5.

ОБРАДА СПАЈАЊЕМ

Начин обраде се поступци које

спајањем одликује можемо разврстати
се великом у три групе:
разноликошћу. У спајање променом
машинским материјала,
елементима спајање пла-
спојеви се деле на стичним
растављи- ве и деформисањем
нерастављиве. материјала и
Међутим, за спајање
спајање делова од еластичним
метала и њихових деформисањем ма-
легура, као и теријала.
неметала користе

5.1. ПОСТУПЦИ СПАЈАЊА ДЕЛОВА И

КОНСТРУКЦИЈА

У поступку нерастављнвих
спајања променом спојева. У
мате- ријала поступке спајања
убрајамо оне пластичним
поступке код којих деформи- сањем
се спој остварује убрајамо
кохезионим и поступке:
адхезио- ним закивања, по-
силама, a то су: рубљивања,
спајање утискивања,
лемљењем, преклапања,
спајање проширивања и
заваривањем, др. Спојевн
спајање лепљењем добијени овим
и други (улагање, поступцима
утапање, итд.). припадају групама
Спојеве не- растворљивих
добијене и делимично
поступком спаја- растворљи- вих
ња променом спојева.
материјала У поступке
убрајамо у гру- пу спајања
претежно еластичннм де-
 формисањем клинова), увртање
убрајамо постудке (све врсте спо- јева
и споје- ве: стезни са навојем)
спојеви (спајања притезање и др.
делова помоћу Спојеве д-обијене
силе трења), овим поступком
пресовани спојеви, убрајамо у гру- пу
уклињавање прегежно
(поступци спајања растављивих
помоћу разних спојева
.
5.2. СПАЈАЊЕ ЛЕМЉЕЊЕМ

5.2.1. Основни пракси најчешћи

појмови о начин лемљења.
лемљењу Ме- ханичка лемила
могу бити
Лемљење је различитог облика,
процес добијања у зависности од
нера- стављивог облика шава и
споја два метална предмета. Она могу
дела помоћу бити без сталног
отопине трећег из- вора загревања
метала, тзв. лема. (када је загревање
Спаја- ње перио- дично у току
лемљењем састоји лемљења) и са
се у следећем: лем сталним
се, пошто достигне загревањем пру
одређену лемљењу (гасним
температу- ру, топи пла- меном или
и разлива по електричном
загрејаним струјом). На слици
површинама, које 5.1.а, приказано је
су претходно механичко ле- мило
очишће- не од без сталног извора
оксида и загревања, а на
одмашћене, кваси слици 5.1.6, са
их и де- лом се сталним
раствара а делом загревањем по-
дефундира у моћу гасног
основни материјал. пламена.
После Механичка лемила
очвршћавања лем се користе за
обезбеђује чврст лемљење
спој залемљених лакотопљивим ле-
делова. мовима у облику
Лемљење штапића, жице или
механичкмм цевчице испуњене
лемилима је у топитељем.
Осим лемљења
механичким леми-
лима, у пракси се
користе и други по
 зличитих облика: траке, штапићи, жице,
фолије, пасте, прах и сечене траке одгова-
рајућегоблика.
У току процеса лемљења неопходно
је коришћење топитеља. Њихова улога је
да штите основни метал и растопљени
лем од оксидације, затим да разлажу ок-
сидни слој на површини, да побољшава-
ју квашење, као и продирање лема у
зазор. Топитељи могу бити у чврстом,
течном или гасовитом стању. У тренутку
лемљења топитељи прелазе у течно или
гасовито стање.
- 5.2.3. Прибор за лемљење
ступци лемљења, као што су: лемљење
гасним горионицима, електроотпорно и Лемљење подразумева низ операци- ја
индукционо лемљење, итд. у којима се користи одговарајући при- бор
за извођење тих операција. Лемљење
захтева пре свега чишћење површина од
масноћа и оксида и њихово одржавање
5.2.2. Врсте лема за меко и чистим све до очвршћавања лема. Ма-
тврдо лемљење сноће се уклањају коришћењем орган- ских
растварача (бензин, ацетон и др.). Оксидни
Лем је метал или легура која се ко- слој се уклања механичким, хе- мијским и
ристи у процесу лемљења за попуњавање физичко-хемијским поступци- ма и
зазора између делова. Лем мора имати одговарајучим прибором.
температуру топљења најмање 50 °С нижу Да би дошло до спајања материјала
од температуре топљења основног лемљењем, лем мора добро да кваси
материјала. У зависности од температуре површине делова, јер се само у том случају
топљења лема, разликују се меко и тврдо стварају међуатомске везе између лема и
лемљење. основног материјала. Одговара- јући
Меко лемљење има релативно ни- ске прибор који обезбеђује извор загре- вања
температуре лемљења и недостатак му је делова мора обезбедити њихово
мала чврстоћа споја. Меко лемљењи равномерно загревање до потребних тем-
делови могу се накнадним довођењем то- пература и примену одговарајућих топи-
плоте раздвојити. Зато се меко лемљење теља.
примењује при спајању делова код којих
постоји потреба накнадног раздвајања, на 5.2.4. Поступак извођења меког и
пример, при спајању електричних тврдог лемљења
проводника. Г
Тврдо лемљење даје спојеве веће Процес меког лемљења састојн се из
чврстоће од оних добијених меким лем- следећих операција: припрема саставака и
љењем. У зависности од врсте лемљења чишћење делова који се леме, на- ношење
користе се различити лемови. лема, чишћење после лемљења и контрола
Према температури топљења лемо- лемљеног саставка.
ви се деле на: лакотопљиве лемове (са Поступак извођеи.а меког лемљења
температуром топљења нижом од 500 X) и започиње операцијом припреме и чишћења
тешкотопљиве лемове (са температу- ром саставака. Ради бољег налегања саставци се
топљења вишом од 500 °С). Лемови, у механички дотерују. Избор
зависности од примене, могу бити ра-

