Ortopedska biomehanika

Ortopedska sredstva (metal, keramika, polimeri) I kompoziti (amalgam ovih

materijala u nerastvornom stanju) se koriste usled kongenitalnih,
degenerativnih, traumatskih stanja lokomotornog sistema.

Biomehanika:
1. Staticna – dejstvo sile bez vremenskih referenci, stacionrano teli ili telo u
jednom trenutku pri izvodjenju dinamicnog pokreta
2. Dinamicna – dejstvo sile tokom vremena:
a) Kinetika – sila vezana za kretanje tela
b) Kinematika – objasnjava pokrete tela tokom vremena – brzina, ubrzanje I
premestanje

Sila – akticja jednog tela na drugo, moze promeniti oblik i/ili stanje kretanja
ciljanog predmeta. Ona je vektor I ima velicinu, pravac, tacku primene (linija
akcije I smisla)

1. Njutnov zakon (inercija) – svako telo ostaje u stanju mirovanja ili

ravnomernog pravolinijskog kretanja sve dok ga neka sila ne primora da to
stanje promeni.

2. Njutnov zakon (kretanje) - ubrzanje koje pri kretanju dobija jedno telo
srazmerno je jacini sile koja na njega deluje, a obrnuto srazmerno masi tog
tela. F = m*a = kg * m/s2, N = 1kg m/s2, q = m*g = kg *m/s2

3. Njutnov zakon (akcija I reakcija) – za svaku silu akcije koja deluje na neko
telo postoji I seila reakcije, koja je istog intenziteta I pravca kao I sila akcije,
ali suprotnog smera.

Interna sila : molekularne sile unutar samog tela, opisane u svim pravcima,
drze telo, one su bez granica, ali ne stvaraju rezultnu silu na objekt

Eksterna sila :
1. Akcija dela tela – grcenje misica
2. Akcija gravitacije – tezina
3. Reakcija drugih objekata – telo
 Ortopedska biomehanika
4. Reakcije zglobne sile

Trunutak sile : sila koja deluje na neki objekt moze ga naterati da se rotira
(obrtni moment), zavisi od velicine sile I normalnog (vertikalnog) rastojanja
od sile do ose. U smeru kazaljke na satu ili obrnuto
Stanje ravnoteze : stacionarno telo ostaje stacionarno, telo je u ravnotezi
kada suma svih sila I momenta bude 0

Poluge : kruta sipka koja se okrece oko ose I ima dve sile koje deluju na nju
– primenjena sila koja deluje protiv sile otpora

1. Poluga prvog reda – osa je izmedju primenje sile I otpora

2. Poluga drugog reda – otpor je izmedju ose I primenjene sile
3. Poluga treceg reda – primenjena sila je izmedju ose I otpora

Eksterne sile koje se mogu pridodati lokomotornom sistemu su tezina

telesnih segmenata, reakciona sila drugih objekata I misicna kontrakcija.
Misici su jedino meko tkivo koje aktivno stvara silu ( zateznu).
Linija primene sile se podrazumeva da je duz sredista preseka misica, tacka
primene sile je gde se misic umece u kost.

Prosta masina - masina pretvara jednu formu energije u drugu, energija je

sposobnost rada, rad je izvrsen kada sila pomeri predmet.
 Ortopedska biomehanika
Rad (J) = sila (N) * rastojanje (M)
U lokomotornom sistemu postoji – poluga, kotur, tocak I osovina – to
dozvoljava amplifikaciju sile, pokreta I promene pravca primljene sile

Tocak I osovina – 2 diska sa zajednickim centrom za rotaciju I razlicitim

precnicima. Ukoliko se jedna od dveju komponenti pomeri, pomreci se I
drugi, takodje oba diska ce zavrsiti krug istovremeno.
Potrebna je manja sila da se iskoristi na tacku da prevazidje otpor osovine I
obrnuto.
Koturaca – podrzava kretanje kablija duz obima

Stres I naprezanje – sila je direktan indikator za teret u biomehanici. Stres

ukazuje na intenzitet sile koji se primenjuje na regiju. Iako je stres izveden iz
primenjene sile, on je svojstvo oblika ( proizveden je unutar objekta
primenjenom silom, a ta ista sila moze proizvesti razlicita naprezanja u
razlicitim objektima)
Krutost je elasticna osobina, a snaga I zilavost su plasticne osobine materijala.

Naprezanje je direktno proporcionalno stresu – veze izmedju molekula

materije su izduzeni ali ne polomljeni – Hukoov zakon
Deformacija je privremena, a
ako se otkloni stres, napetost se
u potpunosti obnavlja I
materijal se vraca u svoj
prvobitni oblik I velicinu (zavisi
od krutosti). Jangov modul
elasticnosti, veci modulus –
manja deformacija pod
opterecenjem F = K*trougaoI
Prinosna snaga je max naprezanjedo kojeg se materijal podvraga elasticnoj
deformaciji – granica proporcionalnosti Hukoovog zakona
Max zatezna snaga je max naprezanje koje neko telo moze da podnese.
Krutost I cvrstoca se cesto koriste zajedno, ali su razlicita mehanicka svojstva.
 Ortopedska biomehanika
Krutost je otpornost materijala na promenu oblika I zavisi od elasticnosti
deformacije. Cvrstoca je opterecenje potrebno za lomljenje materijala, a zavisi
od plasticne deformacije.
Tvrdoca I rastegljivost – tvrdoca opisuje otpornost materijala na lokalizovanu
povrsinsku plasticnu deformaciju – ogrebotina
Odredjuje otpornost materijala na habanje od mekseg materija pod istim
uslovima opterecenja.
Rastegljivost opisuje kolicinu deformacija koju materijal pretrpi pre preloma.
Cvrsti I tvrdi materijali imaju manju rastegljivost – duktilnost
Zilavost – osovina materijala da upija energiju do preloma – cvrstina I
duktilnost
Viskoelasticne osobine opisuju kako se materija deformije vremenom – kosti,
tetive, koza,
Habanje – deformacija nekog materijala tokom vremena usled konstantnog
tereta koji nije max prinosnoj snazi. Moze da izazove propadanje materijala.

