Skripta Iz Stena596321096 PDF

Механика стена и подземне конструкције Џон Доу
1. ДОМИНАНТНА СВОЈСТВА СТЕНА СА ОСВРТОМ НА УТИЦАЈ

ДИСКОНТИНУИТЕТА НА МЕХАНИЧКО ПОНАШАЊЕ СТЕНСКЕ МАСЕ
У микроскопским размерама, стена може да се састоји од зрнаца различитих материјала која имају
различитa физичкa својства. Анизотропија је уобичајена појава у многим стенама, зато што зрнца минерала
имају неку своју преферирану оријентацију, или због напона који су на ту стену деловали у прошлости.
Главна тешкоћа у предвиђању какво ће бити механичко понашање стенских маса проистиче из чињенице да
су стене по својој природи дисконтинуалне. Стена се разликује од других инжењерских материјала по томе
што у њој постоје инхерентни пукотински системи, што додатно узрокује анизотропна и изразито
нелинеарна механичка својства. Ако је у стенској маси само једна једина пукотина, њен ефекат биће
следећи: затезна чврстоћа у правцу управном на раван пукотине биће сведена готово на нулу, а чврстоћа на
смицање у правцу паралелном са равни пукотине биће значајно смањена. Свака испуцала, природно
напрегнута стенска маса, биће анизотропна зато што на њене одлике, преко дисконтинуитета, знатно утиче
стање напона; то је један материјал кад су пукотине затворене, а сасвим други материјал кад су пукотине
отворене или смакнуте. Стенске масе у природи, посматране као реалне средине, по правилу су испуцале,
хетерогене, анизотропне и већ се налазе у неком природном напонском стању.
Дисконтинуалност као основно структурно својство стенске масе
Дисконтинуитет је генерални термин који се користи за сваки механички прекид у стенској маси где је она
раздвојена тако да је затезна чврстоћа на том месту једнака нули, или веома мала. Својство стенске масе да
је прожета пукотинама и прслинама назива се испуцалост. Испуцалост, односно дисконтинуалност, је
основно физичко-структурно својство стенске масе, које битно и суштински утиче на њено механичко
понашање. Бројна истраживања су показала да пукотине у стенској маси нису хаотично распоређене, већ да
у њиховом просторном распореду по правилу постоји одређени ред (фамилије пукотина).
Пукотине, у ствари, представљају ломове у стенској маси, дуж којих је дошло до потпуног раскида
међумолекуларних сила и до потпуног губљења кохезије када су напони, чијем је дејству стенска маса била
изложена у процесу свог настајања и развоја, прешли граничне чврстоће њене основне камене супстанције.
Ломови који представљају површине дуж којих је дошло до потпуног губитка кохезије, али ограничених
дужина, које се не протежу кроз цело посматрано подручје, већ се завршавају у основној каменој
супстанци, називају се прслине.
Стенски монолит представља камену супстанцију одвојену са свих страна пукотинама и може се
издвојити из стенске масе као комад камена. Дисконтинуум се јавља као релативна категорија у односу на
величину посматраног подручја. Ако се дисконтинуум посматра као велико подручје испуцале стенске масе
унутар још већих дисконтинуитета, онда се то подручје може сматрати квазиконтинуумом.
Низ извршених експерименталних испитивања је показао да механичке карактеристике одређене на
монолиту постају све слабије уколико расте величина монолита који се испитује. Посматрано генерално,
уколико је стенска маса издељена већим бројем пукотинских фамилија, са пукотинама на мањим
међусобним растојањима и са лошијим својствима пукотина, утолико су механичка својства стенске масе у
односу на стенски монолит слабија. Овај ефекат се назива ефекат размере и тумачи се са утицајем
дисконтинуитета на механичко понашање стене.
Утицај размере на избор модела

понашања стене
Срећно 1
2. ГЕНЕЗА И ПАРАМЕТРИ ОПИСИВАЊА ПУКОТИНА
Генеза по правилу предодређује многе карактеристике пукотина (димензије, облик зидова, испуне и др.), а
тиме и механичко понашање појединих пукотинских фамилија или система при деформисању и лому
стенске масе и, друго, генетска разврставања су један од основних предуслова за екстраполацију података
добијених у истражним објектима, на подручја која нису била доступна за директно истраживање.
Најчешће и најдоминантније врсте пукотина према Кујунџићу:
1. Дијаклазе су пукотине тектонског порекла, типични представници кртих ломова, који настају у
брзом процесу деформације. Дијаклазе су знатно рапаве и без трагова трења.
2. Пукотине смицања такође се испољавају као крти ломови и врло се често јављају у природи; ретке
су само у изразито пластичним срединама. Њихове површине су најчешће равне а понекад и
закривљене; често показују трагове трења на свежој површини лома.
3. Пукотине клизања настају веома спорим процесом деформације, без промене запремине и без
потпуног губитка кохезије, у стенама које се под дејством оптерећења у великој мери понашају
пластично.
4. Међуслојне пукотине су механички дисконтинуитети у седиментним стенским масама до којих
долази услед релативно ниже отпорности у међуслојним површинама. Настају услед скупљања и
слегања.
5. Цепљивост је потенцијална испуцалост. Ако се посматра са аспекта механике, она се испољава у
смањеној отпорности на затезање или смицање у правцу једне или више равни.
6. Пукотине лучења настају у магматским стенама као последица хлађења и груписања минералних
састојака.
7. Пукотине растерећења настају у процесу формирања долина насталих дејством ерозије.
8. Раседи су велики механички дисконтинуитети. Настали су као лом услед смицања и раседне
површине су често углачане трењем раседних блокова.
9. Вештачке (антропогене) пукотине настају у процесу инжењерске делатности човека, под дејством
експлозива при минирању стенске масе или као последица ефекта релаксације напона када се врши
ископ стенске масе, било на површини било у подземљу.
10 Параметара описивања пукотина:
1. Просторна оријентација дисконтинуитета дефинише се помоћу азимута и падног угла. Азимут је

угао који хоризонтална пројектција падног правца (оријентација на ниже) заклапа са севером (од 0
до 360), падни угао је угао који падни правац заклапа са хоризонталном равни (од 0 до 90).
2. Размакнутост је управно растојање између два суседна дисконтинуитета.
3. Простирање пукотина дефинише се дужином (мери се по правцу пружања) и ширином (мери се по
падном правцу).
4. Величина зева пукотине је међусобно растојање њених зидова.
5. Морфологија пукотина односи се на рапавост и заталасаност површине пукотине и мери се као
одступање од средње равни једног дисконтинуитета.
6. Чврстоћа зидова пукотина је притисна чврстоћа два суседна стенска зида у једном истом
дисконтинуитету.
7. Пукотинске испуне су материјали којима је пукотина потпуно или делимично испуњена или којима
су зидови пукотина потпуно или делимично обложени.
8. Коефицијенти испуцалости
9. Пукотинска порозност
10. Коефицијент оштећености.
Срећно 2
3. НАПОНСКО-ДЕФОРМАЦИЈСКО ПОНАШАЊЕ СТЕНСКОГ МОНОЛИТА ПРИ
ХИДРОСТАТИЧКОЈ И ЈЕДНОАКСИЈАЛНОЈ КОМПРЕСИЈИ
Хидростатичка компресија доводи до смањивања запремине, а после неке границе мења се, трајно,
унутрашња структура стене, и то зато што поре бивају згњечене. Тиме се не може достићи вршно
оптерећење (стена увек може да прихвати још веће оптерећење).
У првом подручју, фисуре које су постојале од раније

почињу да се затварају. Кад се оптерећење уклони,
већина фисура остане затворена тако да остаје једна
трајна деформација. Кад је већина прслина затворена,
даља компресија довешће до збијања стене саме, а оно
се састоји у деформисању пора и у збијању зрна, и
напредује приближно линеарно. Код изражено
порозних стена као што су пешчар, креда, и кластични
кречњак, поре почињу да се урушавају у себе, због
велике концентрације напона свуд око њих.
Једноаксијална компресија
На почетку, фисуре почињу да се затварају. Ово, даје један нееластичан, нагоре-конкаван део
напонско-деформацијске криве. Код већине стена, после овога наступају линеарни односи између
аксијалног напона и аксијалне деформације, као и између аксијалног напона и бочне деформације. На тачки
'B' (слика 2.3-а) прираштај бочне деформације почиње да се увећава у односу на прираштај аксијалне
деформације зато што настају нове прслине, а старе се продужавају. У региону између напона 'B' и напона
'C', сматра се да су прслине стабилне, а то би значило да се са сваким новим повећањем напона оне
прошире у једној ограниченој мери, али онда престану да расту. После тачке 'C', развија се један систем
међусобно изукрштаних прслина, које се постепено уједињавају, тако да настаје једна полу-континуирана
руптурна површина. Вршно оптерећење, тачка 'D', уобичајени је критетијум за слом. На нивоу напона који
одговара тачки 'C', узорак може имати запремину већу него на почетку теста. Ово повећање запремине које
је у вези са настанком прслина зове се дилатанца.
Срећно 3
4. НАПОНСКО-ДЕФОРМАЦИЈСКО ПОНАШАЊЕ ДИСКОНТИНУИТЕТА
Кад се формира ископ у стенској маси, неке пукотине ће се затварати, али неке друге ће се отварити, а
поједини блокови ће клизити низ друге блокове и то по површинама дисконтинуитета. Затварање
дисконтинуитета, и померање смицањем, јесу две главне компоненте деформабилности стенских
дисконтинуитета.
Понашање при нормалном оптерећењу
Ако се један блок који у себи садржи пукотину

(дисконтинуитет) оптерети нормално на тај дисконтинуитет,
блок ће постати нешто краћи, зато што ће се пукотина
затварати, а ако га развлачимо нормално на пукотину, блок
ће се после неког времена раздвојити у два блока, јер, ће се
пукотина отворити. Отвор (зев) једне пукотине која је
изложена компресији смањиваће се са повећавањем напона.
Компресионо понашање дисконтинуитета је изразито
нелинеарно, и постаје асимптотично кад се примакне
максималној затворености споја (u*) која је "ефективна вредност почетног зева пукотине".
Понашање при смицању
Када стенски блок који у себи садржи пукотину подвргнемо смичућем напону који је паралелан са тим
дисконтинуитетом, долази до смичућег, али и нормалног померања.
Смичуће померање дуж

дисконтинуитета, јесте разлика
померања горњег блока и доњег
блока, мерена паралелно са
средњом равни дисконтинуитета,
која пролази кроз неравнине на
површини дисконтинуитета. Због
тога што је површина
дисконтинуитета рапава и
заталасана, дисконтинуитет ће
имати склоност да се још више
рашири током смицања. Разлика
између величине отвора
дисконтинуитета пре и за време
смицања назива се дилатанца.
Док се смичући напон повећава, наступа период прилагођавања, током кога је дилатанца још веома мала,
али, после тога се дилатанца нагло повећава; прираштај тог повећања је највећи кад се достигне вршни
смичући напон. После тога, смичући напон континуирано опада, све док не достигне резидуалну вредност.
Рапавост површине дисконтинуитета ствара појаву дилатанце, а утиче и на чврстоћу дисконтинуитета.
Величина дилатанце зависи од површинске рапавости, од чврстоће камена, и од нивоа нормалног напона.
Присуство меканих испуњавајућих материјала има значајан утицај на понашање дисконтинуитета. Ако
испуне нема, резултат ће бити трење између зидова. Али, ако је испуна веома дебела она ће, сама,
контролисати читав процес смицања.
Срећно 4
5. НАПОНСКО-ДЕФОРМАЦИЈСКО ПОНАШАЊЕ СТЕНСКЕ МАСЕ СА ПОСЕБНИМ
ОСВРТОМ НА ЕФЕКАТ РАЗМЕРЕ
Експериментима су констатовани различити облици деформација и лома стенске масе, који варирају у
зависности од размака, оријентације и распрострањености дисконтинуитета, и у зависности од напонског
стања. Могуће је да се формира пукотина смицања или пукотина затезања у материјалу који је првобитно
био интактан. Вероватније је да ће се догодити клизање по једном или више дисконтинуитета. Најчешће се
дешава композитни лом, делимично кроз интактни материјал, а делимично дуж дисконтинуитета,
укључујући ротацију појединачних блокова или група блокова. Због природе, размере, анизотропије и
хетерогености дисконтинуираних стенских маса, њихова основна механичка својства (тј. зависност
оптерећење-померање или напон-деформација) је компликовано директно мерити.
На слици 2.9 приказан је типичан дијаграм померања оптерећене површине стенске масе у функцији
притиска, за један циклус оптерећења и растерећења, у опиту in situ методом хидрауличког јастука. Из овог
дијаграма се види, пре свега, да се укупна деформација стенске масе састоји из два дела: повратне и трајне.
Ово је законита појава и било до ког оптерећења оптеретили стенску масу увек ће се добити деформација
која у себи садржи један повратни део и један трајни, неповратни део. На величину еластичног дела
деформације утичу пре свега својства монолита. Трајни део деформације, за уобичајене интензитете
оптерећења, последица је пре свега затварања пукотина у стенској маси, деформација пукотинских испуна
и локалних ломова. Тек ако се интензитети оптерећења повећавају до граница лома може, у одређеним
случајевима у зависности од деформационих својстава основне камене супстанције, доћи до
пластифицирања стенског монолита.
Монолит стене је саграђен од кристала, зрна и аморфне масе, утканих у једно ткиво, али у коме има пора и
прслина. Када је монолит чврсте стене тако мали да у њему постоји само врло мали број прслина, слом
неизбежно значи додатни раст прслина. За разлику од тога, слом веће запремине стенске масе на терену,
може да се догоди дуж постојећих оштећења. Угаљ, измењене гранитоидне стене, шкриљац, и друге стене
са мрежама фисура у себи испољавају највећи ступањ зависности од величине узорка; код њих пропорција
између чврстоће на терену и лабораторијске чврстоће понекад буде 10 или чак и више. Постоји нека горња
величина узорка, толика да још већи узорци монолита не би показивали даље смањење своје чврстоће. На
слици 2.5, изведеној из радова Bieniawski-ог и Van Heerden-а 1975, приказан је овај образац понашања као
сумарни извештај о већем броју тестова изведених на угљу и на гвозденој руди, као и тестова са измењеним
и фисурисаним кварц-диоритом.
Слика 2.5: Утицај ефекта размере Слика 2.9: Типичан дијаграм

померања оптерећене површине
стенске масе у функцији притиска, у
опиту in situ методом хидрауличког
јастука
Срећно 5
6. ИСТРАЖИВАЊА СТРУКТУРЕ СТЕНСКЕ МАСЕ (ИНЖЕЊЕРСКО-ГЕОЛОШКО
КАРТИРАЊЕ И СТАТИЧКА АНАЛИЗА ДИСКОНТИНУИТЕТА И МОДЕЛ
СТРУКТУРЕ СТЕНСКЕ МАСЕ)
Опрема за инжењерско-геолошко картирање

Стандардна опрема за припрему картирања се састоји из:
1. Кларов компас за мерење оријентације дисконтинуитета;
2. Мерне траке за одређивање дужине трага дисконтинуитета;
3. Геолошки чекић;
4. Књига теренских извештаја у којој се скицира тачка истраживања и уносе подаци о картирању.
Информације на основу инжењерско-геолошког картирања

1. Картирање стенских изданака
Приликом картирања стенских изданака следеће карактеристике треба да се забележе:
 врсте и границе стенских формација;
 стање стене у погледу распаднутости због утицаја атмосфералија;
 просторни положај дисконтинуитета (азимут и падни угао);
 позиција и дужина изданка дисконтинуитета на површини терена, тј. пресек дисконтинуитета са
тачком истраживања;
 позиција и облик видљивих дисконтинуитета који се подударају са лицем стенске масе у тачки
истраживања;
 ширина отвора отворених и испуњених дисконтинуитета;
 испуна и облога дисконтинуитета;
 позиција, мере и стање главних дисконтинуитета и раседа;
 локације где процурује вода.
2. Картирање истражних бушотина
3. Картирање истражних поткопа и окана (пружа податке о пружању дисконтинуитета)
4. Картирање пробних и делимичних ископавања (провера и допуна резултата претходних истраживања)
Резултати картирања дисконтинуитета

Оријентација дисконтинуитета: Мерена оријентација породица дисконтинуитета у областима хомогених
пукотина је подложна растурању, па се према томе мора статистички евалуирати (обавља се помоћу
графичке процедуре зване хемисферична пројекција).
Размак између дисконтинуитета
Размак између дисконтинуитета исте оријентације је дефинисан као најкраће растојање између два суседна
дисконтинуитета. Размак се мери директно помоћу траке.
Модел структуре стенске масе

Прво се врши класификација истраженог простора у квази-хомогене зоне. Затим се израчунавају параметри
који описују геометрију структуре, на основу статистичке процене. Средње вредности мерених углова
пружања и пада, размаци и, уколико је могуће, траг дужина дисконтинуитета треба да се дају за све
породице дисконтинууитета. У склопу модела структуре стенске масе, такође треба да се опишу
карактеристике појединачних дисконтинуитета који стварају фамилије. Опис треба да садржи закључке о
неравномерности, рапавости, и стању распаднутости зида дисконтинуитета. Мора да се нагласи да ли су
дисконтинуитети отворени или затворени као и да ли и до које мере они садрже испуне. Модел треба да
буде представљен у блок дијаграму.
Срећно 6
7. ИСТАЖНИ ОБЈЕКТИ (БУШОТИНЕ, ПОТКОПИ, ОКНА, СТЕНСКИ ИЗДАНЦИ)
Тачке истраживања на површини терена (стенски изданци)

Постојећи изданци стенске масе су тачке истраживања на површини терена и углавном се могу
представити на карти без великог трошка. Постојећи изданци стенске масе су, на пример, природне стенске
падине, фрагменати ископани током извођачких радова или напуштени каменоломи у области извођења
пројекта.
Истражне бушотине
Бушење представља најједноставнији метод истраживања у стенској маси. Добијене информације, су
међутим, ограничене, зато што описују само мали део стенске масе. Када се изваде у довољном броју,
језгра (узорци бушења) могу да открију редослед слојева као и врсте и структуру стенског монолита.
Информације које могу да се добију из резултата бушења углавном зависе од процедуре бушења, као и од
способности и савесности бушача.
Бушење са језгровањем. Док уобичајена језгра дозвољавају само закључке о падним угловима
дисконтинуитета и њиховом распореду, оријентисана језгра пружају још и угао пружања, и према томе
комплетну оријентацију, дисконтинуитета који треба да се измере.
Стабилност правца и контрола бушотина су од посебне важности што се тиче поузданости оријентација
дисконтинуитета добијених из језгара (узорака бушења).
Бушење са језгровањем
Ротационо бушење са језгровањем се обично употребљава за извођење истражног бушења у стенској маси.
Језгро се добија тако што се у стенској маси направи прстенасти отвор ротирањем алата који је
позициониран на дно бушотине. На тај начин се издваја цилиндричан узорак језгра из околне стенске масе
и извади напоље. Дужина језгра добијена на овај начин је између једног и шест метара.
Истражни поткопи и окна

Истражни поткопи и окна пружају поузданије податке о стању по питању механике стена у области
подземних отвора, темеља и високих падина, него природни изданци по површини, истражне јаме или
бушење.
Различити критеријуми треба да буду узети у обзир када се одлучује о распореду истражних поткопа и
окана. Они треба да буду распоређени тако да могу да буду употребљавани током изградње објекта, и/или
да буду уграђени у завршне радове на изградњи објекта. Изнад свега се мора осигурати да распоред
истражних приступних отвора и шахтова не утиче негативно на наступајуће радове на изградњи објекта.
Истражне јаме Истражне бушотине
Срећно 7
8. МЕТОДЕ ИСПИТИВАЊА МЕХАНИЧКИХ КАРАКТЕРИСТИКА СТЕНСКОГ
МОНОЛИТА
УТИЦАЈ ТРЕЊА НА РЕЗУЛТАТЕ
ОПИТ ЈЕДНОАКСИЈАЛНЕ КОМПРЕСИЈЕ ОПИТА ЈЕДНОАКСИЈАЛНЕ
КОМПРЕСИЈЕ
ОПИТ ТАЧКАСТИМ ОПТЕРЕЋЕЊЕМ

ОБЛИК И ДИМЕНЗИЈЕ ПРОБНОГ ТЕЛА
Is=P/D2 ради се ин ситу БРАЗИЛСКИ ТЕСТ
σc=24Is директна веза са притисном чврстоћом
пошто се ради о сложеном

напонском стању добијају се
рез. већи од реалних, даје
ОПИТ ТРИАКСИАЛНЕ КОМПРЕСИЈЕ затезну чврстоћу
Анулира промене у опитима једноакс.

компресије.
При деловању великог притиска

материјал прелази у крто пластично
стање, што је недостижно у реалним
условима.
Срећно 8
9. МЕТОДЕ ИСПИТИВАЊА МЕХАНИЧКИХ КАРАКТЕРИСТИКА
ДИСКОНТИНУИТЕТА
ОПИТ ДИРЕКТНОГ СМИЦАЊА ДУЖ

ДИСКОНТИНУИТЕТА (НА УЗОРЦИМА)
ВАЂЕЊЕ УЗОРКА ДУЖ

ДИСКОНТИНУИТЕТА
ТЕРЕНСКИ ОПИТ ДИРЕКТНОГ СМИЦАЊА
Срећно 9
10. МЕТОДЕ ИСПИТИВАЊА МЕХАНИЧКИХ КАРАКТЕРИСТИКА СТЕНСКЕ МАСЕ
ИН СИТУ
ОПИТИ ДЕФОРМАБИЛНОСТИ СТЕНСКЕ МАСЕ

ИСПИТИВАЊА У БУШОТИНАМА ОПИТ ДЕФОРМАБИЛНОСТИ У БУШОТИНИ
ОПИТ ДИЛАТОМЕТРОМ
У ИЗОТРОПНОЈ СРЕДИНИ
ОПИТ ДИЛАТОМЕТРОМ
У АНИЗОТРОПНОЈ СРЕДИНИ
ОПИТ ХИДРАУЛИЧКИМ ЈАСТУКОМ

Испитивање методом хидрауличке распињаче (мере се угиби).
Срећно 10
11. ГРАЂА СТЕНСКЕ МАСЕ И ЕЛАСТИЧНИ МОДЕЛИ (ИЗОТРОПНА И
АНИЗОТРОПНА СРЕДИНА)
У зависности од грађе (структуре) стенског монолита која може бити зрнаста (на пример пешчар или
гранит) или раванска (услед слојевитости или шкриљавости), као и грађе (структуре) стенске масе која
може бити прожета различитим системима пукотина, определићемо се за изотропан, трансверзално или
ортотропно анизотропан модел еластичности.
Изотропна еластичност
У случају линеарног еластичног изотропног материјала све компоненте конститутивне матрице зависе од
само два параметра материјала, најчешће дефинисаних као Young-ов модул еластичности E , који мора бити
позитиван, и Poisson-онов коефицијент  .
Линеарно-еластична изотропна конститутивна веза гласи:   (Ce ) 1  
  Ce   Се - еластична конститутивна матрица
Да би вредности коефицијената Cije биле коначне,  мора да се нађе у границама:  1    0.5
Важна последица претпоставке о изотропији линеарно-еластичних материјала је да се правци главних
напона и деформација поклапају. Услед ове карактеристике следи да чисто хидростатичко напонско стање
има за последицу чисту волуметријску деформацију, а да чисто девијаторски напон производи чисту
девијаторску деформацију.
Трансверзална анизотропија
Често је у стенској маси присутан један доминантни систем пукотина, који значајно утичу на механичко
понашање стенске масе. За такав случај такође је сврсисходно применити модел трансверзалне
анизотропије, где је изотропна раван – раван дисконтинуитета. Параметри еластичности стенске масе, у
том случају, зависе од параметара еластичности стенског монолита и параметара еластичности испуне
дисконтинуитета.
𝑛
1
𝑡̅𝑓 = ∑ 𝑡𝑓𝑖
𝑛
1
𝑛
1
𝑑̅ = ∑ 𝑑𝑖
𝑛
1
𝑑̅
𝛼=
𝑡̅𝑓 + 𝑑̅
𝑡̅𝑓
𝛽=
𝑡̅𝑓 + 𝑑̅
𝛼+𝛽 =1
E1    EIR  1   IR
1
1 G2 
E2   
   EF
 GIR GF 2   IR
EIR EF   EF    EIR
Срећно 11
Изотропна еластичност
 1/ E   / E   / E 0 0 0 
  / E 1 / E   / E 0 0 0 