врсте саставака зависи од
конструкцио- ног облика делова који се
леме, као и од осталих захтева (саставци
отпорни на ме- ханичка напрезања,
заптивени саставци и сл.) На слици 5.2.
приказани су приме- ри спојева за меко
лемљење.
Када су делови који се спајају при-
премљени да добро належу, приступа се
чишћењу додирних површина. После са-
горевања остаци се уклањају механички
помоћу челичне четке, турпије, гребача и
слично. Затим се врши чишћење непо-
средно пре ломљења хемијским путем,
помоћу одговарајућих средстава о којима
је било речи. Лем се, после извршене
припреме и чишћења саставака, наноси на
место састава или директно (са шипке жице
и сл.), или посредно, помоћу леми- ла.
Директно наношење лема врши се
када је место лемљења довољно загреја- но,
помоћу лемила, пламеном лампе или
гориоником. Тада се, не уклањајући из- вор
топлоте са састава, наноси лем и држи све
док не почне да се топи и разли- ва.
Посредно наношење лема нзводи се
тако што се он најпре нанесе на лемило, па
се са лемила преноси на место састав- ка.
После наношења лема, залемљени де- лови
се оставе да се лем полако стврдне и
охлади. Затим се врши чишћење површина
саставака топлом водом. На крају се врши
визуелна a no потреби и механичка
контрола залемљеног споја.
 Поступак извођеи>а тврдог лемљења започиње припремом делова ради доброг
налегања н механичким чишћењем са- ставака. На слици 5.3 приказани су при- мери
спојева погодних за тврдо лем- љење.
После чишћења делови се загревају до потребне температуре, па се онда при- носи лем да
би се и он у истом извору то- плоте загрејао до топљења. Лем се топи на споју делова који се
леме,
5.3.аСГ1АЈАЈЊЕ
они се и даље загревају све док лем не продре кроз читав саставак. Након тога, извор
ЗАВАРИВАЊЕМ