Struktura I osobine materijala

Faktori :
Vrste atomskih veza ( jonska ili kovalentna)
Raspored atoma ( kratki molekuli ili dugi lanci)
Mikrostruktura ( kristalna, amorfna)
Makrostruktura ( jedan kristal, polikristalna)
Osobine metala, polimera, keramike I kompozita se moze podeliti na fizicke,
hemijske, elektricne I mehanicke. Mehanicke osobine odredjuju da li materijal
moze podneti odgovarajuce opterecenje I tako definisu svoju prakticnu
funkciju. Dele se na :
1. Staticne – krutost, cvrstoca, duktilnost, zilavost I tvrdoca
2. Viskoelasticne – umor, deformacija, stresna relaksacija I histerezis

Metali : cvrsto upakovani atomi u normalnom, ponavljajucem redosledu,

stvaraju resetku. Raste u kristalne grudvice koje su slucajne I orijentisane u
razlicitim pravcima – polikristalni
Primarna ime je metalna veza, okolni atomi dele elektron. Veza je simetrcina,
nedirekcionalna, uereno kruta I jaka.
 Ortopedska biomehanika
Cisti metali imaju dosta mana, zbog toga se uglavnom koriste legure,
amalgami ili poboljsani metali.

Legure :
Supstanca od 2 ili vise elementa, najmanje 1 da je metal (bronza- Zn I Cu)
Plasticna deformacija metala nastaje kretanjem ostecene resetke. Atomi
necistoce koji se pogresno uklapaju namecu ogranicenja ovom procesu.
Stoga su legure cvrsce, tvrdje I zilavije od cistih metala.
Jacanje metala :
1. Kaljenje metala – povecati tvrdocu I cvrstinu gvozdja zagrevanjem do
visoke temperature I naglim hladjenjem u vodi

2. Radno kaljenje – nanosenje stresa na materijal sve do deformacije I

uklanjanje stresa. Kada se ponovo optereti materijal se teze deformise.
Povecava broj defekata I time pravi saobracajne guzve.

Metali u ortopedijia :
1. Nerdjajuci celik : hirurski instrumenti, privremeni
implanti kod traumatske hirurgije (ploce, ekseri, zice,
srafovi). Implanti – imaju I nikl, relativno jeftin, lako se
obradjuje I ima dobru korozivnu rezistenciju
2. Cobolt-chrome – najduza istorija koriscenja u zglobnim protezama. Danas
se koriste kao metalni tip lezista u totalnoj protezi kuka ( femoralna glava I
acetabularna casa). Otporno na habanje, tesko se zamara, otporan na
koroziju.
3. Titanijum I titanijumske legure – izuzetno cvrsto, imaju polovinu krutosti
legura Co-Cr I sposobnost da se osteointegrisu sa kostima. Ta dobra fiksacija
sa kostima moze postati problem, ukoliko se kasnije treba otkloniti proteza.

Keramika : kompozit raznih materijala, od toga najvice zavisi molekularna

struktura. Cine ih jonske I kovalente veze. Mogu biti ksitalne ili amorfne
strukture. Obicno je tvrdja jaca I cvrsca od metala. Imaju I vecu otpornost na
 Ortopedska biomehanika
koroziju. Ekstremno krti, ne deformisu se pre lomljenja, zbog odredjenog
atomskog rasporeda.
Bioinertna keramika pokazuje skoro nepostojecu reakciju u bio-okruzenju I ne
izaziva fibroznu reakciju u lokalnom tkivu (kod kuka).
Bioaktivna keramika deluje sa bioloskim tkivom, polako se ragradjuje I menja
se prirodnim tkivom.
Glavne kermaike su alumina – glava I solja; circona – glava
Ca-hidroksiapatit – bioaktivna obloga koja se stavlja preko bezcementnih
zamena zglobova, razgradjuje se onom brzinom koja je potrebna da se
izgradi nova kost

Polimeri – dugi lanci ponavljajucih monomera. Kopolimeri nastaju od 2 I vise

razlicitih monomera. Vecina su ugljovodonici. Postoje kovalentne veze I
Walove. Mogu biti prirodni ( proteini, DNK, guma, vuna, svila) I sintetski
( plastika).
U ortopediji :
1. Dugotrajna implantacija – zamena zgloba kod totalne proteze kuka, kao I
patelarne komponente I kod zamene intervertebralnih diskova. Nekad
izazivaju lokalno zapaljenje zbog komponenata. Sve su kovalentne veze u
vidu mreze ali je I dalje dosta krto.
2. PMMA 0 cement za kosti, funkcionise kao talog, a ne kao adheziv.
Izvandrednu primarnu fiksaciju ima ali vremenom propada. Dolazi u vidu
praska I tecnosti (2:1)
Biorazgradivi polimeri – Poliglikocid (PGA), polilaktid (PLA), polidioksanon
(PDS).

