Visoka tehnika kola strukovnih studija

Novi Beograd, Zorana inia 152/

Seminarski rad
Tema :

Elektrini luk u postupcima varenja

Profesor :
Student :

Karastojkovi Zoran
Gua Milan 59C/2014

Elektrini luk je elektrini proboj gasa, koji rezultuje u stvaranju plazme i elektrinoj
provodljivosti gasa ili vazduha, koji su u normalnim uslovima izolatori. Za elektrini luk
su potrebni manji naponi nego kod recimo tinjanja kod lampi i katodnih cevi.

Elektrini luk izmeu dve electrode

Istorijske injenice
Elektrini luk je prvi opisao 1802. ruski naunik Vasilij V. Petrov. Britanac Humfri Dejvi je
demonstrirao elektrini luk provoenjem elektrine struje kroz dve ugljenine elektrode,
koje je primakao vrlo blizu

Pregled:
Elektrini luk se javlja izmeu dve elektrode (obino napraljene od volframa ili
ugljenika), izmeu kojih se nalazi neki gas, pri emu se stvaraju vrlo visoke
temperature. Elektrini luk je stalno elektrino pranjenje elektroda, dok se kod trenutog
pranjenja javlja iskrenje. Elektrini luk se moe stvoriti kod jednosmerne i
kod naizmenine elektrine struje. Kod naizmenine struje zapravo dolazi do pranjenja
svakih pola ciklusa. On se razlikuje od elektrinog pranjenja kod lampi i katodnih cevi,
zato to je gustina struje veoma velika, i pad napona na luku je relativno mali. Gustina
struje na katodi moe biti do 1 000 000 A po kvadratnom centimetru.
Elektrini luk nema linearan odnos izmeu jaine struje i napona. Kada je jednom
elektrini luk uspostavljen (sa izbijanjem elektrona ili sa dodirom elektroda), pojaana
jaina struje rezultuje smanjenjem napona izmeu elektroda. Budui da vlada negativan
otpor, jaina struje postaje sve jaa to znai da u strujnom krugu treba postaviti
dodatne otpore (elektrina impedansa), da bi se odrao stabilan elektrini luk.

Pr.1 Elektrini luk na koleseku vozova

Pr.2 Elektrini luk izmeu dve ice

Primena:
U praksi, elektrini luk se koristi kod zavarivanja, rezanja plazmom, elektrootpornih
maina, elektrolunih lampi kod bioskopskih projektora, itd.Elektrolune pei se koriste
kod proizvodnje elika. Slino tome on se koristi kod dobijanja kalcijevog karbida
(CaC2), kod kojeg je potrebna velika koliina energije (otprilike 2500 C), jer je to
endotermna reakcija.
Elektrini luk se koristi kod niskopritisnih svetiljki, kao to su fluorescentne lampe, uline
svetiljke sa natrijumom ili ivom, i kod blica za kamere.

Elektrini luk kod zavarivanja

Elektrini luk, uopteno, moe se smatrati jednim gasovitim provodnikom

elektrine struje, u kojemu se elektrina energija pretvara u toplotnu
energiju. U sluaju zavarivanja taljenjem, dobijena toplota mora biti dovoljna
za omoguavanje lokalnog topljenja osnovnog i, po potrebi, dodatnog
metala. Temperature u elektrinom luku kreu se od 4000 C do 6000 C,
dok su za gasni plamen u rasponu od 2.000 C do 3500 C. Temperature
kod elektronskog ili laserskog snopa dostiu vie stotina hiljada, pa i milion
stepeni Celzijusa, to za praksu nema posebno znaenje. Danas je elektrini
luk postao jedan izuzetno znaajan izvor toplote, neto vee gustine
energije, korien kod mnogih postupaka zavarivanja taljenjem. Kod toga,
elektrini je luk izvor viestrukog zraenja (npr. Ultraljubiasto zraenje), isto
tako kao i izvor toplote.

