosa se, dakle, transportuje sa prik-
ljunim delom poprenog nosaa koji je zavaren u radionici, pa se na montai povezuje sa
poprenim nosaima pomou klasinih montanih nastavaka sa podvezicama.
Proraun radionikog nastavka u zavarenoj izradi sastoji se u sledeem:
dop w
w
A
V
V
,

II
(3.232)
gde je
w
A povrina ugaonih avova ( 2a A
w
).
Montani nastavak se rauna i izvodi kao nastavak nosaa sa transverzalnom silom V i
momentom savijanja M
e
=Ve. Pri tom treba istai da gornja, pritisnuta podvezica mora da
se zasee kako bi mogla da se postavi preko ukruenja. Za dimenzionisanje podvezice je
merodavan neto presek II-II (slika 3.82b), pa potrebna debljina podvezice treba da se odre-
di na osnovu sledeeg izraza:
) (
/

b
h M
t
dop
e
p
(3.233)
gde je A irina zasecanja (slika 3.82b), koja zavisi od debljine ukruenja i uglavnom iznosi
20 mm.
Slika 3.82 - Veza poprenog sa glavnim nosaem u zavarenoj izradi
4.3.2 Krute veze sa eonim ploama i prednapregnutim visokovrednim
zavrtnjevima
Pojavom visokovrednih zavrtnjeva i njihovom sve veom upotrebom, koja je zasnova-
na na teorijskim i eksperimentalnim istraivanjima, otvorene su mogunosti za primenu
novih tipova veza. Jedna od veza koja se zasniva na pogodnostima koje pruaju prednap-
regnuti visokovredni zavrtnjevi je i kruta veza sa eonom ploom. Prednosti ove veze su u
jednostavnoj izradi i montai. Neki od primera primene veze sa eonom ploom su prika-
zani na slici 3.83.
Kao to se vidi sa slike 3.83 veze sa eonom ploom se koriste za veze nosaa sa stu-
bom (slika 3.83a,b), za konstruisanje montanih nastavaka nosaa (slika 3.84c) i za veze
nosaa pod uglom (slika 3.83d). Meutim, primena veza sa eonom ploom nije neograni-
ena. Na osnovu rezultata ispitivanja ovih veza stvoren je svojevrstan katalog sa propisa-
nim nainom njihovog izvoenja i uputstvima za proraun. U tom smislu propisuju se sle-
dei zahtevi koji predstavljaju ograniavajui faktor za njihovu primenu:
a) optereenja su preteno mirna,
b) nosa i eona ploa su izraeni od elika sa
2
kN/cm 0 , 24
y
f ,
c) nosa je I poprenog preseka sa odnosom 15 , 0 / I I
w
(
w
I je moment inercije reb-
ra; I je moment inercije celog preseka),
d) zavrtnjevi su klase vrstoe 10.9 i pritegnuti su punom silom prednaprezanja.
Slika 3.83 - Krute veze sa eonom ploom
Konstrukcije u zgradarstvu uglavnom zadovoljavaju sve postavljene zahteve, pa su u
okviru njih veze sa eonom ploom nale svoju najeu primenu. Pri proraunu ovakvih
veza moraju se kontrolisati svi elementi i spojevi neophodni za prenos sila, dakle:
a) noica stuba kao prikljuna povrina,
b) zavrtnjevi za vezu eone ploe sa prikljunom povrinom,
c) eona ploa,
d) zavarena, radionika veza eone ploe sa nosaem.
4.3.2.1 Proraun i konstrukcijsko oblikovanje noice stuba
(prikljune povrine)
Moment savijanja koji deluje na mestu veze moe da se razloi na spreg sila. Sila zate-
zanja N
t
prenosi se pomou zavrtnjeva smetenih uz zategnutu noicu, a sila pritiska N
c
di-
rektnim kontaktom (slika 3.84).
Noica stuba je, osim globalnih uticaja (sila pritiska i moment savijanja u stubu), opte-
reena i lokalnim uticajima savijanja. Na slici 3.85 su prikazane deformacija noice stuba
na mestu veze za sluaj neukruenog (a) i ukruenog rebra (b). Ispitivanja nosivosti ovak-
vih veza pokazala su, meutim, da dodatno lokalno naprezanje koje proistie od spoja sa
nosaem ne utie osetno na graninu nosivost noice. Takoe je zakljueno da tanje noice
stuba prouzrokuju poveanje deformabilnosti veze. Debljina noice stuba na mestu veze
zavisi od prenika zavrtnjeva i tipa veze i usvaja se na osnovu tabele 3.6.
Kada je jedna noica stuba manja od propisane u tabeli 3.6 moraju se preduzeti sledee
