4.

ОБРАДА ИЗРАДАКА ОД ЛИМА

Поступци обраде билска (израда

израдака од лима могу се
поделити у две групе, и то: каросерија),
- поступци индустрија беле
обликовања одвајањем технике, електронска
(одсецање, пробијање,
просецање) и индустрија итд. Ове
- поступци поступке обраде
обликовања пластич- нмм одликује вели- ка
деформисањем (савијање,
извлаче- ње и др.). производност, висок
Ови поступци се степен искориш-
примењују углав- ном ћења материјала,
у серијској и једносгавност опслу-
великосеријској живања машина,
произ- водњи у могућност
многим гранама коришћења
металопрера- приучених радника и
ђивачке индустрије, други повољни
као што су аутомо- економски ефекти
.
4.1. ОБРАДА ОДВАЈАЊЕМ

4.1.1. Основне се изводи одвајање

карактеристике материјала, разликују се
процеса следеће операције обраде
одсецања, одвајањем: одсецање,
пробијања и пробијање, просе- цање,
просецања расецање, опсецање и
Обликовање израда друге.
од лима одваја- њем
изводи се тако, што се
један део ма- теријала
одваја од другог смицањем
по отвореној или
затвореној контури. У за-
висности од облика и
положаја контуре по којој

Одсецањем се један
део лима одваја од другог
дела по отвореној или
затворе- ној контури. Овом
операцијом обраде из-
води се сечење табли лима
на траке и трака на
комадне припремке, који
се најчешће даље обликују
пробијањем, просецањем,
савијањем или
извлачењем. Одсецање се
изводи машинским
маказа- ма, помоћу ножева
који могу бити: прави
паралелни, прави нагнути
и кружни. На слици 4.1.
приказан је шематски
посту- пак одсецања лима
на маказама са правим
паралелним ножевима.
Табла лима се
притиска држачем 1 уз
носач доњег ножа 2, док се
десни део лима одсеца
спуштањем горњег ножа 3.
Пре спуштања држача 1
наниже, дужина дела лима
који се одсеца одређује се
гра- ничником 4. Сила
одсецања F зависи од
дебљине лима s, јачине
материјала на смицање и
дужине реза L.
Пробијањем се изводи
одвајање ма- теријала по
затвореној контури ири
фор- мирању унутрашње
контуре израдакаКзд лима
• Просецањем се изводи
одвајање ма- теријала по
затвореној контури при
фор- мирању спољашње
контуре израдака од лнма.
Обрада просецањем
(пробијањем) изводи се
одговарајућим алатима на
ме- ханичким и
хидрауличним пресама, као
и на другим специјалним
машинама за обраду
израдака од лима
4.1.2. Машинске маказе
за сечење
Машинске маказе за
сечење са пра- вим
паралелним и нагнутим
ножевима разликују се
према врсти механизма за
покретање горњег ножа.
Тако, постоје механичке и
хидрауличке маказе. Код
ме- ханичких маказа
погонски механизам је
најчешће на принципу
криваје. Меха- ничке
маказе се користе за резање
лима у таблама и тракама.
Ове маказе режу лим
дебљине до 2,5 mm и
дужине до 1000 mm,
поседују граничнике на
столу, тако да се могу
резати комади једнаке
ширине, што је подесно за
серијску производњу.
Осим машинских
маказа, за сечење лима
примењују се и друге
специјалне машине за
одсецање, као што су:
маказе за опсецање,
комбинована машина за
сечење лима и одсецање
профилисаног шипкастог
материјала.
 4.1.3. Основне квадратне контуре.
карактеристике алата за Основни делови алата су:
пробијање и просецање плоча за просецање 1,
просекач 2, скидач лима 3,
Алати за пробијање и оснсфна плоча 4, држач
просецање мо- гу бити просекача 5, држач рукавца
прости (за извођење само 6, ру- кавац 7 и вијци за
једне операције- пробијање везивање 8. Овај алат нема
или просецање) и посебне елементе за
комбиновани (за извођење постављање припремка у
обе операци- јеј. Према радни положај, као ни
начину вођења горжег дела плочу за вођење просекача
алата (просекача или у односу на резну плочу.
пробојца), разлику- ју се Алати без вођења се
алати без вођења - користе за изра- ду делова
отворени алати и простијег облика, мање
тачно- сти и при
малосеријској производњи,
a алати са стубним или
комбинованим вођењем за
израду делова највише
тачно- сти и при
великосеријској
производњи. На слици 4.3
шематски је приказан из-
глед затвореног алата за
просецање из траке, са
плочом за вођење.