Elektrini luk kod elektrolunog zavarivanja

Temperatura kod elektrinog luka

Kod elektrinog luka postoje dva razliita procesa prenoenja toplote. Prvi je
toplota koja se prenosi od izvora toplote na povrinu osnovnog metala tj. Na
mesto zavarivanja, au sluaju elektrinog luka to je praktiki unos energije
elektrinog luka. Drugi je toplota koja se odvodi kroz osnovni metal, od
mesta delovanja elektrinog luka prema hladnijim zonama osnovnog metala.
Efikasnost 1 zavarivakog izvora toplote zavisi od gustine energije izvora i
to slabijoj provodljivosti toplote osnovnog metala, a ne toliko o
temperaturnim vrednostima.
S obzirom na vrstu struje zavarivanja razlikujemo: elektrini luk jednosmerne
struje zavarivanja (kada se vri odabir polariteta i on je za vreme zavarivanja
nepromenjen), elektrini luk naizmenine struje zavarivanja (kada se
polaritet menja u skladu sa frekvenciji koritene elektrine struje), te
pulsirajui elektrini luk ( kada se sistematski menja jaina struje
zavarivanja).

Jonizacija prostora elektrinog luka

S obzirom da se u sluaju zavarivakog elektrinog luka, izbijanje naboja
zbiva u jednom ogranienom, slabo elektrino provodljive vazdunom
prostoru, izmeu vrha elektrode i povrine zavarivanog metala, taj se prostor
mora ionizirati i uiniti provodljivim za elektrinu struju. Gasovi mogu postati
elektrino provodljive samo kada ukljuuju elektrino nabijene estice,
odnosno kada postoji jedna dovoljno ionizirana smesa gasova i para.
Jonizacija vazdunog prostora moe se postii na nekoliko naina:
sudaranjem estica, dejstvom toplote ili delovanjem svetlosti (fotoionizacija).
Delovanjem napona na slobodne elektrone dolazi do velikog broja sudara sa
ostalim atomima u tom prostoru, te do izbijanja elektrona iz spoljnih ljuski
atoma i dodatnog pojaavanja ukupnog strujanja elektrona. Atomi, koji su
prilikom sudara izgubili deo svojih elektrona, postaju pozitivno naelektrisane
estice ili joni. Neutralni atomi, od kojih sudarima nastaju joni, mogu se u
prostor elektrinog luka uneti sagorevanjem obloge elektrode ili zatitnog
praka, te dovoenjem zatitnog gasa.
Da bi dolo do jonizacije, potrebno je utroiti odreenu koliinu energije. Ta
se energija naziva izlaznom energijom ili potencijalom jonizacije, a zavisi o
grai samih atoma i razliita je za svaki pojedini hemijski element. Potencijal
jonizacije predstavlja odnos potrebnog rada, izraenog u dulima (J), za
izbijanje 1 elektrona iz atoma neke materije i, s druge strane, samog naboja

tog elektrona, u kulonima (C). Prvi potencijal jonizacije odgovara izbijanju

elektrona iz spoljanje ljuske atoma i, stoga, slabiji je od ostalih veza sa
jezgrom atoma. Izbijanje sledeih elektrona, koji su blie jezgri atoma i jae
su s njom vezani, zahteva veu koliinu rada. Najnii potencijal jonizacije
imaju pare cezijuma (3,86 V), kalijuma (4,32 V) i natrijuma (5,12 V), zatim
barijum (5,19 V), berilijum (5,21 V), litijum (5, 37 V), i drugi. Dodavanjem tih
elemenata u oblogu elektrode ili u praak za zavarivanje, pojaava se
jonizacija prostora, as time poboljava i stabilnost elektrinog luka.
Nivo dostignute ioniziranosti nekog prostora okarakterisana je stepenom
jonizacije, tj. Odnosom broja elektrino nabijenih estica prema ukupnom
broju estica koje se mogu ionizirati u odredenom prostoru. Ioniziranost raste
u zavisnosti od temperature, a kod potpune ioniziranosti taj se stepen
jonizacije oznaava indeksom 1,0 ili 100%.

Uspostavljanje elektrinog luka

Postoje tri osnovna naina uspostavljanja zavarivakog elektrinog luka i to:
kratkim spajanjem, visokonaponskim impulsima, te pomonim elektrinim
lukom. Na mestima trenutno najmanjeg otpora nastaju aktivne mrlje, koje
predstavljaju mesta najjaeg zagrijanja, odnosno topljenja na vrhu metalne
jezgra elektrode. Istovremeno, na povrini zavarivanog metala, na mestu
delovanja elektrinog luka, pojavie se krater delimino ispunjen nastalom
Talinu. Duina elektrinog luka priblino je jednaka 0,7-1,0 prenika elektrode
odnosno, najee, 3-5 mm. Napon struje u elektrinom luku naraste do
vrednosti koja odgovara duini uspostavljenog elektrinog luka, a kree se u
rasponu 14-26 V.