konstruktivne mere:
a) ako je rebro stuba neukrueno, u oblasti noice nosaa zavaruju se ukruenja ime
se smanjuje potrebna debljina noice (tabela 3.6 i slika 3.85b);
b) ako je rebro stuba ukrueno, postavljaju se kontra ploice (slika 3.86), ukoliko nisu
zadovoljeni naponski uslovi. Poeljno je da njihove dimenzije budu to vee, s tim
da se vodi rauna o mogunosti postavljanja ugaonog ava na ukruenju a
f
i mogu-
nostima izvoenja ugaonih avova
1
a za njihovu vezu sa noicom stuba. Minimal-
na debljina kontra ploice t
s
ne bi trebalo da bude manja od debljine eone ploe.
Slika 3.84 - Sile na mestu veze sa eonom ploom
Slika 3.85 - Deformacija noice u zoni veze
I pored ovih mera debljina noice stuba ne sme da bude manja od polovine debljine
eone ploe ( 2 /
p
t t ).
Ukoliko rebro stuba nije ojaano ukruenjima, mora da se dokae nosivost i stabilnost
smiueg polja rebra stuba. Jugoslovenski propisi ne predviaju ovakve veze, bez ukrue-
nja u pravcu noica grede. Evrokod 3 detaljno analizira ponaanje ovakvih veza i daje ana-
litike izraze za njihov proraun. Ukoliko nisu zadovoljeni naponski uslovi vri se ojaa-
nje rebra stuba. Meutim, treba biti vrlo obazriv pri primeni reenja bez ukruenja stuba i
primenjivati ih samo kada za to postoje opravdani razlozi.
Tabela 3.6 - Minimalne debljine noice stuba
Tip veze Debljina noice t
A1 0,80d
A2 1,00d
B1 1,00d
B2 1,25d
A1 1,10d
A2 1,40d
B1 1,00d
B2 1,30d
Slika 3.86 - Dimenzije kontra ploica
4.3.2.2 Proraun zavrtnjeva za vezu eone ploe
Proraun visokovrednih zavrtnjeva za vezu eone ploe zavisi od tipa eone ploe. Ju-
goslovenski standard (JUS U.E7.140/1985) definie etiri tipa eonih ploa koje su svrsta-
ne u dve grupe:
1) grupa A - eone ploe sa prepustom (slika 3.87a):
A1 sa dva reda zavrtnjeva,
A2 sa etiri reda zavrtnjeva.
2) grupa B - eone ploe bez prepusta (slika 3.87b):
B1 sa dva reda zavrtnjeva,
B2 sa etiri reda zavrtnjeva.
Slika 3.87 - Karakteristini tipovi eonih ploa
U tabeli 3.7 prikazane su najvanije geometrijske karakteristike za sva etiri tipa eo-
nih ploa.
Tabela 3.7 - Geometrijske karakteristike eonih ploa
u a
1
e
1
e
2
w
1
w
2
w
3
mm mm mm mm mm mm mm
M16 30 25 70 (80) 40 25
M20 40 30 90 (100) 45 30
M24 50 35 110 (120) 55 35
M27 60 40 130 (140) 65 40
M30
10 za h<200mm
20 za 200<h<400
30 za h>400mm
60 45
2a
1
+t
f
1+A
0<A<4mm
130 (140) 70 45
NAPOMENE:
(1) Vrednosti u zagradama se odnose na nosae sa debljinom rebra veom od 10 mm.
(2) A je dodatak za zaokruivanje na 5 mm.
Prednosti veza sa preputenim eonim ploama se ogledaju u veoj nosivosti i manjoj
deformabilnosti veze. One, ako su pravilno konstruisane i ukruene, pri punom momentu
nosivosti dostiu skoro istu krutost kao i sam nosa. Veze sa eonim ploama bez prepusta
imaju manju nosivost i krutost. Kao to se vidi sa slike 3.87, jedna veza sa preputenom
eonom ploom moe, u sluaju da se javljaju momenti savijanja alternativnog znaka, da
se ponaa kao eona ploa bez prepusta.
Evrokod 3 u svom aneksu J detaljno obrauje proraun nosivosti veza greda-stub sa
eonim ploama. Pored analize nosivosti, dati su izrazi za odreivanje krutosti ovakvih ve-
za. Takoe su dati i kriterijumi na osnovu kojih se veze sa eonim ploama u zavisnosti od
svoje krutosti, svrstvaju u krute ili polukrute. U sluaju polukrutih veza proraunskim mo-
delom treba uzeti u obzir uticaj krutosti veze na preraspodelu statikih uticaja.
Moment savijanja M koji se usled spoljanjeg optereenja javlja na mestu veze moe
da se razloi na spreg sila. Sila zatezanja N
t
koja napree visokovredne zavrtnjeve uz za-
tegnutu noicu, data je izrazom:
h
M
N
t
(3.234)
gde je h krak unutranjih sila, koji moe da se odredi na sledei nain:

