Seminarski rad

Obrada buenjem

Predmet:Obradni procesi
Profesor:Aleksandar Rakovic
Student:Marko Vojinovic 33/12

decembar 2012

Sadraj
OBRADA BUENJEM
Proizvodne operacije u obradi buenjem
Alati u obradi buenjem
Konstruktivni elementi burgije

MAINE U OBRADI BUENJEM

Stona builica
Stubna builica
Radijalna builica
Univerzalna radijalna builica
Redne builice
Builice sa vievretenom glavom
Vievretene builice

OBRADA BUENJEM
Buenje je postupak izrade i obrade otvora i rupa.
Glavno obrtno i pomono pravolinijsko kretanje izvodi alat.
Glavno kretanje je definisano brzinom rezanja ili brojem obrta, a pomono korakom ili
brzinom pomonog kretanja.

Proizvodne operacije u obradi buenjem

Pored osnovnih operacija (buenja, proirivanja, uputanja i razvrtanja) buenjem
se mogu realizovati i druge operacije izrade i obrade otvora i rupa kao to su:
zabuivanje, buenje dubokih otvora (duboko buenje) i izrada navoja.
Buenje otvora i rupa (slika 5.3) se izvodi u punom materijalu jednim alatom ili, kod
veih prenika, stepenasto u nekoliko faza, burgijama razliitog prenika.

Buenje otvora spiralnim burgijama je efikasno kod otvora manje dubine (odnosa
dubine i prenika otvora l/D 5). Za otvore vee dubine primenjuje se postupak
dubokog buenja, korienjem burgija za duboko buenje (topovske burgije).
1

Naknadna i konana obrada otvora ostvaruje se operacijama proirivanja i

razvrtanja (slika 5.4), koje obezbeuju ostvarenje zadatih dimenzija otvora i
propisanog kvaliteta povrina.

Obrada krajeva otvora se izvodi uputanjem (slika 5.5). Sve operacije uputanja imaju
za cilj obezbeenje pravilnog naleganja vijaka razliitog tipa (poravnavanje eone
povrine i uputanje glave vijaka).

Zabuivanje pre buenja otvora ili gnezda za centriranje (slika 5.6) se koristi pre
buenja ili pre obrade osovina i vratila.
Zabuivanje pre buenja obezbeuje centriranje i pravilno voenje spiralne burgije.
Izvodi se zabuivaima sa jednostrukim konusom (slika 5.6.a).
Zabuivanje gnezda za centriranje, na vratilima i osovinama, obezbeuje pravilno
centriranje i stezanje osovina i vratila u obradi struganjem i bruenjem (slika 5.6.b).

2
Izrada unutranjeg navoja se ostvaruje korienjem jednostrukih ureznika.
Pre izrade navoja bui se otvor iji prenik odgovara unutranjem preniku navoja.

Alati u obradi buenjem

Za buenje otvora i rupa koriste se burgije, zabuivai i burgije za duboko
buenje.
Burgije (slika 5.8) prema obliku dele se na ravne i spiralne (sa cilindrinom i koninom
drkom), specijalne i sl.
Prema vrsti alatnog materijala burgije se dele na burgije od brzoreznog elika i sa
ploicama od
tvrdog metala.
Prema postupku izrade na burgije izraene glodanjem, valjanjem I bruenjem.

3
Za proirivanje i uputanje otvora koriste se proirivai i uputai.
Prema obliku razvrstavaju se na: spiralne proirivae sa cilindrinom I koninom
drkom, vratne, sa voicama, nasadne, sa ploicom od tvrdog metala, specijalne i sl.
odnosno cilindrine, konine, specijalne uputae itd.

Razvrtai se dele na rune i mainske, prema konstrukciji na podeljive i nepodeljive,

vrsti alatnog materijala na razvrtae od brzoreznog elika i sa ploicama od tvrdog
metala, prema obliku na cilindrine i konine (slika 5.10).