Korienje visokonaponskih impulsa za uspostavljanje elektrinog luka

najee je kod zavarivanja TIG postupkom. Zbog zatite zavarivaa od
visokog napona, takvi su impulsi vrlo visoke frekvencije i odmah nakon
uspostavljanja elektrinog luka, iskljuuje se njihov izvor.
Kod pojedinih se postupaka zavarivanja, koristi 1 pomoni elektrini luk
izmeu vrha netaljive elektrode, uobiajeno katode i metalne mlaznice
ureaja kao anode. Zavarivaki se elektrini luk, u tom sluaju, uspostavlja
pribliavanjem vrha elektrode povrini zavarivanog metala, pri emu se
inicijalni elektrini luk sa mlaznice ureaja prenosi u prostor izmeu vrha
elektrode i samog mesta zavarivanja na povrini metala.

Uspostavljanje zavarivakog elektrinog luka kratkim spajanjem

Zavarivaki elektrini luk

Magnetno uklanjanje elektrinog luka usled induciranog magnetnog polja

Elektrini luk istosmerne struje

Elektrini luk istosmerne struje ostvaruje se vezivanjem elektrode i zavarivanog metalne
na jedan izvor jednosmerne struje zavarivanja, na primer. ispravlja, ali potreba da
izabere odgovarajui polaritet:
* direktna ili direktna polaritet: elektroda negativan, tj. (-) Terminal (katoda) i Zavarena
metalna u pozitivan tj. (+) Terminal (anoda),
* obrnuti polaritet: zavarivanje metala u negativan tj. (-) Terminal (katoda) i pozitivna
elektroda tj. (+) Terminal (anoda),
Tokom varenja anode su uvek vie zagreva od katode. Stoga, obrnuti polaritet redovno
koristi u zavarivanju metala koji su osetljivi u iznosu od unesene toplote, na primer.
nerajueg elika, visoka ugljen elik, livenog gvoa, itd

Elektrini luk izmenine struje

Elektrini luk naizmenine struje ostvaruje se vezivanjem elektrode i
zavarivanog metal na jedan izvor naizmenine struje zavarivanje, na primer.
transformator. Kada zavarivanje naizmeninu struju, napon i struja ciklino
menjaju svoju vrednost i polaritet, i jedan bod vrednost jednaka nuli. Da se
ponovo uspostavi luk, zahteva vii napon od potrebnih da zadri port, i da
vei napon puls se zove da se ponovo uspostavi luk.

Magnetno otklanjanje elektrinog luka

Uticaj magnetizma na elektrini luk moe tokom varenja stvarati odreene
potekoe, i to: otklanjanje elektrinog luka od eljenog smera, rubovi
zavarivanih delova se ne tale jednako, ne protaljuje se dovoljno koren i
uopteno, znatno oteava izvodenje postupka zavarivanja. Uticaj magnetnog
polja na elektrini luk odreen je Lorentzovom silom, koja je proporcionalna
jaine struje, pri emu se elektrini luk ponaa kao jedan fleksibilan
provodnik. Magnetno se polje prstenasto zatvara oko svakog provodnika kroz
kojeg tee elektrina struja, pa isto tako i oko zavarivakog elektrinog luka.
Zbog razlika u gustini magnetnog polja dolazi do otklanjanja ili tzv. duvanja
elektrinog luka. Magnetske su silnice zbijenije na unutranjoj strani
zakrivljenja toka struje, a vie su razreene sa spoljne strane zakrivljenja