B. grupu za 2 /
A grupu za
2 f
f
t a h
t h
h (3.235)
Sila F
t
koja deluje na jedan zavrtanj dobija se u zavisnosti od tipa veze prema izrazima
datim u tabeli 3.8.
Tabela 3.8 - Sile zatezanja u zavrtnjevima
Grupa Tip 1 Tip 2
A
h
M N
F
t
t

4 4 ( ) h
M N N
F
t t
t

+
2 , 7 2 , 7 4 8 , 0 4
B
h
M N
F
t
t

2 2 ( ) h
M N N
F
t t
t

+
6 , 3 6 , 3 2 8 , 0 2
Iz izraza datih u tabeli 3.8 moe da se uoi da se kod veza tipa A1 i B1 pretpostavlja
ravnomerna raspodela sila na sve zavrtnjeve smetene uz zategnutu noicu. Meutim, kod
veze tipa A2 i B2 ovakva pretpostavka ne vai, ve se, zbog vee deformabilnosti spolja-
njeg dela eone ploe, redukuje nosivost spoljanjih zavrtnjeva na 80%. Sila zatezanja u
pravcu ose zavrtnja, sraunata prema izrazima iz tabele 3.8 mora da zadovolji sledei
uslov:
p dop t t
F F F
3 ,
(3.236)
gde je F
t,dop
nosivost prednapregnutog visokovrednog zavrtnja na zatezanje (videti poglav-
lje 2, izraz (2.39) i tabelu 2.20).
Sila pritiska N
c
se prenosi direktnim kontaktom u zoni pritisnute noice. Zavrtnjevi
smeteni u pritisnutoj zoni ne uestvuju u prijemu momenta savijanja ve im se poverava
samo transverzalna sila V, pa treba da bude zadovoljen sledei uslov:
dop s
c
v
F
n
V
F
,
(3.237)
gde je F
s,dop
nosivost zavrtnja na proklizavanje (videti poglavlje 2, izraz (2.33)), a
c
n broj
zavrtnjeva uz pritisnutu noicu (
c
n =2 za veze tipa A1 i B1, odnosno
c
n =4 za veze tipa
A2 i B2).
Ukoliko se u toku eksploatacije na mestu veze javlja momenat savijanja suprotnog zna-
ka ( ) M , zavrtnjevi u donjoj zoni moraju da budu sposobni da prihvate silu zatazanja N
t
,
koja se odreuje kao kod eonih ploa grupe B, pa moraju da se dimenzioniu i na zate-
zanje.
4.3.2.3 Dimenzionisanje eonih ploa
Kao to je ve pomenuto postoje dve vrste eonih ploa (grupa A i grupa B). One se
meusobno razlikuju, ne samo po geometrijskom obliku, ve i po ponaanju pod dejstvom
optereenja.
Proraun eonih ploa sa prepustom
Na osnovu deformacija preputene eone ploe pri graninom optereenju (slika
3.88a), definisan je i proraunski model (slika 3.88b). Sila zatezanja se iz noice preko
ugaonih avova prenosi na eonu plou. Ukupna sila N
t
se, dakle, deli na dve podjednake
sile N
t
/ 2 koje deluju u teitu ugaonih avova. Kako je elastina linija eone ploe pribli-
no horizontalna na mestu unoenja sile, pretpostavlja se da je tu ostvareno ukljetenje (sli-
ka 3.88b). Na osnovu deformisanog oblika eone ploe vidi se da se na gornjoj ivici eone
ploe, na mestu dodira sa prikljunom povrinom, usled efekta poluge, javlja sila Q.
Na osnovu ovakvog proraunskog modela (slika 3.88b) mogu da se napiu uslovi rav-
notee:
0 H = 0 0,5 +
t t
F n N Q (3.238)
0
II II