Kompoziti :
Osnovna struktura – materijal za jacanje, rasprsen je u zapremini materijala sa
matricom. Kada je kompozit opterecen, matricna faza prihvata opterecenje na
velikoj povrsini I prenosi je – faza armiranja. Materijal matrice se kombinuje
sa armaturnim materijalom.
Po matriksnom materijalu se dele na – metalne, keramicne ili polimerne
kompozite
Bolje sposobnosti od samog baznog materijala, sinergicno dejstvo, samo sto
je proizvodnja skupa. Armaturni materijal moze biti u vidu cestica (punjeni –
 Ortopedska biomehanika
vlakna ili kontinuirani – listovi) Imaju anizotropna svojstva ( u raznim
smerovima imaju razlicite fizicke osobine), Prelaz materijala je vrlo osetljiv,
moze doci do delaminacije.
Pariski plaster – zavoj od tkanine, impregniran gipsom cementom. Danas se
primenjuje I fiberglas kao I ugljena vlakna. Sve se vise koriste u
komponentama spoljnih fiksatora I u uredjajima za zamenu udova. Oprema
od ugljenika je laksa I propusta X-ray, krutost im je slicna kostanoj.

Kost – sastoji se od mineralnih soli (keramike) kao faze ojacanja I proteina

kolagena ( polimer), kao matricnu fazu. Solu su u obliku malih kristala I
rasporedjene su u pravilan obrazac unutar proteinske mreze kolagena.
Kljucne soli su Ca3(PO4)2 I CaCO3, a proteini kolagena su organizovani u
kolagenska vlakna 1. tipa.
Na mikroskopskom nivou – postoje dve vrste tkiva :
1. Kortikalna kost – zidovi, gusta (5-30%) I tvrda, slicna tvrdoj plastici
2. Trabekularna kost – centralni prostor ( 90% porozna), ali moze se lakse
raditi sa njom
Osteoklasti razgradjuju, a osteoblasti polazu nove minerale I kolagen. Menja
svoju konfiguraciju u zavisnosti od funkcionalnih zahteva. Volfov zakon –
stopa izmene kostiju je srazmerna mehanickim naprezanjima kojima se kost
podvrgava. Struktura minimalne mase koja moze da izdrzi bilo kakvo stalno
opterecenje.
 Ortopedska biomehanika
Kost je treca najcvrsca struktura u telu, nakon dentina I zubne gledji. Krutost
joj omogucava da se odupre deformaciji pod opterecenjem I odrzava
uspravan stav tela (anizotropna I viskoelasticna). Ojacana kolagena vlakna
stoje uspravno – dugacki lanci polimera. Postoje primarne I sekundarne
kovalentne veze izmedju lanaca. Uzduzno opterecenje protiv jacih veza,
poprecno protiv slabih.
Postoje 4 nacina opterecenja :
- Stub nosi silu kompresije
- Vezani predmeti nose silu zatezanja
- Grede nose silu savijanja
- Osovine nose torzijske sile
Uticaj geometrije poprecnog preseka na svojstva stuba I veze :
Snaga konstrukcije pod naponom ili kompresijom proporcionalna je povrsini
njenog poprecnog preseka. Stres se racuna deljenjem sile sa povrsinom –
veca povrsina poprecnog preseka, to je manje naprezanje pod datom silom

Savijanje :
Greda je cvrsta struktura koja podrzava sile savijanja. Duzina grede je
najmanje 10 puta duza od poprecnog preseka. Osnovni tipovi :
Jednostavan – 2 nosaca
Tipli greda – na jednom kraju fiksirano
Prelazna greda – 2 nosaca, jedan ili oba kraja se protezu izvan nosaca

Naponi pri savijanju su neravnomerno rasporenjeni unutar konstrukcije,

naprezanje je vece pri krajevima. Poprecno presecna distribucija materijala u
gredi je matematicki opisana kao – povrsinski inercijski trenutak – kvantifikuje
otpor savijanja.
Jednostavna teorija grede I princip inercije povrsinskog momenta pokazuje
da su strukture otpornije na savijanje kada se materijal poprecnog preseka
distribuira dalje od neutralne ose.
Otpor savijanja je srazmeran njegovom radijusu na 4, dok ploca ima
pravougaoni presek pa je otposrnost savijanja proporcionalna njegovom
debljinom na 3.
Suplju ekser mora biti siri od punog eksera za jednak otpor savijanju.
 Ortopedska biomehanika
Uvrtanje – torzija
Osovina je cvrsta konstrukcija koja nosi torzijske sile. Nastaje kada su jedanki
I obrnuti obrtni momenti primenjeni na krajevima, uzrokuje uvijanje uzduz
svoje ose I pretrpi uglastu deformaciju.

Materijal I geometrijska svojstva dugih kostiju :

Kosti su evoluirale u savrsene skele, koje mogu da izdrze sva 4 nacina
opterecenja. One se menjaju sa godinama I kao odgovor na primenjena
opterecenja I imaju sposobnost samopopravke. Duge kosti imaju poprecni
presek u vidu supljeg cilindra, to im optimizuje otpor protiv savijanja I
uvijanja, bez smanjivanja njihove snage u kompresiji I napetosti. Duge kosti
cine poluge za funkciju misica, kod dece kadarastu, kosti se povecavaju –
kompenzaciono povecanje precnika I odrzavanja snage.
Velicina kostiju kod odraslih zavisi od genetike I ishrane, medjutim debljina
kortikalnih zidova zavisi od mere opterecenja. Misicne kontrakcije stvaraju
neke od najvecih naprezanja kostima.
Alometrija : proucava odnos izmedju velicine organizma I velicine njegovih
delova tela.

