8.

ОСНОВНА ФИЗИЧКА, МЕХАНИЧКА И СТРУКТУРНА СВОЈСТВА СТЕНА И

СТЕНСКИХ МАСА

Најважнија својства која утичу на на стабилност грађевинских објеката

 хомогеност – хетерогеност
 изотропност – анизотропност
 континуалност – дисконтинуалност
 деформабилност
 отпорност на смицање
 електропроводљивост
 магнетичност
 радиоактивност
 понашање на мразу
 водно физичка
 консолидација
 лепљивост
 бубрење и скупљање
 тиксотропност
 тоњење

8.1. ХОМОГЕНОСТ - ХЕТЕРОГЕНОСТ

Хомогеност – особина тела које у свим тачкама показује иста физичка својства, у супротном је
хетерогеност.

8.2. ИЗОТРОПНОСТ - АНИЗОТРОПНОСТ

Изотропност – особина тела које у свим правцима има исте карактеристике, у супротном је
анизотропност.

Аморфни (неправилни) минерали су изотропни, а кристали су анизотропни.

Анизотропност код стена изазива испуцалост, слојевитост, шкриљавост и лучење.

8.3. КОНТИНУАЛНОСТ - ДИСКОНТИНУАЛНОСТ

Континуалност – особина тела које нема механичких прекида (пукотина), у супротном је

дисконтинуалност.

Монолити – једночлани део стенске масе ограничен пукотинама који задржава механичка
својства.

Положаји пукотина у односу на правце дејства главних напона

 компресије – распростиру се управно на правац дејства највећег напона.
 затезања – распростиру се паралелно са напоном затезања.
 смицања – распростиру се под углом у односу на правац максималног напона.
Степен издељености стенске масе – број међусобног сусрета пукотина.

Фамилија пукотина – гради више појединачних пукотина настале у истом генетском процесу.

Систем пукотина – гради једна или више фамилија пукотина које се секу.

Зев пукотине – отвор између суседних зидова пукотине.

Пукотинска испуна – материјали који испуњавају пукотине.

Изглед зидова пукотина – равни, глатки, криви и рапави.

Коефицијент оштећености – однос брзина распростирања еластичних лонгитудиалних таласа

кроз стенску масу и монолит.

Коефицијент пукотинске порозности – однос запремине пукотина и запремине стенске масе.

8.4. ДЕФОРМАБИЛНОСТ

Деформабилност – особина стенских маса да се при дејству напона деформишу и промене

запремину.

Еластичне деформације – тела се враћају у првобитни облик.

Пластичне деформације – тела остају трајно деформисана.

8.5. ОТПОРНОСТ НА СМИЦАЊЕ

Отпорност на смицање – одређује се лабораторијским испитивањима. Формира се по

пукотинама.

Потребно је одредити
 кохезија
 угао унутрашњег трења

Чиниоци који условљавају отпорност на смицање

 код полувезаних седимената највећи утицај имају степен расвашености и минерални
састав
 невезани седименти немају кохезију, зато највећи утицај има угао унутрашњег трења

8.6. ЕЛЕКТРОПРОВОДЉИВОСТ

Електропроводљивост – способност стена да проводе струје. Одређује се за прорачунавање

уземљења у електричним централама и далеководима и заштиту против корозије подземних
цевовода.

Специфични електрични отпор – показатељ електропроводљивости.

8.7. МАГНЕТИЧНОСТ

Магнетичност – привлачење или одбијање гвоздених предмета.

Магнетни сусцептибилитет – јединица којом се изражава магнетичност. Количник интезитета

намагнетисања и јачине магнетног поља.

8.8. РАДИОАКТИВНОСТ

Радиоактивност – емисија радиоактивних зрачења стена.

Мермер је ефикасан грађевински материјал за заштиту од радијације.

8.9. ПОНАШАЊЕ НА МРАЗУ

При смрзавању воде у порама стена, долази до повећања запремине леда у односу на
запремину воде.

8.10. ВОДНО ФИЗИЧКА СВОЈСТВА

Водно физичка својства

 код полувезаних седимената минералне честице делимично испуњавају запремину,
други део запремине сачињавају поре

Природна влажност – количина воде у порама.

Граница пластичности – најмања количина воде при којој се полувезани седименти пластично
деформишу.

Граница течења –

Индекс пластичности – распон влажности између границе течења и пластичности одговара

пластичном стању тла.

8.11. КОНСОЛИДАЦИЈА

Консолидација – збијање невезаних седимената под непроменљивим оптерећењем.

Фаза одвијања
 прва фаза – почетно слегање.
 друга фаза – остварује се примарна консолидација.
 трећа фаза – остварује се секундарна консолидација.
8.12. ЛЕПЉИВОСТ

Лепљивост – особина стена да се лепе за различите материјале. Све стене поседују ово
својство. Лепљивост глина расте са повећањем воде и спољашњег оптерећења

Служи за одређивање
 услова за одређивање радова
 степен смањења ефекта рада
 процену проходности возила на расквашеном терену

8.13. БУБРЕЊЕ И СКУПЉАЊЕ

Бубрење – повећање запремине глина током расквашавања.

Напон бубрења – развија се при повећању запремине опнене воде.

Склоност глина се може приказати

 степеном (деформацијом бубрења)
 влажношћу
 притиском

Скупљање – смањење запремине глина током исушивања.

8.14. ТИКСОТРОПНОСТ

Тиксотропност – особина седимената да пређу у кашасто стање приликом динамичких утицаја.

Неповољно утиче на грађење и експлоатацију грађевинских објеката.

Зависност тиксотропије
 грануломтеријски састав
 облик честица
 састав подземних вода
 киселост средине
 температура
 дебљина опнене воде

8.15. ТОЊЕЊЕ

Тоњење – карактеристично за лес. Узрокује смањење запремине. Јавља се приликом изградње

и експлоатације канала за наводњавање.