алати са вођењем -
затворени алати. Начини
вођења алата могу бити:
алати са плочом за вођење,
са стубним вођењем и
комбиновано. У
зависности од сложено-
сти облика дела који се
израђује, од њего- ве
тачности и врсте
производње, врши се избор
конструкције алата и
начина вођења.
На слици 4.2 Плоча за вођење 1 служи
шематски је приказан као скидач лима Осим
изглед једног отвореног вођица траке 2 и 3, од којих
алата за просе- цање дела је друга дужа и за њу је
везан ослонац траке 4, сви
остали делови алата су
исти као код отвореног
алата за просецање.
Алати са стубним
вођењем су сложеније
конструкције и скупљи,
али обезбеђују већу
тачност обраде и постоја-
ност алата, па се зато
примењују углав- ном у
великосеријској
производњи. На слици 4.4
приказан је у пресеку алат
за пробијање (просецање)
са стубним вођењем.
Код овог алата у
основној плочи 1 су
постављени стубови за
вођење 2, a у гор- њој
плочи 3, која је уједно и
држач просе- кача 5,
уграђене су чауре за
вођење 4. На основну
плочу је постављена и
плоча за просецање 6, са
вођицама траке 7, док је за
горњу плочу везан држач
рукавца 9 са ру- кавцем 8,
који служи за везу алата са
пре- сом.
При обради израдака
од лима често се
примењују комбиновани
алати за про- бијање и
просецање. Ови алати могу
би- ти са истовременим
(паралелним) и са
узастопним (редним)
извођењем захвата
пробијања и просецања.
4.1.4. Пресе за одвајање
Пресе за одвајање
(одсецање, проби- јање и
просецање) углавном се
граде као механичке и
хидрауличне пресе. За
изра- ду делова мањих
димензија најчешће се
примењују ексцентарске
пресе. Оне при- падају
групи механичких, тј.
кривајних преса.
Максимална сила ове пресе
је 400 kN, а број ходова
потискивача у аутоматском
раду је 100 h/min. Припада
спороходним пресама, код
којих је број дуплих ходова
од 60 до 120 у минуту.
Брзоходне ексцен- тарске
пресе имају 600 - 800 и
више ходо- ва у минуту.
Рентабилност
примене ових маши- на
огледа се пре свега у раду
под услови- ма појединачне
и малосеријске произ-
водње, а нарочито при
изради различи- тих делова
сложеног облика, са већим
бројем разних контура
пробијања и про- сецања.
Један од
најсавременијих начина
при обради одсецањем,
просецањем, као и изради
 различитих отвора, јесте CNC управљањем, којима
при- мена ласера. Већ је могуће израдити
данас се често срећу у најкомпликованије
пракси машине за одвајање конфигурације уз примену
на принципу ласера са програмирања.
најсавременијим NC и

Г
4.2. ОБРАДА САВИЈАЊЕМ

4.2.1. Основне На слици 4.5 приказан

карактер је поступак савијања дела
истике V-облика у алату, са оз-
процеса наченом зоном
савијања деформисања (сл. 4.5.а),
Обрада савијањем као и изглед дела после
примењује се у савијања (сл. 4.5.6). Услед
производњи разних делова еластичног враћања лима,
од лима, почевши од угао савијања а2 већи је од
многобројних ситних угла доњег обликача ah
пред- мета од танког лима, Разлика ових углова
па до омотача тешких зависи од врсте
котлова, различитих материјала, дебљине лима,
резервоара итд. Углавном као и односа полупречника
се врши савијање у хлад- савијања г и деб- љине
ном стању, а једино се лима s. Полупречник
дебеле плоче, тешки савијања г мо- ра бити
профили и цеви савијају на правилно изабран, јер се
топло. За време савијања при његовој величини
материЈал je напре- гнут испод дозвољене вред-
еластично-пластично, па ности (која првенствено
се, кад престану деловати зависи од врсте материјала
спољашње силе, сави- јени лима) јавља кидање
део, због еластичности, материја- ла у спољашњим
мало повра- ти и за слојевима лима.
известан угао отвори.