toka. Reavanje elektrinog luka je suprotno od mesta prikljuka zavarivanog

metala, dok je veliina otklona proporcionalna jaine samog polja.
Otklon elektrinog luka u smeru napredovanja zavarivanja tj. Otklon
unapred, rezultira sa jednolinim i lepim izgledom zavara, koji uz to moe
biti iri, a bez ugorina i kod veih brzina zavarivanja, ali s manjom dubinom
penetriranju. Takva kontrolisana plitka penetracija i povoljnije otklanjanje
elektrinog luka unapred, imaju primenu naroito kod zavarivanja tanjih
delova. Kod otklona elektrinog luka unazad, javljaju se vea ugaranja i
zadebljanja zavara, pa se ree koristi u praktinom zavarivanju. Ivice
zavarivanih delova takoe deluju na otklanjanje elektrinog luka, pa
zavarivanje poetka i kraja spoja moe stvarati odreene potekoe. Da bi se
smanjilo delovanje otklona elektrinog luka, za vreme izvoenja zavarivanja
mora se odgovarajue podeavati nagib elektrode.
Dobrim odabirom mesta prikljuka na zavarivanim delovima, odnosno
njihovim rasporedom, moe se znatno smanjiti uticaj otklona elektrinog luka
prilikom zavarivanja jednosmernom strujom. Kod zavarivanja naizmeninom
strujom, magnetski je uinak bitno smanjen, a najvie zbog vrtlonih struja
indukovanih u zavarivanom spoju. Elektrini luk, u tom sluaju, oscilira
napred i nazad, pa je ta pojava iskoriena za poboljanja kod zavarivanja
TIG postupkom sa toplom icom.

Nepoeljni elektrini luk

Nepoeljni elektrini luk se moe pojaviti kod visokonaponskih razvodnih linija elektrine
struje, sistema prenosa elektrine energije ili kod elektronske opreme. Moe se pojaviti
kod elektrinih sklopki, automatskih prekidaa, rastalnih osiguraa, releja ili kod slabih
vodia i razvoda. Kada iskljuimo prekida, elektrina struja se ne moe iskljuiti
trenutno, zbog elektrinog induktiviteta strujnog kola, koji dovodi do iskrenja kontakata.
Ako su jaina struje i napon jaki, to iskrenje moe dovesti do oteenja vodia, izolacije
ili drugih delova strujnog kruga. Elektrini bljesak predstavlja eksplozivni elektrini
dogadaj koji moe biti opasan za ljude i opremu.
Nepoeljno iskrenje na elektrinim kontaktima moemo spreiti razliitim ureajima, kao
to su:

uranjanjem u transformatsko ulje, izolirajui gas ili vakuum

automatski prekida

magnetni prekida

Elektrini luk se moe pojaviti u kanalima malog otpora (strani objekt, provodljiva praina, vlaga..)
izmeu mesta sa razliitim elektrinim potencijalom. Jonizovani vazduh ima vrlo visoku elektrinu
provodljivost, i moe stvoriti vrlo jake elektrine struje, uzrokujui kratki spoj, koji moe otetiti
rastalne osigurae i prekidae struje.
Elektrini luk moe otetiti plastiku, to moe negativno delovati na njena izolirajua svojstva.
Testiranje materijala se vri recimo po standardu ASTM D495 (eng. American Society for Testing
and Materials). Neke plastike su otpornije na elektrini luk od drugih, tako recimo vrlo otporna
plastika je politetrafluoretilen (PTFE) koja moe izdrati oko 200 sekundi. Termootporne plastike,
alkidi i melaminske smole su otpornije od fenolnih smola. Polietilen (PE) moe izdrati elektrini luk
oko 150 s, polistiren i polivinilhlorid (PVC) mogu izdrati tek 70 s.
Iskrenje kod nekih tampanih ploa se moe pojaviti zbog malih pukotina na vodeim trakama, zbog
greke na lemljenim spojevima, to moe dovesti do oteenja.