5.3.1. Појам, карактеристнке и врсте Због својих предности спајање зава-

заварнваи>а
Заваривање је процес добијања нера-
стављивог споја, при чему се спајају два
или више металних делова истог или
приближног хемијског састава.
Заваривање се изводи под дејством
топлоте, уз додавање или без додавања
додатног материјала и уз примену при-
тиска, или без њега. При заваривању се
врши локално загревање ивица металних
делова који треба да се споје. Загревање се
врши до температуре при којој метал
прелази у тестасто или течно стање, што
зависи од врсте заваривања.
-њем се могу заваривати скоро сви метали
и њихове легуре, као и разнородни мета-
ли.
Завармвање притиском изводи се
тако што се метални делови на месту споја
ривањем налази у пракси широку приме-
ну. На пример, заварене конструкције
лакше су и до 50% у односу на исте ливе-
не конструкције. У пракси се разликују
две врсте заваривања, и то: заваривање
топљењем и заваривање притиском (сл.
5.4).
Заваривање топљењем шводи се та- ко
што се метални делови на месту спаја- ња
загреју до растапања, са додатним
материјалом или без њега, како би се н>и-
хове честице помешале и повезале. По- сле
хлађења образује се нерастављив спој. Ова
врста заваривања изводи се без примене
притиска или удараца. Топље
загреју до тестастог стања и под дејством
притиска или ударца споје у не-
растављиву целину. Ова врста заварнва-
ња обично се изводи без додатног
материјала.
 5.3.2. Гасно заваривање
Гасно заваривање је поступак спаја-
ња топљењем основног материјала, са до-
датним материјалом или без њега, при
чему се спој остварује каснијим зајед-
ничким очвршћавањем. Гасно заварива-
ње се најчешће користи за спајање танких
лимова од нискоугљеничних и ван. Са чистим кисеоником сагорева пла-
нисколегираних челика, цеви, профила,
ливених гвожђа, лаких метала и њихових
легура.
Топлота потребна за топљење ос-
новног и додатног материјала добија се
сагоревањем смеше горивог гаса и кисео-
ника. Као гориви гас може се употребити
светлећи гас, метан, бензол, водоник или
ацетилен. Од свих горивих гасова
најчешће се примењује ацетилен. Гасови и
кисеоник се производе на месту упо- требе
или се добијају у специјалним челичним
боцама. На слици 5.5. приказа- на је шема
уређаја за гасно заваривање.
Код овог уређаја ацетилен се произ-
води на лицу места, у тзв. развијачима
ацетилена 1. Произведени ацетилен се
даље одводи преко пречистача 2, воденог
осигурача 3 који уједно служи и као
испирач, и гуменог црева 4 до горионика
5. Кисеоник потребан за потпуно сагоре-
вање ацетилена доводи се из челичне бо-
це 6, преко главног редукционог вентила 7
и гуменог црева 8, до горионика 5, где се
гасови мешају у одређеном односу и
сагоревају.
Гориви гасови и кисеоник
При стварању пламена за гасно зава-
ривање потребан је, осим кисеоника, и
неки од горивних гасова, као што су: аце-
тилен, дисугас, водоник или светлећи гас.
Ацетилен (С2Њ) јесте хемијско је-
дињење које се састоји из два дела угље-
ника и два дела водоника. ЈТакши је од
кисеоника и ваздуха и веома је експлози-
вичастим пламеном без чађи и при том
развија температуру од 3200 до 3400 °С.
Сабијен притиском преко 2 бара постаје
експлозиван.
Ацетилен се производи у уређајима,
тзв. развијачима ацетилена, у којима се
деловањем воде на калцијум-карбид
(СаС2) добија ацетилен.
Водоник (хидроген, Н) јесте гас без
боје, укуса и мириса. Индустријски се до-
бија поступком електролизе воде на не-
гативном полу - катоди. При сагоревању са
кисеоником развија пламен темпера- туре
од 2400°С. Испоручује се у челич- ним
боцама притиска од 150 бара.
Кисеоник није отрован и сам не го-
ри, али је неопходан при сагоревању. Го-
риви гасови у његовом присуству много
бурније горе него / ваздуху, што је на-
рочито битно за пламен горионика при
заваривању. Кисеоник за индустријске
потребе најчешће се добија на два начина:
фракционом дестилацијом теч- ног
ваздуха и електролизом воде. Из течног
ваздуха, који се практично састоји само из
кисеоника и азота, врши се одва- јање
кисеоника испаравањем, тј. фрак- ционом
дестилацијом.
Опрема и прпбор за гасно заваривање
У основну опрему и прибор за гасно
заваривање убрајамо: развијач ацетилена,
редукционе вентиле, боце за гас и кисео-
ник, горионике и разна црева, проводни-
ке и др.
Развијачи ацетилена су уређаји у
којима се, деловањем воде на калцијум- -
карбид, производи ацетилен. У пракси
постоји велики број конструкција разви-
јача ацетилена, као што су: развијачи са
убацивањем карбида у воду, са капањем
воде на карбид и др.
Редукциони вентили се постављају на
боце са горивим гасом и кисеоником и
њихова улога је да обезбеде излаз гаса из
боце до потрошача (горионика) под кон-
стантним притиском, као и да редукује
(смањи) притисак гаса у боци на радни
притисак. На слици 5.6 приказан је ре-
дукциони вентил за водоник.
Редукциони вентил има два маноме-
тра. Први манометар показује високи
притисак који влада у боци, а други мано-
метар показује ниски притисак гаса који
напушта редукциони вентил под кон-
стантним притиском подешеним на
вредност потребну за заваривање.
Систем за спровођење гасова састо-
ји се од: челичних боца, редукционог
вентила, гумених црева и горионика.
Црева као проводници гаса од редукцио-
ног вентила до горионика морају бити
довољне дужине, да би заваривач могао да
обави све покрете потребне при зава-