4.2.2. Врста савијања

Разликују се два
основна начина са- вијања:
кружно и фазонско
(угаоно).
 од лима дебљине h > 2 mm
дужине до 5 т. Обликовање
се изводи по- степено у
најразличитије профиле
који се даље користе у
грађевинској бравари- ји,
машиноградњи,
бродоградњи итд.
У пракси се врши
постепено оштро савијање
траке у профил које се
изводи на коленастој или
хидрауличној преси. Осим
Кружним савијањем овог начина, примењује се
се изводе опе- рације и посту- пак континуалног
савијања лимова, трака, обликовања траке на
цеви и профила при машини за ваљање са више
градњи котлова, цистерни парова ваљака поређаних у
итд. За кружно савијање се серију, за постепено савија-
примењују машине за ње траке у сложене
савијање које обично имају профиле.
три, а ређе четирн ваљка.
На слици 4.6 приказан је
4.2.3. Алати и машине
принцип кружног савијања за савијање
на машини са три ваљка.
Код машине за У пракси се
савијање са три вал>- ка пр^мењује прости и
ггеа доња вал,ка су сложени алати засавијање.
погон.ец^ а нешто већи Прости алати се углавном
горњи ваљак нема погона, користе за израду делова
али се може вертикално простог облика у једној
померати. Савијање на операцији, док се сложени
завршни пречник изводи се алати примењују за израду
постепено, у више пролаза де- лова сложенијег облика
кроз ваљке, а након сваког најчешће у јед- ној
пролаза горњи ваљак се операцији, али у више
мало спусти. При томе захвата обраде. На слици
крајеви лима остају 4.7. приказан је у
несавијени и равни на делимичном пресеку
некој дужини (х) која је прости алат за савијање.
при- ближно једнака Овај прости алат за
половини размака (а) до-
њих ваљака. Зато је савијање са стуб- ним
потребно крајеве лима пре вођењем користи се
пропуштања кроз ваљке за савијање де
предса- вити.
Фазонским (угаоним)
савијањем се изводе
операције обликовања у
профиле, углавном трака
-
лова од лима U-облика. Састоји се из
сле- дећих делова: доља плоча 1, стубови
за вођење 2, горња плоча 3, чаура за
вођење 4, горњи обликач 5, доњи обликач
6, гра- ничник 7, рукавац 8 и избацивач
савије- ногдела 9.
За савијање делова већих димензија
од дебљих лимова, користе се машине за
праволинпјско савијање са хидраулич; ним
погоном. На слици 4.8 приказана је
хидраулична ripeca за савнјање лима.
Ове пресе се граде за максималне
си- ле савијања од 400 до 1350 kN
и дужине савијања од 1,25 до 3,05
Слика4.7. - Простиалатзасавијаљс
ш. Граде се и са CNC управљаннм
функцијама гранични- ка лима,
хода притискивача, додавачима и
др. У пракси се користе и машине
зг праволинијско савијање делова
од лим; са кривајним погонским
механизмом