Elektroluluno zavarivanje
Zavarivanje je jedan od najee korienih naina zavarivanje u praksi. Izvor
energije za zavarivanje luk. Deo koji se obino zavarena je ravna, dok
elektrode ipke. Ukoliko elektroda ne topi (ugalj, volfram), mogu da se
zavareni bez dodavanja ili dodavanjem materijala. Kada zavarivanje luk,
takoe je dodatni materijal (obino homogena sa materijalima koji se
zavaruje).
Elektrode za varenje moe biti goli (ugljen ili metalna ipka, ica ili traka),
obloene (metalno jezgro i oblaganje mineralni materijal) ili ispunjen
(mineralno jezgro i metalni premaz) ili neki drugi oblik. Dodatni materijali i
elektrode za zavarivanje (zavarivanje i drugih sredstava) su standardizovani
za odreene naine zavarivanja i po vrsti osnovnog materijala. Priprema ili
formira kontaktnim povrinama koje su varene i njihove ivice, je
standardizovan za odreene naine zavarivanja i po vrsti osnovnog
materijala.
to se tie sredine u kojoj luk sagoreva, razlikuje zavarivanje u vazduhu, u
neutralnom (inertni) zatitnog gasa (argon, helijuma), u aktivnoj gasova
zatitnih (ugljen dioksid), u smei gasova (argon, ugljen-dioksida, kiseonik,
helijum ), pod ljaci (mineralne prah), i u posebnim okolnostima (pod vodom,
u vakuumu, u jednom besteinskom stanju). Vrste zatitnih gasova i smea
gasova za zavarivanje i saveznikih procesima za zavarivanje (npr EN 439:
1995.), I zatitne puderi (. Npr EN 760: 1996) su standardizovani.

Runo elektroluno zavarivanje obloenom elektrodom je najei oblik

elektrolunog zavarivanja

Zavarivaki elektrini
luk
Centralni ili strujni deo
zavarivakog elektrinog
luka sadri pare i kapljice
rastopljenog metala i
ljake, te je bljetavo uto
zelenkaste boje. Spoljni deo
ili omota sastoji se
uglavnom od uarenih
gasova svetlo crvene boje.
Kada je elektrini luk
prevelike duine, gasovi u
spoljnom delu ne mogu
vie zadovoljavajue tititi centralni deo luka, kojim se kreu kapljice
rastopljenog metala, a dolazi i do pojave rasprskavanja metala i tekue
trokove. Duina zavarivakog elektrinog luka odreuje se kao rastojanje
vrha elektrode od povrine kupke rastopljenog metala. Kratkim lukom naziva
se elektrini luk pribline duine 2-4 mm. Kao normalna duina luka uzima se
4-6 mm. Luk duine preko 6 mm naziva se dugakim: on je nestabilan,
rastopljeni metal koji prolazi elektrinim lukom oksidira i spaja se sa azotom
iz okolnog vazduha, poveava se rasprskavanje rastopljenog metala i ljake,
dobija se vrlo krhak metal zavara.
Elektrini se luk, po svojoj duini, moe podeliti u tri svojstvena podruja i to:
anodno podruje, katodno podruje, te stub elektrinog luka. Uobiajene
temperature katodnog podruja su do 3500 C. Temperatura anodnog
podruja neto je malo via. Temperature u stubu elektrinog luka kreu se
od 5000 C do 6000 C.
Uzimajui sve zajedno, za jedan zavarivaki elektrini luk moe se kazati da
ima slijedee funkcije:

predstavlja zonu gasova, koji se direktno dovode kao zatitni gasovi ili
nastaju sagorevanjem obloge ili praka, a bez njih je dobra jonizacija
nemogua,
provodi elektrinu struju i deo je strujnog kruga,
ima odreenu duinu (najee 3-5 mm) koja ne sme biti niti prevelika
niti previe mala, a koja odgovara odravanju stabilnog elektrinog
luka,

ima odreeni elektrini otpor koji odgovara duini luka, zbog ega
dolazi do znatnog porasta temperature u prostoru elektrinog luka,
ima odreeni pad napona izmeu vrha elektrode i povrine
zavarivanog metala.
stvara sopstveno magnetno polje, koje ponekad stvara potekoe kod
varenja,
toplotni provodljivim,
razvija visoke temperature, pa i do 6000 C u stubu luka,
sagorevanjem obloge elektrode stvara gasove koji snano struje prema
povrini rastopljenog metala u krateru elektrinog luka,
dolazi do raznih metalurkih i hemijskih reakcija,
emituje svetlosne, infracrvene i ultraljubiaste zrake, pa je zbog
opasnosti

njihova izloenost zahteva adekvatnu zatitu oiju i delova tela, da bi se

izbeglo cepanje oima, opekotine na koi, i jo mnogo toga.