Osnovi preloma :
Separacija predmeta na komade usled primenjenog opterecenja na
temperaturi ispod tacke topljenja. Materijali se lome na krhki I duktilni nacin.
Koraci su isti razlika je u mehanizmu napredovanja pukotine.
Krhki – pukotina se inicira na povrsini materijala, siri se zbog naprezanja,
ostavljajuci ravnu povrsinu preloma. Nestabilna pukotina, cim dostigne
precagu naprezanja, siri se spontano. Javlja se u trenutku bez ikakvih
upozorenja.
Duktilno – prelom pocinje iz srzi materijala, prolazi kroz plasticnu
deformaciju, na mestu sirenja pukotine. Stabilna pukotina, jer se opire daljoj
deformaciji, samo ako bude jaca sila. U procesu loma dolazi do apsorpcije
energije. Napredovanje loma se stvaraju casica I konus.

Mehanizam pucanja kostiju :

Prekid u kontinuitetu kosti, tipicno puca u krhkom modulu. Prelom obicno
zapocinje na spoljasnjoj povrsini kosti, jer su tu naponi obicno najveci u
 Ortopedska biomehanika
vecini uslova opterecenja. Kostana povrsina je nepravilma I puna
mikroskopskih defekata I pukotina. Postoje I lokalna mesta gde je
osteopenija kostiju, zbog normalnog procesa preuredjivanja.
Akutni prelom – kada opterecenje naneseno na predmet premasi svoju
zateznu granicu, a moze biti I patoloski usled oseoporoze, maligniteta.
Obrasci preloma kostiju :

Opterecenje na kostima stvara stres u svim pravcima. Prelom se javlja duz

najslabije ravni – ravan max smicuce ili zatezne sile

Deca : kompresivno
opterecenje – torusni
( kopcani) prelom, u
metafiznom regionu dugih
kostiju. Neutralna
kortikalna kost je poroznija
I manje gusta od zrele
kosti pa je tako slabija pod
pritiskom.
Savijanje moze dovesti do preloma u vidu zelene grancice – jedna kostana
kora je slomljena I prelom se siri na suprtoni korteks, ali ga ne narusava u
potpunosti. Odrzava duktilnost kosti. Moze doci I do plasticne deformacije.
Sto je mladje dete to je veca moc remodeliranja preloma. Metafazni prelomi
imaju bolju moc remodeliranja od dijafize, jer se na metafizi prirodno u toku
rasta odrzava osteogeneza I preuredjivanje kosti.
Potencijal prepravke angulacije je najvise u ravni najveceg kretanja zgloba.
Rezim opterecenja – tip primenjenih sila odredjuje obrazac preloma
Svojstva materijala – kortikalna kost je anizotropna I krhka
Strukturna svojstva – duge suplje cilindricne kosti
Raspored kostiju – Kada su kosti poredjane u prstenastu strukturu – karlicni
prsten, kosti podlakta – retkost je da se slomi samo jedna kost
Laug-Hensonova klasifikacija preloma skocnog zgloba – obrazac preloma
odredjuje I raspored kostiju

1. Supination – adduction
 Ortopedska biomehanika
- uganuce talofibularnog ligamenta ili fraktura distalne fibularne avulzije
- vertikalni prelom medijalne kosti I udarac anteromedijalne distalne tibije
2. Supination – external rotation
- uganuce prednjeg tibiofibularnog ligamenta
- bocni kratki kosi prelom fibule
- ruptura zadnjeg tibiofibularnog ligamenta ili avulzija zadjeg maleolusa
- poprecni prelom ili prekid deltoidnog ligamenta medijalnog maleolusa

3. Pronation – abduction
- poprecni prelom ili prekid deltoidnog ligamenta medijalnog maleolusa
- uganuce prednjeg tibiofibularnog ligamenta
- poprecni usitnjeni prelom fibule iznad nivoa sindesmoze

4. Pronation – external rotation

- poprecni prelom ili prekid deltoidnog ligamenta medijalnog maleolusa
- poremecaj prednjeg tibiofibularnog ligamenta
- bocni kratki kosi ili spiralni prelom fibule iznad niova zgloba
-ruptura zadnjeg tibiofibularnog ligamenta ili avulzija zadnjeg maleolusa

Podizaci stresa :
 Ortopedska biomehanika
Makroskopski diskontinuiteti : praznine, urezi, navoji, ostri uglovi I nagle
promene u preseku
Mikroskopske mane : pukotine, pore, jame, povrsne ogrebotine
Kada su ove strukture pod naponom, nepravilnosti dizu stres na 2 nacina :
1. Smanjuje ukupnu povrsinu I povecava prosecno naprezanje
2. Sto je defekt ostriji, to je veca koncentracija stresa na jednu tacku
Podizaci stresa su uglavnom mesta gde se inicira prelom.

