EЛАСТИЧНА СВОЈСТВА МЕТАЛА
Параметар преко кога
Дијаграми деформације материјала који
се понашају кao: a) линеарна и
б) нелинеарна еластична тела
се описује способност
истезања веза унутар
материјала назива се
мoдул еластичности.
Величина модула
еластичности је мера
силе отпора раздвајања
атома/јона/молекула
које пружа јачина везе.
Константа пропорционалности између напона и деформације
при еластичној деформацији назива се константа еластичности и
она зависи од облика напрезања материјала. У зависност од облика
напрезања разликују се четри константе еластичности:

1) Јунгов модул еластичности , Е,

2) Поасонов коефицијент, ν,
3) модул смицања, G и
4) запремински модул еластичности - модул компресибилности, K.
При једноосном затезању изотропних материјала, зависност
затезног напона (σ) од деформације (е) дефинише се Хуковим
законом:
σ=E⋅e
где је Е Јунгов модул еластичности

Једноосно затезање линеарно Еластичних материјала

Однос деформације нормално на правац дејства силе, еx и
деформације у правцу дејства силе, ez назива се Поасонов
коефицијент, ν.

еx
ν =-
ez
Зависност између смицајнoг напона τ, који делујује на коцку
моментом смицања и смицајне деформације γ, при еластичној
деформацији дефинисана је једначином:
τ = G⋅γ
где је G модул еластичности при смицању и назива се модул смицања.
Однос између резултујућег троосног хидростатичког напона,
σhid који делује у елементу материјала и одговарајуће запреминске
деформације (Δ=ΔV/V0), дефинише се као:
σhid = K ⋅Δ
где је K константа која се назива запремински модул еластичности.
 ПЛАСТИЧНА ДЕФОРМАЦИЈА МEТАЛА

Пластична деформација метала се одиграва под

деловањем напона смицања при чему долази до
померања атома унутар запремине метала стварајући
тако деформисане области метала.
Рендгеноструктурална испитивања показују да се
параметри кристалне решетке не мењају при пластичној
деформацији. Наведени резултат указује да је распоред
атома у делу запремине деформисаног метала
идентичан оном који поседује недеформисан метал.
ДEФОРМАЦИЈА И ОЈАЧАВАЊЕ ЛЕГУРА У ОБЛИКУ ЧВРСТИХ РАСТВОРА

Напон течења као мера отпора

који материјал пружа
пластичном деформисању код
легура у облику чврстих
раствора увек је већи него код
чистих метала, што указује да
при оваквом типу легирања
метали ојачавају.

Ојачавање које се постиже

растварањем додатог метала у
решетки основног метала
назива се растварајуће
ојачавање.

Утицај масеног удела и врсте растварајућег

метала на напон течења легуре бакра
 ДИСПЕРЗОНО ОЈАЧАВАЊЕ ЛЕГУРА МЕТАЛА

Код легура код којих је једна фаза много тврђа од друге, распоред фаза
има већи значај него количине којима учествују у изградњи легуре. Ова
појава је нарочито изражена код легура код којих се јавља стварање
кртих и тврдих интерметалних једињења. Ако се тврда фаза излучује по
граници зрна и образује непрекидну тврду фазу која окружује зрна мекше
фазе таква легура има малу способност пластичног деформисања. У
случају да је тврда фаза унутар меке фазе легура је много пластичнија

Ефекат дисперзионог
ојачавања расте:
1) ако је матрица мекша
и жилавија, а талог
тврђи;
2) ако је матрица
континуална а талог
дисконтинуалан;
3) ако је талог ситнији;
4) ако је талог сферичан
а не игличаст и
5) ако је количина
талога већа.
ПОНАШАЊЕ ДЕФОРМИСАНИХ МЕТАЛНИХ МАТЕРИЈАЛА ПРИ ЗАГРЕВАЊУ

При хладној пластичној деформацији метала ствара се велики број

грешака у кристалној решетки у облику тачкастих грешака (вакансије и
интерстиције), линијских грешака (дислокација) и раванских грешака
(грешке у редоследу и двојници).