ривању. Гумена црева су обојена како не
би дошло до замене, и то: црвене боје је
црево за спровођење гаса (ацетилена), a
плаво или црно црево је за кисеоник. Го-
рионик за заваривање је направа која
служи за добијање одговарајуће смеше
горивог гаса и кисеоника, за формирање
пламена одређених карактеристика, као и
за руковање пламеном.
Помоћни материјал
Помоћни материјал за заваривање
обухвата жице, шипке и прашкове као до-
датни материјал за заваривање. Састав
додатног материјала за заваривање мора
бити приближно исти као састав основ-
ног материјала. У процесу заваривања
мора задржати своја механичка својства,
па чак и да побољша механичка својства
завареног споја у односу на додатни ма-
теријал.
Димензије и квалитет жице за зава-
ривање прописује стандард JUS C.H3.051.
У пракси се дебљина жице за заваривање
бира у зависности од дебљине лима који
се заварује. На пример, за лимове до 5 mm
дебљине жице и лима су исти, за лимове 6-
12 mm пречник жице је 1,5-2 пута ма- њи,
а за лимове 13-20 mm дебљине преч- ник
жице је 2,5 пута мањи од дебљине лима.
Шипке за ливено гвожђе нису обух- ваћене
стандардом, док су шипке за ба- кар,
бронзу и месинг обухваћени стан- дардима
JUS С. H3.071- 073. Улога праш- кова при
заваривању је да уклоне металне оксиде и
друге нечистоће, као и да спрече стварање
оксида за време рада. Користе се при
заваривању ливених гвожђа, спе- цијалних
челика, месинга, бронзе, алу- минијума,
цинка и никл
а дукујући пламен. Неутрални пламен се
Врсте и карактеристике пламена
При гасном заваривању користи се
пламен из горионика, настао сагорева-
њем горивог гаса и кисеоника. Темпера-
тура пламена зависи од топлотне моћи
горивог гаса и подешавања смеше гаса и
кисеоника. На пример, пламен смеше
ацетилена и кисеоника (сл. 5.7) достиже
температуру од 3200 °С у језгру пламена.
v^JiflKu J. I. — ларамсЈЈИ^i икс junc пламипа
Овај пламен има следеће карактери-
стичне зоне: језгро пламена и омотач
пламена. У језгру пламена који је облика
конуса и најсветлији део пламена, одвија
се реакцијом сагоревања. Пламен у зони
заваривања је плавичасте боје и ту се са-
горевање наставља уз утрошак кисеоника
из ваздуха. Омотач пламена је прљавобе-
ле боје и њега чине коначни продукти са-
горевања.
У зависности од односа кисеоника и
горивог гаса, разликују се три врсте пла-
мена, и то: неутрални, оксидујући и ре-
добија при односу кисеоника и ацетиле-
на 1:1,2. Овај пламен се највише користи у
пракси, јер даје најбољи квалитет зава-
реног споја.
Оксидујући пламен настаје при
вишку кисеоника у горивој смеши и њега
карактерише кратко језгро пламена, пла-
вичаста боја и шуштав звук. Редукујући
пламен настаје при вишку ацетилена у
горивој смеши. Овај пламен има из- дужен
светлећи конус неправилног облика при
врху. Врста пламена бира се према врсти
основног материјала који се заварује.
Припрема шава и поступак
заваривања
Процес гасног заваривања састоји се
из следећих операција: припреме делова за
заваривање, подешавања пламена и по-
влачења горионика при заваривању. Од
припреме делова за заваривање умноГ-о-
ме зависи квалитет споја. Припрема
првенствено зависи од дебљине лима и
врсте састава, а врши се закошењем иви-
це саставка једном од машинских обрада
(рендисање, глодање, стругање итд.). На
слици 5.8 приказани су најчешће ко-
ришћени спојеви при гасном заварива-
њу.После извршења припреме делова и
подешавање пламена (бира се неутрал- ни,
оксидујући или редукујући пламен),
приступа се процесу заваривања. Поред
осталог, квалитет завареног споја (зава-
ра) зависи и од правилног вођења, одно-
сно повлачења горионика и жице за
заваривање. При заваривању се горионик
увек држи у десној руци, а ^кица у левој.
У зависности од правца којим се крећу
пла- мен и жица, разликују се два начина,
и то: заваривање улево и заваривање уде-
сно. На слици 5.9 приказана је шема тех-
нике заваривања улево, а на слици 5.10
заваривање удесно.
При заваривању улево (сл. 5.9) пла-
меник горионика 1, гледан са стране за-
варивача, повлачи се здесна улево, док се
жица 2 за заваривање покреће испред го-
рионика. Притом се жица (шипка) води
праволинијски 3 испред пламеника, a
пламеник прати жицу описујући мале
полукружне лукове 4 око жице, тј. из-
миче се изван осе шава (завара). Понекад
се жица и горионик воде праволинијски.
Овај поступак се примењује при завари-
вању тањих лимова дебљине до 4 mm, при
заваривању лако топљивих метала, затим
при заваривању вертикалних ша- вова и
над главом.
При заваривању удесно (сл. 5.10)
пламеник горионика 1, гледан са стране
заваривача, повлачи се надесно испред
жице 2, која се креће иза њега у истом
смеру. При том се горионик води право-
линијски 3, док се жица за заваривање во-
ди из пламеника и изводи попречна
кретања 4, тј. измиче се изван осе шава.
Ово је бржи поступак заваривања од
претходног и примењује се за дебље ли-
мове, изнад 5 mm дебљине.
5.3.3. Гасно сечење
Гасно сечење је поступак којим се
челик загреје гориоником до температу- ре
паљења од 1050 до 1350 °С, па се затим
смањи довод ацетилена, а повећа ко-
личина и притисак кисеоника, тако да
челик у струји кисеоника брзо оксидише,
тј. потпуно сагорева, при чему млаз ки-
сеоника истовремено избацује изгореле
честице. Равномерним померањем горио-
ника челик ће даље сам сагоревати и ос-
тављати рез (пукотину) ширине 1,5 -15
mm, што зависи од дебљине лима и