Vrste elektrolunog zavarivanja

Elektroluno zavarivanje taljivom elektrodom
U elektroluno zavarivanje taljivom elektrodom spadaju runo elektroluno
zavarivanjeobloenom elektrodom, zavarivanje MIG postupkom ili elektroluno
zavarivanje taljivom icom u zatiti neutralnog (inertnog) plinom, zavarivanje MAG
postupkom ili elektroluno zavarivanje taljivom icom u zatiti aktivnog
plina, zavarivanje pod prakom ili elektroluno zavarivanje taljivom icom pod zatitnim
prakom i zavarivanje pod troskom ili elektroluno zavarivanje taljivom icom pod
zatitnom troskom.

Runo elektroluno zavarivanje

Runo elektroluno zavarivanje, tanije izraeno runo elektroluno
zavarivanje obloenom elektrodom (engl. Manual Metal Arc Velding - MMA) ili
elektroluno zavarivanje obloenom elektrodom.
Je postupak koji je najvie koristi. Elektrina struja se koristi da pokrene luk
izmeu osnovnog materijala i potronog elektrode, premaza koji titi var od
oksidacije i zagaenja stvaranjem ugljen dioksid (CO2). Elektroda slui kao
dodatni materijal za stvaranje vara. Metoda je veoma fleksibilna i moe biti
uinjeno relativno jeftin opreme, koja se koristi u radionicama i na otvorenim
lokacijama. Zavariva moe postati dovoljno i sa skromnim obuku, vetog

majstora stanicu sa iskustvom iskusan. Zavarivanje i vreme je relativno

sporo, jer elektroda mora biti zamenjen esto i ljaka mora oistiti posle
svakog vara. Ovaj postupak je uglavnom ogranien na eline proizvode, iako
postoje specijalne elektrode za livenog gvoa, nikla, aluminijuma, bakra i
drugih metala.

Zavarivanje MIG postupkom

Zavarivanje MIG postupkom ili elektroluno zavarivanje topljivom icom u zatiti
inertnog plinom je vrsta elektrolunog zavarivanja. To je poluautomatski
ili automatski postupak, koji koristi stalno dovoenje gole ice kao elektrode za
zavarivanje, a zatien je sa inertnom (neutralnom) ili poluinertnom meavinom

zatitnih gasova (obino argon), da zatiti zavareni spoj od

zagaenja. Postupak je bri od runog elektrolunog zavarivanja.
Elektroda je ujedno i dodatni materijal, koji je obino istorodan s
osnovnim materijalom koji se zavaruje.

Zavarivanje MIG postupkom ili elektroluno zavarivanje taljivom icom u zatiti inertnog plina.

Zavarivanje MAG postupkom

Zavarivanje MAG postupkom postupkom je vrsta elektrolunog zavarivanja topljenjem

u aktivnom zatitnom plinu (Obino ugljen dioksid CO2) ili u gasnoj smesi (argon +
ugljen dioksid, argon + ugljen dioksid + kiseonik) taljivi elektrodom u obliku gole ice,
slino zavarivanju MIG postupkom. Ovaj postupak zavarivanja izvodi se u svim
poloajima. Zavarivanje kratkim elektrinim lukom (engl. Short arc) daje najmanji unos
energije u zavareni spoj, tako da je postupak pogodan za zavarivanje tankih limova.
Kada je poeljan lep izgled zavara, a istovremeno i dobra zavarivost, zavarivanje MAG
postupkom se izvodi u gasnoj smesi sa priblino 80% argona i 20% CO2. Impulsno
zavarivanje se izvodi u svim poloajima bez raspskavanja kapljica.

EPP zavarivanje
Zavarivanje pod prakom ili elektroluno zavarivanje pod zatitnim prakom je
poluautomatski ili automatski tip zavarivanje, gde se koristi FUSIBLE elektrode u obliku
ice ili metalnih traka, to je mehanizovana put vodi do mesta gde (preruenog) poar
luk u prahu gasa mineralnom. Istopljeni prah, tj. tenost ljake, titi luk i rastopljenog
vara, i uvrstila ljake hlaenje titi zavareni spoj okolnog vazduha. Elektrini luk je
stalno pokriven i praktino nevidljiv tokom varenja, to bitno smanjuje direktnu akciju
svetlosti i drugih zraenja, kao i miniranja estice rastopljenog metala i ljake, a sa vrlo
malo dima. Posle hlaenja, polimerizovana troska treba ukloniti.