  / E   / E 1 / E 0 0 0 
(Ce ) 1   
 0 0 0 1/ G 0 0 
 0 0 0 0 1/ G 0  E
  G
 0 0 0 0 0 1 / G  2(1  ) m  K   v s  2G e
где је K модул стишљивости материјала
Ортотропна еластичност
Ако материјал није изотропан, али је и даље еластичан, број независних параметара расте.
 1  ba  ca 
 E   0 0 0 
Eb Ec
 a 
  ab 1

 cb
0 0 0 
 Ea Eb Ec 
   bc 1 
  ac  0 0 0 
C11
e e
C12 e
C13 0 0 0  (Ce ) 1   E a Eb Ec 
 e e e   1 
C12 C22 C23 0 0 0   0 0 0 0 0 
C13
e e e   G ab 
C23 C33 0 0 0
Ce     0 0 
1
 0 0 0 e
C44 0 0   0 0 0
G ac
 0 0 0 0 e
C55 0   
   0 1 
0 0 0 0
 0 C66   G bc 
e
0 0 0 0
 ab  ba  ac  ca  bc  cb
  
Ea Eb Ea Ec Eb Ec
1   bc  cb  ba   ca  bc
e
C11  e
C12 
Eb  Ec  D Eb  Ec  D e
C44  G ab
1   ac  ca  ca   ba  cb
e
C22  e
C13 
C55  G ac
1   ab  ba  cb   ab  ca
e
C33  e
C23 
C66  G bc
1/ 2 1/ 2 1/ 2
E  E  E 
ν ba   b  ν cb   c  ν ac   a 
 Ea   Eb   Ec 
Срећно 12
12. УСЛОВ ЛОМА ЗА ДИСКОНТИНУИТЕТЕ
У анализи понашања дисконтинуитета најважније је одредити гранично стање, односно лом или
попуштање пукотине. Највећи напор је улаган да се адекватном формулацијом опише услов лома по
дисконтинуитету Fd  0 , односно смичућа чврстоћа пукотине.
Прва квантификација смичуће чврстоће дисконтинуитета био је класични Mohr-Coulomb-ов критеријум дат
једначином: Fd   d   d  tan d  0 према коме се, у граничном случају смицања, напонске компоненте
на дисконтинуитету налазе у линеарном односу преко угла трења d . На основу великог броја
експеримената, показано је да са повећањем нормалног напона смичућа отпорност одступа од линеарног
Mohr-Coulomb-овог услова лома.
Као најједноставнији начин дефинисања нелинеарног услова лома по дисконтинуитету поменућемо
билинеарни услов.
Приликом лома по дисконтинуитету долази до углачавања смичуће површине и консеквентно до смањења

чврстоће дисконтинуитета, односно до омекшања. Најједноставнији начин узимања у обзир овог феномена
је дефинисање вршне отпорности на смицање (у природном стању, пре процеса смицања) и резидуалне
отпорности на смицање (услов лома након извршеног смицања - генерално одговара коефицијенту трења
између смичућих површина).
τres
вршна отпорност на смицање
φD
φD* резидуална отпорност на смицање

С
С σn
φD≈φD*
Нелинеарност услова лома по дисконтинуитету:

  JCS  
Barton: Fd   d   d  tan JRC  log10    r   0
 
  d  
  
Максимовић: Fd   d   d  tan b  
 1   d / pn  
где су JRC , JCS ,  r ,  b ,  и p n материјалне константе.
Срећно 13
13. УСЛОВ ЛОМА ЗА СТЕНСКУ МАСУ
Дефинисање функције течења која претпоставља еласто/идеално-пластични модел материјала заснива се на

одређивању услова, граничног стања у напонском простору, изван ког нису могућа напонска стања за
разматрани материјал (гранични услов течења или услов лома). Две класичне формулације услова течења
овог типа: Mohr-Coulomb-ов и Drucker-Prager-ов.
Drucker-Prager-ов услов течења, у напонском простору, има облик купе, кружног попречног пресека, чија
оса коинцидира са хидростатичком осом σ1=σ2=σ3. Изражава се у функцији прве инваријанте тензора
напона I1 и друге инваријанте девијатора тензора напона J2 , у следећем облику:
F    I1  J 2  k  0 Параметар  репрезентује фрикциону, а параметар k кохезиону
компоненту, смичуће отпорности. Drucker-Prager-ов критеријум је погодан за нумеричку имплементацију,
пошто је изражен јединственом квадратном једначином.
Drucker-Prager
Mohr-Coulomb
Класични Mohr-Coulomb-ов услов течења је, са експерименталне тачке гледишта, тачнији. У напонском
простору има облик пирамиде са неправилним шестоугаоним попречним пресеком. Mohr-Coulomb-ов услов
течења се изражава следећом једначином:
sin   cos()  sin()  1  3 3 J3 
F  I1   J 2   cos()    c  cos(  0    sin 1   3 / 2 
3  3  3  2 J2 
где су:  угао унутрашњег трења, c кохезија, а  Lode-ов угао који зависи од друге и треће инваријанте
девијатора тензора напона. Изражен у конвенционалном облику, преко главних напона, Mohr-Coulomb-ов
1  sin  2  c  cos 
услов течења гласи:  3   1 
1  sin  1  sin 
m
 I3  I 
Lade-ов услов течења у функцији прве и треће инваријанте тензора напона: F   1  27    1   k  0
 I3   pa 
I1 , I 2 и I3 су инваријанте модификованог стања напона  које зависи од актуелног напона  на
следећи начин: 𝜎̅ = 𝜎 + 𝛿 ∙ А; где су параметри А, m и k материјалне константе, p a је атмосферски
притисак, а  је Kronecker-ов јединични вектор 𝛿 Т = [1 1 1 0 0 0].
(а) Пресек са
триаксијалном равни
(б) Пресек са
октаедарском равни
σ3
Срећно 14
Hoek-Brown-ов услов лома је нелинеаран, те је стога реалистичнији од Mohr-Coulomb-овог услова, али
имајући у виду да зависи само од највећег и најмањег главног напона такође има дисконтинуитет слично
Mohr-Coulomb-овом услову.
Morova anvelopa
 
  Ctg'i  Cos'i
mc
8
Smi~u} i napon 
1’
3’
Maksimalni glavni napon ’ i
Triaksijalna kompresija
1'   '3  m c  '3  s 2c
Efektivni normalni napon ’
1
'i 
Inicijalni ugao unutra{njeg trenja ’ i
 
 1 1 
Arctg 4 hCos2  30  Arc sin   1
cm  3 3 2
Inicijalna kohezija c’ i
 h 
16m  s c 
 Jednoaksijalna kompresija gde je h  1 
3m 2  c
 cm  s 2c
tm Jednoaksijalno zatezanje c    tg 

1  
 tm   c  m  m 2  4 s 
2  
Minimalni glavni napon ’ i Efektivni normalni napon ’
𝜎𝑐𝑖 𝑎 𝑅𝑀𝑅−100 𝑆 ∙ 𝜎𝑐𝑖

𝜎1 = 𝜎3 + 𝜎𝑐𝑖 [𝑚𝑏 + 𝑠] ; 𝑚𝑏 = 𝑚𝑖 − 𝑒 28 ; 𝜎𝑐 = 𝜎𝑐𝑖 ∙ 𝑆 𝑎 ; 𝜎𝑡 =
𝜎3 𝑚𝑏
Параметри Hoek-Brown-овог услов лома
Срећно 15
14. ОСНОВНИ ЕЛАСТО-ПЛАСТИЧНИ КОНЦЕПТ КАО МОДЕЛ МЕХАНИЧКОГ
ПОНАШАЊА СТЕНА
Основна карактеристика пластичних деформација је њихова трајна, бесповратна природа, што значи да се
пластичне деформације, које су произведене током процеса оптерећивања, не могу поништити
једноставним растерећењем. Између еластичних, трајних (пластичних) и укупних деформација важи
следећа веза (адитивна декомпозиција): dε = dεe + dεp ; где су: εe- укупне еластичне деформације;
εp- укупне пластичне деформације. Одговарајући прираштај напона се може одредити на основу еластичне
конститутивне релације: dσ = C e ∙ dεe = C e ∙ (dε − dεp ); где је Ce одговарајућа еластична конститутивна
матрица.
Eласто-пластични закони се заснивају на три основне релације: услов течења, услов ојачања и закон
течења. Услов течења, представља површ у напонском простору, и дефинише стања напона у којима је
могућ развој пластичних деформација. Услов ојачања одређује могућности и начин промене облика,
величине и позиције површи течења. Закон течења одређује интензитет и смер пластичног деформисања,
односно инкременте пластичне деформације.
Ако имамо случај који можемо карактерисати редукцијом границе еластичности, кажемо да је то понашање
са омекшањем материјала. Услов течења: F = F(σ, p(εp )) = 0; p(εp)- вектор параметара ојачања који
одређују промену површи течења са повећањем пластичних деформација (услов ојачања).
Ако је F  0 , понашање материјала je чисто еластично. Када је F  0 , напонско стање задовољава услов
течења. Напонско стање за које је F  0 није могуће. Пластично деформисање се може развијати само ако
напонско стање задовољава услов течења током прираштаја деформација, односно ако је следећи услов
∂F T ∂F T ∂p
консистентности задовољен: dF = ( ) ∙ dσ + ( ) ∙ ( ) ∙ dεp .
∂σ ∂p ∂εp
Закон течења се заснива на пропорционалности прираштаја пластичне деформације и градијената
∂Q
пластичног потенцијала: dεp = dλ ; Q=Q(σ,εp)- пластични потенцијал, а dλ је не-негативни скалар.
∂σ
Уколико су пластични потенцијал и услов течења иста функција, односно ако важи релација Q≡F , тада се
за закон пластичног течења каже да је асоцијативан уз функцију течења. Асоцијатвни закон течења:
∂F
dεp = dλ . У супротном ради се о неасоцијативном закону течења.
∂σ
За стенске материјале постоје феноменолошки аспекти који су итекако значајни: вектор прираштаја
пластичне деформације има правац различит од нормале на површ течења, а у некој релацији са
дилатанцом (неасоцијативност); модули еластичности се мењају док се нееластичне деформације развијају;
у инкременталном процесу течења, површина течења може или да се локално шири (ојачавајуће понашање)
или да се, напротив, скупља, сажима (омекшавајуће понашање), или може да остаје неизмењена (идеално
пластична или критична стања).
Омекшање
Илустрација еласто-пластичног понашања материјала
Омекшање је једна посебна одлика нееластичног понашања стеновитих материјала.
Срећно 16
15. RМR И Q КЛАСИФИКАЦИЈА СТЕНСКЕ МАСЕ
RМR (Rock Mass Raiting)

Полазећи првобитно од осам основних параметара, Bienawski је на основу првих искустава у примени, свео
класификацију на пет основних и један корективни параметар.
1. ЧВРСТОЋА НЕИСПУЦАЛЕ, КОМПАКТНЕ СТЕНЕ (σci)
Одређује се помоћу Диреове класификације или опита тачкастог оптерећења: Is=P/D2,
где је Is - индекс тачкастог оптерећења; Р-сила лома, D-пречник узорка.
σci=24Is
2. RQD (Rock Quality Designation) - ИНДЕКС КВАЛИТЕТА ЈЕЗГРА
∑ L
Користи се Deere-ов RQD индекс као мера квалитета бушотине: RQD(%) = >100𝑚𝑚 i
L
L- укупна дужина бушотине, обично, најмање 2.0 m; ΣLi- сума свих делова језгра дужих од 100 mm.
3. РАСПРОСТРАЊЕНОСТ ПУКОТИНА
Овај параметар узима у обзир утицај свих прслина, пукотина, потенцијалних клизних равни, слојева и
других површина слабљења. Вредност параметра се добија из података о језгру.
4. СТАЊЕ ПУКОТИНА
Врло значајан параметар је свакако и стање пукотина и њихове испуне, тј. континуалност и могућност
неповољног повезивања прслина, храпавост пукотина, стање зидова пукотина, присуство испуне у
пукотини, дебљина саме испуне, испуњеност пукотине.
5. УТИЦАЈ ПОДЗЕМНИХ ВОДА
Овај параметар се може изразити описно, као однос притиска воде и главних напона, и као количина
прилива воде.
6. КОРЕКТИВНИ ФАКТОР
Узима у обзир врсту објекта и оријентацију пукотина.
Сваки од наведених параметара има одређени утицај на коначну оцену квалитета стене. RMR
класификацију је Bienawski применио на класификацију коју је предложио LAUFFER, да би инжењерима
који користе RMR класификацију олакшао избор подграде и саме конструкције. Преко RMR
класификације можемо да одредимо ED и време стабилности неподграђеног отвора. Није добра за слабе
стене. Даје акценат на нагиб и оријентацију пукотина.
NGI TUNELING QUALITY INDEX или Q КЛАСИФИКАЦИЈА
Истиче индекс храпавости и индекс пукотинске испуне, а не узима у обзир оријентацију. 9 категорија.
RQD Ir Iw
Q=
In Ia SRF
где су: In-индекс броја пукотинских система; Ir-индекс храпавости пукотина; Ia-индекс пукотинске испуне;
Iw-фактор редукције пукотинске воде; SRF-фактор редукције напона.
Први чинилац (RQD/In) представља структуру стенске масе. Други чинилац (Ir/Ia) представља утицај
храпавости и сила трења на зидовима пукотина или у њиховој испуни. Трећи чинилац (Iw/SRF) састоји се
од два напонска параметра.
SRF је мерило:
1. растеретног оптерећења у случајевима ископа кроз смакнуте зоне или глиновите стене;
2. напона у стени у чврстим стенама;
3. оптерећење од скупљања (squeezing loads) у меким, пластичним стенским масама.
Параметар Iw је мера притиска подземне воде. Он има неповољан ефекат на чврстоћу на смицање
пукотине, првенствено због смањења ефективног нормалног напона.
Може се узети да индекс Q представља функцију само три параметра који су груба мера:
1. Величине блока (RQD/In);
2. Међублоковске чврстоће на смицање (Ir/Ia);
3. Активног напона (Iw/SRF).
Између ове две класификације постоји веза која се може исказати у виду једначине:
RMR = 9*ln Q + 44
Треба напоменути да класификација RMR није погодна за приказивање изразито меких стена, које су се
формирале као последица скупљања, бубрења или течења, што је разумљиво с обзиром да је класификација
развијана за изразито чврсте стене. Зато се за стене изразито неповољних геомеханичких карактеристика
препоручује Q класификација.
Срећно 17
16. КЛАСИФИКАЦИЈЕ И СПЕЦИФИЧНОСТИ ПОДЗЕМНИХ ОБЈЕКАТА
Класификација подземних објеката према намени:
I Рударски подземни објекти
II Саобраћајни подземни објекти
 тунели за железнички саобраћај
 тунели за друмски саобраћај
 тунели на пловним каналима
 тунели за градске железнице
 тунели за пролаз пешака
III Хидротехнички подземни објекти
 подземне хидроелектране
 доводни и одводни тунели хидроелектрана
 опточни, преливни и испусни тунели код брана
 водоводни тунели
 тунели за канализацију
 тунели за мелиорације (наводњавање и одводњавање)
IV Подземни објекти специјалне намене
 хангари за авионе и склоништа за подморнице
 складишта
 склоништа
 индустријска постројења
Класификација подземних објеката према дубини грађења
 плитко положене
 дубоко положене.
Подела тунела према дужини
 врло кратки тунели до 50 m дужине,
 кратки тунели од 50-100 m дужине,
 тунели средњих дужина од 500-2.200 m,
 дугачки тунели од 2.200-4.000 m и
 врло дугачки тунели преко 4.000 m дужине
Подела по тежини грађења у односу на инжењерско-геолошке услове
а) Тунели лаки за грађење-граде се кроз стенске масе велике чврстоће: базалт, дијабаз, гранит, . . .
б) Средње тешки тунели за грађење-граде се кроз меке стенске масе врло мале чврстоће, као што су: меки
глиновити пешчари, лапорци, шкриљци, лапори, глина, јако везани и збијени песак, лес, туф и слични
материјали.
в) Тунели тешки за грађење-граде се кроз стенске масе у распадању: гипс, шкриљци, филити, . . .
г) Веома тешки тунели за грађење- граде се у веома меким и пластичним стенским масама: анхидрит,
песак прожет водом, распаднути и графитички шкриљци са водом, муљевито тло, глиновите наслаге,
односно меке и пластичне стенске масе.
Подела тунела према величини попречног профила ископа
 тунелске цеви до 5 m2,
 тунелски поткопи од 5-12 m2,
 мали профили од 12-27 m2,
 средњи профили 27-56 m2 ,
 велики профили преко 56 m2.
Подела тунела према врсти конструкције
 тунели без конструкције
 тунели са конструкцијом од дрвета (класична рударска подграда)
 тунели са конструкцијом од челичних профила
 тунели са конструкцијом од сидара и прсканог бетона
 тунели са конструкцијом од монолитног бетона
 тунели са конструкцијом од монтажних елемената
 тунели са конструкцијом од преднапрегнутог бетона
Срећно 18
Специфичности подземних објеката
 Граде се у природној средини коју треба истражити и којој се треба прилагодити. – за сваки
објекат мора се вршити брижљиво проучавање технолошког процеса грађења и избор система
конструкције у зависности од инжењерско-геолошких услова и геотехничких параметара; кроз
фазу извођења треба пратити и евентуално допуњавати пројектовани технолошки процес рада и
прилагођавати се стварним условима стенске масе које не можемо потпуно познавати пре
изградње.
 Ограниченост простора – методе грађења су поступне, све радне позиције су истог значаја што у
ограниченом простору захтева посебну организацију рада сваког процеса.
 Одводња подземне воде – подземна вода, која се појави у фази грађења, мора се што пре извести
да не би поплавила места рада; одвођењем воде, било природним утицањем у изграђеним
каналима (гравитацијом), било црпљењем помоћу пумпи, спречава се и расквашавање стенске
масе.
 Отежани геодетски радови – обележавања и мерења су отежани због непрекидног рада.
 Непрекидан рад система за вентилацију – ваздух се загађује димом од експлозија услед
минирања, као и од рада машина.
 Сва радна места морају се вештачки осветљавати.
 Могућа је и појава шкодљивих гасова када се тунелом пролази кроз неке стенске масе, као и
појава повећане топлоте због дубина на којима се тунели граде.
Основни појмови о подземним конструкцијама

Подземни објекти су грађевински објекти испод површине терена који обезбеђују простор за различите
намене. Тунели су подземни грађевински објекти испод површине терена који обезбеђују простор за
различите намене, а једним или са оба краја излазе на површину терена. Поткоп је уобичајен назив у
техничкој терминологији за подземне грађевине малог пресека приближно од 4-12 m2. Нископ је поткоп
постављен под нагибом. Окно или шахт је вертикална подземна грађевина са једним отвором на врху.
Галерија је уобичајени назив за тунел који је са једне бочне стране отворен. Примењује се на стрмим
падинама терена као заштита од осулина или снежних лавина. Терен изнад горње ивице свода до површине
терена назива се надслој тунела.
Попречни пресек тунела садржи (сл. 1.3):
 светли профил (Fs)
 тунелску конструкцију (Fk)
Светли профил је користан простор под земљом чија величина и облик зависе од функције тунела.
Тунелска конструкција је грађевинска конструкција која обезбеђује стабилност светлог отвора, односно
сигурност и функцију објекта.
Главни саставни делови конструкције тунела јесу: горњи свод, опорци и доњи свод.
Срећно 19
17. ПРИМЕНА И СЛОБОДНИ ПРОФИЛ ЖЕЛЕЗНИЧКОГ ТУНЕЛА
Тунели су подземни грађевински објекти испод површине терена који обезбеђују простор за различите
намене, а једним или са оба краја излазе на површину терена. Грађењем тунела испод вододелнице
скраћује се траса саобраћајнице и ублажавају успони, а самим тим смањују се трошкови грађења и
трошкови експлоатације и одржавања. Вршни тунел је тунел који се може поставити ближе врху
вододелнице, а базисни тунел је тунел чија траса пролази при дну брдског масива.
G-трошкови грађења
Р-трошкови погона
О-трошкови одржавања
S-трошкова саобраћаја
GPOS= укупни трошкови
Hop-оптимална висину
Примењују се:
 Код пресецања оштре речне кривине-добија се скраћење трасе, смањују се трошкови
експлоатације, одржавања и грађења;
 На местима која су угрожена каменим осулинама или снежним лавинама;
 Ради избегавања активних клизишта;
 Ради савлађивања велике висинске разлике (хеликоидни тунели);
 Када се избегава експропријација земљишта или рушење објеката на земљи ;
 За градски саобраћај-метро, примењују се и када је потребно решити укрштање улица и тргова са
неком саобраћајницом. На избор трасе и нивелете за градски железнички саобраћај битно утичу
урбанистичко решење града, топографски услови, постојеће линије, правци и положај комуналних
инсталација, саобраћајне везе на површини терена, инжењерско-геолошке карактеристике средине,
услови грађења, услови експлоатације и др.
Слободан профил
Величина и облик слободних профила тунела за железнички саобраћај зависе од: димензија превозних
средстава, ширине и броја колосека, начина вуче, најмањег радијуса кривине.
Слободан профил превозног средства (габарит) је ограничен простор у попречном пресеку управном на
средину колосека. Осовина слободног профила воза стоји управно на праву која додирује горње ивице
возних шина и пролази кроз средину колосека. Димензије овог профила морају се очувати у фази грађења
објекта и одржавању објекта и пруге. У простор слободног профила не смеју улазити делови: постројења,
објеката, ознака, сигнала, депонија материјала и други предмети. Облик и димензије слободног профила за
пруге нормалног колосека за електричну, парну и дизел вучу:
A-B: На отвореној прузи за стубове, сигнале, напојнике и слично;
C-D: На главним пролазним станичним колосецима за стубове,
сигнале, напојнице и сл., као и на главним пролазним станичним
колосецима и на отвореној прузи за вештачке објекте (тунеле, мостове
и сл.); E-F: На станичним колосецима за стубове, сигнале, напојнице и
сл., као и за вештачке објекте (тунеле, мостове и сл.); V-V: Висина
возног вода изнад горње ивице. Ове димензије се односе за пруге
нормалног колосека у правцу и за колосек у кривинама полупречника
R  250 m без надвишења. Попречни профил унутрашње контуре
тунела за један колосек је прописан и важи за Југословенске
железнице. Овај попречан профил тунела за један колосек пројектован
је без потребе накнадног проширења или надвишења у кривинама. У
кривинама се само помера вертикална осовина симетрије тунелског
попречног профила од осовине колосека ка унутрашњој страни
кривине за величину: е = 2.66 h (где је h - надвишење спољне ширине).
Срећно 20
Унутрашња контура може теоријски да додирује габарит, али се у пракси оставља извесна резерва и то: за
једноколосечне тунеле 0,40 m, а 0,30 m за двоколосечне. Ова резерва је из следећих разлога:
 у току саобраћаја колосек се може деформисати;
 у току градње тунела могу настати евентуалне грешке;
 ради транспорта специјалних средстава и терета који излазе из граница прописаног слободног
профила - габарита превозног средства.
За двоколосечне тунеле води се рачуна о томе да међусобно одстојање колосека у тунелу буде 4,0 m.
У кривинама важи услов померања вертикалне осовине симетрије тунелског слободног профила ка
унутрашњој страни кривине за величину: е = 2.66 h (где је h - надвишење спољне ширине).
Канал за одводњавање предвиђен је у осовини тунелског профила. Канал се предвиђа од бетона MB-20,
покривен монтажним армирано-бетонским плочама. У попречном пресеку изравњавајући слој од бетона
има нагиб од 3%. Кад је профил потковичастог пресека (сл. 1.25), канал за одводњавање је са стране и
покривен монтажним плочама, а изравњавајући слој од бетона има нагиб од 2%. За извлачење прагова
кружни пресек има одстојање од 2,25 m са једне стране у хоризонту доње ивице прага. Ово одстојање је
довољно и омогућује извлачење прага. Кад је потковичаст пресек одстојање од 2,35 m од вертикалне
осовине са обе стране је сасвим довољно и омогућује лако извлачење прага.
Срећно 21
18. ПРИМЕНА И СЛОБОДНИ ПРОФИЛ САОБРАЋАЈНОГ ТУНЕЛА
Примена у 17. питању.