величине горионика. На слици 5.11
приказан је го- рионик са продуженом
повијеном гла- вом за сечење лима
дебљине 3-300 mm.
Поред ручног сечања, при коме се
горионик принудно води по неком
шаблону руком, постоје и уређаји са ау-
томатским вођењем горионика. Ако се
примењују овакви уређаји, брзина сече-
ња је већа за 20-30%, а контуре одсечених
делова равномерније и тачније у односу на
ручно вођење горионика, што је на-
рочито важно у серијској производњи.
5.3.4. Електролучно заваривање
Ако је извор топлоте за загревање делова
који се спајају заваривањем елек- трична
енергија, тада је реч о елек- тричном
заваривању. У пракси се разли- кују два
начина електричног заваривања, и то:
електролучно и електроотпорно.
Електролучно заваривање припада мето-
ди заваривања топљењем, а елеигроот-
порно припада методи заваривања под
притиском
 .При елекгролучном заваривању то-
плота потребна за топљење основног и
додатног материјала остварује се елек-
тричним луком који се ствара између до-
датног материјала (електроде) и основ-
ног материјала. У зони електричног лука
постиже се веома висока температура од
5000° С. Под дејством топлоте коју разви-
ја електрични лук долази до топлења
ивица шава основног материјала, као и
додатног материјала (електроде), a ра-
стопљени метал попуњава шав, тако да се
после хлађења добија заварени спој. На
слици 5.12 приказана је шема ручног
електролучног заваривања, тзв. REL-no-
ступак. У односу на поступак гасног зава-
ривања, REL-поступком се постиже већа
концентрацијатоплоте, већа брзина зава-
ривања и мања зона утицаја топлоте. За
заваривање се може користити наизме-
нична или једносмерна струја.
Стварање и одржавање електричног
лука
Електрични лук настаје при прими-
цању, а затим одмицању на одређено ра-
стојање, електроде од основног материја-
ла. Електрода, тј. додатни материјал и де-
лови који се заварују, тј. основни матери-
јал, повезани су за различите полове.
При стварању електричног лука,
метал који се заварује и електрода загре-
вају се изнад температуре топљења, чиме
се стварају услови за заваривање. При ко-
ришћењу једносмерне струје на страни
аноде се развија температура од 3500 до
4000 °С, а на катоди од 2600 до 2800°С.
Ка- да се користи наизменична струја,
тем- пература на обе електроде је иста.
Коришћење једносмерне струје обез-
беђује стабилнији, мирнији и ујед-
наченији лук. Овим начином се могу
заваривати сви метали и може се кори-
стити било који тип електроде, a no по-
треби може се мењати поларитет.
Примена наизменичне струје при елек-
тролучном заваривању даје већу еконо-
мичност и боље искоришћење уређаја за
заваривање.
Извори струје и опрема за
електролучно заварнвање
Извори електричне струје за завари-
вање су: трансформатори, исправљачи,
претварачи и агрегати. Ови извори мора-
ју имати посебне уређаје за аутоматско
регулисање напона и одржавање елек-
тричног лука
Трансформатори се користе као из-
вор наизменичне струје. У пракси се
најчешће користе трансформатори, јер су
веома једноставни за руковање и
одржавање. Из електричне мреже се на-
паја примар, а од секундара се добија
струја потребних карактеристика за зава-
ривање.
Исправљачи се састоје од трансфор-
матора, исправљача и уређаја за регула-
цију струје заваривања.
Претварачи се користе за добијање
једносмерне струје заваривања и састоје
се од трофазног електромотора и гене-
ратора једносмерне струје, који се налазе
на истом вратилу. Реглација струје зава-
ривања постиже се регулисањем побуде.
Агрегати за заваривање су слични
претварачима, само што им је погон ге-
нератора једносмерне струје мотор са
унутрашњим сагоревањем. Агрегати се
користе на местима на којима нема мо-
гућности за прикључење на електричну
мрежу.
г
Електроде за заваривање
Електрода је проводник електричне
струје који истовремено служи као до-
датни материјал при електролучном за-
варивању. У пракси се најчешће користе
металне електроде, голе или обложене.
Голе електроде се ређе користе, јер не
 обезбеђују стабилност лука и добар
ква- литет завареног споја.
Обложене металне електроде се са-
стоје од металног језгра у виду жице, које
је покривено облогом - слојем од специ-
јалних материјала.
Улога облоге електроде је више-
струка: штити растопљени метал од
штетног дејства кисеоника и азота из ваз-
духа; део облоге који се топи и меша са
растопљеним металом може садржати и
легирајуће елементе (Mn, Si и др.) чиме
побољшава механичка својства завареног
споја, итд. Обложене електроде по саста-
ву облоге деле се на: киселе (А), базичне
(В), целулозне (С), оксидне (0) и рутил- не
(R). Електрода одређеног састава и других
карактеристика, које су прописа- не JUS -
стандардима, бира се првенстве- но према
врсти материјала који се
Табела5.1.
Електроде за заваривање се према
стандарду JUS C.H3.011 означавају сло-
вима и бројним симболима: Е Xj Х2 Х3 О
Х4 Х5, где је: Е - општа ознака за све елек-
троде; први бројни симбол Xt означава
затезну чврстоћу (ат) други бројни сим-
бол Х2 означава издужење (А5); трећи
бројни симбол Х3 означава вредност
жилавости (Ки); словни симбол 0 оз-
начава врсту облоге; четврти бројни сим-
бол означава положај заваривања; пети
бројни симбол Х5 означава врсту струје и
напон празног хода.
Значење појединих симбола за меха-
ничка својства електрода, врсту облоге,
положај заваривања и врсту струје дати
суу табели5.1.