Ortopedski implanti su dizajnirani, proizvedeni I ugradjeni tako da se stres

smanjuje na najmanju mogucu meru.
- Dizajn – optimalna geometrija sa ciljem da se izbegnu ostri povrsinski
diskontinuiteti
- Proizvodnja – tolerancija na zamor, mogucnost unapredjenja, poliranje na
kraj
- Hirurgija – tokom ugradnje proteze, moze doci do smanjenja snage kosti –
rupa za sraf – rupa velicine 1/3 precnika kosti smanjuje snagu kosti za 50% -
bolje kad je punjen
- Korozija – propadanje strukture zbog hemijskih reakcija sa okolinom.
Prirodan proces – reaktivne materije zele da dostignu stabilnije stanje u vidu
jedinjenja. Problem je zbog uklanjanja povrsnog sloja materijala I stvara
podizace stresa. Elektrohemijska oksidacija materijala.
Tipovi :
- Opsta – ravnomerna na celu povrsinu
- Lokalna – koncentrisana na maloj povrsini
- Rupa – supljine na povrsine
- Pukotina – izolovane oblasti koje su zasticene od okoline
- Filiform – slucajni trag u vidu nita
- Galvanska – 2 metala sa znacajno razlicitim elektrohemijskim potencijalima
imaju fizicku ili elektricnu struju u zajednickoj sredini.
- Erozivna – tecna korozivna tecnost
- Izmedju dve povrsine u relativnom kretanju
Metali uobicajno stvore sloj oksida na povrsini, koji stiti od korozije. Kod
celika to nije slucaj, jer nije kohezivan I ljusti se, izlazuci unutrasnje slojeve.
Veoma efikasan kod nerdjajuceg celika, cobolt chroma, titanijumom.
Tokom korozije dolazi do oksidacije I redukcije.
 Ortopedska biomehanika
Bioloski proces zarastanje : Neposredno nakon preloma :
1. Primarno – kortikalno
2. Sekundarno – kalusno
Obe metode imaju zajednicku zapaljensku fazu. Faza upale pocinje sa
formiranjem prelomnog hematoma. To oslobadja nove celije koje sluze za
formiranje nove kosti. Granulisano tkivo premoscuje mesto preloma pruzacuji
ogranicenu mehanicku stabilnost
Primarno – fragmenti kostiju u direktnoj suprotnosti ili da imaju mali razmak
izmedju njih I kruto su stabilizovani
Anatomska redukcija I apsolutna stabilnost se postizu hirurgijom.
Framgenti u direktnoj opoziciji podlezu kontaktnom zarastanju, osteoklasti iz
jednog dela kosti prave tunele – rezni konusi – preko preloma u drugi deo.
Novi krvni sudobi I osteoblasti premoscuju prelom novom lamelarnom kosti.
Sekundarno – gde je veci jaz I gde ima malo pokreta – relativna stabilnost –
konzervativno (gips, interna fiksacija)
Meko stvaranje kalusa – granulisano tkivo se menja mekanim kalusom koji se
sastoji od fibroblasta I hrskeavice, koji stabilizuju prelom. Novo tkivo ide na
periferiji prelomnog mesta – intramemranozno okostavanje
Tvrdo stvaranje kalusa – meki kalus postaje krto kalcifikovano tkivo – tkana
kost – enhondralna okostalost, od periferije ka centru

Biohemijski procesi zarastanja kostiju :

Snabdevanje krvlju, mehanicka stabilnost. Primarno moze trajati duze od
sekundarnog ako je implant fiksiran na kost.

Interfragmentarno naprezanje – opisuje kolicinu kretanja na mestu preloma.

Razlicita tkiva za zarastanje preloma tolerisu razlicitu kolicinu pokreta na
mestu preloma.
- iznad 100% - nesjedinjavanje
- izmedju 10-100% - granulacija I stvaranje vlaknastih tkiva
- izmedju 2-10% - hrskavica I enhondrociti

Biotribologija
 Ortopedska biomehanika
Sila moze promeniti oblik i/ili stanje kretanja predmeta. Deformacija I
kretanje predmeta.
Proucavanje interakcija izmedju dve cvrste povrsine u relativnom kretanju.
Sila koja deluje na interfejs proizvodi trenje kada povrsine klize jedna preko
druge. Prekomerno trenje trosi energiju I dovodi do habanja.
Mazivo smanjuje trenje I habanje stvarajuci klizavu podlogu.
Veliko trenje je potrebno pri hodanju I kocenju, dok je pozeljno malo trenje
izmedju delova automobila motora.

Sinovijalni zglobovi su mnogo slozeniji od opstih inzinjerskih artikulacija.

Biolosko opterecenje – uslovi su intenzivni I izuzetno promenljivi. Prosecna
osoba ima 4700-5400 ciklusa svakodnevnog opterecenja, a tipican sinovijalni
zglob podleze vise od 10 na 8 opterecenja ciklusa u 80 godina.

Trenje :
Sila koja se odupire relativnom kretanju izmedju dve povrsine u kontaktu.
Nijedna povrsina nije apsolutno glatka, na mikro nivou, hrapavi delovi
medjusobno reaguju. Sticno trenje – sila koja je potrebna da se inicira pokret
Dinamicko trenje – sila potrebna za odrzavanje kretanja izmedju dodirnutih
povrsina
Ono je uvek paralelno sa kontaktnom povrsinom I suprtono od smera
kretanja. Moze proizvesti deformacije, habanje I toplotu . Rotaciono kretanje
izmedju povrsina dovodi do trenja I obrtnog momenta trenja – povecava se
sa precnikom
Trenje u tecnostima :
Trenje se odupire kretanju izmedju razlicitih slojeva tecnosti. Nastali otpor
protoka je viskoznost ( gustina)
Trenje kod zglobova :
Zdravi sinovijalni zglobovi dozivljavaju vrlo malo trenja zbog hrskavice-na-
hrskavicu I sinovijalna tecnost je lubrikant.
Iskoriscenost (pohabanost) – progresivno uklanjanje materijala sa dodirne
povrsine usled relativnog kretanja izmedju dve povrsine. Meri se u vidu
linearnog habanja ili zapremine.
Habanje kod zglobova – dovodi do otkazivanja zglobne hrskavice I razvoja
osteoartritisa
 Ortopedska biomehanika
Osteoartritis je pogresan naziv, jer podrazumeva da je primarni proces
zapaljenski, dok postoji samo degenerativno habanje zglobova