Услед пораста садржаја унутрашње енергије на хладно пластично

деформисан материјал налази се у термодинамички метастабилном
стању. При ниским температурама повратак у равнотежно стање одвија
се веома малим брзинама и траје веома дуго, али при вишим
температурама могуће је за кратко време уклонити практично све
последице пластичне деформације на хладно.

У току процеса загревања деформисани материјал пролaзи кроз три

фазе: опорављање, рекристализацију и раст металног зрна.
 Опорављање. Када се
деформисан метал загрева на
температуру,
(0,2-0,3) T топљења одиграва се
процес опорављања при чему се
унутрашњи напони у материјалу
смањују а смањује се и количина
тачкастих дефеката (вакансија) које
се премештају на границе зрна.

Рекристализација је процес при

коме деформисану структуру
замењује потпуно нова,
недеформисана структура.
Покретачка сила за
рекристализацију је енергија која је
акумулирана у деформисаном
металу.
Процес примарне рекристализације се завршава у моменту када се сва
деформисана зрна замењују новим недеформисаним зрнима. Да би се
површинска енергија смањила, потребно је смањити укупну површину
границе зрна. Процес раста зрна се одвија на тај начин што већа зрна
расту на рачун мањих зрна.
 ИСПИТИВАЊЕ МЕХАНИЧКИХ СВОЈСТВА МЕТАЛА ЗАТЕЗАЊЕМ

Према правцу и нападној површини спољне силе разликују се

следећи облици механичког напрезања: истезање, притисак,
смицање и увијање.

При одређивању механичких

својстава метала потребно је
дефинисати услове испитивања:
1) врста напрезања - затезање,
притисак, савијање, увијање или
нека од комбинација;
2) начин дејства силе - статичко
или динамичко и
3) температура испитивања -
ниска или повишена
 Испитивање затезањем

напон течања Re, затезна чврстоћа Rм, издужење и сужење пресека

 Затезна чврстћа не користи
се много при избору
материјала за конструкцију,
јер је, напон течења
меродаван да ли ће у току
експлоатације доћи до
пластичних деформација
или не. Ипак, затезна
чврстоћа може да укаже на
грешке у материјалу. Ако
метал садржи поре или
укључке, у том случају
затезна чврстоћа метала
показује ниже вредности од
нормално очекиваних.

Одређивање напона течења код материјала:

а) код којих није јасно изражена граница
течења и б) код којих је изражена граница
тешења
Испитивањем затезањем одређују се и својства пластичности метала.
Пластичност се квантитативно изражава прекидним издужењем А и
сужењем пресека на месту прекида Z
На основу дијаграма затезања може се сагледати још једно важно
механичко својство материјала а то је жилавост. То је у ствари мера
способности материјала да апсорбује енергију до тачке лома.

При испитивању затежућом силом жилавост може бити одређена

површином испод криве напон - издужење и представља количину
апсорбоване енергије по јединици запремине материјала

Што је површина већа, већа је

и жилавост. Жилав материјал
мора показивати добру
чврстоћу и пластичност.
Метали и легуре који имају
добру пластичност показују
већу жилавост у односу на
крте.
 ИСПИТИВАЊЕ ТВРДОЋЕ МЕТАЛА

Под тврдоћом се подразумева отпор којим се једно тело

супротставља продирању другог тврђег тела у његову површину.

Бринелова метода

Викерсова метода

Роквелова метода
 ЛОМ МЕТАЛНИХ МАТЕРИЈАЛА

Врста лома материјала: жилав лом, крти лом, лом услед замора,
лом услед пузања и лом проузрокован напонском корозијом.