M = 0
II 3
M c Q (3.239)
0
I I

M = 0 0,5 -
II I 1
+ + M M c N
t
(3.240)
gde su:
) (
4
1
3
2
1 1 p u f
t D a a c + (3.241)
1 3
e c (3.242)
II
M M i
I
momenati savijanja u presecima I-I i II-II,
n broj zavrtnjeva u jednom horizontalnom redu,
f
a raunska debljina ugaonog ava,
D
u
prenik podlone ploice,
p
t debljina eone ploe.
Granina nosivost na savijanje preseka I-I i II-II, pri punoj plastifikaciji poprenog pre-
seka, definisana je sledeim izrazima:
y
p p
pl
f
t b
M

4
1 , 1
2
I ,
(3.243)
y
p p
pl
f
t d n b
M

4
) (
1 , 1
2
0
II ,
(3.244)
gde su
p p
b t i irina i debljina eone ploe , a
0
d prenik rupe za zavrtnjeve.
Slika 3.88 - Deformacije i proraunski model eone ploe sa prepustom
Uveanje momenta nosivosti faktorom 1,1 tumai se kao posledica oslonakog uticaja
spreenih bonih deformacija. Treba napomenuti da se prema naim propisima ne uzima u
obzir interaktivno dejstvo savijanja i smicanja. Prema nekim inostranim propisima (npr.
SIA 161) uticaj smicanja na smanjenje granine nosivosti eone ploe na savijanje uzima
se preko redukovane granice razvlaenja:
2 2
,
3
y red y
f f (3.245)
gde je r smiui napon u eonoj ploi na mestu posmatranog preseka. Granini momenti
plastinosti dobijaju se na osnovu izraza (3.243) i (3.244) u kojima se f
y
zamenjuje sa re-
dukovanom vrednou f
y,red
.
Kada se u treu jednainu uslova ravnotee (3.240) umesto
II I
i M M uvrste
II , I ,
i
pl pl
M M podeljeni koeficijentom sigurnosti ( = 1,5 za osnovno, odnosno = 1,33
za osnovno + dopunsko optereenje):
II , I ,
II I
pl pl
M M
M M
+
+ (3.246)
dobija se kvadratna jednaina po nepoznatoj debljini eone ploe t
p
:
0
2
+ + C t B t A
p p
(3.247)
gde su:
( )
y p
f d n b A
0
2
4
1 , 1
(3.248)
8
t
N
B (3.249)
(
(
,
\
,
,
(
j

4 3
2
2
1
u
f
t
D
a a
N
C . (3.250)
Kada se odredi debljina ploe t
p
, onda iz druge jednaine uslova ravnotee (3.239) mo-
e da se odredi kontaktna sila Q:
3
II ,
c
M
Q
pl
(3.251)
koja ne sme da bude vea od granine nosivosti eone ploe na smicanje:
3
y
p p pl
f
b t V Q (3.252)
Konano, iz prve jednaine uslova ravnotee (3.238), uz poznatu vrednost kontaktne
sile Q, moe se odrediti sila u zavrtnjevima:
F
t
=(Q+0,5N
t
)/n (3.253)
Proraun eonih ploa bez prepusta
Proraunski model eone ploe bez prepusta i njena deformacija u zoni zategnute noi-
ce prikazani su na slici 3.89. Deformacije eone ploe na mestu prikljuka zategnute noi-
ce su znatno vee nego kod preputene eone ploe (slika 3.85b). Smatra se da na mestu
veze eone ploe sa zategnutom noicom grede obostrani ugaoni avovi obezbeuju kru-
tost, dovoljnu za formiranje krutog ugla, pa se za statiki model moe uzeti konzolni nosa
u obliku irilinog slova (slika 3.89). Ukljetenje se nalazi na zategnutoj noici grednog
nosaa neposredno iza ugaonih avova (presek I-I). Kao i kod preputenih eonih ploa
javlja se kontaktna sila Q. Uslovi ravnotee u ovom sluaju mogu da se napiu u sledeem
obliku:
0 H = 0 + Q F n N
t t
(3.254)
0
gore
II II

M = ( ) 0
II I 1
+ M M c N
t
(3.255)
0
dole
II II

M = 0
II 3
M c Q (3.256)
gde su:
2 4
2 1
p
u
f
t
D
t a c (3.257)
p
u
t
D
c +
2
3
(3.258)
t
f
debljina zategnute noice grednog nosaa,
2
a rastojanje od gornje ivice zategnute noice do teita zavrtnjeva.
Slika 3.89 - Proraunski model i geometrija eone ploe bez prepusta
Granina nosivost preseka II-II na savijanje moe da se odredi, kao i kod preputene
eone ploe, na osnovu izraza (3.244), dok je nosivost preseka I-I redukovana usled
dejstva aksijalne sile zatezanja N
t
, koja se javlja u noici i moe da se odredi na osnovu
sledeeg izraza:
y
y f f
t
f f
pl
f
f t b
N
t b
M
]
]
]
]
,
,
,
(
(
,
\
,
,
(
j