Слободан профил за путне тунеле
Слободан профил путних тунела зависи од грађевинских, експлоатационих, екононмских услова и габарита
возила. Према техничким прописима утврђен је слободан профил превозног средства за пројектовање
светлог профила путних тунела. Основу габарита представља ширина коловоза, односно саобраћајна
ширина пута која зависи од категорије пута, броја саобраћајних трака, дужине тунела и месних услова.
Саобраћајна ширина коловоза у тунелу за двосмерни саобраћај мора да износи 7,60 m. Ова ширина се
састоји од: ширине две саобраћајне траке 23,50 m; ширине две ивичне траке 20,30 m.
Ширина стазе за несметани и безбедан пролаз запосленог особља, које ради на одржавању тунела, износи
од 0,75-1,00 m, а висина са обе стране од 1,5-2,0 m је потребна ради лакшег пролаза особља. Висина
габарита коловозне конструкције износи најмање 4,50 m. Пожељно је да се у преломним тачкама габарита
на висини од 4,50 m изврши повећање габарита за 0,20-0,30 m и да се кроз те назначене тачке конструише
линија попречног профила тунела. Ова резерва се даје из истих разлога као и за железничке тунеле.
Попречни нагиб коловоза у тунелу је једностран и не може бити мањи од 1,5% за тунеле у правцу, а не
треба бити већи од 5%. У тунелима дужине  1.500 m са двосмерним саобраћајем потребно је изводити
проширење (нише) за уклањање неисправних возила и то посебно за сваку саобраћајну траку. Ова
проширења се изводе на међусобном размаку 700 до 900 m, ширине 3,0 m; дужине најмање 40 m. У
тунелима већих дужина предвиђају се проширења за окретање возила и то на сваких 1.500 до 2.500 m. За
два паралелна тунела чије су дужине > 1.500 m потребно је на сваких 500 m предвидети попречне везе.
Величина попречног профила путног тунела зависи поред саобраћајне ширине пута и габарита још и од
потребног простора за смештај канала за проветравање (попречни систем вентилације) односно довољно
простора за аксијалне вентилаторе (подужни систем вентилације).Облик попречног профила путног тунела
је такође у зависности од инжењерско-геолошких и геомеханичких карактеристика, затим од технологије
грађења и статичког система конструкције. Отуда попречни пресек тунела може бити:
 засведеног облика, где је унутрашња контура конструисана са једним и више полупречника
кривина,
 кружног облика, за рад тунелским машинама у пуном профилу.
Срећно 22
19. ПРИМЕНА И СЛОБОДНИ ПРОФИЛ ГРАДСКОГ ЖЕЛЕЗНИЧКОГ САОБРАЋАЈА
- МЕТРОА
Примена у 17. питању.

Слободан профил за тунеле градског железничког саобраћаја - метроа
Услови за обављање транспортних задатака у градском саобраћају јесу: техничка опремљеност метроа и
план трасе свих линија, који се добија из анализе превозних потреба и услова експлоатације, битно утичу и
на избор возних средстава. С обзиром на разлике које постоје између усвојених метро-система, јасно је да
се возила и возни састави градског и регионалног метроа морају разликовати и по техничко-
конструктивним карактеристикама. Систем градског метроа на коме се јављају кратка међустанична
растојања са великом изменом путника, захтева краћа и динамичнија возила (сл. 1.29) са могућностима
брже промене возног састава. За већа међустанична растојања на регионалном метроу, приликом избора
типа возила потребно је водити рачуна о елементима саобраћајног комфора и конструктивним стандардима
железнице (сл. 1.30). Обично статички и кинематички габарити за регионални метро задовољавају услове
железничких прописа.
Попречан профил тунела за потребе метроа зависи од намене и услова сигурности, а конструише се на тај
начин што се једном или више кружних кривина описује обвојница око габарита превозног средства.
Облик попречног пресека зависи од инжењерско-геолошких и хидрогеолошких услова, затим од висине
надслоја изнад тунелске конструкције, врсте материјала и технолошког процеса грађења. Према томе,
облик попречног профила тунела може бити: правоугаони (за рамовске конструкције), засведени и кружни.
За плитко положене тунеле, који се граде у отвореном ископу најчешће се примењује први облик, уколико
геолошки и хидрогеолошки услови не захтевају засведени или кружни облик. Дубоко положени тунели
имају углавном засведен или кружни облик, зависно од технологије грађења и статичког система.
Величина попречног профила зависи од броја колосека. Обично се пројектују и граде тунели за један и два
колосека.
Срећно 23
20. ПРИМЕНА И СЛОБОДАН ПРОФИЛ ХИДРОТЕХНИЧКОГ ТУНЕЛА
Примена хидротехничких тунела

Разликоваћемо три врсте хидротехничких тунела:
 “суви” тунели (кроз које пролази водоводна цев) - проходни, мањег пресека у којима се после
изградње монтирају водоводне или канализационе цеви. (сл. а и б). За ове тунеле примењују се сви
принципи пројектовања и грађења као и код саобраћајних тунела.
 гравитациони хидротехнички тунели (без притиска) - гравитациони тунели су хидротехнички
тунели у којима вода стоји или тече слободним падом без притиска. Опточни и преливни тунели
код брана су гравитациони. Примаран је притисак од стенске масе.
 тунели под притиском - могу бити водоводни, канализациони, мелиорациони, најчешће се
примењују код хидротехничких постројења (доводни и одводни тунели). За ове тунеле примарно
оптерећење је унутрашњи притисак воде за који се одређују димензије тунелске конструкције, а
зависно од основних својстава стенских маса. Систем хидроелектричног постројења се састоји од
(сл. 1.18): улазне грађевине за доводни тунел (1), доводног тунела под унутрашњим притиском (2),
водостана (3), цевовода под притиском (4) или косог тунела под притиском (4'), машинске хале са
разводним постројењем (5) и отвореног канала (6) или одводног тунела (6'). У извесним условима
машинска хала заједно са косим тунелом или цевоводима може да буде испод површине терена
заједно увучени у брдски масив (сл. 1.18 b).
Траса тунела, када су повољни топографски и инжењерско-геолошки услови, повезиваће места улазних и
излазних портала најкраћом дужином и у правој линији.
Слободан профил за хидротехничке тунеле
Величина слободног профила хидротехничких тунела се одређује према потребној пропусној моћи при
различитим односима површине слободног протицајног профила и пада нивелете тунела. За познати
протицај воде Q, пад нивелете i=H/L и коефицијенте рапавости тунелске конструкције добија оптимална
површина попречног пресека минимизацијом укупне цене грађења (G) и трошкова погона (P).
Попречни пресек тунела треба да обезбеди највећу пропусну моћ при датом паду и најмањој површини
пресека. Ово важи и за тунеле под притиском, и за гравитационе тунеле. Ако су без притиска или са малим
притиском, могу се пројектовати као потковичаст профил (сл. 1.37a и b), а при већем притиску су кружног
облика са одређеним полупречником (сл. 1.37c). Код тунела под притиском испитивање стабилности се
врши за две врсте оптерећења: у фази грађења од оптерећења стенске масе и у фази експлоатације од
дејства унутрашњег притиска воде. За тунеле под притиском узима се кружни пресек, јер у поређењу са
пресецима другог облика, али исте површине, има највећу пропусну моћ. Недостатке у односу на друге
облике надокнађује статичким и хидрауличким преимућствима.
Срећно 24
21. СТАРЕ МЕТОДЕ ГРАЂЕЊА (пре Н.А.Т.М.) СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА
БЕЛГИЈСКУ МЕТОДУ
Старе методе грађења

Рударске или класичне методе грађења припадају ранијем периоду развоја тунелоградње. У свим
рударским методама грађења карактеристичана је примена поткопа и сукцесиван поступак ископа и
бетонирања појединих делова тунелског профила. Све класичне методе рада могу се поделити у две групе:
 У прву групу спадају методе чијом применом се сукцесивно отварају тунелски профили, а одмах
затим бетонирају поједини конструктивни елементи, док се цео профил у једном прстену не
заврши. Тако се врши извођење по белгијској, немачкој и италијанској методи грађења.
 У другу групу можемо сврстати све оне методе када се најпре сукцесивним поступком уради ископ
целог прстена у пуном профилу (са осигурањем), па се затим ради бетонирање тог прстена
(класична аустријска и енглеска метода грађења).
Недостатак грађења по класичним методама грађења је споро напредовање радова. Ако се узме још у обзир
да се осигурање ископане контуре врши дрвеном подградом, може се закључити да се класичним методама
грађења не може постићи садејство тунелске конструкције и стенске масе. Примена класичних метода
грађења је све више ограничена и у данашњим условима неоправдана због скупог, тешког и спорог рада.
Тунелски поткопи
Класичан начин грађења тунела увек почиње израдом поткопа.
Поткоп има важну улогу у класичном начину грађења, али и уопште:
 за време рада то је једна од фаза сукцесивног отварања тунелског профила,
 служи за транспорт материјала и за прикупљање и одвођење подземне воде привременим каналима
 кроз поткоп се постављају вентилационе и компресорске цеви, електрични вод за осветљавање
тунела
 служи за обележавање тунелске осе и као истражна галерија.
Попречни пресек поткопа је правоугаоног облика, ако се тунел гради у чврстој или трошној стени, или
трапезастог облика, када се тунел изводи у стенским масама са неповољним параметрима отпорности и
деформабилности. Трапезаст пресек је повољнији где су већи подземни притисци јер је тавањача мањег
распона.
Величина поткопа, пре свега зависи од величине транспортних средстава. Сматра се да најмања ширина
поткопа мора задовољити услове транспорта и безбедног проласка радника. Иако је поткоп прва фаза
класичног начина грађења, он се у извесним случајевима не може изоставити и у данашњим условима
грађења тунела.
Положај поткопа према попречном пресеку тунела може да буде различит. Када је постављен у тунелској
оси у доњем делу тунелског профила, тако да је поткоп у нивелети тунела, то је доњи поткоп. Ако је
постављен у тунелској оси, али изнад дебљине теменог свода, тада се назива горњи поткоп. Најзад, када се
тунел гради по такозваној немачкој методи, поткоп може да буде ван тунелске осе, постављен лево и десно
на месту опораца. Код неких америчких метода за извршење тунела поткоп се ради у средини тунелског
профила и тада је централни поткоп. За класичан начин грађења тунела, према нашим привременим
грађевинским нормативима, величина попречног пресека доњег поткопа износи 6-8 m2, а горњег 4-6 m2.
Стара белгијска метода
Главна карактеристика ове методе је прво ископ горњег дела тунелског профила, затим израда горњег
свода, под чијом се заштитом ради доњи део тунелског профила. Пошто се на извесној дужини уради горњи
поткоп (1), прелази се на проширење до прага мале калоте (2), па затим на проширење до прага велике
калоте (3). После завршетка израде фазе (3) бетонира се горњи свод (IV). По овој методи доњи поткоп се не
ради већ се под заштитом урађеног горњег свода ради ископ подужног просека (5) у осовини тунела, а
одатле се проширује (6) једна страна за израду опораца и бетонира један опорац (VII). Затим се врши
проширење, односно ископ с друге стране (8) и бетонира опорац на тој страни (IV).
Стара белгијска метода није погодна за примену у меким стенским масама и које су засићене водом, због
тога што су услови дренирања горњег дела тунелског профила неповољнији. Погодна је и честа примена
ове методе за кратке тунеле.
Срећно 25
Стара белгијска метода Нова белгијска метода

Нова белгијска метода
По новој белгијској методи грађења раде се оба поткопа: доњи за контролу правца, затим за постављање
радног колосека односно за обављање транспорта и за постављање горњег дела тунелског профила. У првој
фази ове методе грађења ради се доњи поткоп (1) у коме се полаже колосек за транспорт материјала. Затим
се гради привремени канал за одводњавање, а истовремено је доњи поткоп истражна галерија у којој се
врши инжењерско-геолошко картирање. Као што се из сл. 7.9 види, рад се наставља као по старој
белгијској методи израдом горњег поткопа (2), проширењем тунелског профила до прага мале калоте (3) и
до прага велике калоте (4). После завршене фазе 4 ради се бетонирање горњег свода (V), затим се врши
ископ дела између прага велике калоте и горње површине доњег поткопа (6). Ископ за опорац (7) почиње са
једне стране тунелског профила и бетонирања опорца (VIII). Затим се ради ископ (9) и бетонирање опораца
(X) са друге стране тунелског профила.
Стара и нова белгијска метода могу се применити у чврстим стенским масама. У меким стенама настало би
слегање и приближавање горњег свода, па чак и евентуално рушење. Не може се применити ни у сасвим
компактној стени за коју је потребан јак експлозив и у већој количини. Приликом минирања компактне
стене на местима опораца може се оштетити горњи свод од одбаченог материјала услед дејства експлозије.
Обе класичне белгијске методе спадају у најекономичније, мада је стара белгијска метода још јефтинија јер
је мали утрошак грађе за осигурање ископане контуре. Недостатак обе белгијске методе јесте подужна
спојница између опораца и горњег свода, која увек остаје са извесним зазором што може проузроковати
незнатно слегање и прскање горњег свода. Зато је добро да се у ту спојницу утисне цементни малтер под
притиском тако да се сваки зазор избегне.
Метода теменог просека
Ова метода грађења примењује се у чврстим стенским масама, без
потребе подграђивања или са условима мањег подграђивања
углавном у горњем делу тунелског профила. Према томе скела у
поткопу нема за циљ да прими притиске стенске масе, јер они
практично и не постоје у брдској маси у којој се ова метода
примењује, већ јој је задатак да носи само ископани материјал из
горњег дела тунелског профила. Посебна карактеристика ове
методе је дугачак фронт рада са транспортним колосеком у доњем
поткопу, затим претходна израда горњег свода (V) и накнада
израда опораца (VII и IX).
Срећно 26
22. СТАРЕ МЕТОДЕ ГРАЂЕЊА (пре Н.А.Т.М.) СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА
НЕМАЧКУ МЕТОДУ
Старе методе грађења у претходном поглављу.

Немачка метода грађења
По немачкој методи граде се два паралелна поткопа висока толико да се њима обухвати цела висина
опораца. Оваквим начином грађења централно језгро се оставља као ослонац за подграду, па се и оно
уклања када се заврши тунелска конструкција. Ширина поткопа ове методе мора бити толика да се у њима
може бетонирати опорац пројектованих димензија, а да ипак остане довољно простора за транспортна
средства.
Редослед радова по немачкој методи
Распон објекта је 2а  7 m
Стенска маса без појаве подземних притисака и подземних вода
У првој фази почиње се грађењем горњег поткопа (1), затим се ради проширење (2) и израда поткопа у
профилу опораца (3) и (4). Бетонирање почиње фазом V и израдом опораца и горњег свода (VI) (сл. 7.17а).
После изградње тунелске конструкције врши се ископ језгра 7 и ако је потребно ради се ископ 8 и
бетонирање подножног свода IX. Овакав редослед радова је изводљив у чврстим и сувим стенским масама.
Уместo фаза 3 и 4 може се после проширења до прага велике калоте изводити ископ вертикалних просека
(4) до темеља опораца са транспортом материјала на хоризонту велике калоте (сл. 7.17b). Остале фазе
израде су: бетонирање опораца (V), израда горњег свода (VI), ископ језгра (7), и ако је потребан подножни
свод фазе 8 и IX. Тo је тзв. немачка метода са једним поткопом.
Стенска маса у којој се очекује појава подземних притисака и воде
Срећно 27
Распон подземног објекта је 2а  7,0 m
Приказани редоследи радова немачке методе грађења имају предности:

 поступни ископи малих профила мање утичу на изразите промене напонског поља приликом
отварања тунелског профила,
 постиже се уштеда у грађи,
 ископ језгра је механизован и није скуп рад.
Недостаци су следећи:
 рад у поткопима је доста тежак, спор и најскупљи,
 вентилација је слаба и тешко изводљива.
На сл. 7.20а је приказано побољшање немачке методе у којој је следећи распоред грађења: ископ поткопа у
профилу опораца (1), бетонирање опорца (II), ископ поткопа у профилу другог опорца (3) и бетонирање
опорца (IV). Затим се ради трећи горњи поткоп (5) у осовини тунелског профила и врши проширење (6) и
(7). После завршених фаза проширења ради се горњи свод (VIII). Тек када је тунелска конструкција
завршена и уклоњена оплата копа се централно језгро (9). Уколико постоји подножни свод приступа се
његовој изради: ископ (10) и бетонирање (XI).
Срећно 28
23. ПРИМЕНА НОВЕ АУСТРИЈСКЕ ТУНЕЛСКЕ МЕТОДЕ
Основна карактеристика ове методе је примена торкрета и прсканог бетона, а у одређеним условима и
ојачање контуре анкерима и уграђивањем челичних носача у облози од прсканог бетона. Предуслов за
примену нове аустријске методе је да стенска маса буде стабилна после ископа у временском размаку
потребном да се радови осигурања изврше.
У зависности од својстава стенских маса осигурање тунелског профила може да следи на већем или краћем
растојању S од чела ископа (сл. 7.54). Кад стене имају ниже вредности параметара отпорности, неопходно
је да се осигурање оствари у што краћем временском интервалу, па свод мора да премости одстојање од
чела ископа до потпуно осигураног дела, при чему је S  2а. У противном случају, кад су стене са већим
вредностима параметара отпорности, па осигурани свод има природни ослонац, осигурање следи на већем
растојању, распон је S  2а.
У зависности од правца пружања слојева стенских маса у односу на тунелски профил, анкери могу имати
различите правце и положаје (сл. 7.56). Величина површине чупања зависи од положаја правца анкера у
односу на слојевитост. Највећа сила чупања се јавља када се образују највеће површине (ако су сидра
управна на правац пружања слојева). Најмања сила чупања биће када је сидро паралелно са правцем
пружања слојева (када је угао  између та два правца ≈ 0°). За распоред система анкера, било да се они
постављају у низу или наизменично, потребно је водити рачуна о међусобном размаку да се не пресецају
површине чупања. Метода се заснива на следећим условима које треба да испуни облога или "шприц"
бетон:
 мора имати довољну отпорност да би спречила веће померање стенске масе,
 мора бити довољно попустљива да дозволи да стена прихвати прерасподелу напона,
 одмах по ископу контуре треба ново изложену површину стене да затвори што је могуће пре.
Два карактеристична случаја осигурања ископане контуре по новој аустријској методи грађења:
Први случај је када стенска маса има известан већи степен стабилности или када се тај степен оствари са
сидрима. Тада се примењује прскани бетон са мрежом. Када је ископана контура стабилна, поред носивости
прскани бетон штити стенску масу од утицаја ваздуха и влаге. Ако се примене сидра, онда она ангажују
стенску масу у прерасподели секундарног напонског стања и заједно са дебљином прсканог бетона
образују систем осигурања ископаног тунелског профила. Анкерисана мрежа штити људство од делова
стене који су склони откидању.
Слој прсканог бетона спречава
распадање делова стенске масе и
њихово покретање у ископом
формирани слободни простор.
Срећно 29
Други основни облик осигурања ископане контуре је када стенска маса има ниже вредности параметара
отпорности. У том случају претходно се нанесе дебљина прсканог бетона по целом обиму тунелског
профила и поставе челични лучни носачи (ременате) на међусобном растојању 1,00 m до 1,30 m. Затим се
уграђује мрежа и други слој прсканог бетона.
Челични носачи (ременате) могу
бити "звонасти" пошто имају
велики отпорни моменат, односно
велику носивост или су од ваљаних
челичних профила NP. Када се у
меким стенским масама изврши
осигурање ископане контуре
прсканим бетоном и ременатама,
неопходно је да се после ових
радова уради подножни свод и део
опораца од ливеног бетона
одређене марке.
24. ГРАЂЕЊЕ ТУНЕЛА ПРИМЕНОМ Н.А.Т.М. У ПУНОМ ПРОФИЛУ
Овакав начин грађења тунела примењује се у чврстим, компактним и постојаним стенским масама, када
није потребно вршити осигурање контуре ископа. Разарање кохезије стенске масе врши се минирањем. За
бушење минских бушотина користе се покретне скеле и самоходни уређаји са бушилицама. Када се граде
тунели у пуном профилу, разликујемо две технолошке шеме:
 прва, када је дефинитивно осигурање ископане контуре или извођење тунелске конструкције после
пробијања тунела, на већем растојању од чела ископа,
 друга, када је неопходно (потребно) радити тунелску конструкцију упоредо са ископом. Овакав
начин грађења доста је чест на прелазним зонама, раседима и местима где се појављују заглињене
партије већих дужина; када се критичне зоне прођу, наставља се грађење тунела по првој шеми.
У стенским масама средње чврстоће, на местима где постоји тенденција испадања блокова и у стенским
масама са малим дисконтинуитетом може се применити ископ тунела у пуном профилу са чела. Осигурање
ископане контуре у таквим случајевима је анкерима, челичним лимовима или челичним носачима -
ременатама.
Извођење радова састоји се из бушења минских бушотина, пуњења и активирања експлозива, утовара и
транспорта и бетонирања. Ове радне операције се понављају и оне су потпуно исте без обзира на примену
покретне скеле или самоходног уређаја са бушилицама.
Конструкција од ливеног бетона се примењује када треба задовољити услове хидроизолације, осветљења,
вентилације и естетике, код хидротехничких тунела када је потребно смањити отпоре трења.
Бетонирање (уколико је пројектом предвиђено) се врши помоћу телескопске оплате одређене дужине. Прво
се бетонирају темељи и ослонци за оплату. Затим се оплата која је претходно склопљена провуче испод
монтиране оплате у суседним прстеновима. Монтажа и демонтажа оплате је помоћу хидрауличких преса.
Рам за преношење оплате се креће по шинама и на њему су уграђене хидрауличке пресе и остали уређаји за
брзу и лаку монтажу и демонторање оплате. Транспорт бетона је помоћу бетонских пумпи, а уграђивање је
вибраторима. Дужина прстенова који се бетонирају, износи до 10 m.
Срећно 30
25. ГРАЂЕЊЕ ТУНЕЛА ПРИМЕНОМ Н.А.Т.М. СА ДВА РАДНА ЧЕЛА
Примена зависи од инжењерско-геолошког састава, дужине тунела, величине попречног пресека и

механизације. По овој методи напредовање горњег дела пуног профила иде увек испред напредовања доњег
дела, тако да се између чела горњег и доњег дела образује радна платформа. На величину поделе профила
утиче избор опреме, тако да висина горњег дела тунелског профила обично износи 3,5-4,5 m. У зависности
од дужине радне платформе разликујемо две технолошке шеме:
Применом прве шеме дужина радне платформе је обично 1,5-2 дужине напрeдовања. Бушење и минирање
изводе се истовремено на оба радна чела. Утовар отпуцалог материјала се обавља са доњег дела тунелског
профила. Овакав начин условљава примену лаке опреме за бушење, па уколико се изврши усклађивање
свих радних операција могу се очекивати повољни ефекти у напредовању. Недостатак ове методе је што
захтева одређени степен механизованости оба радна места. Ако се то не постиже, настаје застој на једном
радном месту, па су и учинци знатно мањи.
Применом друге шеме размак горњег чела тунелског профила је 30-50 m од доњег. Овај поступак грађења
примениће се углавном у слабим и средње чврстим стенским масама.
После активирања мина и проветравања, осигурава се ископани профил анкерима или челичним носачима -
ременатама што се лакше обавља него код ископа у пуном профилу. Овом технолошком шемом се постиже
независан рад на оба чела ископа. То условљава примену лаких транспортних средстава (трака или лаке
вагонете) на горњем делу тунелског профила. Отпуцани материјал са тог дела се транспортује до бункера
на другом радном челу или се депонује крај њега. Управо то захтева снажније утоварне машине и
транспортна средства на доњем делу тунелског профила.
Поступак бетонирања је независан у оба случаја и изводи се у пуном профилу.
Друга технолошка шема је погодна за кратке тунеле да се у првој фази изврши на целој дужини ископа
горњег дела са евентуалним осигурањем анкерима, а затим ископ доњег дела тунелског профила. Битна
карактеристика за ископ доњег дела јесте положај минских бушотина који може бити хоризонталан и
вертикалан.
Срећно 31
26. МЕХАНИЗОВАНЕ МЕТОДЕ ГРАЂЕЊА, СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА
КОНСТРУКЦИЈУ И ПРИНЦИПЕ РАДА РОТАЦИОНИХ ТУНЕЛСКИХ МАШИНА
ТBМ - Tunnell Boring Machine