У процесу лома материјала могу да се одвоје две фазе:

а) постепени прелаз почетне грешке у субмикроскопски, микроскопски и

макроскопски губитак хомогености у виду прслина и шупљина и њихов
развој и
б) настајање критичног нестабилног стања у развоју прслине и развој
прслине до потпуног раздвајања (лома).
 Жилави лом материјала

Ако се посматра узорак који је под напоном већим од затезне чврстоће при
чему долази до локалног сужавања, тада у једном тренутку троосни напон
затезања изазива појаву пора у суженом делу (поре се најчешће јављају око
укључака. Поре се повећавају и спајају у централну прслину, чија је главна оса
нормална на осу затезања. Прслина се шири према површини узорка. У
близини површине прслина мења правац и шири се под углом од 45° у односу
на осу затезања. Цео процес изазива појаву дуктилног лома у облику купе и
чаше.
 Крти лом материјала
Крти лом настаје при врло малој или никаквој пластичној дефoрмацији материјала.
Некристални материјали. као што су стакло и стакласти полимери, потпуно су крти;
код кристалних материјала, међутим, постоји извесна пластична деформација пре
настајања кртог лома

а) крти лом појединачних зрна (лом унутар зрна), б) крти лом између зрна, в) крти
лом коме претходи "микроскопска" пластична деформација унутар зрна при чему
нагомилане дислокације доводе до стварања пора на додирној површини, г) крти
лом коме претходи "микроскопска" пластична деформација механизмом
двојниковања при чему долази до нуклеације микропукотина дуж границе малог
угла, д) крти лом коме претходи пластична деформација појединих зрна
механизмом клизања, ђ) крти лом коме претходи пластична деформација
поликристалних зрна механизмом двојниковања, е) дуктилан лом
Ка да се посматра раст прслине под дејством оптерeћења разликују
се три основна облика оптерећења.

Основни облици оптерећења материјала са прслином:

а) цепање, б) клизање и в) смицање
ИСПИТИВАЊЕ УДАРНЕ ЖИЛАВОСТИ МЕТАЛНИХ МАТЕРИЈАЛА

Ударна жилавост се
израчунава као утрошена
енергија сведена на јединицу
површине
Испитивање жилавости често се узима као метод за одређивања
транзитне (прелазне) температуре при којој материјал прелази из
дуктилног у крто стање, које се нормално појављује са опадањем
температуре.
 ЗАМОР МЕТАЛНИХ МАТЕРИЈАЛА

Замор материјала је процес постепеног разарања материјала путем

настанка и развoja прслине до лома под дејством динамичког и
флуктуирајућег оптерећeња.

Процес замора се одвија путем стварања и развијања заморне

прслине. У првом стадијуму настаје стварање заморне прслине
услед кретања и сударања дислокација, концентрације вакансија и
образовања клизања пакета атомских слојева и њихов излазак на
површину, што доводи до стварања микропрслина.
Испитивање динамичке чврстоће на глатким епруветама

У циљу одређивања
осетљивости материјала на
замор врше се испитивања
силом променљиве вредности
при чему се одређује најмањи
напон при коме неће доћи до
лома.
Динамичка чврстоћа метала је приближно пропорционална
максималној затезној чврстоћи метала и дефмише се као
наизменичан напон испод кога не долази до лома материјала
при било ком броју циклуса напрезања. Граница издржљивости
железних легура је реда једне половине затезне чврстоће
посматраних легура.
 ПУЗАЊЕ МАТЕРИЈАЛА

Под пузањем се подразумева таква пластична деформација

материјала, која се појављује када на њега делује константни напон
дуже време, при нормалној или повишеној температури

Да би дошло до пузања
потребно је да:
а) напон прекорачи, при датој
температури, одређену
критичну вредност или
б) да се материјал, при сталном
напону, загреје изнад одређене
критичне температуре, (> 0,4 Т
топљења)
Понашање материјала при пузању карактеришу величина деформације
и брзина деформисања. Величина или степен деформације се даје у
односу на дати период времена и изражава се у mm/mm или у
процентима. Брзина деформације се зове брзина пузања.

а) криве пузања и (б) криве брзина пузања на различитим

температурама и напонима