Uredjaj za stalno dodavanje topljive zice (electrode) na mesto zavarenog

spoja, koji se koristi kod zavarivanja pod praskom

Zavarivanje pod ljakom

Zavarivanje pod troskom ili elektroluno zavarivanje topljivom icom pod zatitnom
ljakom otporno zavarivanje topljenjem (bez pritiska), pod otopljena ljake
luka, kao dodatna materijal, u obliku jednog ili vie ica, jedna ili vie traka
koji su doveli u ljake rastopa. Topljenje se odrava u tenom stanju Joulevom
toplote, koji razvija zbog omsko otpora u ljaci, kroz koji protie elektrina
struja izmeu elektroda za zavarivanje i ava bazena. Zavarivanje se
najee izvodi vertikalno ili koso na gore. Postoji vie naina da se
zavarivanje ljake, a time nain EPP zavarivanje elektroda nasukani. Ovaj
proces je naroito pogodna za zavarivanje debelih i veoma debele komade.

Varenje pod ljakom

Elektroluno zavarivanje netopjivom elektrodom

U elektroluno zavarivanje netaljivom elektrodom spadaju zavarivanje TIG postupkom i
zavarivanje plazmom.

Zavarivanje TIG postupkom

Zavarivanje TIG postupkom ili elektroluno zavarivanje netopljivom elektrodom u zatiti

inertnog gasa
, (
, . , ,
) .
,

. ,
( ,
). ( 6 ),
, , .
(-) ,
. .

Zavarivanje TIG postupkom

Zavarivanje plazmom
Zavarivanje plazmom ili plazma zavarivanje se ponekad uporeuje sa
zavarivanjem TIG postupkom iz kojega je razvijeno. Kod oba se postupka
koristi netaljiva volframova elektroda, i relativno malo je unoenje toplote.
Kod zavarivanja plazmom, volframova elektroda je uputena u mlaznicu
(mlaznica). Gas pod pritiskom izlazi kroz mali otvor na donjem delu mlaznice.
Oko tog mlaza vrueg plazmenog gasa postoji i drugi koncentrini omota
zatitnog gasa. Postoje dve vrste luka koji stvaraju plazmu: "preneseni luk"
na radni komad i Nepreneeni luk.

Plamen koje se koristi kod tavarivanja plazmom I seenja plazmom

Zatita na radu pri zavarivanju

Zavarivanje bez odgovarajue garancije, moe biti opasno i nezdravo. Danas,
sa novim tehnolokim i odgovarajue garancije, ovaj rizik je u velikoj meri
smanjena. Da bi se smanjio uticaj plamena i luka varioce moraju da nose
zatitnu odeu i opremu, kao to su maske, rukavice, zatitne odee. Zbog
visokog intenziteta ultraljubiastog i infracrvenog zraenja, i mogue tete
oka (zapaljenje ronjae i opekotina na mrenjai oka), maske i naoare treba
da budu opremljeni specijalnim naoarima. esto su mesta zavarivanje treba
prekriti zatitnim zavesa i paravana, posebno polivinilhloridnim, da zatiti
ostale radnike koji nisu varene. Zavarivanja obuhvataju znaajna koliina
metalnih estica nekoliko mikrometara u preniku, a kao male estice, koje
su opasne po zdravlje (male estice mogu da prou kroz krvno-modanu
barijeru). Dodatno u formiranju ozona. Oni su posebno opasni gasovi koji
sadre kadmijum. Kada Cr-Ni elik, posebno visok nivo Heksavalentni hrom

Cr (VI), koja je kancerogena supstanca koja. U zavarivanja MAG postupku je

prisutna, velika koliina ugljen-monoksidom CO i ugljen-dioksida CO2. Kada
radite sa pocinkovane materijalima, potreban je oprez zbog kontaminacije sa
cink-oksida ZnO. Mangan gasovi, ak u niskim koncentracijama (<0,2 mg /
m3), moe da dovede do neurolokih problema i oteenja plua, jetre,
bubrega i centralnog nervnog sistema. [8] Stoga se preporuuje veoma
dobru ventilaciju radnih mjesta i u teim situacijama i aparat za disanje.
Vano je da se dobro zatieni od strujnog udara, koji nastaje zbog loeg
izolaciju, skuenom prostoru, mokro visokog napona ureaja.