Припрема и облик шава

На пример, ознака једне електроде је:

Е 345 В 20, а њене карактеристике су : crm
= 471 N/mm2, А5 = 26%, Ku 68,6; В је оз-
нака за базну облогу, заваривање се може
вршити у свим положајима, осим одозго
надоле, једносмерна струја је директне
поларности.
заварује, методи заваривања и према
опреми која се користи.
 Припрема делова за електрично за-
варивање изводи се слично као при га-
сном заваривању, али се овде користи
знатно више врста спојева. Облици шава,

односно врсте спојева које дефинише

стандард JUS.C.T3.030 приказани су на
слици5.13.

Припрема ивице шава изводи се
према дебљини основног материјала.
Обрада ивица изводи се на машинама
алаткама (рендисаљке, глодалице и др.),
обрадом резањем или гасним сечењем.
Пре заваривања ивице се морају добро
очистити од оксида, масноћа и сл. Дело-
ви се постављају у најповољнији положај
за заваривача, а да би тако остали до краја
заваривања, местимично се, на одређе-
ном растојању, приваре поједине тачке по
правилном распореду.
Поступци ручног и машпнског
електролучног заваривања
Све поступке електролучног завари
вања можемо сврстати на ручне (REL), (
чему је било речи, и на поступке машин
ског електролучног заваривања.
У зависности од врсте елетроде кој;
се користи и начина заштите шава од ок
сидације, електролучно заваривање мола
бити: заваривање угљеном електродом
металном електродом, под заштитнш
гасом и под заштитом праха.
Поступци заваривања угљеноА
електродом су најстарији поступци i
примењују се са једном или две електро
де. Заваривање једном угљеном електро
дом приказује шема на слици 5.14
Електрода је угљени штап 1, за кој] је
везан негативни пол, док је друга елек
трода део 2 који се заварује, спојен за пс
зитиван пол. Угљена електрода служ само
за успостављање и одржавање елек
тричног лука у који се уноси металн
шипка 3 која се растапа и испуњава inai
Ово је доста несавршен поступак, а недс
стаци су: лоше деловање угљеника и
електроде на шав; заузетост обе руке пр
раду; могућност рада само у хоризонтаЈ
ном положају.
Поступак заваривања метално
електродбм подразумева примену метаЈ не
електроде, која истовремено служ као
додатни материјал. Шема овог п< ступка
приказана је на слици 5.15. Нег; тивни пол
се углавном везује : електроду 1, а
позитиван пол за матер! јал 2. Ова метода
је једна од најшире npi мењиваних у
пракси. Омогућен је ра једносмерном или
наизменичном стр; јом у свим положајима,
ручно ил машински помоћу аутомата
 .
Поступак завармвања под заштит-
ним гасом. Овај поступак се изводи тако
што се заштитни гас доводи на место за-
варивања и на тај начин се спречава окси-
дација шава. Као заштитни гас користи се:
смеша кисеоника и ацетилена, аргон,
хелијум, С02 и плазма.
Аркоген поступак (сл.5.16), јесте по-
ступак са коришћењем редукујућег пла-
мена ацетиленског горионика.
Заваривач једном руком држи го-
рионик 1, а другом електроду 2 и завару-
је. Пламен горионика има улогу да штити
шав од оксидације и да убрза про- цес
загревања. Пошто пламен утиче на
нестабилност електричног лука, користи
се наизменична струја.
Аркатом поступак (сл. 5.17) пред-
ставља поступак заваривања у заштитној
атмосфери водоника.
Уређај се састоји од две волфрамове
електроде 1, дебљине 1,5 -3 mm, постав-
љених под углом у специјалном држачу 2.
Пропуштањем струје, између врхова
електрода ствара се електрични лук 3 у
облику потковице. Водоник се доводи
кроз цеви држача 2 под притиском од 0,2
до 0,3 бара, тако да ствара заштитну заве-
су око врхова електрода и на месту зава-
ривања. Електроде служе само за
стварање лука, а као додатни материјал
користи се посебна метална шипка 5.
Предност поступка се огледа у великој
брзини заваривања, чистом и квалитет-
ном шаву.
Поступак заваривања са нетопивом
електродом (TIG) има лук који се ствара
између нетопиве волфрамове електроде и
дела који се заварује. Изложена површина
дела у луку се на тај начин тб- пи и на њу
се додаје материјал из додатне жице која
се такође топи у луку, а све се то одвија у
заштитној атмосфери инер- тног гаса
(аргона). Овај поступак се при- мењује за челика, бакра и његових ле- гура, тешко
заваривање легираних челика, нерђајућих топљивих метала итд.
 Поступак заваривања са топивом
електродом (MIG) има лук који се ствара
између топиве електроде и дела који се
заварује у атмосфери инертног гаса, a
примењује се при заваривању дебелих
лимова. Овај поступак је знатно бржи, a
тиме и економичнији од TIG-поступка.
Поступак заваривања плазмом за
стварање плазма-лука најчешће користи
азот или аргон. На слици 5.18 дата је шема
заваривања плазмом.
Горионик за заваривање плазма- -
млазом састоји се из волфрамове елек-
троде 1 и бакарне млазнице 2. При раду се
електрода и млазница хладе водом.
Електрични лук се одржава између вол-
фрамове електроде 1 и дела 3 који се зава-
рује. Паљење главног лука врши се
помоћу високофреквентног намотаја (HF),
успостављањем помоћног лука из- међу
волфрамове електроде 1, која служи као
катода, и бакарне млазннце 2 - која је
анода. Овај помоћни лук између електро-
де и млазнице доводи до јонизовања гаса
у отвору млазнице стварајући главни
плазма лук 4. Плазма лук се заштићује га-
сним заштитним омотачем 5, који уједно
штити растопљени метал од оксидације и
стабилизује главни лук.
Поступак заваривања под заштитом
праха има електрични лук који се ствара
између електроде, која је уједно и додат-
ни материјал, и основног материјала, с
тим што се тај лук одржава под прахом.
На слици 5.19 приказана је шема завари-
вања под прахом.
Основни материјал 1, који се завару-
је, ставља се на бакарну плочу 2 да истоп-
љени метал не би исцурио. Затим се прах
3 (који је најчешће смеша оксида манга-
на, силицијума, титана, алуминијума,
калцијума, магнезијума са додатком кал-
цијум-флуорида), улива у жлеб саставка
преко левка 4. Заваривање се врши голом
жицом 5, која је побакраисана да би се
спречило рђање и повећала проводљи-
вост. Жица се одмотава са котура 6, про-
лази кроз главу за заваривање 7, и кроз
прах отапањем полаже у жлеб. Пошто се
при раду већи део праха не истопи, оста-
так се топи помоћу усисне цеви 8.
5.3.5. Електролучно сечење
Сечење (резање) метала се може
вршити механички или термички. Меха-
ничко сечење се изводи на машинама
алаткама, тестерама и другим, а термичко
се заснива на сагоревању или топљењу
материјала. Поступци термичког сечења
су: гасно, електролучно, сечење плазмом,
ласером итд.
Електролучно сечење заснива се на
топљењу метала електричним луком. За
електролучно сечење се користе специ-
јалне металне електроде. Ова електрода се
везује на негативан пол једносмерне
струје, чиме се постиже већа концентра-
ција топлоте у основном материјалу.
Електролучно сечење се може вр-
шити и цевастим електродама кроз које
струји кисеоник који подстиче оксидаци-
ју и одношење истопљеног метала из ре-
за. Овај начин сечења даје чистије резне
површине, у односу на сечење металним
или обложеним електродама.
 г
5.3.6. Електролучно и гасно
наваривање