Metode smanjenja trosenja :

- smanjenje telesne tezine
- osteotomija oko kolena premesta teret iz jednog dela u drugi
- osteotomija oko kuka moze poboljsati zajednicko kontaktno podrucje,
poboljsava pokrivac glave butne kosti, smanjuje silu reakcije zglova
a) Lepljivo habanje
b) Abrazivno habanje
c) Korozivno habanje
d) Habanje umorom
e) Erozivno habanje

Prema MekKelpovoj klasifikaciji, habanje vestackih zglobova je podeljeno u 4

tipa.
1. Normalna funkcija
2-4. Neispravni implatni (strano telo, mali ugao, nedovoljno zaobljeno)

Podmazivanje : mazivo stavljamo izmedju 2 cvrste povrsine u relativnom

kretanju da bi smanjilo trenje, najvaznije svojstvo mazija je viskoznost, u
odredjenim slucajveima moze da poveca habanje.
Nacini podmazivanja :
1. Granicno (neisplativo, uglavnom ne radi) – tecni film je iste debljine kao I
hrapavost povrsina, opterecenje prenose nepravilnosti
2. Mesovito – tecni film je deblji od njihove hrapavosti, ali postoji odredjeni
kontakt izmedju duzih nepravilnosti
3. Tecno (odlicno, ali su potrebni posebni uslovi) – u potpunosti razdvaja
medjusobno delujuce povrsine
3.a. - Elastohidrodinamicko podmazivanje – relativno kretanje odrzava tanak
sloj tecnog filma izmedju njih, povrsine su jos uvek dovoljno blizu da izazovu
elasticnu deformaciju
3.b. Hidrodinamicko – jedna povrsina pluta iznad druge, teret u potpunosti
izdrzava tecni film.
Stribekova kriva – tip mazivosti je odredjen pomocu :
 Ortopedska biomehanika
- viskoznosti maziva
- brzina relativnog kretanja izmedju povrsina
- opterecenje koje deluje na interfejs
Kriva pokazuje da, ako viskoznost ostane konstantna brzina se povecava sa
opterecenjem da bi se postiglo tecno podmazivanje.

Sinovijalna tecnost kao mazivo :

Hrani zglobnu hrskavicu, uklanja otpadne proizvode I obezbedjuje
podmazivanje zglobova.
Sastav – proizvodi je sinovijalna membrana zgloba I predstavlja ultrafiltrat
krvne plazme – H2O, hijaluronska kiselina, albumin

Vecu viskoznost kada je miran I pod opterecenjem, manju kada se zagreje.

Hijaluronska kiselina gradi komplekse sa glikoproteinima na povrsini zglobne
hrskavice.

Zglobna hrskavica kao noseci materijal :

Hijalinska hrskavica postavlja kosti u sinovijalni zglob, visoko organizovano
tkivo koje se sastoji od celija I ekstracelularnog matriksa, obrazuje lezajni
materijal sa malim trenjem I habanjem, koji je viskoelastican, fleksibilan,
izdrzljiv.
Hijalinska hrskavica – celije – hondrociti – sekretuju komponente
ekstracelularnog matrkisa – H2O, kolagen 2, proteoglikani

Podmazivanje sinovijalnih zglobova – normalni sinovijalni zglobovi

- zglobna hrskavica formira dve nosece povrsine u relativnom kretanju
- sin. tecnost je mazivo I prisutno je u malim kolicinama
- sin. zglobovi dozivljavaju velike I promenljive sile reakcije
- sin. zglobovi su razlicito pokretni sa promenljivom brzinom pokreta
Zglobna hrskavica ima sposobnost da izlucuje I apsorbuje sinovijalnu
tecnost , bas kao sto sundjer moze zadrzati I ispustiti vodu.

Hrskavice imaju I drugi mehanizam :

Podmazivanje placem – natovaren, sa malo ili nimalo relativnog kretanja
izmedju zglobnih povrsina, tecnost je istisnuta iz hrskavice – tecni film
 Ortopedska biomehanika
Granica je kada se izmedju 2 odeljenja postigne ravnoteza izmedju
hidrostaticnog I osmotskog pritiska, vraca se u hrskavicu kako se rasterecuje.
Podmazivanje filmom za stiskanje – opterecenje moze istisnuti sinovijalnu
tecnost 0 usled sletanja na zemlju posle visokog pada
Pojacano podmazivanje – nakon duzeg opterecenja, hrskavica upija
sinovijalnu tecnost. Pore su premale za hijaluronsku kiselinu, pa tecnost u
zglobu ima vecu viskoznost I nosivost.

Podmazivanje vestackih zglobova :

Pozeljno je podmazivanje tecnim filmom, ali tu ulazi I drugi parametri.
Materijal nosecih povrsina – polietilen ima grubu povrsinu, koja ne podrzava
tecan film.
Carnlijev zakon – totalna artroplastika kuka sa malim trenjem – glava bedrene
kosti manjeg precnika. Metal na metal (keramika) podrzavaju tecan film.
Precnik glave butne kosti – veca verovatnoca sa povecanjem precnika
Radijalna cistina izmedju glave butne kosti I acetabularne casice – dodirna
povrsina treba biti dovoljna da ne dozvoljava manjak maziva
Polarno; Kongruentno; Ekvatorijalno