КОНСТРУКЦИЈА И ПРИНЦИПИ РАДА
ТBМ је модерна производна јединица способна да обавља следеће радње:
• врши ископ тунела у пуном профилу
• привремено подупире нестабилни ископ
• транспортује ископани материјал изван тунела
• формира трајну подграду тунела
Основни делови конструкције TBM:
 oткопна глава са резним алатима,
 главно лежиште,
 главни погон,
 челични штит,
 потисни цилиндри,
 систем примарног транспорта материјала,
 систем подршке.
OТКОПНА ГЛАВА (“cutterhead”) - главни дeо TBM-а
На њој се налазе различити алати за ископ. Потискују је хидрауличне пресе према челу ископа
Истовремено ротира око осе машине (брзина и смер ротације се могу мењати). Притисак се преноси на
резне алате који уситњавају стену у ситније комаде који кроз посебне отворе на откопној глави („muck
buckets“) улазе у транспортни систем машине. На челу се јавља реактивни потисак односно реактивни
обртни момент који се преноси или на стену или на већ израђену монтажну облогу.
ТИПОВИ РЕЗНИХ АЛАТА
Зависе од чврстоће стене/тла: резни дискови („disc cutters“)–за чврсту стенску масу; разни типови алата
у облику лопатица („drag bits“) – за меко тло; комбинација (ако се у меком тлу повремено појављују већи
комади стене).
„Back-up“ систем – систем подршке који за собом вуче тунелска машина
Садржи: електрично напајање, вентилациони систем, систем транспорта ископаног материјала и опреме,
опрему за постављање монтажних елемената, систем за ињектирање, компресоре итд.
Постоје три врсте ових система:
 Једноколосечни (за краће тунеле мањих профила)
 Двоколосечни (за веће тунелске профиле)
 Систем са возилима на пнеуматицима
Главно лежиште(„main bearing“) - битан дeо TBM-а
 Основна функција – да омогући ротацију откопне главе а да истовремено прихвати њену тежину и
све силе које делују на њу.
 Лежиште мора бити редовно подмазивано и добро заптивено.
 Квар главног лежишта је врло скупа незгода (због цене замене и још више због губитка времена –
обично 4 до 6 недеља).
ТРАНСПОРТ МАТЕРИЈАЛА И ОПРЕМЕ
Примарни транспорт од откопне главе до секундарног транспорта обавља се:
 тракастим транспортерoм или
 архимедовим пужом.
Секундарни транспорт (даљи пренос материјала кроз тунел) може се вршити:
 шински-вагонима (“muck cars”)
 тракастим транспортерима (“belt conveyors”)
 хидраулички – цевима уз помоћ снажних центрифугалних пумпи (“slurry pumps”)
Срећно 32
27. ПРЕДНОСТИ И МАНЕ МЕХАНИЗОВАНИХ МЕТОДА ГРАЂЕЊА ПРИМЕНОМ
РОТАЦИОНИХ ТУНЕЛСКИХ МАШИНА
ПРЕДНОСТИ КОРИШЋЕЊА TBM

1) Значајно веће брзине напредовања (4 до 6 пута веће у односу на D&B ) су најзначајнија предност
TBM. Брзина напредовања TBM је много осетљивија на промене у геологији. У повољним
геолошким условима TBM постиже: преко 150 m дневно, 500 m недељно, 1 km месечно.
2) Континуална производња. TBM је индустријска, производна јединица са свим предностима које то
носи: мањи захтеви за високо квалификованом радном снагом – TBM оператер, механичар и
електричар.
3) Мање оштећење стенске масе. TBM иза себе оставља глатку контуру ископа за разлику од ископа
минирањем.
4) Мањи захтеви за подградом су последица мањег оштећења контуре.
5) Повећана безбедност. Hе користе се експлозиви, смањен ризик од испадања нестабилних блокова,
TBM пружа заштиту у току постављања подграде, TBM и back-up су на критичним местима
опремљени детекторима концетрације гаса и др.
6) Могућност даљинске контроле и аутоматизације.
МАНЕ КОРИШЋЕЊА TBM
1) Велики иницијални трошкови везани за TBM и пратеће системе – тунел треба да има дужину од
најмање 2 km како би био економичан.
2) Релативно дуг временски период потребан за израду, транспорт и склапање машине. Време
испоруке нове TBM је од 6 до 12 месеци. Због велике тежине (сама машина 200 – 1000 тона) TBM и
back-up се транспортују у деловима на градилиште где се монтирају. Време потребно за монтажу
износи од 3 до 6 недеља.
3) Сама монтажа TBM-а намеће и просторне захтеве као и употребу тешке механизације (кранови).
4) Велика осетљивост на појаву непредвиђених (геолошких) ситуација. Свака TBM је јединствена и
њена конструкција је прилагођена специфичностима пројекта.
5) TBM је ограничен на ископ кружног попречног пресека. Што се тиче величине профила сматра се
да изнад 13.5-14 m садашња технологија не може да гарантује добре перформансе TBM.
6) Радијус кривине. За TBM оштре кривине представљају проблем. TBM сама може извести радијус
од 40-80 m али минимални радијус ограничава back-up и он износи од 150 до 450 m.
Срећно 33
28. МЕТОДЕ ГРАЂЕЊА МИКРОТУНЕЛА
Микротунели и цеводи су тунели мањег пречника, који се могу користити за водоснабдевање,

канализацију, одвођење атмосерских вода, дренажу, високо и нисконапонске каблове (струја,
телекомуникације, сигнализација) и др. Иако нису гламурозни као већи тунели (саобраћајни) они су врло
важни јер се изводе често за постављање подземне инфраструктуре.
Технологија извођења радова за инсталацију нових, обнову или замену постојећих микротунела може се
изводити:
 у отвореном ископу
 тунелски.
Отворени ископ
Ова метода захтева копање рова, канала, дуж трасе претпостављеног цевовода, подупирање зидова канала
(или ископ у нагибу -широки ископ), формирање подлоге или темеља, постављање цеви у ров, спајање
цевних комада, засипање цеви, затрпавање рова и набијање земље (слика 1). Ова метода је применљива у
руралним местима и зонама на којима отворени ископ неће ометати одвијање свакодневног живота (прекид
саобраћаја, бука, прашина и др.). У неким случајевима, пратећи радови могу износити и 70 % од укупне
инвестиције.
Тунелска метода
Изводи се са минималним поремећајима површине и подземља. Ова метода се користи за постављање
тунела испод ауто-путева, пруга, канала водених површина, тј. на местима где је површина терена
ограничена, или где би ископавање отвореног усека довело до високог степена ометања. Ова метода пружа
више могућности за директну инсталацију цевовода и пропуста са завареним или монтажним спојевима
(налегајући, престенасти, навојни), а самим тим смањују цурење, погрешно постављање (траса) и слегање.
Постављање цеви тунелским методама има већи степен тачности, што захтева инсталацију од стране
специјализованих и квалификованих извођача радова. Студије су показале да услед ефекта свода који се
јавља у тлу приликом инсталације цеви методом без копања, оптерећење је боље распоређено и знатно
мање, узрокујући мања савијања и слегања. Слика 2 илуструје поређење оптерећења цеви у методи без
копања и методи отвореног реза. У
овој методи је најскупља сама
инсталација цеви, углавном
процењена линеарно по метру, за
разлику од методе отвореног ископа
у којој су највећи трошкови управо
копање, насипање, замена тротоара
и осигурање стабилности ископа.
Срећно 34
Врсте тунелских метода: хоризонтално бушење сврдлом и микротунелоградња са пилот бушотином.
Методе инсталације без копања укључују све методе инсталирања система нових цевовода и комуналија
постављених испод површине земље без директног постављања у отворени ров. Метода инсталације без
копања је даље подељена на две широке категорије инсталација са и без радника у оквиру ископа.
Извођење се може поделити на извођење радова у једној и више фаза. Код једнофазне инсталације делови
цеви се инсталирају паралелно са извођењем ископа. Тунел се изводи и у више фаза: прво се ископа тунел и
обложи подградом за спречавање урушавања земљаног материјала. Након завршетка тунела, делови цеви се
транспортују једна по једна и инсталирају у тунел. Када су сви делови цеви инсталирани, простор између
оплате и спољашњег дела цеви се може испунити.
Утискивање са омогућеним прситупом радника
Утискивање са отвореним штитом може се вршити ручно (слика 5) или машински. Машински ископ се
може изводити класичним ископним машинама (багер, глодалица) монтираним на предњем делу штита или
ротационим главама на челу машине. Различите главе за сечење су на располагању како би задовољиле
широк спектар теренских услова. Ротациона глава може бити одвојена од остатка композиције (репа штита)
заштитном преградом.
Утискивање без приступа радника

У овој методи, радници могу радити на окну или у јами, али обично не улазе у бушотину или у
инсталирану цев. Због тога се ове методе могу користити за инсталацију цеви малог пречника (10 cm или
више). Метода хоризонталног бушења се даље дели на бројне методе како је то приказано на слици 4
(десни део).
Срећно 35
29. МЕТОДЕ ГРАЂЕЊА ПЛИТКО ПОЛОЖЕНИХ ТУНЕЛА (CUT&COVER) СА
ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА УПОРЕДНУ АНАЛИЗУ ПОСТУПАКА ОД ДНА КА
ВРХУ И ОД ВРХА КА ДНУ
Метода отвореног ископа користи се када тунел пролази плитко испод површине терена. За дубине од 10 m
до 15 m, изградња у отвореном ископу је обично економичнија и практичнија од минираног или бушеног
тунела.
Изградња од дна ка врху
У овој технологији ров се ископава са површине, изводи се тунел, а затим се ров затрпава и површина се
обнавља после тога. Ров може бити формиран коришћењем широког ископа (бокови ископа закошени и
неподупрти), или са вертикалним ископом уз употребу подградног система. У изградњи од дна ка врху,
изградња тунела се завршава пре него што се затрпа и површина врати у првобитно стање.
Редослед радова: 1а: Постављање привремене подграде (берлинска подграда, завесе шипова, талпе, АБ
дијафрагме); 1б: Одводњавање у оквиру рова ако је потребно; 1в: Ископавање и постављање привремених
елемената подграде као што су разупирачи или котве; 2: Изградња подне конструкције тунела; 3: Изградња
зидова, а затим крова, наношење хидроизолације по потреби; 4: Затрпавање до коначне коте и враћање
површине у првобитно стање.
Предности:
 То је конвенционални метод изградње који добро разумеју извођачи радова.
 Хидроизолација може да се примени на спољну површину структуре.
 Унутрашњост ископавања је лако доступна за грађевинске машине и испоруке, складиштење и
остављање материјала.
 Дренажни системи могу да се поставе ван конструкције да би се вода пренела или преусмерила
далеко од конструкције.
Мане:
 Нешто већи простор потребан за изградњу него код изградње од врха ка дну.
 Површина земљишта не може да се врати у своје коначно стање све док се конструкција не заврши.
 Захтева привремено обезбеђење или релокацију комуналне инфраструктуре.
 Може да захтева одводњавање које би могло да има негативне утицаје на околну инфраструктуру.
Изградња од врху ка дну
Прво се граде зидови тунела, при чему се обично користе АБ дијафрагме, а могу се користити и завесе
шипова. Код ове методе подграда ископа је укључена у коначну конструкцију зидова тунела. Даље се гради
горњи део конструкције и спаја са потпорним зидовима ископа. Површина се затим враћа у пређашње
стање. Остатак ископа се завршава под заштитом горње плоче. По завршетку ископавања, под се завршава
и спаја са зидовима.
Срећно 36
Редослед радова: 1а: Постављање потпоре ископа/ зидова конструкције тунела, као што су АБ дијафрагме
или завесе шипова; 1б: Одводњавање унутар граница ископавања ако је потребно; 2а: Ископавање на нивоу
горње плоче дна тунела; 2б: Изградња и хидроизолација горње плоче тунела и повезивање са потпорним
зидовима ископа; 3а: Затрпавање крова и уређење површине земље; 3б: Ископавање унутрашњости тунела,
укрућење потпоре зидова које је потребно током ископавања; 3в: Изградња подне плоче тунела и спајање са
потпорним зидовима ископа; 4: Комплетрирање унутрашњости укључујући и секундарне зидове.
Предности:
 Омогућава рано обнављање површине земље изнад тунела
 Привремена потпора је укључена у коначну конструкцију
 Плоче као хоризонтални елементи конструкције (плоче) имају улогу разупирача чиме се смањује
потребна количина разупора
 Потребна је нешто мања ширина за изградњу
 Лакша изградња кровне конструкције јер се излива као подна плоча уместо да користи оплате и
носаче са дна
 Може да буде јефтиније избегавањем дуплих зидова и редуковањем разупора и котви
 Може да скрати време изградње паралелизовањем активности
Мане:
 Немогућност да се постави спољна хидроизолација изван зидова тунела.
 Компликованије везе за плоче крова, пода и основе.
 Потенцијално цурење воде у спојевима плоча и зидова.
 Ризици да ће спољни зидови (или централни стубови) да пређу одређене толеранције постављања и
да се прошире унутар дефинисане линије светлог отвора.
 Приступ ископавању је ограничен до портала или кроз окна преко крова.
 Ограничен простор за ископавање и изградњу доње плоче.
30. МЕТОДЕ ГРАЂЕЊА ПЛИТКО ПОЛОЖЕНИХ ТУНЕЛА (CUT&COVER) СА

ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА ПОСТУПКЕ ПОДГРАЂИВАЊА ИСКОПА
(ПОТПОРНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ)
Пројекат подградног система ископа захтева разматрање великог броја различитих фактора који утичу на
карактеристике потпорног система и имају утицај на конструкцију самог тунела, као што су: физичка
својства тла у којем изводи ископ, укључујући и тло испод коначног нивоа ископа; положај нивоа подземне
воде у току изградње; ширина и дубина ископа; систем тунелске конструкције, и да ли ће подграда ископа
бити укључена у њу или не; удаљеност суседних конструкција ископа; број, величина и врста инсталација
(инфраструктурних објеката) који прелазе преко ископа или се налазе у његовој близини; додатно
оптерећење на ископ које проузрокује саобраћај и грађевинска опрема; ограничење буке у градским
срединама.
Подградни системи се могу сврстати у три групе:
 Широки ископ (ископ у нагибу): Користи се у областима у којима је на располагању довољно
простора за извођење косина у потребном нагибу од површине терена до дна ископа
 Привремене потпорне конструкције: Генерално може бити изведена: берлинском методом (челични
стубови-шипови и дрвена грађа), талпе, завесе шипова, АБ дијафрагми.
 Трајне потпорне конструкције: Састоји се од АБ дијафрагми, завесе шипова, зидова од шипова
секанса или зидова од шипова.
Потпорне конструкције могу бити флексибилне или круте.
Привремене потпорне конструкције
За привремене потпорне системе примењују се и флексибилне и круте конструкције. Флексибилним
потпорним конструкцијама припадају челичне талпе и конструкција челичних шипова са платицама
Срећно 37
(Берлинска подграда). Круте потпорне конструкције, као што су АБ дијафрагме и завесе АБ шипова такође
се користе за привремене потпорне системе.
Челичне талпе: Зид од челичних талпи састоји се од низа међусобно укљештених елемената који
формирају таласасту структуру у основи. Њихова предност је лако и брзо побијање, обезбеђују
водонепропусност и могу се више пута употребити.
Берлинска подграда: Берлинска конструкција састоји се од носећих челичних стубова на размаку од 1,0 до
3,0 метра укопаних у земљу или постављених у претходно избушене рупе.
Трајне потпорне конструкције
Стална потпора ископавања обично примењује круте системе. Крути системи се састоје од АБ дијафрагми
или од завесе бетонских шипова.
Армирано бетонске дијафрагме (континуални бетонски зидови): Бетонска дијафрагма је континуалан
зид урађен у уском и дубоком просеку. Дијафрагме су обично 75 до 120 cm дебљине, док дубина може да
достигне преко 30 m. Израда дијафрагме састоји се од три основна циклуса: ископа, израде и спуштања
арматурног коша и бетонирања. Бетонске дијафрагме се могу користити под истим околностима као
конструкциjе од талпи, а предност му је већа чврстина и мање буке и вибрација у току изградње.
Завеса шипова: Заштитни зид се може извести од шипова великих пречника, тзв завеса шипова. Завеса
шипова се обично изводи када није могуће извођење бетонских дијафрагми. Међусобан положај шипова
може бити различит. Основно је питање да ли потпорна конструкција мора бити водонепропусна. Ако не
мора бити вододржива, може се изводити шип до шипа или на неком међусобном размаку са или без
платица, у супротном шипови се морају додиривати или преклапати. Постоје различите технологије
извођења шипова: побијани (готови, франки), бушени. Израда завесе шипова се, као код дијафрагми,
састоји од три основна циклуса: ископа, израде и спуштања арматурног коша или челичних профила и
бетонирања.
Шема извођења тангентних и секантних шипова
дијафрагме
б
е
р
л
и
н
с
к
а
Срећно 38
31. МЕТОДЕ ГРАЂЕЊА ТУНЕЛА ПОД ВОДОМ
Подводни тунели се користе за сваладавање водених препрека. По технологији су слични тунелима који се
изводе у отвореном ископу (Cut&cover). Префабриковани елементи тунелске конструкције постављају се у
претходно ископани ров, међусобно се спајају и затрпавају. Профили могу да се израђују у
бродоградилиштима на навозима, сувим доковима или привременим базенима које служе као суви докови,
у зависности од типа конструкције и расположиве опреме. Предуслов за примену ове методе је тло које је
довољно кохерентно да у њему може да се ископа ров чији бочни нагиби могу да остану стабилни довољно
дуго, да би се у њега поставиле и затрпале тунелске цеви. Уроњени тунели су идеални за прелазе испод
река, канала, језера, залива лука и др. Због положаја тунела на дну реке/мора овај метод може да буде
јефтинији од мостова или класично изведених тунела испод водених површина. Пошто се бушени тунели
обично граде на већим дубинама, које су неопходне због стабилности ископа у току изградње, они су често
дужи од уроњених тунела, а тиме и скупљи. Бушени тунели могу такође да буду и технички
компликованији због високог притиска воде, који може да представља проблем у току изградње. Издвајају
се два главна типа подводних тунела: челични и бетонски тунели.
Челични тунели су кружни, савијени са равним дном, и правоугаони (поготово у Јапану), али облик који
преовладава у САД је тунел са дуплом облогом, код које је унутрашња облога кружна а спољна
осмоугаоног облика. Могу се категорисати у три подтипа: једнострука, двострука и сендвич облога.
Челични тунели - једнострука облога
Код овог типа, спољна челична плоча функционише заједно са унутрашњим армираним бетоном и не
постоји никакав бетон споља. Плоча шкољке захтева заштиту од корозије, обично у виду катодске заштите.
Челични тунели - дупла облога
Тунелски елемент са дуплом шкољком састављен је од унутрашње конструктивне облоге која
функционише у спрези са бетоном постављеним унутар те челичне облоге. Горњи и доњи бетонски свод
изван челичне плоче обшкољке такође је конструктивни. Друга челична облога изводи се са спољне стране
челичне облоге и служи као оплата за баластни бетон са страна, који се изводи под водом.
Челични тунели - сендвич конструкција
Овај тип конструкције састоји се од носивог слоја бетона у сендвичу између две челичне облоге. И
унутрашња и спољна челична облога имају носиву функцију и обе делују у спрези са унутрашњим слојем
бетона. Бетон је неармиран и потребно је да се не скупља и да буде самоизливајући.
Бетонски системи се ослањају на челичне арматурне шипке или пренапрегнуте каблове. Челични
елементи за уроњене тунеле се обично праве на бродоградилиштима или на сувим доковима, слично као
бродови, порину се у воду, а потом се опремају бетоном док су на води. Бетонски уроњени елементи се
обично изливају на сувим доковима, или у специјално изграђеним базенима, потом се такав базен поплави а
елементи испливају. Избор одговарајуће методе изградње тунела испод водене површине, зависи од много
фактора , као нпр величине, облика, дужине тунела, геолошких услова, дубине воде и др. Подводни тунели
могу се изводити:
 кесонима
 методом потапања.
Изградња помоћу кесона
Ова метода грађења се примењује када су тунели под водом,затим ако се налазе у подземној води, или у
слабим материјалима прожетим водом, као што су живи песак, муљ, тресет. Изградња кесонима заснива се
на принципу, истискивања воде из ограниченог простора (радне коморе) убацивањем ваздуха под
притиском. Тунел који се гради уз помоћ кесона издели се на деонице од 15 - 40 m са међусобним размаком
од 1,0-1,5 m.За сваку деоницу ради се кесонска комора заједно са тунелском конструкцијом. Крајеви сваке
деонице кесон-тунела затварају се пре спуштања у воду. Затим се транспортују пловним објектима до места
уграђивања, где се потапају до дна водене површине. Конструкција је спојена са површином изнад воде
цевима за пролаз људи и транспорт материјала и опреме. Постепеним откопавањем који обављају људи у
радној комори, конструкција се
спушта до пројектоване коте. Након
довођења у пројектовани положај,
простор коморе се испуњава
бетоном а вода се вади из
унутрашњости тунелске
конструкције. Елементи се
међусобно спајају извођењем
водонепропусних спојева.
Срећно 39
Изградња потапањем
Ова метода се примењује када је могуће извести машински ископ рова на месту извођења будућег објекта
са површине воде. Фазе грађења потопљеног тунела:
 производња префабрикованих елемената,
 ископ на месту полагања тунела,
 израда пешчано/шљунчане подлоге на дну ископа
 транспорт префабрикованих елемената,
 полагање префабрикованих елемената тунела,
 спајање префабрикованих елемената тунела,
 затрпавање тунела (песком, глином или каменом).
Спајање елемената се врши применом гуме, која се уграђује на чело елемента, а под притиском се врши
заптивање састава. После спуштања елеменат се повлачи према већ уграђеном и на тај начин се остварује
први притисак на гуму. Затим се елеменат помера помоћу хидрауличних преса према суседном елементу,
чиме се постиже заптивање спојнице. Вода која остаје између два чела пливајућих елемената се испушта у
тунел преко затварача.
32. МЕТОДЕ ГРАЂЕЊА ВЕРТИКАЛНИХ ОКАНА
Окна су вертикални или приближно вертикални подземни објекти који спајају површину терена са тунелом
или другим подземним објектом. Она могу бити привремена и да се користе само за изградњу, или трајна
са трајним потпорним системом и облогом. Окна могу бити кружног или превоугаоног облика. Израда окна
служи у следеће сврхе: за отварање нових нападних места код грађења тунела већих дужина, за вештачко
проветравање, за евакуацију вода (шахтни преливи), за приступ подземним објектима у фази експлоатације,
за абсорбцију вишка енергије хидрауличког удара, за инжењерско-геолошка истраживања...
Дубина зависи од сврхе – некада и > 1000 m. Што је већа дубина, већи су и проблеми при извођењу као и
потпорни проблеми.
Извођење окана у меким срединама
Окна се у меким материјалима најчешће изводе одозго наниже. У зависности од димензија и дубине окна,
машина за ископ може бити на површини терена или на нивоу извођења ископа. Ископ са површине терена
обично се изводи багерима са дводелним кашикама (грајфери). У случају мањих и плићих шахтова ископ са
површине терена се може изводити и багерима са класичном кашиком. Ипак багер се најчешће налази
унутар окна и врши ископ са дна. Ископани материјал се товари у корпе и дизалицама транспортује на
површину терена. Карактеристике тла, дубина окна и економски фактори диктирају избор система за
подграђивање и облагање. Избор система подграђивања и облоге окна зависи и од тога да ли се ради о
привременом или сталном окну. Извођење подградног система врши се:
 под заштитом конструкција изведених са површине терена (вертикални носећи елементи)
 тунелском методом (хоризонтална подграда)
 бунарском методом
Тунелско осигурање ископа
Окна се могу изводити принципима и техникама стабилизовања ископа која се примењују за тунеле. У
меким срединама за извођење подграде могу се користити ременате (челични профили, решеткасти
носачи), прскани бетон, плоче за облагање, сегментна облога.
Бунарска метода
Она се генерално користи у земљиштима лоших карактеристика (нестабилно) и у случају присуства
подземне воде. Конструкција бунара може бити монолитна или формирана од сегмената. Облога се
инсталира изнад површине земље након чега се конструкција спушта под сопственом тежином уз ископ у
зони ножа бунара.
Извођење окана у стенама
У стенским материјалима окна се могу изводити одоздо навише или од врха наниже. Копање окна у стени
се изводи минирањем или машинским глодалицама.
Узлазни ископ минирањем
Правоугаона окна се обично минирају применом клинастог залома а кружна применом пирамидалног
залома. За израду окана у чврстим стенама најчешће се примењује Алимак метода. Она је показала своју
ефикасност код израде вертикалних окана на путним тунелима, у изради хидротехничких објеката, у
рудницима и слично. Изнад лифта за превоз људи налази се платформа погодна за тешке услове рада, са
Срећно 40
које се врши бушење минских бушотина, пуњење експлозива и уклањање нестабилних комада стене. Ова
опрема се креће по већ уграђеној моно-вођици, где су истовремено уграђене цеви за компримовани ваздух
и воду. Алимак метода условљава изградњу вер. окна из изграђеног тунела.
Уколико су вертикална окна већих пресека и знатне висине поступак је следећи: прво се кроз средину
пресека вер. окна по описаном начину рада изведе тзв. пилот окно мањег пресека из изграђеног тунела.
Отпуцали материјал пада у тунел и одвози се транспортним средствима. Када је завршена изградња окна
одоздо навише врши се проширење профила на тај начин што се прво ураде хоризонталне минске
бушотине на одређеној висини окна. Затим се после пуњења бушотина експлозивом уклањају моно-вођице
и доводи за компримовани ваздух и воду. Када се ове радне операције заврше, кохезија стене се разара
експлозивом. Материјал пада у тунел одакле се транспортује. Процес се понавља сукцесивно на целој
висини окна.
Узлазни ископ – машински
Ископавање узлазном методом се најчешће примењује за
извођење окана. Он се користи за међусобно повезивање два
тунела на различитим висинама или за спајање тунела са
површином терена. Овом техником се могу изводити окна
пречника до 6 m и дубине до 1000 m. Узлазни ископ започиње
извођењем пилот окна одзго наниже (пречника 20-40 cm). Након
достизања пројектоване дубине окна, алат за бушење се мења.
Монтира се резна глава димензија будућег окна која се вуче
навише и проширује ископ до одговарајућег пречника.
Ископани материјал пада гравитацијом на нижи ниво одакле се
утоварује и износи ван тунела. Овом техником која спада у
најсигурније постиже се прецизност до 1% по дужини. Изводи
се ако стена има довољну чврстоћу, приступ дну и прецизно изведену пилот бушотину. Окна већег
пречника ризично је изводити одоздо навише, због могућих нестабилности зидова окна, компликоване
измене резних дискова и лимитираног притиска на чело ископа, нарочито у случају дотока воде.
Постоји и метода узлазног ископа без пилот бушотине тзв. слепо бушење. Ова метода је једна од
најкомпликованијих. Ископани материјал пада наниже где су
постављени машина и људи, па је потребно извести посебне
платформе, за заштиту и прихватање материјала. Пречници који
се могу извести овом методом износе 0,5-2,0 м. Притисак
машине се остварује ослањањем на стенску масу или држачима
којим се одупире о зидове окна.
Силазни ископ
За силазно ископавање користи се неколико различитих метода,
које се разликују према постојању пилот бушотине. У случају
постојања пилот бушотине, машинама се врши разбушивање а
ископани материјал гравитационо кроз пилот бушотину пада
доле.
За разбушивање наниже примењују се резличити типови машина:
 вертикалне тунелске машине (TBM) са конусном резном
главом и држачима којим се одупире о зидове окна и гура машину
наниже (WIRTH)
 вертикалне тунелске машине (TBM) код којих се притисак
на дно окна остварује одупирањем о стенску масу (TERRATEC).
 вертикалне тунелске машине (TBM) код којих се притисак
на дно окна остварује сопственом тежином машине (ROBBINS).
 глодалице са држачима којим се одупире о зидове окна и
гура машину наниже (HEREKNECHT)
Срећно 41
33. ИСКОП ПРИМЕНОМ МИНИРАЊА (РАДНИ ЦИКЛУС, ТЕХНИКА И
ДИСПОЗИЦИЈЕ МИНИРАЊА СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА КОНТУРНО
МИНИРАЊЕ)
Грађење тунела у стенама различите чврстоће захтева примену одговарајуће технике минирања којом
треба постићи: што правилнију контуру у односу на теоријски профил; оптимално искоришћење
бушотина и утрошак експлозива; што мање растресање стенске масе; пожељну величину уситњених комада
стене; одбацивање материјала у жељеном правцу и до одређене удаљености. Основни елементи диспозиције
минирања су: пречник бушотина, број и распоред бушотина, дубина бушења, врсте експлозива, начин и
степен пуњења. За сваки пресек тунелског профила се детаљно ради шема минирања са оптималним
распоредом и бројем минских бушотина и најзад одговарајућим начином и степеном пуњења сваке
појединачне бушотине.
Бушење минских бушотина
За разарање стенске масе у фази грађења тунела потребно је по одређеној шеми избушити минске
бушотине пројектоване дужине и одређеног пречника за пуњење експлозивом. Минске бушотине се изводе
помоћу: ручних бушаћих чекића са и без такозване потпорне ноге, а тежине су до 30 kg; бушаћих чекића
тежине преко 30 kg на посебним постољима (лафетима). Погон бушаћих чекића је компримован ваздух или
хидраулички. Бушаћи чекићи, на којима се прикључују сврдла (моноблок или са круницом), ударно-
ротационим деловањем разарају стену. Ручни бушаћи чекић се употребљава за бушење минских бушотина
у тунелима мањег профила, а у средњим и великим профилима бушаћи чекићи су монтирани на покретној
скели.
Употреба експлозива и техника минирања
Услед експлозије јављају се у стени напрезања која се
шире од центра експлозије у облику сферних звона.
Сразмерно удаљењу од центра експлозије смањују се
напрезања и вибрације стене. У тренутку експлозије у
стени се формирају четири сферне зоне:
 Зона разарања и одбацивања (стена се
уситњава у прашину)
 Зона растресања и рушења
 Зона потреса са пуцањем стене
 Зона потреса без ефеката тј. промена у
стенској маси
II сферна зона је зона растресања и рушења у којој се
стена растреса и пуца, али није одбачена. Када спољна
површина сече ову зону, на пример 2-2, тада ће експлозијом бити избачен мински "левак" MAV, при чему
је:  - растојање најмањег отпора експлозији; r - радијус минског левка (основице минског левка на
површини стене); R - радијус дејства експлозива; n= r/ - показатељ одбацивања:
 n=1 нормалан левак
 n>1 проширен левак (појачана мина)
 n<1 умањени левак (слаба мина)
 n<0.75 не јавља се одбацивање (за растресање стенске масе)
Експлозиви
Експлозиви су хемијска једињења или смеше које услед механичког или топлотног дејства прелазе
тренутно и нагло из чврстог у гасовито стање при чему се развија велика количина загрејаних гасова који
разарају околину. Разарање стене се врши експлозивима, односно различитим врстама експлозивних
материја које се могу поделити: према свом дејству, према хемијском саставу, сигурности у раду,
агрегатном стању и начину експлозије. За техничку примену највише одговара подела експлозива према
особинама и брзини детонације. Према овој подели експлозиви се могу класифицирати у следеће групе:
 Дефлагрантни, спородејствујући експлозиви
Срећно 42
 Бризантни, брзодејствујући експлозиви могу бити: прости експлозиви у које спадају (естери азотне
киселине - нитроглицерин, нитроматерије и иницијални) и сложени експлозиви (динамити,
експлозиви на бази амонијеве шалитре)
 Иницијални – за пуњење каписла и за активирање бризантних експлозива
Радни циклус:
 обележавање места и правца минских рупа
 прилазак скеле радном челу тунелског профила
 израда минских бушотина
 пуњење минских бушотина
 повезивање ради електричног паљења
 повлачење покретне скеле са радног места за 200-250 m уназад
 активирање мина
 проветравање тунела
 утовар и транспорт отпуцаног материјала
Од укупног радног циклуса: 35-40% времена – бушење минских бушотина; 40-45% утовар и транспорт;
20% остали радови (вентилација, пуњење минских бушотина, припреме и др.).
Диспозиција минирања
Основни елементи диспозиције минирања су:
 пречник бушотина,
 број и распоред бушотина,
 дубина бушења,
 врсте експлозива,
 начин и степен пуњења.
Дубина бушења је удаљеност од дна бушотине до равни чела ископа. Од дубине бушења зависи брзина
грађења и извршење свих основних операција у једном циклусу. На дубину бушења утичу:физичко-
механичка и структурна својства стенске масе кроз коју се тунел гради, облик и површина попречног
пресека тунела, карактеристике опреме којом се изводе радови, организација грађења. Сматра се да је
техника минирања задовољавајућа ако се постигне l' = 0,8 lb, где је l' - дубина напредовања а lb - дубина
бушења минске бушотине. Број минских бушотина углавном зависи од структурно-геолошких и физичко-
мехничких својстава стенске масе која се минира, затим од површине попречног пресека тунела или
подземног објекта, пречника и дубине бушотине, пречника патрона и врсте експлозива.
За избор шеме минирања, мора постојати тежња да се најмањим утрошком експлозива и оптималним
бројем минских бушотина постигне највећи ефекат минирања. Три основне групе почетних мина – залома:
 коси заломи, кад бушотине затварају известан угао са површином чела ископа,
 паралелни, кад су заломне бушотине паралелне са осом правца тунела,
 комбиновани заломи представљају комбинацију косих и паралелних залома.
Контурно минирање
Периферне мине се прве активирају. Принцип контурног минирања је стварање услова за одвајање стене од
масива по пројектованој контури и смањивању дејства ослобођене енергије на околну стенску масу.
Величине које битно утичу на резултате такве технике минирања јесу: размак бушотинâ, степен пуњења,
пречник бушотинâ, врста експлозива, линија најмањег отпора, као и редослед од активирања. Размак
контурних бушотина је мањи од размака који се примењује код обичног минирања у истој стени. За
правилну примену глатког минирања потребно је одредити међусобно растојање контурних минских
бушотина, а исто тако и одстојање тих бушотина до ободног венца минских бушотина распоређених у
профилу. Ово одстојање представља величину отпора за све мине распоређене по контури. Међусобно
растојање минских бушотина по контури треба да износи:
ЕS = (12 - 15) dm, где је: dm - пречник минских бушотина.
Експлозиви за контурно минирање морају имати довољну енергију која ће створити велике напоне да
одвоје стену по равни бушотине, али истовременo и такву бризантност и специфичну енергију да не
изазову већа оштећења стене у близини експлозивног набоја. Применом технике глатког минирања,
постижу се следећа преимућства:
Срећно 43
 знатно смањење већег и непотребног ванпрофилског ископа у мекшим и средње чврстим стенама,
као и знатно смањење већег броја непотребног бетона изван пројектоване контуре,
 могућност примене економичнијих тунелских конструкција мање дебљине, или конструкција од
прсканог бетона, анкера и са одговарајућим осигурањем жичаним или арматурним мрежама,
 техником глатког минирања постиже се очување стабилности стенске масе изван теоријског
профила избијања, што смањује радове на осигурању ископане контуре,
 смањује се процес одвајања нестабилних делова стенске масе, која је због дејства експлозије склона
паду.
34. ИСКОП ПРОФИЛА ЗАСВЕДЕНОГ ОБЛИКА ПРИМЕНОМ ОТКОПНИХ МАШИНА
Основна карактеристика ових машина је што могу зависно од величине попречног пресека тунела да врше
ископ у пуном профилу, или сукцесивно по фазама са чела. Ископ се врши резним алатом, чиме се постиже
смањење ванпрофилског ископа (њега практично и нема), и мања деструкција стенске масе.
Главни елементи ове машине су:
 откопна глава чија конструкција зависи од чврстоће стенске масе;
 откопни крак на коме је откопна глава – има јаку конструкцију да би се обезбедио притисак
откопне главе на стенску масу;
 уређаји за утовар ископане стенске масе;
 ланчани транспортер – служи за транспорт ископаног материјала до транспортних средстава;
 рам, који носи наведене елементе, затим хидрауличне и електромоторе, механизам за хватање
("гусенице") и управљачку кабину.
Ове машине се лако демонтирају и преносе на други објекат; мале су висине што омогућује њихово
коришћење и у тежим условима грађења. Машина је једноставна за рад, лако покретљива, савлађује успоне
до 15%. Овим машинама може се радити ископ профила до 3,50 m висине, а ширине до 4,5 m. Ископ тунела
применом откопних машина успешно се може применити у стенским масама које имају чврстоћу на
притисак од 10.000-40.000 kN/m2. Могуће их је применити и у стенској маси која има чврстоћу до 80.000
kN/m2, водећи при томе рачуна о утрошку резног алата.
35. ПРИМЕНА ПОДГРАДЕ ОД ЧЕЛИЧНИХ ПРОФИЛА У НОВОЈ АУСТРИЈСКОЈ