Наваривање је наношење додатног

материјала и његово спајање са основ-
ним материјалом неког дела. Наварива- ње
се изводи на исти начин и истом техником
као заваривање. У пракси се
 користе два начина наваривања, и то:
електролучно и гасно наваривање. Нава-
рива- н>е се користи углавном за попра-
вак оштећених или радом истроше-них
делова, како би се касније неком другом
врстом обраде (нпр. резањем) довели на
тачне мере или облик и могли поново ко-
ристити. Опрема, припрема и сам посту-
пак електролучног и гасног наваривања
одговарају истим врстама заваривања.
5.3.7. Електроотпорно заваривање
Електроотпорно заваривање је један
од начина електричног заваривања при
коме се загрејани материјал на месту спа-
јања доводи у тестасто стање и затим
притиском спаја. Топлота потребна за за-
варивање настаје услед отпора проласка
струје (ниског напона, а велике јачине)
кроз додирне површине материјала који се
заварују. Топлота која се развија на ме- сту
додира топи материјал, а притисак
електрода (материјала) образује заваре- ни
спој.
У зависности од међусобног по-
ложаја делова који се заварују, разликују
се преклопни и суочени спојеви, па су
према томе развијени следећи поступци
електроотпорног заваривања: сучеоно за-
варивање (збијањем и варничењем),
тачкасто заваривање, брадавичасто зава-
ривање и линијско (шавно) заваривање.
Уређаји и поступци
електроотпорног заваривања
Сучеоно заваривање може бити са
притиском или уз слабо налегање са вар-
ничењем. При сучеоном заваривању зби-
јањем делови који се заварују постављају
се у стезне главе спојене са извором стру-
је, а које се могу приближавати једна дру-
гој. Шема уређаја за заваривање збијањем
приказана је на слици 5.20.
У моменту додира, због великог
електричног отпора, долази до брзог за-
гревања материјала, који постаје тестаст.
Истовремено се снажно повећава сила
притиска F, чиме се остварује заварени
спој. Површине које се заварују морају
бити глатке и чисте.
Тачкасто заваривање даје кружни
облик завареном месту. Пречник тачка-
стог завара (d) мора бити петоструко већи
од дебљине (s) најтањег лима у спо- ју (d
= 5 s). Ha слици 5.21 приказана је
шема тачкастог заваривања. Делови,
најчешће лимови од 0,5 до 6 mm, поставе
се и притисну између две водом хлађене
бакарне електроде, затим се пропушта
струја велике јачине (5-10 кА) и истовре-
мено врши притисак. Силе заваривања на
електродама крећу се од 1 до 10 kN, a
време заваривања једног завара (f ачке) је
врло кратко и креће се од 0,1 до 0,8 s.
Брадавичасто заваривање, чија је
шема приказана на слици 5.22, јесте мо-
дификација тачкастог заваривања која
омогућава истовремено заваривање више
тачака, што повећава производност. При
овом поступку спој се остварује у више
тачака које се претходно обликују дефор-
мисањем на једном од лимова који се за-
 варују. Што је већи број тамака, то је
јачина струје заваривања већа, као и сила
притиска коју остварују електроде.
Линијско (шавно) заваривање је у
суштини процес образовања завареног
споја помоћу низа међусобно спојених
заварених тачака. На слици 5.23 приказа-
на је шема линијског заваривања. Овај
.
5.4. ЗАШТИТА Н А РАДУ ПРИ ЗАВАРИВАЊУ
Због сложености поступака завари-
вања и рада са опасним материјама (при
гасном заваривању користе се гориви и
експлозивни гасови, а при електричном
заваривању струја) постоји велика опа-
сност при раду уколико се руковалац не
придржава прописаног технолошког по-
ступка заваривања и прописаних мера
заштите на раду. У процесу рада веома је
битна заштита главе, очију, руку и оста-