4.3. ОБРАДА ЛИМА ИЗВЛАЧЕЊЕМ

4.3.1. Осповис
карактеристике процеса
извлачења лима
Обрада лима извлачењем примењу-
је се у производ1БИ посуђа, лимене амба-
лаже, аутомобмлских каросерија, дна
резервоара, муниције и др. Провлачењем
кроз један или више алата прнпремак у
облику равног лима (кружног или дру- гог
облика) поприма облик посуде, кути- је,
дна и сл. Обрада лима извлачењем изводи
се у хладном стању, а изузетно се челична
котловска дна извлаче у топлом стању.
Шема посгупка извлачења цилин-
дричног суда пречника d и висине h при-
. ристи држач лима, а ако се користи, онда
казана је на слици 4.9. Поступак се изво-
ди протеривањем кружног припремка 3
пречника D и дебљине лима s, помоћу из-
влакача 2, кроз отвор прстена за из-
влачење 1, (сл. 4.9.6) При овоме се
прстенасти део припремка претвара у
омотач дела бочним сабијањем шрафира-
них троугластих површина висине h (сл.
4.9 в), тако да се пластично деформисање
материјала лима практично дешава само у
прстенастом делу припремка (при чему се
стварају видљиви набори на омотачу дела
у току процеса извлачења). Ивице отвора
прстена за извлачење и извлакача морају
бити заобљене да не би дошло до кидања
лима при обради.
4.3.2. Врсте извлачења
Разликују се два поступка, и то: из-
влачење без промене дебљине зида лима
(сл.4.10.а) и комбиновано извлачење са
Слика4.10. — Поступци изнлачеп,а: а-безпромене
дебљине зида лима б - комбиновано са провлачењем
провлачењем уз стањивање зида лима (сл.
4.10.6). Обрада лима извлачењем у више
операција назива се често и дубоко
извлачење. При извлачењу, у зони де-
формисања јавља се радијални напон о.
Сила потребна за извлачење Fj која
делује на извлакач, треба да савлада све
отпоре, који се јављају при извлачењу.
Ова сила износи: Fj = л ■ do • s • aT. Прет-
ходни израз важи у случају кад се не ко-
су or i F; до 30% већи. Редукција пречни-
ка при извлачењу ограничена је до-
пуштеном вредношћу напона стг. Зато су
при производњи, на пример, кухињских
лонаца од меког челичног лима често по-
требна 3 до 4 извлачења.
4.3.3. Технолошки поступак
извлачења и број операција
Технолошки поступак при обради
извлачењем може се одвијати у једној, две
или више операција извлачења. Де- лови
мање дубине и простијег облика из- влаче
се у току једне операције, док се делови
веће дубине и сложенијег облика израђују
у току две и више операција из- влачења.
На пример, технолошки поступак
израде лонца на СЈШЦИ 4.11 одвија СЕ У
четири операције, уз постепену редукци-
ју пречника лонца, и то од приближно 40%
за прво извлачење до само 15% за четврто.
Пречници извученог суда у поје-
диним операцијама износе: Dj = 0,6 D0 ; D2
= 0,8 Di; D3 = 0,8 D2; D4 = 0,85 D3; при TOM
je D0 пречник припрема.
Димензије припремка потребног за
израду неког дела одређују се из услова
једнакости његове површине и површи-
не готовог дела, јер се сматра да се деб-
љина лима не мења. При томе облик.
контуре припремка зависи од облика го-
товог дела: код ротационих делова при-
премак је кружног облика, код нерота-
ционих делова (квадратни, правоугаони и
сл.) контура припремка је кружног или
елиптичног облика, док је код делова
сложеног облика и контура припремка
сложеногоблика.
Осим извлачења делова помоћу про-
стих (једнооперацијских) алата, често се
при изради делова мањих димензија из-
води у више ступњева извлачења из траке
(сл. 4.12). У овом случају пречник се по-
ступно смањује, док се повећава дубина
извлачења, а на крају се део одваја од тра-
ке просецањем. На слици 4.12. приказан
је поступак извлачења из траке цилин-
дричне чауре са венцем у току три ступ-
ња извлачења, а одвајање дела од траке
изводи се у четвртом захвату. При овак-
вом поступку извлачења користе се ком-
биновани алати за извлачење и
просецање.
4.3.4. Алати и пресе за извлачење
Алати за извлачење могу бити про-
сти (једнооперацијски) и сложени
(вишеоперацијски), а често се примењују
и комбиновани алати за извлачење и про-
сецање. За израду плитког дна из-
влачењем користе се прости алати, као
што је приказано на слици 4.13. Равно
дно је обично толико плитко да се може
извлачити и без држача лима, који
спречава набирање лима. Дна се извламе
обично у топлом стању на специјалним
вертикалним хидрауличним пресама са
уграђеним уређајем за вађење дна, одно-
сно за скидање дна са калупа.
При изради делова сложеног облика и
мале дубине извлачење се изводи
најчешће у једној операцији са накнад-
ним опсецањем, јер је немогуће тачно
одредити облик контуре припремка. У
алатима за овакво извлачење, на крају хо-
да извлакача врши се пеглање дна дела
(као на слнци 4.13).
Израда делова од лима извлачењем
изводи се на механичким и хидрау-
личним пресама. Од механичких преса
најчешће се примењују кривајне, код ко-
јих се погон притискивача остварује кри-
вајним механизмом. Кривајни механи- зам
може бити са ексцентром или са ко-
ленастим вратилом, па се ове пресе нази-
вају ексцентарске и коленасте.
Хидраулнчне пресе се прнменЈују за
израду извлачењем делова већих димен-
зија н веће дубине. Основне карактери-
стике ових преса су: сила не зависи од
положаја притискивача и може се по-
дешавати; дужина хода притискивача се
лакше подешава; рад пресе је мирнији и
без удара; међутим, производност им је
мања у односу на механичке пресе, јер
имају мањи број бодова у минуту.