ТУНЕЛСКОЈ МЕТОДИ
Они су од профилисаног, ваљаног челика различитих пресека NPI, NP затим звонастог пресека или у
комбинацији са више профила NP или NPL, обликованих према линији ископа; састављени су од више
елемената ради лакшег уграђивања. С обзиром да контура ископа није равна тада се у простор између
челичног носача и стенске масе равномерно постављају дрвени клинови, који практично утежу "брдску
ременату" и она тек тада садејствује са стенском масом. Челични носачи су међусобно повезани челичним
затегама и дрвеним разупирачима, а преко челичне плоче се ослањају на подметаче од тврдог дрвета.
Предности осигурања ископане контуре челичним елементима јесу што се искључују наведени недостаци
класичног начина рада и што се омогућује примена већег степена механизованости свих фаза градње почев
од бушења минских бушотина, отпуцавања
утoвара, транспорта до бетонирања тунелске
конструкције.
Недостатак осигурања ископане контуре
челичним елементима је тај што челични
елементи остају избетонирани у тунелској
конструкцији.
Челични елементи - ременате могу се
употребити ако се ископ тунела обавља на два
радна чела, која су на кратком међусобном
растојању. Заштита горњег дела ископаног
Срећно 44
тунелског профила остварује се преко помоћних носача који се ослањају на челичне ременате.
Осигурање ископане контуре челичним лимовима
Овај начин се примењује када ископану контуру тунела није довољно осигурати само челичним
елементима - ременатама већ се мора осигурати и
простор између њих. За ову сврху могу се користити
дрвене талпе дебљине 5 cm, ширине 20-25 cm или
челични лимови разних дбљина и специјално
профилисани. Лимови се ослањају на ременате, а
ширине су колико износи размак ремената или се
њихово повезивање остварује преклопима прописане
дужине, па је ширина лимова произвољна.
36. ПРИМЕНА ПРСКАНОГ БЕТОНА У НОВОЈ АУСТРИЈСКОЈ ТУНЕЛСКОЈ

МЕТОДИ, СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА НАМЕНУ И СВОЈСТВА ПРСКАНОГ
БЕТОНА
Примена и основни називи

Код нас се прскани бетони примењују од 50-тих година овог века под називом "торкрет". Његова примена
била је првенствено код хидротехничких тунела са унутрашњим притиском и то као неармирани и
армирани "торкрет". Данас се код нас појављују два назива: "прскани бетон" и "млазни бетон. У пракси се
још увек задржао "торкрет" ако је његова дебљина  5 cm. За веће дебљине од 5 cm је "прскани бетон".
Основна својства и намена "прсканог бетона"
"Прскани бетон" има велику моћ пријањања на следеће грађевинске материјале: бетон, камен, опеку и
челик, па се може рачунати на њихово заједничко садејство. Пнеуматским начином уграђивања постиже се
велика вредност чврстоћа на притисак и затезање. Повећање чврстоће износи 20-40% више него применом
ливеног бетона истог основног састава. Већи степен водонепропусности се постиже и онда када се прскани
бетон уграђује у танким слојевима. "Прскани бетон" такође има већу отпорност против дејства мраза и
ерозије. У санационим радовима "прскани бетон" има предност над ливеним бетоном захваљујући својим
карактеристичним својствима. Примењује се код грађења нових објеката и санација, као и за осигурање
ископаног тунелског профила са циљем:
 да стабилизује или повеже растресите стене и затвори пукотине у стени,
 за осигурање ископане контуре тунела која са осталим техничким елементима чини статичку
целину у облику еластичне носиве облоге.
Услови за примену прсканог бетона, односно торкрета, јесу да се ископ стенске масе обавља машинским
путем, или техником контурног минирања тако да је ископана контура без ванпрофилског избијања.
Прскани бетон се не уграђује на оне површине које су замрзнуте, порозне или расквашене. Пре почетка
уграђивања подлога мора бити навлажена. Ако се појави вода са слабим или јачим интензитетом, такве се
површине морају дренирати пре почетка уграђивања прсканог бетона. Дренаже се затварају када прскани
бетон постигне 2/3 тражене марке.
Састав прсканог бетона
Основни материјали су следећи: цемент, агрегат, вода и додаци бетону.
Цемент
За припрему прсканог бетона и торкрета употребљава се фино млевени портланд цемент. Чврстоћа на
притисак треба да износи мин. MB 30 за торкрет и мин. MB 40 MPa за прскани бетон. За сваку пошиљку
цемента у фази грађења врши се контрола испитивања: конзистенција, време везивања, постојаност
запремине, финоћа млива и др.
Агрегат
За справљање основне масе прсканог бетона и торкрета употребљава се минерални агрегат, раздвојен у
фракцијама. Агрегат треба да је одређене гранулације, без штетних састојака, максималне влажности 5% од
суве тежине агрегата да би се спречило везивање са цементом. Зрна величине испод 0,02 mm не смеју да
буду заступљена у количини више од 2%. Претходна испитивања агрегата јесу: гранулометријски састав,
Срећно 45
садржај прашинастих и глиновитих честица, облик зрна, запреминска маса и упијање воде. За агрегат треба
имати атесте о пореклу, квалитету и минералошко-петрографском саставу налазишта.
Вода
Квалитет воде треба да одговара условима PBAB. Пре почетка справљања прсканог бетона или торкрета
потребно је извршити хемијско испитивање воде са изворишта ради утврђивања њеног квалитета и утицаја
на бетон. Уколико се појави подземна вода у тунелу, она мора бити испитана да ли је агресивна на бетон.
Додаци бетону
Адитиви служе за побољшање кохезионих и адхезионих својстава, затим за брже постизање чврстоће и за
побољшање водонепропустљивости.
37. ПРИМЕНА ПРСКАНОГ БЕТОНА У НОВОЈ АУСТРИЈСКОЈ ТУНЕЛСКОЈ

МЕТОДИ, СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА ПОСТУПКЕ И ТЕХНИКУ
УГРАЂИВАЊА
Поступци уграђивања
Постоје два поступка рада: "суви" и "мокри" поступак. "Сувим" поступком предвиђено је мешање цемента
и агрегата који се транспортују ваздухом под притиском кроз цев до млазнице и убацивање воде кроз
перфорирани прстен по ободу млазнице у полазећу суву мешавину. "Мокри" поступак предвиђа прво
мешање агрегата, цемента и воде. Затим се мешавина транспортује цевима помоћу ваздуха под притиском.
На млазници се додаје ваздух под притиском тако да се мешавина бетона избацује из млазнице великом
брзином на припремљену површину. "Мокрим" поступком се вода тачније дозира и смеша је боље
измешана него у "сувом" поступку. "Суви" поступак омогућава уградњу смеше са мањим водоцементним
фактором. "Суви" поступак омогућује дужи транспорт, али тражи бољу обученост радника.
Техника извођења прсканог бетона и торкрета
Слојеви прсканог бетона се наносе чинећи више прелаза млазницом преко радне површине. Смеша треба да
излази из млазнице у правилном облику и непрекидном току. Ако се прекине извођење, млаз се успорава
ван радне површине. Удаљеност млазнице од радне површине одређује сам руководилац према искуству, а
износи обично између 60 и 120 cm. Према општим правилима млазница се држи управно на површину,
међутим, када се испуњава простор иза арматуре, млазница се држи ближе и под малим углом.
Одскок
Одскок је део смеше који се одбија од радне површине, а састоји се претежно од крупнијег агрегата са мало
цемента и воде. У почетку извођења одскок је јачи, него касније када се на месту рада формира пластична
површина од прсканог бетона. Што је мањи проценат одскока то је примена прсканог бетона ефикаснија и
економичнија.
Контрола дебљине слојева
Контрола дебљине набаченог слоја прсканог бетона врши се једноставно помоћу танког шила којим се
набачени слој пробија на неколико места на радној површини.
Набацивање прсканог бетона
Квалитет уграђивања прсканог бетона зависи од способности радне екипе која га изводи, а нарочито од
способности млазничара. Према томе у овој фази грађења индивидуални фактор има велику улогу.
Дозирање воде на млазници код примене сувог поступка,
затим набацивање оптималне дебљине једног слоја, а да се
овај не одваја, зависи највише од искуства млазничара.
Такође квалитет уграђивања зависи од опреме.
За уграђивање прсканог бетона потребно је имати
компресор довољног капацитета да произведена количина
ваздуха под притиском може да потисне суву мешавину
кроз цеви од пумпе до млазнице и да мешавина при излазу
добије довољну брзину да се под притиском лепи за
подлогу.
Срећно 46
38. ПРИМЕНА СИДРЕЊА У НОВОЈ АУСТРИЈСКОЈ МЕТОДИ, СА ПОСЕБНИМ
ОСВРТОМ НА НАЧИН ДЕЈСТВА, ДЕЛОВЕ И ДИМЕНЗИЈЕ СИДРА
Примена сидрења
Сидрење стенске масе је један од поступака побољшања механичких карактеристика стенских маса, којим
се постиже: стабилизација ископа, побољшање напонског стања у терену, побољшање својстава стенске
масе. Сидрење се примењује са циљем да се стенска маса ојача, како у фази извршења радова, тако и за
дефинитивно изведену подземну конструкцију. Отуда имамо два случаја њихове примене: као унапред
предвиђену меру обухваћену пројектом и као меру у циљу санације оштећења или спречавања рушења.
Потребно је напоменути и то да је сидрење ефикасно у стенским масама које показују еластична својства,
док је у пластичним срединама мање ефикасно.
Делови сидра
Основни делови сидра су следећи:
 Котва је део преко кога се остварује непосредна веза између сидра и стенске масе
 Глава сидра је део преко кога сидро належе на слободну површину стенске масе,
 Тело сидра је онај део који се налази између котве и главе, са улогом да пренесе силу са једног на
други крај сидра.
Начин дејства анкера

Поступак ојачања стенске масе је у томе што се у претходно изведене бушотине убацују сидра. Да би сидро
могло да прими одређену силу, потребно је пре свега његово укотвљење у дубину стенске масе.
Механичка активност сидра у ојачању стенске масе може се описати на два начина:
 први, за повезивање појединих блокова стенске масе који имају тенденцију испадања у фази
ископа подземног објекта; овакви анкери се називају обичним или пасивним – активирају се при
деформацији у терену
 други, формирају ново (повољно) напонско стање у терену; овакви анкери се називају активним
У првом случају сидра се користе просто да придрже стенски блок и да спречи његово испадање. Када се
сидра преднапрегну механизам њиховог дејства састоји се у уношењу нормалних напона на зидове
подземне конструкције услед чега се у одређеној зони око контуре образује преднапрегнути прстен или део
прстена. Сидрење је ефикасно непосредно после избијања подземног објекта.
Основни елементи сидрења су:
 оптимални положај у простору (правац и дужина сидра)
 распоред и густина сидара (оптимални размак)
 начин преношења силе на слободну површину
 дужина усидрења (котва)
 сила у сидру – оптималано: иста носивост у телу сидра, у котви, на ослонцу
Важан елеменат je котвљење који представља основни и ограничавајући фактор примене сидара. У
стенским масама и алувијалним теренима примена сидара је увек могућа, док је за глиновите и друге
пластичне средине проблем котвљења велики, па је и примена сидара у овим срединама ограничена, а у
појединим случајевима искључена.
Прорачун димензија и растојања анкера
При прорачуну анкера потребно је одредити три величине: дужину, пречник и растојање. Укупна дужина
анкера састоји се из три дела и то: la = lk + lt + ln; где је:
Срећно 47
lk - дужина котве, односно дужина сидрења у непоремећеној зони стенске масе,
lt - дужина тела анкера,
ln - дужина навоја на сидру, који излази ван контуре профила и износи 10-15 cm.
Прорачун сидра са клином и расцепком може се спровести на више начина, што је последица различитих
особина стенске масе и начина уграђивања. Услови за правилно одређивање димензија анкера јесу:
а) сила затезања не сме да пређе дозвољену чврстоћу на затезање самог анкера,
б) носивост усидрења треба бити већа или једнака сили затезања у сидру увећана за коефицијент
сигурности.
Дужину сидрења одредићемо најлакше из услова да је сила чупања већа или једнака сили затезања у
анкеру. Претпостављена површина лома стене је омотач купе на који делује смичући напон стенске масе,
па је: Nst = l2k ∙ π ∙ √2 ∙ τst
Ова сила треба да је већа или једнака сили затезања у анкеру: Nza = Fa ∙ σaz
Из услова да је: l2k ∙ π ∙ √2 ∙ τst ≥ Fa ∙ σaz
0.225∙Fa ∙σaz
налазимо дужину сидрења: lk = √ ; где је:
τst
Fа - површина попречног пресека анкера,
st - напон смицања стенске масе,
аz - дозвољeни напон затезања у челику.
Кад је анкер са клином и ресцепком, дужина сидрења lk треба да је најмање 25 cm. За рачунско оптерећење
P које једнако или мање од допуштене носивости Nа:
P
Пречник анкера је једнак: d = 2 ∙ √
π∙σ az
π∙d2
а за ослабљен пресек на делу расцепке P ≤ ( − δ ∙ π) ∙ σaz
4
Дужина котве lk атхезионих анкера одредиће се из услова да је:
Na
  D b  st  l k  N a  lk 
  D b  st
а провериће се такође према напону смицања на контакту челика и малтера, односно инјекционе масе, па је
Na
lk 
  d  a
У горњим изразима означени су са:
Db - пречник бушотине,
st - напон смицања на контакту стенске масе и малтера,
Nа - допуштена носивост анкера,
а - напон смицања на контакту челика и малтера, односно инјекционе масе,
d- пречник тела анкера.
За меродавну дужину lk усваја се већа срачуната вредност из услова напона смицања st (стена-малтер) или
из једначине на бази напона смицања а (арматура-малтер).
39. ВРСТЕ СИДАРА (ЕКСПАНЗИОНА, АТХЕЗИОНА И ДУГАЧКА