лих делова тела од топлоте, варничења,
зрачења, итд., и она се мора спроводити
савесно. У ту сврху користе се кожне ке-
цеље, рукавице и друга заштитна сред-
ства. Глава се обавезно штити капом, a
очи заштитном маском или наочарима са
тамним стаклима.
Заштита при гасном заваривању по-
дразумева правилно одржавање и рукова-
ње боцама за гас, редукционим вентили-
ма, цревима и другим деловима опреме за
заваривање. Боце за гасно заваривање мо-
рају бити заштићене од сунца и падави-
на, а при транспорту добро затворене.
Такође се морају држати далеко од било
каквог извора топлоте. У истој простори-
ји не смеју се складиштити заједно боце
ацетилена и кисеоника. Гасови се не сме-
ју користити директно из боце, већ само
поступак се остварује електродама у
облику диска, односно колутова, па ее
често зове н колутно заваривање. Диско-
ви ротирају по површини делова који се
преклапају и остварујући потребан при-
тисак остављају за собом заварени шав.
Пре заваривања површине се морају
очистити од масноћа и оксида
преко редукционог вентила. Оштећена
црева за кисеоник и ацетилен морају се
одмах заменити. Црево се при раду не сме
увртати да би се на тај начин по- дешавао
проток.
Заштита при електричном завари- вању
првенствено подразумева заштиту
руковаоца од електричног удара, због чега
се предузимају одговарајуће мере. Иако је
напон заваривања мали, руковање
опремом мора бити изузетно пажљиво.
Електроду или метал^и део држача ни-
када не хватати голом руком. Изолација
заваривача (уземљењем) увек мора бити
беспрекорна, а нарочито у условима
влажне околине. Сваки извор струје мора
бити прописно уземљен, а осигурачи на
страни високог напона морају бити увек
исправни. Све радове око електричне
опреме (прикључење, одржавање, чиш-
ћење) морају изводити квалификовани
електричари, а никако руковаоци - зава-
ривачи. Сви каблови морају бити добро
изоловани и причвршћени, а при преки- ду
рада, држач електроде треба постави- ти
на добро изоловану подлогу
.

5.5. СПАЈАЊЕ МЕТАЛА ЛЕПЉЕЊЕМ

Поступак лепљења примењује се у

пракси за спајање различитих материја- ла
(дрвета, пластике, метала и др.) са ме-
талима. Процес лепљења се заснива на
појави адхезије, односно деловања фи-
зичких и хемијских веза лепка са разним
материјалима. Поступак лепљења обух-
вата следеће: избор врсте споја и врсте
лепка, припрему површина и лепка, на-
ношење лепка на површине и избор ме-
тоде сушења. Избор врсте, споја зависи од
врсте конструкције и материјала који се
спајају лепљењем. Залепљени спојеви
могу бити: угаони, Т-спој, суочени, пре-
клопни и др. У пракси се употребљавају
природни и синтетички лепкови. При-
родни лепкови суЈшше£алиЈ£Ј1еорган-
ске материје (фосфати, ~ силикати,
магнезијум и др.), смолеЈзитумен^при-
родна гума итд. Као синтетички лепкови
користе се: термопластични лепак наба-
зи дермвата целулозе, епоксидне смоле,
фенолне"смоле, полиаромати, фурани и
др. Припрема површина је веома значај-
на за квалитет споја и она обухвата: од-
машћивање површина помоћу раствара-
ча, уклањање оксида са површина меха-
ничким путем, хемијски, електрохемиј-
ски и сл. После припреме површина врши
се наношење лепка, које мора бити у
равномерном слоју одговарајуће деб-
љине. Наношење лепка се може извести
четком, распршивачима, ваљком, облага-
ње шпахтом, ножем и сл. Ради обез-
беђења јачине споја, вечину лепкова треба
сушити. Неке врсте лепкова, поред
сушења, захтевају и притисак. У пракси
се користе следећи начини сушења леп-
ка: у пећима, у течним купатилима, ин-
дукционим загревањем, зрачењем, ултра-
звуком итд.