2
2
I ,
1
4
1 , 1 (3.259)
gde su
f
b i t
f
irina, odnosno debljina zategnute noice nosaa.
Zamenom vrednosti /
I , pl
M i /
II , pl
M u drugu jednainu uslova ravnotee (3.255),
umesto
I
M i
II
M dobija se kvadratna jednaina po nepoznatoj debljini ploe t
p
:
0
2
+ + C t B t A
p p
(3.260)
gde su:
( )
y p
f d n b A

0
4
1 , 1
(3.261)
2
t
N
B (3.262)
I ,
2
4
pl
u
f t
M
D
t a N C
(
,
\
,
(
j
(3.263)
Reavanjem jednaine (3.260) dobija se potrebna debljina eone ploe t
p
. Kao i u slu-
aju preputene ploe, kada se usvoji vrednost za debljinu eone ploe, mogu se na osnovu
tree i prve jednaine ravnotee odrediti kontaktna sila Q i sila zatezanja u zavrtnju N
t
, ko-
je moraju zadovoljiti propisane uslove (kao kod preputene eone ploe).
Optimalni odnos izmeu debljine eone ploe i prenika zavrtnjeva je kada eona plo-
a i zavrtnjevi imaju priblino istu graninu nosivost, odnosno kada pri graninom optere-
enju dolazi do istovremenog loma eone ploe i zavrtnjeva.
Na osnovu ispitivanja granine nosivosti ovakvih veza dolo se do odnosa koji omogu-
ava optimalnu iskorienost veze. Vrednosti debljine eone ploe u funkciji prenika za-
vrtnja i tipa veze date su u tabeli 3.9.
Tabela 3.9 - Debljine eonih ploa u funkciji prenika zavrtnja
Tip veze Debljina eone ploe
d
p
A1 1,00d
A2 1,25d
B1 1,50d
B2 1,70d
NAPOMENE:
(1) Debljinu eone ploe d
p
zaokruiti na parne milimetre.
(2) Kod eonih ploa tipa A1 i A2, ukoliko su zavarene K avom, debljinu ploe
poveati za 10 mm.
(3) Sa d je oznaen prenik zavrtnja.
4.3.2.4 Proraun avova za vezu nosaa sa eonom ploom
Veza eone ploe sa nosaem ostvaruje se pomou ugaonih avova (slika 3.90). Pret-
postavlja se da se celokupna transverzalna sila prenosi pomou ugaonih avova na rebru
nosaa, a unutranje sile zatezanja odnosno pritiska N
t
i N
c
, nastale razlaganjem spolja-
njeg momenta M, preko ugaonih avova na noicama nosaa. Pokazalo se da obostrani
ugaoni avovi za vezu zategnute noice sa eonom ploom izazivaju povoljniji tok sila od
sueonih K avova, jer se sila zatezanja N
t
prenosi preko vee povrine. Na osnovu ispiti-
vanja veza valjanih profila sa eonom ploom dolo se do zakljuka da ugaoni avovi ija
je debljina
f f
t a 5 , 0 imaju istu graninu nosivost kao i zategnuta noica, pa nije potre-
ban njihov poseban proraun. Ovo se isto moe oekivati i kod zavarenih profila ije su di-
menzije sline valjanim.
Slika 3.90 - Veze zategnute noice sa eonom ploom
Proraun ugaonih avova na rebru nosaa moe se izvesti na osnovu sledeeg izraza:
dop w
w w
a
V
V
,
2

II
(3.264)
I za ugaone avove na rebru nosaa nije potreban poseban proraun, ako je 2 /
w w
t a ,
jer je njihova nosivost jednaka nosivosti rebra.

Metalne

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Metalne

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

3

podvezica obostranih aju slu u 6 0

(2.34) zavrtnjeve dne visokovre nute prednapreg upasovane za

HEM) i HEB (HEA, profile - H za valjane 875 , 0

Otporni moment poprenog preseka - W

NAPOMENA: Sve oznake su u skladu sa slikom 3.40

za horizontalne avove (3.177)

u horizontalnim avovima. (3.195)

You might also like