ПРЕДНАПРЕГНУТА СИДРА)
Експанзиона сидра
Овакав начин сидрења има ту особину да се непосредно после уграђивања, сидра могу довести у
непосредан контакт са зидом бушотине. У зависности од конструкције и облика котве разликујемо:
 сидра чија се котва формира помоћу клина и расцепке,
 сидра са котвом од експанзионе чауре
Сидра са котвом од клина и расцепке
Клинасти анкери састоје се од челичне округле шипке, дужине зависне од дубине усидрења, пречника мин
25 mm. На крају на коме се налази котва округла шипка је засечена 2-3 mm, а на другом крају има навој
Срећно 48
одређене дужине. На делу где је шипка засечена налази се један призматичан клин исте дужине као засек.
Приликом монтаже клин се ослања на дно бушотине. Клин се под утицајем дејства силе увлачи у засек и
шири округлу челичну шипку, која се утискује у стенску масу (сл. 7.71а). Потискивање се врши
пнеуматским ударним алатом специјално подешеним за ту намену. Носивост анкера је већа уколико је
пречник котве већи. Међутим, повећање пречника котве захтева повећање тела анкера. У том случају није
искоришћена носивост тела анкера на затезање.
Добре стране клинастих анкера су следеће:
 лака и брза производња у свим боље опремљеним радионицама и на градилишту,
 монтажа анкера је лака, брза и једноставна, па је и цена мала,
Недостаци су следећи:
 активирање котве је практично немогуће ако дно бушотине није у чврстим стенским масама; клин
се утискује, уместо у прорез, у дно бушотине, па се ефекат оваквог сидрења своди на нулу.
 дубина бушотине треба тачно да одговара дужини тела анкера.
Сидра са експанзионом чауром
Ови системи се састоје од конусног језгра које клизи унутар чауре. Чаура је са унутрашње стране обрађена
конусно у супротном смеру од језгра и има способност ширења. Језгро је увек повезано са телом анкера. По
начину на који се изазива експанзија чауре ова сидра се деле на две групе:
 Тело анкера се окреће и преко навоја који пролази кроз језгро транслаторно га покреће у односу на
чауру, чиме се постиже експанзија и укотвљење (сл. 7.72а).
 Тело анкера је чврсто везано са језгром и заједно се транслаторно помера у односу на чауру помоћу
матице (сл. 7.72b).
Сидра са котвом од клина и расцепке Сл. 7.72 Сидра са експанзионом чауром

Заједничке особине експанзионих сидара
 Не могу се примењивати у стенама са лошим механичким каракетристикама
 Носивост је релативно мала – сила укотвљења је релативно мала (врши се на ограниченом
простору)
 Дужина сидра је мала – због механизма активирања укотвљења
Атхезиона сидра
Принцип je aтхезија: сидро – малтер и малтер – стенска маса.
 малетер се убацује у бушотину после сидра
 сидро се уграђује у бушотину после малтера
Тело сидра може бити од
 пуног округлог или рапавог челичног профила
 сплета челичних жица или челичних ужади
Врста везива
 малтер са експанзивним цементима
 полиестерске смоле
Заједничке особине атхезионих сидара
 Примењују се у свим врстама стенских маса, укључујући и алувијалне наслаге, изузев
глиновитих материјала
Срећно 49
 Дужина сидра може бити, према потреби, од 3 од више десетина метара
 Сила преднапрезања може бити од 100 кN до 3-4000 кN
У зависности од начина на који се убацује везиво у бушотину и врсте везива разликујемо:
 SN - анкере,
 Анкере типа "перфо",
 Анкере са синтетичким смолама.
SN - анкери
Састоје се од тела анкера које је од челика округлог попречног пресека. Пречник бушотине је од 42-46 mm.
Бушотина се испуњава масом од цемента, песка и воде, са додатком адитива за брже постизање чврстоће.
Потребно је да анкер има носивост 7-10 MPа кроз 6 часова.
SN - анкер
Компресиони анкери
Одликују се доста сложеним процесом израде и уграђивања у стенску масу. Састоје се од тела анкера са
нарезаним навојем, а у бушотину се убацују још две цеви мањег пречника за истискивање ваздуха, односно
за убацивање цементне масе.
Анкер типа "перфо"
Састоји се од перфориране цеви састављене од два полуцилиндрична дела. Сваки део се испуни малтером
средње конзистенције са фракцијама финог песка. Ова два тела се саставе и образују цев испуњену
малтером. Тако припремљени део увлачи се до дна бушотине. Затим се убацује тело анкера у бушотину и
утискује у цементни малтер, који излази из перфориране цеви и попуњава празнину између цеви и зидова
бушотине. На тај начин се остварује атхезија између стенске масе - малтера - тела анкера. Анкери типа
"перфо" су једноставне конструкције и лако се уграђују; не захтевају инјектирање, ни цеви за испуштање
ваздуха као SN-анкери и компресиони. Недостатак ових анкера је што се котвљење остварује са релативно
малом количином малтера. Због тога треба тежити да пречник бушотине буде нешто већи од пречника
перфориране цеви.
Анкери са синтетичким смолама
Представљају посебну врсту атхезионих анкера, не по принципу образовања котве, већ по материјалу који
се користи за добијање доброг контакта између стенске масе и тела анкера. Начин уграђивања оваквих
анкера слична је уграђивању анкера типа "перфо". Код уграђивања се користе патрони слични перфо-
цевима. Патрони су направљени у облику шипке, обавијени танком пластиком преко које су зидови од
круте пластике избушени на много места. Садржај патрона је невезани мастикс од синтетичких смола.
Пошто се налазе две неизмешане компоненте "epoxy" смоле, измешане имају својство брзог стврдњавања.
Поступак уграђивања је следећи: у прехтодно избушену и добро очишћену бушотину убацују се патроне, а
одмах затим се уграђује анкер који се потискује и ротира. На свом горњем крају анкер има нарезан крупан
Срећно 50
навој чија је улога да у току уграђивања што боље измеша основни мастикс и очвршћивач, као и да што
лакше продре до краја бушотине. На тај начин између тела анкера и зида бушотине налази се полимерска
смола.
Предност примене анкера са синтетичким смолама су:
 омогућује брзе интервенције; носивост анкера постиже се за минимално време, за разлику од SN и
"перфо" анкера,
 синтетичке смоле су доста инертне на утицај агресивних вода,
 бржи и једноставнији поступак сидрења, с обзиром да се патроне производе индустријски.
Недостаци оваквих анкера су следећи:
 уграђивање мора да се изведе са добром стручном снагом
 накнадне интервенције су скоро немогуће,
 доста су скупи.
Дугачка преднапрегнута сидра
Дугачка преднапрегнута сидра представљају посебну врсту анкера, пре свега по својој кострукцији од
каблова или ужади од високовредног челика и технологији преднапрезања која је слична технологији
преднапрезања бетонских конструкција. Примењују се за подземне конструкције већих распона, или за
осигурање косина портала у нестабилном терену.
Предност:
 велике силе преднапрезања
 велике дужине
 велика сигурност и ефикасност котвљења
 примењују се у свим теренима (и у алувијалном наносу)
40. ПРИМЕНА ИЊЕКТИРАЊА У ПОДЗЕМНИМ КОНСТРУКЦИЈАМА
Ињектирање:
Утискивање ињекционе смесе (раствора) – суспензије цемента са додатцима у зазор (међупростор)
облоге и стенске масе и у шупљине стенске масе као и накнадно очвршћавање ињекционе смесе.
Постиже се:
 испуњавање шупљина,
 повезивање и хомогенизација стенске масе,
 расте чврстоћа и крутост стенске масе,
 врши се преднапрезање стенске масе и облоге.
Материјали: цемент, вода, додаци за побољшавање својстава (активни), додаци за појефтињење (инертни).
Опрема: бушилице, пумпе, компресори, мешалице, бункери - силоси, ињектори за масу, цеви, бртве,
манометри ...
Циклус операција: бушење, испирање водом, (и ваздухом под притиском), тестирање водопропустљивости
етаже, припрема смесе - масе за ињектирање, утискивање под притиском у етажу, одржавање притиска до
стврдњавања.
Додаци цементној маси
 Инертни: Песак, минерални млевени агрегат (брашно).
Срећно 51
 Активни: Бетонит, глина, пластификатори – аерантни, убрзивачи везивања, успоривачи везивања
Својства очврсле масе зависе од времена везивања. Бентонит - продужава време везивања. Дозира се 5% за
ретке масе 1:1 Ц:В; 10-12% за густе масе 1:0,5 Ц:В.
Избор масе зависи од "ВДП" - водопропустљивости стенске масе. Luqeon-ов тест ВДП (lit/min/m’/MPa):
 ВДП < 2 lug неињектибилна са цементном суспензијом
 до 5 lug мала водопропустљивост
 5 – 30 lug осредња водопропустљивост
 30 lug велика водопропустљивост
 преко 50 lug непоуздано одређивање.
Поступци ињектирања:
 Просто – целе бушотине са бртвом у облози
 У етажама – са бртвом (Пакер-ом) у бушотини
 Са циркулацијом масе - бушотина - ињектор - мешалица
Врсте ињектирања подземних конструкција
 Контактно ињектирање - испуна масом шупљина на споју бетона и стенске масе.
 Везно ињектирање - повезивање у конструктивну целину облоге и стенске масе (садејство);
распоред бушотина радијалан.
 Консолидационо ињектирање - постизање потребног модула деформабилности стенске масе
 Напонско ињектирање - постизање преднапрезања бетонске облоге; ињектира се спој бетона и стене
и зона "ослобођених напона"; бушотине радијалне - симетрично распоређене.
Геотехничке мелиорације – побољшање квалитета терена
Ињектирање
 За дубоко положене тунеле: бушење + ињектирање испред чела из урађеног тунела
 За плитко положене тунеле: са површине терена
Залеђивање ΔТ → 30° до -40° С
Користи се:
 амонијак (стари начин)
 течни азот (савремени начин)
Код залеђивања стварају се сочива леда и повећава запремина тла цца 3%. Зона залеђивања зависи од ΔТ и
од трајања т (индекс мраза).
41. МЕХАНИЗОВАНЕ МЕТОДЕ ГРАЂЕЊА ПРИМЕНОМ РОТАЦИОНИХ

ТУНЕЛСКИХ МАШИНА, СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА ТРАНСПОРТ
МАТЕРИЈАЛА И ОПРЕМЕ
Примарни транспорт од откопне главе до секундарног транспорта обавља се:

 тракастим транспортерoм или
 архимедовим пужом.
Секундарни транспорт (даљи пренос материјала кроз тунел) може се вршити:
 шински-вагонима (“muck cars”)
 тракастим транспортерима (“belt conveyors”)
 хидраулички – цевима уз помоћ снажних центрифугалних пумпи (“slurry pumps”)
Транспорт вагонима је најповољнији за дуге тунеле мале површине попречног пресека. Подужни нагиб не
би требао да буде већи од 3%. Вагонима се транспортују: ископани материјал, монтажни сегменти, малтер,
опрема и радници. Зависно од величине тунела – једноколосечни или двоколосечни шински систем.
Тракасти транспортер
Све веће потребне брзине транспорта постају компликован задатак чак и за најбоље шинске системе.
Употребом тракастих транспортера могуће је остварити континуран ископ и боље перформансе у односу
на транспорт вагонима. У случају већих подужних нагиба тракасти транспортери су и једино економично
решење. Предност су и смањени захтеви за вентилацијом. Транспортер се поставља или на бочној страни
Срећно 52
тунела или у своду. Главни погон транспортера може бити лоциран или на дну улазне шахте или на
површини терена. Ради појачања снаге могу се на одређеним локацијама постављати додатни погони
(“booster drives”).
Хидраулички транспорт
Хидраулички транспорт је везан за затворене TBM код којих се ископ и подупирање чела врше уз
помоћ исплаке (суспензија бентонита у води) која се налази под одређеним притиском. Мешавина
уситњеног материјала и бентонитне суспензије („slurry“ или “pulp”) транспортује се системом цеви кроз
тунел до постројења за сепарацију („separation plant“) где се чврста фаза одваја од исплаке која се враћа у
систем. Кружни ток исплаке се одвија под дејством снажних и робустних центрифугалних пумпи - “slurry
pumps”. Главна мана овог типа транспорта је постојање постројења за сепарацију које заузима велики
простор а сам процес може доста да кошта зависно од процента ситних фракција.

ТУНЕЛСКИХ МАШИНА, СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА МАШИНЕ ЗА ИСКОП У
ЧВРСТОЈ СТЕНИ
Све TBM се могу сврстати у три групе:

 Машине за ископ у чврстој стени ( “Hard rock machines”)
 Машине за ископ у меком тлу (“Soft ground machines”)
 Машине мешовитог типа („mixed“, „dual mode“)
Заједничке карактеристике машина за ископ у чврстој стенској маси су коришћење резних дискова као
алата за ископ и одсуство система за активно подупирање нестабилног чела ископа што значи да су ове
машине отвореног типа. У ову групу спадају:
 Отворена тунелска машина са “хватачима” (“Gripper TBM” )
 TBM машина са штитом ( “Single shielded TBM”)
 TBM машина са двоструким штитом ( “Double shielded TBM”)
Отворена тунелска машина са “хватачима” ( “Gripper TBM” )
 Примењује се у стабилним стенским масама са малим продором подземне воде.
 Машина је отвореног типа што значи да нема штита и да не може активно да подупире нестабилно
чело ископа.
Најважнији елементи конструкције ове машине су:
 Главни носач ( “Main beam”)
 Откопна глава са уграђеним резним дисковима
 Главно лежиште (“main bearing”) и погон (“drive unit”) откопне главе
 Папуче „хватача“ ( “gripper shoes”) – конвексне металне конструкције причвршћене за TBM са обе
стране, помоћу којих се предњи дио машине одупире у стенску масу приликом ископа. Папуче се
покрећу помоћу хидраулике и могу се прилагодити облику површине ископа.
 Део машине између откопне главе и „хватача“. На овом делу се налазе уређаји за израду подграде
тунела: бушилица за сидра, уређаји за постављање ремената и арматурних мрежа ( “ring erectors”,
“wire-mesh erectors”).
Зависно од броја хватача постоје:
 Машина са једним паром папуча хватача – “Single gripper” TBM. У овом случају погон је смештен
у предњем делу машине код откопне главе.
 Машина са два парa папуча хватача (предњи и задњи хватач) – “Double gripper” TBM. Погон
откопне главе је смештен иза задњег хватача.
Код Single gripper TВМ-а је могуће контролисати правац кретања машине у току ископа за разлику од
Double gripper TBM-а, где правац мора бити подешен пре почетка ископа.
Срећно 53
ТВМ СА ШТИТОМ (“Single shielded TBM”)

Користи се у нестабилним стенским масама. Ископ се обавља под заштитом челичног штита који се
потискује напред хидрауличким пресама распоређеним по ободу задњег дела штита. Пресе се одупиру о
претходно постављену облогу од монтажних армирано-бетонских сегмената. Сегменти се постављају под
заштитом задњег дела штита на пројектовану позицију помоћу механичке руке– еректора. Зазор између
ископа и спољашњег пречника облоге се испуњава инјекционом масом. Брзина напредовања зависи од
брзине постављања АБ сегмената.
Конструкција машине са штитом
(Herrenknecht ):
1) штит, 2) потисни цилиндри, 3) последњи
сегмент, 4) откопна глава, 5) улаз за
материјал, 6) транспортер
TBM са двоструким штитом (“Double shielded TBM”)

У чврстим стенским масама постижу се велике брзине напредовања због могућности истовременог бушења
и постављања сегмената, док на лошијим деоницама машина ради као једноструки штит. Машина се
састоји од: предњег штита који обухвата откопну главу, главно лежиште и погон и задњег штита који
садржи папуче хватача и помоћне потисне цилиндре. Предњи и задњи штит су повезани телескопским
штитом који садржи главне потисне (телескопске) цилиндре. Ови цилиндри потискују предњи штит
унапред користећи као ослонац „хватаче“ задњег штита. Паралелно са ископом под заштитом задњег штита
(“tail shield”) помоћу еректора се монтирају АБ сегменати. У случају наиласка машине на деоницу са
нестабилном стенском масом (нпр. раседна зона) хватачи не могу наћи ослонац. У тој ситуацији предњи
штит се повлачи уназад, предњи и задњи штит формирају круту целину, а ископ се врши само под дејством
помоћних цилиндара који се опиру о претходно постављену облогу од монтажних сегмената. Машина ради
као “Single shielded TBM” што значи да је постављање сегмената могуће тек после завршеног ископа.
Сигурно најкомпликованија тунелска машина која обједињује могућности отворене машине са хватачима и
машине са штитом. Машина са двоструким штитом – погодна за изградњу тунела велике дужине у чврстој
стени са повременом појавом раседних зона.
ИСКОП
Извлачење папуча Померање према напред
телескопске пресе (зелена
хватача и увлачење задњег дела машине.
област) потискују предњи
предњих
штит и откопну главу док је
стабилизатора
задњи део машине фиксаксан
Увлачење папуча хватача и

извлачење предњих
стабилизатора
Срећно 54
ТУНЕЛСКИХ МАШИНА, СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА МАШИНЕ ЗА ИСКОП У
МЕКОЈ СТЕНИ
Меко тло се генерално везује за урбана, густо насељена подручја са развијеном мрежом надземне и
подземне инфраструктуре (саобраћајнице, канализацијa, водовод, електрикa и оптички каблови).
“Сut&cover” метода – конвенционална и економична технологија ископа у условима малог надслоја.
Употреба ТВМ или – машина са штитом (SM - “shield machines“) –примамљива алтернатива због значајног
ремећења саобраћаја. За извођење тунела у урбаним условима од кључног значаја је: контрола
конвергенције тла како би се смањио ризик од неконтролисаног слегања површине терена. Ово се постиже:
 активним подупирањем нестабилног чела,
 континуираним ињектирањем зазора између ископа и сегмената
 по потреби побољшавањем карактеристика тла испред радног чела (ињектирање, замрзавање тла,
спуштање нивоа подземне воде).
Опште карактеристике машина за рад у меком тлу
 Откопна глава опремљена алатима за рад у меком тлу („drag bits“) којима се струже материјал са
чела тунела.
 Улазна комора под притиском („pressure chamber“) у којој се налази медијум за пренос притиска на
радно чело са челичне преграде („pressure bulkhead“) која одваја комору од остатка машине.
 Систем контролисаног транспорта материјала из коморе под притиском ради секундарног
транспорта (архимедов пуж или хидраулички пренос).
 Челични штит под чијом заштитом се машински постављају АБ сегменти уз континуирано
ињектирање зазора између штита и ископа.
 Систем заптивања репног дела штита („tail seal“) је изузетно важан део чија је функција да спречи
продор подупирућег медијума, подземне воде и инјекционе масе у простор између задњег дела
штита и облоге.
Две групе машина:
 Машине са исплаком под притиском („slurry shield“)
 Машине са ископаним тлом под притиском („EPBM – earth pressure balanced machine“)
TBM са системом активног подупирања чела ископа
 У случају изузетне нестабилности чела ископа (раседна зона, меко, водозасићено тло)
 Иза откопне главе налази се посебна комора која је челичном преградом одвојена од остатка
машине.
 У комори се контролисано ствара натпритисак бентонитне суспензије или ископаног материјала
који се супроставља притиску тла и воде са чела ископа.
Машина са исплаком под притиском („Slurry shield“)
Медијум за активно подупирање нестабилног чела
ископа – суспензија бентонита у води. Притисак
суспензије је нешто већи од притиска подземне воде.
Суспензија продире кроз поре тла истискујући воду при
чему долази до таложења финих честица бентонита
који попуњава поре и формира водонепропусну
мембрану.
Класична машина са исплаком

Ископ се врши ротацијом откопне главе која је због ефикасног подупирања чела исплаком знатно
отвореније структуре. Иза откопне главе налази се комора са исплаком под притиском који је одређен
запреминским балансом између довода и одвода исплаке. Комора је од остатка машине ( атмосферски
услови) одвојена челичном преградом („pressure bulkhead“). Мешавина исплаке и ископаног материјала
Срећно 55
пролази кроз отворе на откопној глави, улази у комору а затим се хидраулички транспортује до
сепарационог постројења где се чврста фаза одваја од бентонитне суспензије која се враћа у комору. Осим
подупирања ископа исплака има и функцију транспортног медијума.
Конструкција MIXSHIELD машине
Варијанта хидро-штита. За разлику од класичне машине са исплаком ова машина има две коморе: предњу
за ископ („excavation chamber“) и задњу радну комору („pressure/working chamber”). Ове коморе су
одвојене посебном преградом („submerged wall“) на којој постоји отвор кроз који циркулише исплака.
Специфичност Mixshield машине је и тзв. активни централни резач („Active center cutter“) тј. микромашина
у центру откопне главе са посебним током исплаке и великим бројем обртаја. Конструкција ове машине
омогућава релативно брзу конверзију у EPB начин ископа или монтирањем тракастог транспортера у
машину отвореног типа.
Машина са ископаним тлом под притиском „EPBM–Earth pressure balanced machine“
Као медијум за стабилизацију чела тунела користи се ископано тло под притиском. Претходно
кондиционирано тло пролази кроз отворе на откопној глави, улази у комору где се интезивно меша са
раније ископаним материјалом а затим се архимедовим пужом преноси на тракасти транспортер. Притисак
у улазној комори се ствара регулисањем односа брзине напредовања TBM ( тј. брзине пуњења коморе) и
брзине ротације архимедовог пужа којом се празни улазна комора. Притисак се на масу тла преноси преко
челичне преграде („pressure bulkhead“). Праву EPB машину одликује велика отвореност у структури
откопне главе и стална испуњеност улазне коморе са тлом. Ове машине због потребе за интезивним
гњечењем ископаног материјала карактерише много већи инсталисани обртни моменат у односу на машине
са исплаком (расте са порастом дијаметра машине).
44. ТУНЕЛСКА КОНСТРУКЦИЈА ОД ЛИВЕНОГ БЕТОНА
Облога тунела је конструктивни систем који се изводи након ископа да би се обезбедило ношење стене или
земље, очување контуре ископа, ношење додатне опреме и обезбеђење подлоге за извођење финалне
површине тунела. Поред носивости, на избор врсте облоге утичу и контрола воде, функционалност,
дуготрајност (издржљивост на корозију, штетна хемијска деловања, ватру),технологија извођења,
електричне и механичке операције и одржавање, безбедносни аспекти попут отпорности у случају пожара и
др. Облога ливена на лицу места може се користитити у свим типовима тунела и методама извођења. Она
захтева примарну конструкцију у неком облику да би се осигурала контура ископа у току извођења
бетонске облоге (постављање оплате, бетонирање неговање). Најчешће се користи у чврстим стенама које
се ископавају минирањем, меким материјалима које се изводе по НАТМ методи и код тунела који се изводе
у отвореном ископу. Ливена облога се изводи и у чврстим и меким стенама које се ископавају ископним
машинама. Ливена облога се изводи између спољне-примарне облоге која је обложена водонепропусном
мембраном и оплате са супротне стране. Облога од ливеног бетона користи се као финална облога код
двослојних облога.
Предности облоге од ливеног бетона су:
 могућност примене са сваком методом ископа и начина подграђивања,
 лако исправљање грешака при ископу,
 може бити произвољног облика,
 добра подлога за извођење било које завршне облоге,
 има велику трајност и ниске трошкове одржавања.
Недостатци су :
 Уградња бетона нарочито у армираним зонама. Природа и облик конструкције онемогућавају добро
вибрирање бетона што може довести до лоше уградње и недовољне консолидације бетона,
нарочито око арматуре.
 Код армирано бетонских конструкција арматура може бити предмет корозије што може изазвати и
пропадање бетона. Овај проблем који је карактеристичан за све бетонске конструкције, код тунела
може бити и израженији због присуства подземних вода или хемијски агресивних супстанци.
 Пукотине смањују век трајања конструкције.
 Извођење двослојне облоге продужава време извођења радова (други пролаз након завршетка
ископа и примарне конструкције).
Срећно 56
Пројектовање
Са циљем да се повећа флексибилност и дуктилност, ливена бетонска облога треба да буде што тања. Ту
постоји и услов минималне дебљине конструкције како би се конструкција квалитетно извела (уградња,
заштитни слојеви, консолидација). Дебљина конструкције од 25 cm прихваћена је као минимална за
тунелске облоге од ливеног бетона, како би се обезбедило довољно места за постављање арматуре (два реда
арматуре, преклопи арматуре, смакнуто постављање), заштитни слој и уграђивање бетона. Ливени бетон се
користи као финална облога. Најчешће се хидроизолација поставља између слојева примарне и секундарне
конструкције. Постојање хидроизолације између две облоге онемогућава интегрално деловање облоге,
односно заједничко прихватање оптерећења. Проблем статичког прорачуна двослојне облоге решава се
увођењем претпоставки и поједностављења. Најчешће се примењују две теорије:
 финална-секундарна конструкција прихвата читаво оптерећење, чиме се носивост примарне облоге
занемарује.
 примарна конструкција прихвата читаво спољно оптерећење, а секундарна конструкција прима
унутрашња оптерећења (сопстевна тежина, опрема, скупљање, температура, аеродинамички
притисак - кретања саобраћаја)
У другој теорији се практично уводи претпоставка да је примарна конструкција довољно квалитетна и
дуготрајна да ће у току читавог радног века тунела бити способна да прихвати оптерећење.
Минимална дебљина облоге тунела од ливеног бетона:
 20 cm за облоге без арматуре
 25 cm за облоге са арматуром
 30 cm за водонепропусне облоге
Минимални заштитни слој арматуре:
 3 cm за спољњу површину која није заштићена мембраном
 5-6 cm на спољашњој површини ако је поред подземних вода
 4-5 cm на унутрашњој површини.
У зависности од хидрогеолошких услова и експлоатационих захтева пројектују се дренажни систем и
хидроизолација тунела. Осим хидроизолације која се поставља у виду фолије или премаза по целој дужини
тунела, на местима прекида бетонирања,који представљају слаба места, пројектују се додатне мере за
спречавања продора воде. Спречавање пролаза воде кроз спој ради се pvc заптивним тракама (fugebandima,
waterbar), бубрећим тракама, заптивним масама или њиховим комбинацијама у зависности од очекиваног
прилива воде. На местима прекида бетонирања некад се остављају и додатне инсталације-цеви за накнадно
ињектирање спојница. Спојеви могу бити радни или дилатациони спојеви. Основна разлика је у томе да ли
спој дозвољава рад конструкције или не. Ако је спој дилатациони онда кроз њега не пролази арматура и
оставља се зазор од неколико центиметара (обично 2-3 cm) који се испуњава стишљивом испуном.
Спојеви у ливеној облози