Klinicka biomehanika :
Zemlja ima osu I orbitu kretanja. Rotira se oko svoje ose I kruzi oko Sunca,
pri cemu se orbitalno kretanje postavlja na rotaciono kretanje. Zemljina osa
je nagnuta za 23,5 stepeni od ravni orbite oko Sunca. Rotacija oko svoje ose
– dan I noc; nagib ose I rotacija Zemlje oko Sunca – godisnja doba.
Ose donjih ekstremiteta :
Anatomska osa – uzduzno anatomsko poravnanje butne I potkolenicne kosti.
Linijom povucenom prema centru dijafize svake kosti. Anatomska osa na
golenjaci I butnoj kosti se sece u kolenu na proseku od 6 stepeni jedna za
drugu.
Mehanicka osovina – poravnanje centara zglobova kuka, kolena I skocnog
zgloba ( centar glave butne kosti, do medijalne tibijalne kvrzice, centar
skocnog zgloba) – 3 stepena valgus je normalna osa
Os – nosaca tezine – centar glave butne kosti, centar skocnog zgloba
 Ortopedska biomehanika
Sila rekacije zgloba kuka :
Kuk je stabilan zglob kuglice I lezista, koji
cine glava bedrene kosti I acetabulum
karlice. Abduktori su glavni stabilizatori
karlice u frontalnoj ravni.

Cementna fiksacija :
Fiksiranje implantata za zamenu kuka, na
kosti, cementnom pruza stabilnu konstrukciju. Funkcionise kao talog masa,
stvarajuci mehanicku vezu izmedju kosti I implanta. Kvalitet se vremenom
pogorsava.

Kompozitni snop – malu izbocinu, okovratnik u nivou kalkule femura, pre-

premazana, gruba fiksaciona povrsina, cilindricnni profil po celoj duzini.
Konusni listic – bez kragne, visoko polirana povrsina za fiksiranje, suzeni profil
od proksimalnog do sitalnog dela

Biolosko – femoralna stabiljka za fiksiranje bez cementa, ima poroznu i/ili

bioloski aktivnu povrsinu za fiksiranje.

Dizajn I postavka komponenata :

Glavni biomehanicki ciljevi su – povrati centar rotacije zgloba, odrzati
mehanicku osu donjih ekstremiteta, ocuvati duzinu noge, dostignuti
odgovarajuci balans mekog tkiva
Nosece povrsine – faktor koji povezuje razlicite kombinacije nosecih povrsina
sa asepticnim rastresanjem I nestabilnost :
a) osteoliza – glavni uzrok asepticnog opustanja, cestice koje nastaju usled
habanja acetabularne casice su bioloski aktivni I dovode do popustanja
implanta
b) veci precnik glave butne kosti – vece habanje
 Ortopedska biomehanika
Metal na polietilen – najcesca kombinacija nosece povrsine
Metal na metal – dostize tecan film
Keramika na keramiku – dostize najbolji tecan film I najmanju stopu habanja
Oksinium – keramika na metal – kod kolena

Koleno :
Najveci I naslozeniji zglob u telu, distalna butna kost proksimalna tibija I
patela, okruzena omotacem mekog tkiva od kapsule, ligamentima, tetivama I
misicima.
Tibiofemuralni zglob – medijalni konkavno tibijalni plato je veci od bocnog
konveksnog tibijalnog platoa.
Patelofemoralni zglob – sezamoidna kost koja se artikulise sa butnom kosti.
Ima 2 fasete – bocnu vecu od medijalne. Kvadriceps I patelarna tetiva se
insertuju u prednjem delu patele.Zbog mehanicke prednosti koju pruza
patela, kvadriceps treba da stvara 20-30% manje sile za odredjeni obrtni
moment. Patela stiti tibiofemoralni zglob od direktne traume.

Funkcionalna anatomija kolena :

Ukrsteni ligamenti – prednji I zadnji ligamenti su primarno ogranicenje,
funkcionisu u posebnoj konfiguraciji – mehanizam za povezivanje 4 sipke.
Ligamenti su 2 ukrstene sipke, a kosti su druge 2 sipke. Duzina sipki ostaje
ista samo se ugao izmedju njih menja tokom kretanja, dok je centar rotacije
ovog mehanizma mesto ukrstanja ligamenata, ligamenti nisu konstantni,
imaju blagu promenu u duzini I zateznoj snazi.
Meniskusi – lateralni I medijalni povecavaju kongruentnost izmedju tibialne I
femoralne zglobne povrsine.
Medijalni – za medijalnu zglobnu kapsulu, lateralni za femur preko
meniscofemoralnog ligamenta.
 Ortopedska biomehanika
Stite zglobnu povrsinu od prevelikog stresa, rade kao amortizeri.

Luk ekstenzije I fleksije :

Zakljucano koleno – od -5 do 10 stepeni, femur poravnat kao tibia. U punoj
ektenziji femur je unutrasnje rotiran u odnosu na tibiju. Otkljucava popliteus.
Funkcionalno koleno – od 10 do 120 stepeni, eksterna rotacija femura, zbog
fleksije, mali lateralni femoralni kodil pocinje da ide pozadi, dok veliki
medijalni femoralni kondil odrzava svoju relativnu poziciju sa tibijom.
Duboka fleksija – od 120 do 160 stepeni, oba kondila idu pozadi, pasivno se
postize.