Konstruktivni elementi burgije

Svi alati za obradu otvora se od drke, vrata, tela i vrha (slika 5.11).
Drka obezbeuje pozicioniranje, centriranje i stezanje burgije. Moe biti cilindrina (za
burgije
prenika do 20 mm) ili konina (za burgije prenika preko 5 mm).
Vrat se koristi za upisivanje osnovnih karakteristika burgije (materijal i prenik).
Telo ini cilindrini deo, koji odgovara nominalnom preniku burgije. Na telu se nalaze
dva naspramna zavojna ljeba za odvoenje strugotine.
Vrh burgije se formira pomou dva konusa bruenjem na specijalnom ureaju za
otrenje burgija. Na reznom vrhu se uoavaju dve grudne i dve lene povrine.
Presekom lenih i grudnih povrina nastaju dva glavna seiva. Glavna seiva su
povezana pomonim seivom nastalim presekom lenih povrina.

MAINE U OBRADI BUENJEM

Maine u obradi buenjem - builice se mogu razvrstati na razliite naine.
Prema poloaju glavnog vretena na: horizontalne i vertikalne builice, a prema
broju glavnih
vretena na: jednovretene i vievretene builice.
Jednovretene builice
Jednovretene builice su namenjene pojedinanoj i serijskoj proizvodnji. Ovoj grupi
builica pripadaju: stone, stubne, radijalne, univerzalne radijalne i koordinatne
builice.

5
Stona builica (slika 5.17) se sastoji od noseeg stuba (1), konzole (2) sa pogonskim
agregatom (elektromotor - 3 i prenosnik za glavno kretanje) i radnog stola (5). Ruicom
(4) se ostvaruje runo aksijalno pomono pravolinijsko kretanje radnog vretena (7)
sa reznim alatom. Predmet obrade (6) se postavlja na radni sto builice (5).

Stubna builica (slika 5.18) je builica kod koje se na noseem stubu (1) nalaze
konzola radnog stola (2) i konzola pogonskog agregata (3), sastavljenog od
elektromotora (4) i prenosnika za glavno i pomono kretanje. Posredstvom ruice (7) se
obezbeuje automatsko ili runo pravolinijsko pomono kretanje radnog vretena (8) sa
alatom. Radni predmet (6) se postavlja na radni sto maine (5).

Radijalna builica (slika 5.19.a) se sastoji od noseeg stuba (1) na kome se nalazi
verikalno pomerljiva konzola (2) sa pogonskim agregatom (elektromotorom,
prenosnicima za glavno i pomono kretanje i radnim vretenom - 3). Builica obezbeuje
zakretanje konzole u horizontalnoj ravni, vertikalno pomeranje konzole du noseeg
stuba i horizontalno pomeranje pogonskog agregata du konzole, ime je obezbeeno
dovoenje alata u radnu poziciju pri buenju predmeta obrade (4) postavljenog na radni

sto maine (5). To je posebno znaajno kod buenja predmeta veih gabarita.
Univerzalna radijalna builica (slika 5.19.b) je slina radijalnoj builici, s tom
razlikom
to obezbeuje i zakretanje konzole oko svoje ose, ime je obezbeeno buenje otvora
pod uglom.

Vievretene builice
Vievretene builice su namenjene masovnoj proizvodnji. To su: redne, builice sa
vievretenom glavom i vievretene builice.
Redne builice (slika 5.20) su builice sa veim brojem radnih jedinica (pozicija) za
istovremenu obradu, u skladu sa tehnolokim postupkom izrade i obrade otvora (na
primer, na prvoj buenje otvora, drugoj proirivanje, treoj razvrtanje, etvrtoj izrada
navoja itd.).

7
Builice sa vievretenom glavom su builice koje obezbeuju istovremenu izradu
i/ili obradu veeg broja otvora. Na radno vreteno builice postavlja se vievretena
glava, sa veim brojem radnih vretena rasporeenih u skladu sa rasporedom otvora na
predmetu obrade.

Vievretene builice (slika 5.21) su builice sa veim brojem radnih vretena

rasporeenih u zavisnosti od namene (konfiguracije predmeta obrade).

Literatura
Dr.Bogdan Nedi
Mainski profesor - fakultet Kragujevac
Dr.Miondrag lazi
Mainski profesor - fakultet Kragujevac