Хемијско деловање подземне воде на конструкцију треба испитати као би се предвидела заштита и
спречило оштећење конструкције. Избором одговарајуће мембране може се проблем решити. Понашање
бетона при пожару мора да се узме у обзир при пројектовању. Може се извести спољна или унутрашња
Срећно 57
заштита. Спољна заштита се изводи премезима или пенетратима који су доступни на тржишту. Оваквим
производима се углавном облога штити од релативно ниских температура. Мешавина бетона треба да буде
пројектавна тако да има довољно слегање, односно добру уградљивост. Препоручљиво је слегање од 12-15
cm. Препоручује се проценат увученог ваздуха од 3-5% (трајност и отпорност на мраз). Треба тежити
класичном бетону јер бетони високих чврстоћа имају комплексне мешавине са мноштвом адитива и
специјалним техникама уградње и неговања. Чврстоћа бетона у опсегу 24-31 MPa је прихватљива за
извођење тунелске конструкције. За ојачање се користе арматурни челик РА 400/500 или МА 500/560. У
складу са напред наведеним у пројекту треба јасно дефинисати марку бетона, посебна својства бетона
(водонепропусност, отпорност на мраз ...) врсту арматуре, додатке (синтетичка влакана) и друго према
потреби.
Извођење
Бетонска облога од ливеног бетона изводи се у кампадама. Извођење једне кампаде састоји се од монтаже
арматуре, постављања оплате, изливања облоге, неговања. Дужина кампаде бетонирања и оплате бира се у
зависности од величине тунела, техничких могућности, рока за извођење радова, очекиваних напона услед
скупљања и температуре и др. Најчешће се усвајају дужине кампада које омогућавају завршетка циклуса
бетонирања у оквиру једне смене. Дужине кампада су уобичајено од 6-20 m. Након завршетак постављања
и везивања арматутре поставља се оплата. Најчешће се користе клизне оплате које се могу прилагођавати
различитим облицима тунела. Оплата мора да прихвати сва оптерећења у току извођења радова (до
очвршћавања бетонске облоге). У постављену и центрирану телескопску оплату улива се бетон
пројектованих карактеристика. Допрема бетона са улазне стране тунела ради се шинским или друмским
миксерима, опремљеним моторима за ротацију бубња како не би дошло до сегрегације бетонске смеше.
Бетонирање се као и код других бетонских конструкција ради у слојевима. Дебљина слоја за бетонирање
оријентационо износи 25-50 cm, а у неким случајевима може бити и већа. Бетон се мора вибрирати
(оплатним вибраторима; врло ретко вибро иглама). Нарочито проблематично је уграђивање бетона у врху
калоте (темену тунела), где врло често остаје шупљина која се накнадно ињектира цементним малтером –
кроз ињекционе цеви инсталиране у елементе оплате.
45. ТУНЕЛСКА КОНСТРУКЦИЈА ОД ПРЕФАБРИКОВАНИХ МОНТАЖНИХ

СЕГМЕНАТА ОД АРМИРАНОГ БЕТОНА, СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА
ГЕОМЕТРИЈУ ОБЛОГЕ И ТИПОВЕ СЕГМЕНАТА
УВОД
Оплата од префабрикованих сегмената се користи код кружних тунела који се прокопавају помоћу
тунелских машина. Оне се могу користити и у меком и у чврстом тлу. Неколико префабрикованих
елемената се монтирају унутар репа машине да би формирали комплетни круг. Број сегмената који се
користи за формирање прстена зависи од пречника тунела и у одређеној мери, од жеља и могућности
извођача радова. Сегменти су релативно танки, 20 до 30 cm и обично су широки 1 до 1,5 m, мерено дуж осе
тунела. Префабрикована сегментна оплата се може користити као примарна конструкција којом се
стабилизује ископ, када за њом следи бетонска облога ливена на лицу места (двослојна облога), или може
служити и као примарна и као секундарна-финална конструкција (једнослојна облога) која је звршена
одмах иза репа тунелске машине.
Предности префабриковане сегментне оплате су следеће:
 Обезбеђује комплетно и стабилно подупирање тла које је одмах спремно за будуће радове.
 Материјали се лако транспортују и њима се лако рукује у тунелу.
 Добија се комплетирана облога одмах иза тунелске машине (пуна носивост, водонепропусност и
др.).
 Скраћење времена изградње тунела.
 Обезбеђује добру и здраву подлогу за завршну обраду у тунелу.
 Обезбеђује трајну конструкцију која захтева минимум одржавања.
 Већа безбедност и заштита животне средине при извођењу радова.
Недостаци префабриковане сегментне оплате су следећи:
 Сегменти морају бити произведени врло квалитетно и прецизно (минималне толеранције).
Срећно 58
 Арматура и бетонски челик такође морају бити произведени врло прецизно.
 Потребан велики простор за складиштење сегмената на самој локацији.
 Сегменти могу претрпети оштећења уколико се њима не рукује правилно.
 Сегменти морају бити инсталирани са минималном толеранцијом како би се обезбедила геометрија
и функционисање заптивача у складу са пројектом.
 Пукотине које омогућавају инфилтрацију воде могу скратити трајност облоге.
Геометрија сегментне облоге
Префабрикована облога која се склапа унутар тунелске машине са штитом је у ствари низ елемената, који
се називају сегментима, са унапред прописаним димензијама и облицима како би се обезбедило следеће:
 Конструкција стабилне облоге, како краткорочно тако и дугорочно, узимајући у обзир сва
очекивана оптерећења.
 Подужни континуитет у односу на правац пружања тунела.
 Брзу и безбедну монтажу у задњем делу тунелске машине под заштитом штита.
Врсте прстена
Са геометријског гледишта, прстенови су делови цилиндра са
површином која може бити или паралелна или не-паралелна, као
што је приказано на слици поред:
 паралелне површине → прав прстен
 не-паралелне површине → конусни трапезоидни прстен -
једнострано закошен
→ конусни универзални прстен -
двострано закошен
Прави прстен се може користити само на правим деловима трасе
тунела: као секвенца, ови елементи се могу користити само да се направи „цев“ са правом осом. Конусни
трапезоидни прстенови, насупрот томе, омогућавају да оплата прати унапред дефинисане криве у
хоризонталном или вертикалном правцу и неких случајних девијација проузрокованих радом тунелске
машине. Универзални прстен систематски се употребљава и у правим и у закривљеним деловима тунела.
Универзални прстенови одређене геометрије су познати као „леви-и-десни“ прстенови. Ово су истински
универзални прстенови, посматрани са било ког гледишта, али се производе у паровима. Геометрија ових
прстенова је једнака за оба прстена, али је распоред сегмената унутар „левог“ прстена дијаметрално
супротан ономе унутар „десног“ прстена, тако да се наизменичним постављањем левих-и-десних прстенова
омогућава извођење правог тунела, са завршним сегментом који је
увек на врху. Постоји посебна група префабрикованих врстâ оплате
која се назива хексагоналним елементима (саћасти елементи). Ова
врста се често користи у специфичним окружењима, нпр. у
случајевима дугих и дубоких тунела као и у хидрауличким
тунелима, који се граде помоћу TBM са двоструким штитом, без
контроле притиска на челу.
Типови сегмената
Како би се разумело како се врши одабир облика одређеног сегмента, неопходно је испитатати процес
монтирања прстена унутар репа штита. Процес монтаже генерално подразумева изградњу прстена почевши
од првог сегмента и завршавајући за завршним, к-сегментом, чије присуство увек мора бити предвиђено и
који се, наравно, лоцира на супротној страни прстена који има контра к-сегмент. К-сегмент има облик
трапезоида, са најдужом страницом која гледа у чело поткопа и он је обично мањи од свих осталих
елемената. Како би се инсталирао к-сегмент неопходно је имати два контра к-сегмента са странама које су
тако закошене да одговарају облику датог к-елемента.
Конфигурација прстена са правоугаоним и са трапезним сегментима (унутрашњи развијени изглед)
Срећно 59
ПОМОЋНЕ ЕЛЕМЕНТЕ (ВЕЗЕ, СИСТЕМ ЗА ПОДИЗАЊЕ, ЗАПТИВКЕ И ДР.)
УВОД У ПИТАЊУ 45.

Помоћни елементи
Појединачни сегмент је изблиза много сложенији него што се то чини на први
поглед; он се састоји из различитих елемената који се могу означити као
помоћни елементи, и има и специфичну геометрију која га штити од урушавања
и истовремено олакшава његово склапање.
Везе између сегмената и прстенова
Везе између сегмената и прстенова се, у садашњем тренутку, могу поделити на
2 категорије:
 Спојнице са завртњима: сегмент се прво монтира на одговарајућу
позицију а онда се завртњи убацују и притежу.
 Спојнице са можданицама: конектори, који су потпуно прекривени и
скривени, се умећу у сегмент током склапања и онда се причвршћују клином
(или помоћу тзв. „ластиног репа“) у сегмент последњег склопљеног прстена.
Прва поменута категорија, спојнице са завртњима, захтева више напора током изградње калупа јер је
неопходно створити „џепове“ и „жљебове“ у које се умећу завртњи. Ова врста везе се традиционално
повезује са правоугаоним сегментима и генерално се користи и између прстенова и између сегмената
унутар једног прстена. Сами завртњи су метални док су навоји (женски део), обично од пластике.
Систем подизања сегмената

Метод подизања сегмената помоћу системâ еректора се може поделити на две главне категорије:
 „вакуум“ типови који подижу помоћу „усисавања“, и
 механични типови.
Вакуумски систем функционише преко велике усисне посуде која је подељена на два или три дела из
безбедносних разлога, која, ослањајући се на интрадос сегмента, „хвата“ сегмент стварајући вакуум између
његове плоче и бетонске површине. Два конична уређаја за центрирање, на којима је систем постављен
користе се ради веће безбедности. Механички систем укључује и брзи навој шрафа у центру сегмента у
који се умеће одн. убацује велики шраф. Овај шраф има сферичну главу која је довољно велика да се може
повезати неким алатом. Еректор комплетирају четири елемента која притискају интрадосе датог сегмента
како би га спречила да ротира око полазне тачке.
Конусна удубљења за вакуум хватаче еректора Место за механичко хватање еректора
Срећно 60
Водонепропусни систем
Генерално говорећи, водонепропусност прстена гарантују следећи фактори од којих су сви подједнаке
важности:
 општи оптимални квалитет бетона и сегмената који проистиче из бетона високе чврстоће и
квалитетног извођења префабрикације;
 пажљиво померање појединачних сегмената како би се избегло стварање прслина, чак и латентних;
 одабир и позиционирање заптивача;
 прецизно склапање прстена, избегавајући било каква оштећења,
 Запуњавање шупљине између облоге и стенске масе одговарајућим материјалом.
Елементи за заптивање увек раде у паровима и они су позиционирани у специјалним жљебовима који се
налазе са сваке појединачне стране сегмената ближе екстрадосу. Након формирања прстена заптивке долазе
у међусобни контакт и тако заптију спојеве.
У основи постоје два типа пломби:
 Заптивке на притисак: оне су притиснуте једна о другу, краткорочно, помоћу конектора (у
попречном и подужном правцу), а дугорочно преко напона који делују на облогу
 Заптивке на притисак и бубрење основни принцип је исти као онај који је описан за заптивке на
притисак уз додатак да део заптивке у контакту са водом бубри и на тај начин развија додатно
заптивање високог притиска. Ова врста пломбе је деликатнија и мора бити заштићена од воде до
тренутка постављања, како би се спречило нежељено бубрење које би је учинило неуопотребљивом.
Заптивке такође могу имати додатни слој материјала на својој површини који редукује трење у случају да
пломба склизне током склапања одн. монтирања.
Елементи за расподелу притиска
На бочним странама елемената изводе се ослонци за пресе који су способни да приме и расподеле на читав
сегмент унето оптерећење. Ослонци се изводе од ојачаног битуменизираног материјала дебљине 1.0-1.5 mm
чиме се обезбеђује добар контакт између поменутих преса и сегменанта као и између сегмената и суседног
прстена у добро дефинисаној зони из које се силе расподељују на читаву облогу.
Склапање прстена
У ширем смислу, процес склапања започиње допремањем сегмената до портала и завршава се померањем
тунелске машине и активирањем. Сегменти се у тунел доносе у вагонима који су или на точковима или на
шинама. Ови вагони транспортују сегменте до задњег дела тунелске машине где их подиже тзв „снабдевач
сегмената“, који их премешта до еректора смештеног унутар самог штита. Редослед пристизања сегмената
до еректора мора бити програмиран како би се испоштовао редослед склапања; ово значи да се сегемент
који први стиже, први и склапа.
Склапање „нормалног“ сегмента
Спајање са можданицима предвиђа да би сегмент већ требало да има уграђене конекторе који служе за
држање правца када се помера према прстену, тј. финални покрет сегмента је принуђен да прати правац осе
датог прстена, најмање дуж последње деонице од 15-20 cm, што одговара дужини истуреног дела
можданика. У овом случају, уколико би се употребљавали правоугаони сегменти заптивка би била вучена
дуж завршног дела и при том би била уништена или покидана. Из овог разлога се употребљавају
трапезоидални сегменти као практичнија алтернатива. Уколико се завртњи употребљавају за спајање,
кретање одн. померање сегмента током склапања углавном може бити без контакта осим у последњих
неколико центиметара. У овом случају су адекватнији правоугаони сегменти.
Постављање завршног сегмента (к-сегмента)
К-сегмент се мора убацивати последњи и због тога померање приликом његовог постављања мора бити
лонгитудинално, тј. паралелно са осом датог тунела, након што је к-сегмент претходно постављен на
исправну одн. оговарајућу радијалну позицију. Уметање к-сегмента је веома деликатна операција.
Кретање завршног к-сегмента пре убацивања.

Срећно 61
ПРОЦЕС ПРЕФАБРИКАЦИЈЕ
УВОД У ПИТАЊУ 45.

Материјали
Главни конституенти тунелске сегментне оплате су:
 бетон (који садржи воду, цемент, агрегате и адитиве), и
 челик за армирање.
Довољно је следити применљиве стандарде за одабир оба типа материјала , бетона и челика.
Цемент
Требало би дати предност употреби цемента са брзим прирастима чврстоће, без адитива на чију трајност
само маргинално утиче кондензација, под условом да се обезбеди отпорност на агресивне услове тла.
Агрегати
Величина агрегата би требало да савршено одговара геомертијској прецизности одн. тачности сегмената,
остацима префабриката, комбинацијама ојачања и могућим конекторским умецима. Максимална димензија
од 25-30 mm се генерално препоручује.
Адитиви
У случају да агрегатима недостаје финоће препоручује се употреба додатних врста „летећег пепела“ или
„филера“ (материјала базираних на кречњаку). Порекло таквих производа се, наравно, мора проверити.
Употреба стандаризованих супер-пластификатора који редукују садржај воде се препоручује како би се
постигла повећана обрадивост у циљу постизања веће јачине и савршеног испуњавања свих слободних
простора између шипки ојачања.
Постројење
Трајност облоке се постиже пре свега у постројењу за префабриковање које би требало да садржи следеће
основне елементе:
 ефикасно постројење, и
 процедуре које се тичу постизања и одржавања квалитета током свих фаза рада.
Процес префабрикације сегмената који се користе у тунелу је део производног циклуса који захтева висок
ниво индустријализације као и контролу сваке од појединачних операција.
Овај процес се пре свега састоји од:
 простора за складиштење за агрегате који би требало, уколико је то могуће, да буду заштићени од
атмосферских дејстава;
 постројење за мешање укључујући и системе за аутоматско мерење и бележење података о
мешавинама;
 низа калупа који могу бити:
- позиционирани тако да формирају „рингишпил“ у линији на којој је и пећ;
- фиксирани са постројењем за дистрибуцију паре;
 простор за склапање челичних кавеза;
 простор за пред-складиштење у коме су сегменти заштићени од атмосферских дејстава; и
 простор за финално складиштење сегмената изван надкривеног дела постројења.
Тзв. „рингишпил“ постојења су нарочито ефикасна јер се „оплата“ може померати са једног места на друго
употребом одговарајућих хидрауличких дизалица што омогућава извођење специфичних операција које се
понављају на истом месту.
Калупи
Калупи би генерално требало да задовоље три основна захтева:
 побољшану обрадивост и висок учинак како би се гарантовала производња сегмената са
толеранцијом која је мања од милиметарске;
 чврсте и тачне везе између странâ како би се избегло проливање течног цемента и бетона и одржала
геометрија и после вишеструке употребе;
 лако отварање и затварање странâ и покривачâ како би се омогућило скраћивање времена припреме
и расклапања коришћењем за ту сврху специфично проучених механичких уређаја уз помоћ
хидрауличких цилиндара за веће елементе.
Срећно 62
Радни циклус
Припрема калупа
Пре него што се изведе ново изливање одн. нова префабрикација непходно је извршити следеће основне
операције:
 прецизно чишћење остатака претходног изливања, не само изнутра већ и у односу на механичке
уређаје који омогућавају да се померају стране и покривачи;
 стављање лубриканта на унутрашње стране калупа; и
 позиционирање одн. намештање свих. помоћних елемената који морају бити присутни у бетону
(матрице за конекторе или завртње за систем очвршћавања одређене МБТ).
Конструкција ослоначког прстена
Арматурни кошеви се склапају у исто време. Овај прстен би јасно требало да има закривљену форму са
радијусом који се изводи из радијусâ интрадоса тунела, уз додатак заштитног слоја. Да би се избегло
савијање арматурних шипки ваљањем оне се повежу као праве и након тога ставе на конструкцију за
монтажу арматуре. Закривљени облик се у ствари добија гурањем шипки преко калупа где се оне криве и
одмах након тога заварују. Због еластичности челика закривљени челични кавез има тенденцију да се
исправии када се склони са калупа.
Уметање арматурног коша у калупе
Арматурни кош се спушта са краном у калуп и позиционира се уз помоћ дистанцера како би се обезбедили
потребни заштитни слојеви на свим ивицама сегмената.
Затварање вратâ
Када је армаура постављена у калуп и и сви пратећи делови уграђени тако да нису у контакту са арматуром,
стране се затварају.
Углачавање
Нормално је да се стварају мехурићи ваздуха, услед вибрацијâ, и због геометрије горњих врата. Како би се
спречили ови проблеми, осим избора одговарајуће мешавине и коришћења одговарајућих адиитива,
требало би предвидети и да се отворе горња врата калупа чим је изливена смеса почела да очвршњава као и
да се изврши комплетно глачање површине свежим бетоном.
Запаривање
Запаривање је процес неговања и убрзаног очвршћавања паром. Кораци:
 убацивање калупа са свежим бетоном у пећ;
 контролисано загравање (20-25ºC/h);
 третман на константној температури (55-60ºC);
 контролисано хлађење (20ºC/h); и
 вађење из калупа.
Вађење из калупа и могуће окретање
Вађење из калупа се обично врши употребом вакуумског подизача да би се смањио ризик од оштећења
сегмената. Понекад се одмах након извлачења сегмент окреће помоћу специјалне машине.
Позиционирање осталих „помоћних елемената“
Једном када се сегмент преврне, унутар постројења за префабрикацију што значи да је заштићен од
атмосферских прилика, он се комплетира додавањем заптивача, битуменизираних подлога, а могуће је и
чепова за затварање рупâ.
Складиштење
Ова операција би требало да се спроведе у два корака:
 прво складиштене унутар постројења за префабрикацију, заштићено од атмосферских прилика у
трајању од најмање 24-48 сати, водећи рачуна о томе да се не ставе више од два сегмента један на
други, и
 коначно складиштење у кругу фабрике где се сегмент доноси и оставља да у потпуности очврсне
(типично је 28 дана) и где сегменти могу да се слажу један на други у низовима које одговарају
геометрији која је предвиђена у фази пројектовања.
Срећно 63
48. ТУНЕЛСКИ ПОРТАЛИ
Увод
Зона приступа тунелу је подручје које је обухваћено радовима како би се обезбедио приступ, заштита и
функционисање тунела, стабилизовало околно тло и осигурали објекти. Приступне зоне подразумевају
простор захваћен ископом (засеке, усеке), насипом, вештачким засадом вегетације, извођењем различитих
конструкција (портали, потпорни зидови, и др). Портали се изводе на граници између тунелске цеви и
предусека. Може се рећи да су портали конструкције на споју тунелске и отворене деонице објекта. Осим
порталних зидова саставни део портала је и улазни део тунелске конструкције (2-10 m). У зависности од
пораста километраже делимо их на улазне и излазне портале. Основна функција портала је да у фази
експлоатације обезбеди стабилност улазних и излазних деоница, као и да заштити ове зоне од одрона.
Локација и пројектно решење
Треба рећи да положај тунела, а тиме и положај портала, зависи од целокупне трасе објекта. Портал треба
да буде смештен на стабилном терену са довољно простора. Треба избегавати нестабилне падине, активна
или умирена клизишта, сипаре (осулине) и друга потенцијално нестабилна места. Конфигурација терена по
могућности треба бити таква да предусеци не буду предугачки. Осветљење при уласку и изласку из тунела
треба се постепено мењати. Треба избегавати орјентацију портала исток-запад због могућег заслепљујућег
светла. Повољном орјентацијом улаза и излаза тунела може се олакшати његова вентилација. Портали као
једини видљиви део тунела требају поред техничких и функционалних испунити и естетске захтеве.
Портали треба да буду естетски обликовани према два принципа:
 конструкција интегрисана у постојећу средину,
 конструкција садржи позитивни визуални контраст у односу на крајолик.
Процена стабилности порталног ископа
Да би се урадила процена могућих проблема стабилности потребно је спровести детаљну студију следећих
резултата фазе истраживања:
 литологија, морфологија, тектоника и структура падине у коју се улази;
 хидрологија, постојеће зграде и објекти и еколошка ограничења која утичу на падину;
 геомеханичке карактеристике земљишта од којег се формира.
Избор рачунске методе која највише одговара проблему који је предмет изучавања мора да спроведе
пројектант на основу искуства и мора да обухвати све оне факторе који могу да имају негативан ефекат на
безбедност ископа, као што су јаке кишне падавине, сеизмичка активност, вибрације од евентуалног
минирања стена, итд.
На основу закључка анализе, пројектант мора да буде у стању да утврди:
 Да ли ће ископавање без осигурања бити стабилно или нестабилно
 Ако је стабилно, да ли ће деформација падине бити компатибилна са постојећим зградама и
објектима;
 Ако је нестабилна, врста нестабилности.
 Акција на осигурању која је потребна да би се ограничила евентуална нестабилност.
Мере осигурања
У појединим случајевима није неопходно изводити класичне потпорне конструкције већ се осигурања могу
изводити ојачањима стенског и земљаног материјала(побољшање карактеристика тла). За привремено или
трајно осигурање контуре ископа и суседних објеката у току изградње и експлоатације објекта могу се
изводити:
 сидра
 прскани бетон (армиран или неармиран)
 берлинска подграда (зидови са челичним стубовима и дрвеном грађом)
 завесе од шипова великог пречника (са или без анкера)
 АБ дијафрагме
 АБ потпорни зидови (конструкције од армиранога бетона)
 млазно ињектирање
 армирано тло
 габиони
Срећно 64
Улазна тунелска конструкција
Након ископа и осигурања косина и зидова ископа започиње се са извођењем тунела. Чак и када је у
питању стенски масив доброг квалитета, ерозија и одроњавање на самој површини захтевају пред-подграду
портала, тј осигурање испред чела ископа.
Пред-подграда и подграда тунела
Након чишћења површине и инсталације потребне подграде падина и масива на лицу портала, потребно је
извести осигурање испред чела ископа. Пред-подграда за иницијални циклус ископавања се обично изводи
тзв цевним кишобраном од суб-хоризонтално побијених челичних цеви (са или без ињектирања) или
млазним ињектирањем. У зависности од висине надслоја, степена и дубине ерозије, ова подграда је
уобичајено дужине 3-18 m. Елементи су најчешће на размаку од 30 cm и прате линију будућег отвора
тунела. Након извођења пред-подградних елемената и извођења ископа наноси се слој армираног прсканог
бетона по ободу портала. Подграда од прсканог бетона и хоризонталних цеви изводи се у горњем своду
(калоти) од једног до другог бочног зида, а у меком тлу изводи се по целом обиму тунела.
Свод од млазног бетона
Свод од млазног бетона се састоји од млазног бетона и арматурних гредица. Овај свод је постављен на
тракастом темељу који се простире читавом дужином свода. Дужина свода зависи од потребне заштите од
одрона, као и од јачине ветра, евентуалне потребе за привременом вентилацијом и захтевима коначне
структуре тунела. Сводови портала морају да буду тако пројектовани да носе терет евентуалног одрона,
снега, спостевене структуре, оптерећења ветра у складу са захтевима на терену. Сводови такође служе и
као калуп за поставку финалне облоге у порталу.
49. МЕРЕЊА И ОСМАТРАЊА У ТУНЕЛИМА
ЦИЉ: Добијање података који доприносе исправном димензионисању система и осигурање ископаног
профила коначне тунелске конструкције.
План осматрања
Треба да дефинише циљеве, величине које ће се мерити, почетак и учесталост мерења, врсту инструмената
која ће се користити, начин презентовања мерених величина и анализу резултата и др. Како ће бити
организована мерења зависи од пројектанта и пројектног решења, од врсте уговора (уговор о грађењу или
кључ у руке), а све више и од захтева које постављају осигуравајуће компаније и хипотекарне банке.
Положај мерних профила
Захваљујући великом броју могућности и комбинација које се односе на врсту тунела, величину, дубину и
геолошке услове и технологију извођења било би тешко навести прецизније смернице у вези са избором
положаја мерних профила. Локације станица дуж тунела морају да буду предмет пажљиве студије како би
се дошло до најбољег могућег компромиса између противречних захтева: добијања довољно информација
за изучавање појава током извођења тунела и обезбеђења сигурности за особље и објекте са једне стране и
снижење трошкова и минимализовање ометања радова на извођењу и коришћењу самог тунела са друге
стране.
План праћена понашања
Почетак мерења и учесталост морају се дефинисати. Осматрање треба почети довољно рано и треба радити
мерења у довољно кратким временским размацима како би се могле предузети одговарајуће мере; време
одзива уређаја и поступци за анализу резултата морају бити довољно брзи у односу на могући развитак
догађаја. То је нарочито важно у срединама лошијих карактеристика, код којих може доћи до високих
притисака, и великих деформација. У таквим срединама треба интервенисати брзо израдом одговарајућих
осигурања, па је неопходно да се и резултати мерења добију брзо и ефикасно.
Параметри за праћење
С обзиром на различитости пројекта и специфичне захтеве, могу се мерити следеће величине и параметри:
 Конвергенција
 Притисак на контакту тунелска облога - стена
 Притисак на спојевима сегмената тунелске облоге
 Померања на спојевима сегмената тунелске облоге
 Рад прслина тунелске облоге
Срећно 65
 Дилатације у тунелској облози
 Релативно померање у стенској маси око тунела
 Релативно померање у стенској маси мерено са површине терена
 Инклинометарска мерења
 Притисак подземне воде на тунелску облогу и порни притисак
 Температура тунелске облоге, ваздуха, воде
 Геодетско мерење померања на површини терена или тунелске облоге
Ради правилне интепретације разних података праћења, потребна је информација о релевантним фазама
изградње. Треба пратити и бележити следеће информације за време изградње:
 предвиђени и затечени услови у тлу
 наведена класа типа стена
 метода бушења и брзина напредовања
 потпорни елементи за сваку етапу ископавања
 мере привремене подграде и било какво додатно ојачање тла,
 избор радних зона ископа
 ванредни догађаји
Опрема
Основни предуслов за употребу инструмента је поузданост, једноставност, брзо и лако постављање,
функционисање и калибрисање. Инструменти треба да буду издржљиви и да нису склони оштећењима за
време и после постављања. Осматрања приликом извођења тунела могу се поделити у две групе:
 Осматрање медија у којем се грађевина изводи (тло, стена, вода, подземни гасови)
 Осматрање елемената подграде и облоге тунела (млазни бетон,сидра, бетонска облога и слично)
Мерење померања контуре ископа
Померања стенске масе су најизраженија на контури ископа. Мерењем померања добија се увид у
релативна померања тачака на контури ископа или облози тунела. Мерења се најчешће раде у радијалном
правцу јер су у том правцу најизраженија. За мерење конвергенције могу се користити две технике:
 мерење промене размака тачака на контури ископа (релативно померање),
 одређивање апсолутног померања тачке на контури ископа.
Код обе технике мерења, репери (мерне тачке) су груписане у мерном профилу, и тако се добије слика
деформисаног попречног профила.
Конвергенција (релативно померање тачака)
Одређивање промене растојања између више парова репера уграђених на контури тунелског профила (у
стенску масу, прскани бетон, ременату или на тунелску конструкцију). Интерпретацијом података
добијених мерењем добијају се величине померања према тунелском отвору. Распоред мерних праваца при
мерењу конвергенције треба да има најмање један троугао мерних праваца. Уређаји за мерење
конвергенције су претежно механички. За мерење се користи: телескопска цев, мерна трака или мерна
жица, као и уређај за затезање (тег или опруга). Уређаје ове врсте треба баждарити пре и после мерења.
Механички инструмент за мерење конвергенције се састоји од мерне траке са механизмом за њено затезање
и уређајем за очитавање растојања.
Диспозиција репера и дужина за мерење