Ukupna zamena kolena :

Obnavljanje kondila butne kosti I tibijalnih povrsina sa ili bez obnavljanja
patele.
- femoralna komponenta ima 2 simetricna klizaca koji su premosteni u
prednjem delu da bi se stvorila zglobna povrsina patele.
- polietilenski tibijalni umetak ima dve konkavne zglobne povrsine
- polietilenska patelarna komponenta je kruzna I ima konveksnu zglobnu
povrsinu
- tibijalna komponenta je na vazi metala ili polietilena I ima drsku za
fiksiranje na kost
 Ortopedska biomehanika
Rame funkcionalna anatomija :
Kompleks od 4 zgloba – glenohumeralni, acromioclavicularni,
sternoclavicularni I scapulotorakalni.

Glava humerusa je retrovertirana za 20-30% u odnosu na interkondilarnu

ravan distalnog ramena. Ovo pruza izvesno ogranicenje u prednjem iscasenju.
Skapula je pod uglom od 30% u odnosu na koronalnu ravan. Kako glava
nadlakticne kosti nije toliko dobro pokrivena od strane glenoida, moze imati
veliki spektar kretanja.
Glenoid je ojacan na obodima sa fibrovezivnim tkivom, labrum, sto efektivno
udvostrucuje dubinu glenohumeralnog zgloba. Kretanje glenohumeralnog
zgloba je uglavnom rotacionog karaktera.

Ceste strukturne abnormalnosti :

1. Bankartska lezija – traumatsko odstranjivanje prednjeg labruma od
glenoida
2. Kostasta bankartska lezija – gubitak dela glenoida sa prednjeg labruma
3. SLAP cepanje – superior labral tear from anterior to posterior

U zamrznutom ramenu (adhezivni capsulitis) doslo je do kontrakture u

anteriornoj porciji kapsule, sto smanjuje pokretljivost, najvise eksternu
rotaciju.
Kapsula daje stabilnost I ima negativan intra-artikularni pritisak koji vuce
kapsulu I okolne ligamente ka unutra.

Ligamenti koji se opiru prevodjenju glave nadlakticne kosti u razlicitim

pravcima
- Gornji glenohumeralni – ogranicenje za inferiorno prevodjenje
- Srednji glenohumeralni – ogranicenje za prednje prevodjenje
- Donji glenohumeralni – za stabilnost – sastoji se od 3 dela – prednja traka,
zadnja traka I aksilarna torbica

Misici rotacione manzetne -

1. Supraspinatus – deltoid abdukcija
 Ortopedska biomehanika
2. Subscapularis – interno rotira rame
3. Infraspinatus, teres minor – spoljna rotacija – puni luk

Lakat :

Kompleks 3 zglobova – humero ulnar, humero radial I proksimal radio ulnar –

svi su u jednoj kapsuli.
Distalni humerus je odvojen u medijalan I lateralan deo, oni su za 40%
nagnuti anteriorno od humerusne osovine – capitullum I trochlea

Primarni fleksori lakta su brachialis I biceps brachii, glavni ekstenzor je triceps

brachii, pronacija – pronator teres I pronator quadratus, supinacija – biceps
brachi I supinator.

Staticki stabilizatori -
1. Humero ulnarni zglob I medijalni I lateralni kolateralni ligamentarni
kompleksi

Biomehanika kicmenih prsljenova :

Kicmeni stub je napravljen tako da nosi opterecenje I omogucava sirok opseg
pokreta, dok stiti kicmenu mozdinu. Prsljenovi daju krutost kicmenom stubu.
 Ortopedska biomehanika
Prsljen ima telo, foramen, procesuse I facetne zglobove

Telo – glavni nosac kompresivnog opterecenja, porozna kalkaneuzna kost

omogucava prsljenovima da budu laki I istovremeno cvrsti I jaki da izdrze
razlicite tipove opterecenja. Telo ima glatku povrsinu : zbog toga ne moze da
se kontrolise relativno kretanje izmedju njih, za to sluze strukture sa
transverzalne ravni.

Facetni zglobovi – usmeravaju kretanje izmedju odvajenih prsljenova, imaju I

funkciju nosaca 30%. Procesusi – mesta pripoja ligamenata I misica

Intervertebralni disk – nuclus pulposus u centru, annulus fibrosis na obodima

I vertebralne ploce ispod I iznad diska

Nucleus – visoka koncentracija H2O I stvara hidrostatski pritisak koji stvara

zateznu silu na annulus , sto stvara krutost diska
Annulus – koncentrisani slojevi kolagenih vlakana

Radi kao amortizer, kad je disk opterecen, hidrostatski pritisak se povecava u

nucleus pulposus. Izbacuje pritisak na okruzujuci annulus, sa pracenjem
Paskalovog zakona, da pritisak u tecnosti je prenesen svuda ravnomerno.
Stabilnost kicmenog stuba : fleksija, ekstenzija, lateralna fleksija, aksijalna
rotacija – zbog malih pomeranja na svakom segmentu kretanja kicme.
U slucaju povrede kicme postoje 2 konvencionalna sistema klasifikacije
kicmene stabilnosti.
Kicmeni stub je podeljen u 2 dela :
1. Prednji – anterior longitudinal ligament, vertebral body, intervertebral discs
and posterior longitudinal ligament
2. Zadnji – pedicles, facet joints, transversus and spinosus procesus

Glezanj :
Talokruralni zglob (tibiotalarni, fibulotalarni, distal tibiofibular articulation) I
talokalkanealni zglob
Talus je kljucan za mehaniku stopala I skocnog zgloba jer cini niz zglobova
koji povezuju stopalo sa nogom.
 Ortopedska biomehanika
- telo talusa (talarna kupola) artikulise se u talokrularnom zglobu
-inferiorni aspekt talusa artikulise se u subtalaranom zglobu
Stopalo funkcionise kao amortizer I adapter za neravne povrsine