Напрезање, напон и деформација

Под Дејством спољашњих сила, у телу се јављају унутрашње силе.

Унутрашње силе теже да деформисано тело врате у првобитно стање, што изазива појаву коју
називамо напрезање.

Напон
Један од основних задатака отпорности материјала је да
одреди (измери) унутрашње силе. Мера унутрашњих сила
назива се напон.

F N Pa]

p A [ m2
Напон p је количник унутрашње силе која делује на неки пресек тела и површине тог пресека.
Напон је вектор, који се ради олакшавања прорачуна
разлаже на две компоненте:

1. σ – нормални напон има правац нормале на

пресек
2. τ – тангентни напон има правац који припада
равни пресека

Деформације
Деформација је промена облика и димензија настала под дејством спољашњих сила.
Деформације могу бити еластичне (нестају по престанку дејства сила) и пластичне (које остају
по престанку дејства силе, па се називају и трајне и заостале).

Деформације настају због промене међусобног положаја молекула од којих је тело састављено.
Тако посматрано, деформација може бити:

1. дилатација је однос је промене дужине Δl, у односу

на  l

l
првобитну
l0. o

2. клизање је последица померања једног

слоја
материјала у односу на други; мери се углом
клизања γ