• Које површине је најчешће потребно обрадити у изради осовина и вратила и које се?

• Povrsine koje se najcesce potrebno obraditi su: cilindricne povrsine, konuse, ozlebljene povrsine,
radijuse, kanali za uskocnike, profilne i ozubljene povrsine.
• Najcesce se koriste univerzalne masine(strugovi, glodalice, brusilice, itd.), za pojedinacnu
proizvodnju i jednostavnije oblike.
• Навести конструктивне облике вратила.
• Prema konstruktivnom obliku vratila mogu biti: glatka i stepenasta, puna i suplja, ozlebljena i
ozubljena, ekscentricna i kolenasta, gabaritna i vitka, kratka i duga, teleskopska i kruta.
• Објаснити шта представља најрационалнија и најекономичнија обрада.
• Najracionalnija i najekonomicnija obrada podrazumeva potpuno iskoriscenje snage i masine i
postizanje visoke produktivnosti, koriscenjem pomocnog pribora i primenom rezanog alata sa
visokim reznim karakteristikama, koje dozvoljavaju najoptimalnije brzine rezanja i korake.
• Навести елементе режима обраде код стругања.
• Dubina rezanja, korak, brzina rezanja i broj obrtaja.
• Написати образац за израчунавање брзине резања (обимне брзине обратка) код.

• Шта представља дубина резања?

• Dubina rezanja je debljina sloja materijala koji se uklanja.
• Шта представља корак (посмак)?
• Korak je pomeranje alata za 1 obrt predmeta obrade.
• Написати образац за израчунавање главног времена обраде при стругању.

• Написати образац за израчунавање броја обртаја код стругања.

• Навести елементе режима обраде код глодања.

• Sirina glodanja, dubina rez, korak pomocnog kretanja, brzina rez, br obrtaja, vre obrad.
• Написати образац за израчунавање брзине резања главног кретања (обртног кретањ).

• Написати образац за израчунавање броја обртаја код глодања.

• Објаснити помоћно кретање код глодања (Sz, So и Vp).

• Pomocno kretanje je pravolinijsko kretanje predmeta obrade.