Електрични инструмент ради на принципу затегнуте вибрирајуће жице чија се фреквенца мења са
променом растојања репера.
Срећно 66
Предности одвог начина мерења:
 једноставна за извођење,
 поуздане и лаке за коришћење, не траже посебну обученост оператора,
 велики опсег мерења (1-20 m),
 ниска цена опреме.
Недостаци:
 могу мерити само релативна померања,
 за време мерења омета се изградња и промет тунелом,
 на прецизност мерења утичу температура, вентилација и промаја,
 нулто мерење може бити ометено извођењем подграде (млазни бетон, анкери).
Геодетска мерења
На овај начин могу се одредити апсолутна померања одабраних тачака у простору (у попречном пресеку и
лонгитудинално). За ова мерења се користе геодетски инструменти којим се прецизно мери промена
положаја геодетских маркица уграђених по контури ископа.
Предности и ограничења:
 Мере се апсолутне деформације. То омогућује тачну геотехничку интерпретацију узрока померања.
У складу с тим може да се прилагоди и план подграђивања.
 С обзиром да се велик број циљева може осматрати брзо и са само неколико позиција, без великог
труда могу се предвидети додатни мерни профили.
 За време мерења омета се изградња и промет тунелом.
 Нулто очитање може да се изврши одмах након постављања циља.
Мерење деформација у тлу
Основна сврха осматрања померања тла јесте њихово откривање док су још увек мањег интензитета и
модификација процедуре изградње пре него што померања постану довољно велика да створе озбиљан
проблем тиме што ће да утичу или на напредовање ископа или неки постојећи гранични објекат. За мерење
померања унутар стенске масе користе се:
 екстензометри
 инклинометри
Екстензометри
Намењени су за мерње промене растојања две тачке (еxtеnsion). У зависности од места уградње могу бити:
површински и тунелски. Према конструкцији и принципу мерења, разликују се:
 штапни екстензометри (rod еxtensоmеters),
 жичани екстензометри (wire еxtensоmеters),
 клизни екстензометри (probe еxtensоmеters).
Без обзира о ком се типу екстензометра ради, мерења се увек изводе у цевима које су уграђене у претходно
избушену бушотину. Цеви (најчешће пластичне) се
постављају да би се обезбедила стабилност зидова
бушотине. Простор између цеви и стенске масе се
ињектира цементно-бентонитном смесом,
одговарајуће конзистенције и чврстоће.
Принцип рада једнпоструког (лево) и вишеструког (десно)

екстензометра
Инклинометри
Име уређаја упућује да се са њим мери нагиб-инклинација. Користе се за
одређивање вертикалних и хоризонталних померања земљишта и објеката (нпр.
брана). Инклинометар је уређај који мери померања управно на осу цеви кроз коју
пролази. Уређај садржи сензор који мери отклон његове осе од вертикале.
Функционишу тако што мере померања у односу на вертикалу односно осу цеви у
значајним тачкама. Нумеричка интеграција се користи за добијање померања од
инклинације.
Срећно 67
Мерење напрезања у подгради и облози
Контроле напонских стања у конструкцији услед деловања подземних притисака, праћење стабилизације
деформација током времена, мерења сила у конструктивним елементима, суштински представља
прикупљање података за поптребе исправног и економичног димензионисања. За одређивање расподеле
напрезања у облози тунела најчешће се мери притисак између стене и бетонске облоге у радијалном смеру
и притисак у бетонској облози у тангенцијалном смеру. Најчешће се примењују:
 ћелије за мерење притиска
 ћелије за мерење оптерећења
Ћелије за мерење притиска
За мерење укупног притиска који настаје у земљишту, на облози или на контакту стене и облоге.
Функционишу на хидрауличном принципу и састоје се од две челичне навлаке заварене око целе ивице које
су у унутрашњости раздвојене танком шупљином под вакуумом попуњеном оваздушеним флуидом како би
се минимизовала стишљивост.
Ћелије за мерење оптерећења
То су уређаји који се користе за мерење оптерећења које се преноси кроз конструкцијске елементе, као што
су челична ребра, спојница бушаће шипке, итд. Најчешћа мерења су мерења:
A. оптерећења које се преко ремената преноси на темеље и тло;
B. оптерећења стене на главу сидра и силе преднапрезања анкера.
А - по изгледу и принципима функционисања су веома сличне ћелијама за мерење притиска.
В - хидрауличне или електричне тороидалне ћелије; тородиалног облика, са унутрашњом комором под
притиском испуњеном оваздушеним хидрауличним флуидом под вакуумом.
Мерење напрезања и испитивање сидара
Циљ осматрањем сидара је одређивање силе која се јавља у сидреном делу шипке и на глави сидра
(подложној плочи и навртци). Осматрања обухватају: мерење силе на глави сидра и мерње напрезања дуж
сидра.
Мерење силе на глави сидра
Мерења силе на глави сидра ради се ћелијама за мерење оптерећења. Мерне ћелије се се постављају између
анкер плоче и навртке, и њима се региструје оптерећење стенске масе као и сила преднапрезања (ако
постоји). Ћелије су цилиндричног облика са рупом у средини (тороидални облик). Имају робустно тело од
нерђајућег челика напуњено уљем (хидрауличне ћелије) или челичним опругама (механичке ћелије). Силе
се рачунају из мерења деформације ћелије. Свака ћелија оптерећења треба да се калибрише пре коришћења.
Предности су:
 једноставна, робустна и поуздана
 идеална за даљинско очитавање, скенирање и бележење
података
 велики опсег мерења
Мерење напрезања дуж сидра
Мерење напрезања у сидреној шипки након уградње ради се
мерним сидрима која су комбинација сидара и екстензометра.
Његов је задатак одредити опсеге дубине, на којима се преузима
оптерећење због отпуштајућег ефекта стена. Стога је користан за
одређивање потребних дужина сидара. Предности су:
 замењује системско сидро
 није потребна посебна бушотина, може да се користи стандардна опрема за бушење
 једноставно механичко очитавање
Испитивање носивости сидра
Испитивање носивости сидра се ради да би се одредио стваран капацитет носивости сидра, у реалним
условима. Применом одговарајуће методологије одреди се носивост сидра и тај податак служи као
меродаван за коначно димензионисање (одређивање дужине, пречника и распоред). Проверава се 1 до 5%
уграђених анкера за свако геолошко подручје (мин 3 ком.). Носивост сидра одређује се степенастим
повећањем силе чупања. После сваког корака (степена) оптерећивања следи растерећење. Оптерећење се
повећава док не буде испуњен један од два критеријума:
 извлачење сидра достигне 40 mm или
 достизање силе која одговара граници F-p0,2.
Срећно 68
50. АПРОКСИМАЦИЈЕ НАПОНСКО – ДЕФОРМАЦИЈСКИХ ПРОЦЕСА ПРИ
СТАТИЧКИМ АНАЛИЗАМА ПОДЗЕМНИХ ОБЈЕКАТА
Подземни притисци
Стенске масе у природи се налазе у одређеним напонским стањима и та примарна напонска стања су једна
од битних карактеристика стенских маса. Напонско стање у коме се налазе стенске масе није постојано и
фиксно. Примарно напонско стање може бити проузроковано гравитацијом, односно сопственом тежином
и дејством тектонике. Кад се у стенским масама граде и изграде подземни објекти, ствара се ново напонско
стање које смо назвали секундарним напонским стањем. Када се померањима која су настала након
изградње отвора, супротставимо подградом (односно тунелском конструкцијом), спречене су даље
деформације, односно покрети стенских маса, па се као последица тога јављају подземни притисци на
подграду. Подземни притисак зависи од отпорности подграде, која се супротставља померању стенске
масе.
Напонско-деформацијски проблем
Напонско-деформационог проблем можемо дефинисати као: проблем у коме се у природно напрегнутој
стенској средини ствара отвор одређеног облика и уграђује конструкција одређених карактеристика, и где
је при том стенски масив изложен оптерећењу услед сопствене тежине и спољних сила, притиску воде,
температурним променама и динамичким силама, а циљ је наћи поља померања, деформација и напона у
стенској маси и конструкцији. Постављање напонско-деформационог проблема јесте превођење реалног
физичког проблема на математички језик и своди се на: постављање услова (једначина) које морају да
задовоље решења проблема (поља померања, деформација и напона). Решавање напонско-деформационог
проблема врши се применом аналитичких (само у изразито једноставним случајевима) или нумеричких (за
решавање сложених проблема - метода коначних елемената и сл. уз примену рачунара). Основна
апроксимација која се чини у постављању и решавању проблема је замена реалне дискретне,
дисконтинуалне стенске структуре континуумом. Претпоставка да се стенска маса понаша као
континуум је оправдана у решавању проблема у којима су димензије подземног објекта знатно веће од
растојања између пукотина у стенској маси. Ова битна претпоставка отвара могућност примене механике
континуума и решења која се на њој базирају, а реална је за релативно широк спектар проблема.
Напонско-деформациони проблем у математичкој форми је гранични проблем чија решења (поља
померања, деформација и напона у стенској маси) морају да задовоље систем једначина:
 услове компатибилности
 услове равнотеже
 напонско-деформационе релације стенске масе
 контурне услове по померањима и силама
Постављање напонско-деформационог проблема другим речима јесте дефинисање статичког система,
оптерећења и модела материјала.
Статички систем
Статички систем је систем услова у којима се налази стенска маса са подградном конструкцијом и које
можемо а приори прописати за померања, деформације и силе у анализираном простору. Статички систем
се генерално мења у функцији напредовања градње. У постављању статичког система за анализу, основно
је опредељење за дводимензионални или тродимензионални систем.
Оптерећења
 примарно напонско поље
 гравитација
 силе услед струјања подземне воде
 спољашње силе
 корисно оптерећење, услед функције објекта (притисак воде у хидротехничким тунелима)
 сеизмичка оптерећења (инерцијалне силе)
 температурне промене
Напомене у вези дефинисања статичког система
Напонско-деформациона анализа подземне просторије је генерално тродимензионалан проблем, али се
често може анализирати применом дводимензионалног модела уз посредно увођење тродимензионалних
ефеката. Основно питање је: када је могуће применити дводимензионални статички систем?
Срећно 69
 Када се решења добијена на овај начин разликују од решења добијених тродимензионалним
моделом у мери која не утиче на инжењерску одлуку.
Сврсисходно је направити разлику између:
 напонско-деформационих проблема који су тродимензионални само у једном кратком периоду
грађења (утицај чела ископа), док се у периоду експлоатације налазе у дводимензионалним
условима - линијски објекти чија је једна димензија изражена у односу на остале две (тунели)
 напонско-деформационих проблема који се, како током грађења, тако и у експлоатацији налазе у
тродимензионалним условима – велике каверне и сл. где су све три димензије истог реда величине
Нека се са z обележи координатна оса која се поклапа са правцем пружања објекта. Координатне осе x и y
се тада налазе у анализираној равни. Дводимензионални статички систем се дефинише као било који скуп
услова који даје решења напонско-деформационог проблема (поља померања, деформација и напона)
независно од координате z. У великом броју случајева могуће је отићи корак даље и усвојити
претпоставку о равном стању деформација. Ова претпоставка је реална за експлоатационе услове свих
линијских објеката који се налазе у изотропној стенској средини, а да се при том главни правци примарних
напона поклапају са напред дефинисаним координатним осама. Претпоставка о равном стању деформације
је реална и за трансверзално анизотропну стенску масу само под условом да је изотропна раван управна на
правац пружања објекта. Дводимензионална анализа у којој не важи услов равног стања деформација се
често зове и квази-тродимензионална анализа. Контура подземне просторије и подградна конструкција се
мењају током изградње објекта, па имајући у виду и тродимензионалне ефекте чела ископа, дефинисање
ових елемената статичког система представља сложен проблем.
Дефинишимо појам "стање подземне просторије" као стање напона, деформација и померања у стенској
маси и подградној конструкцији, у разматраном попречном пресеку. Стање подземне просторије је
функција времена и удаљености чела ископа од посматраног попречног пресека.
Показатељи стања подземне просторије су:
 напрезање на контури подземне просторије (подземни притисак или отпор подграде)
 померање контуре подземне просторије (конвергенција)
Померање u и контактно напрезање контуре подземне просторије p су, у општем случају, векторске
функције положаја тачке на контури. Само у случају ротационе симетрије су константе.
Може се, са доста добром апроксимацијом, усвојити да постоји одређено удаљење за који је испуњен услов
равног стања деформације. Иницијално напонско стање трансформише се прво у просторно стање напона и
деформација (утицај чела ископа), а затим у равно стање деформације, при чему је извршено померање
контуре и формирано контакно напрезање на контури. Очигледно је да, у дводимензионалној
апроксимацији, никаква претпоставка о промени услова на контури, од иницијалног стања до коначног, не
Срећно 70
би одражавала реално стање ствари. Такође је јасно да није могуће а приори претпоставити услове на
контури подземне просторије у коначном стању, било по померањима, било по силама, осим у случају када
није извршено подграђивање подземне просторије, и када је контурни услов по силама – нула.
51. МОДЕЛИРАЊЕ ПОНАШАЊА МАТЕРИЈАЛА У СТАТИЧКИМ ПРОРАЧУНИМА

ПОДЗЕМНИХ ОБЈЕКАТА
Модел материјала је кључни део било ког математичког модела у геотехници. Дефинисати модел
материјала значи: за сваку квазихомогену зону стенске масе у оквиру статичког система одабрати
репрезентативни тип везе између напона и деформација (конститутивну релацију) и потом, одредити
параметре усвојених конститутивних релација. Речено је да се под термином статички систем подразумева
систем услова које можемо да а приори пропишемо за померања, деформације или силе у анализираном
простору. У том смислу је увођење претпоставке о равном стању деформација први корак у дефинисању
статичког система. Поред тога, могуће је дефинисати одређене услове по силама или померањима дуж
контуре подземне просторије (укључујући и подградну конструкцију), као и дуж спољашње границе
анализираног простора. У ширем значењу претходне дефиниције у статички систем спадају и границе
квазихомогених зона (положај у простору), као и сингуларни дисконтинуитети (положај у простору и
контактни услови). Илустрација статичког система једне подземне просторије је приказана на следећој
слици. Дефинисање спољашње границе анализираног система је мање или више рутински проблем, који
зависи између осталог и од примењене методе решавања. У случају примене методе коначних елемената,
на пример, спољашња граница треба да буде довољно далеко од контуре просторије, тако да промене
напона, деформација и померања на спољашњој граници у односу на природно стање, буду занемарљиви.
Границе између квазихомогених зона се
дефинишу за сваки појединачни случај
посебно, на основу инжењерскогеолошког
модела терена. Дефинисање
дисконтинуитета се врши такође на основу
инжењерскогеолошког модела терена за
сваки појединачни случај посебно, али при
том треба имати на уму да то зависи и од
размере проблема. Ово значи да се једна
пукотина, у одређеној размери
посматрања, може третирати као део неког
пукотинског система, који се опет
посматра као елемент квазиконтинуалне
стенске масе, док се у другом случају иста
пукотина мора дефинисати као реални
(сингуларни) дисконтинуитет.
52. НАПОНСКО–ДЕФОРМАЦИЈСКА СТАЊА ОКО КРУЖНОГ ПОДЗЕМНОГ ОТВОРА

У ЕЛАСТИЧНОЈ И ЕЛАСТО-ПЛАСТИЧНОЈ СРЕДИНИ (KIRSCH-ове ЈЕДНАЧИНЕ
И KASTNER-овo РЕШЕЊЕ)
ПРИМАРНО СТАЊЕ НАПОНА У ТЕРЕНУ _

Pv   z   1     z
Ph   x   y   2    Pv
за идеалну
za idealnuеластичну
elastičnuмасу
masu

 0    0,50
1 
(  - Poissonov koeficijent)
коефицијент )
Срећно 71
Кружни отвор у еластичној средини (Kirsch-ове једначине)
Израдом подземног објекта напонско поље се мења тако да околна стенска маса прима напонe који су
владали на том месту.
РОТАЦИОНО СИМЕТРИЧАН КООРДИНАТНИ СИСТЕМ

ПРИМАРНО СТАЊЕ
СЕКУНДАРНО СТАЊЕ (KIRSCH-ове ЈЕДНАЧИНЕ)

За један тунел кружног попречног пресека (сл. 4.19) нормални радијални напон r, нормални тангенцијални
напон t и смичући напон rt (на било ком растојању r од средишта ископа у правцу пречника под углом ),
уз претпоставку еластичне, хомогене и изотропне стенске масе, може се добити опште решење за случај
када је   1, а према Киршовим једначинама које гласе:
P  a2 a2 a4  za r»a r»a
za
r  v
(1   )(1  2 )  (1   )(1  4 2  3 4 ) cos 2   
2  r r r     r 
 rPh Ph
4 4
P  a 2
a 4
   0  0 r 
 rPv Pv
   v (1   )(1  2 )  (1   )(1  3 4 ) cos 2 
2  r r 
 ra  a  r 
za r za  r0  0   0  0
 a2 a4 
  v 1   1  2 2  3 4  sin 2
P  r 
 r0  0
 r
2  r r 
где је: pv = γst • h – вертикални притисак; γst – запреминска тежина стенске масе;
h - висина надслоја; a - полупречник кружног отвора;
θ - централни угао; λ - однос вертикалног и хоризонталног притиска.
Срећно 72
За еластичну средину изложену хидртостатичком притиску важе следећи односи:
 a2   a2   a2   a2 
 r  p 1  2    st  h 1  2 
 r   r 
 t  p 1  2    st  h 1  2 
 r   r 
 1  rt
0
Примена теорије еластичности за

одређивање секундарних напона у стенској
маси оправдана је само онда када се гради
подземна конструкција у веома чврстим,
неиспуцалим и хомогеним стенским масама.
На основу горњих релација карактеристичан
је распоред секундарних напона око
подземног отвора кружног облика (сл. 4.20).
Уочава се да тангенцијални напони t имају
двоструку вредност на контури, док су
радијални једнаки нули. Идући даље од
обима, тангенцијални напони се постепено
смањују и приближавају асимптоти p. За
вредности r/а > 4 прираштај напона је мањи
од 6%, па се на основу тога може закључити да се граница зоне поремећених напона протеже до двоструке
вредности ширине отвора.
Однос вертикалног и хоризонталног притиска  = pv/ph може бити различит. На сл. 4.21 и сл. 4.22 приказане
су вредности и облик секундарних напона за случај када је  = 1 односно pv = ph и када је  = 0,30.
Из дијаграма на сл. 4.21 и сл. 4.22 се види колико тангенцијални напони имају прираштај који је последица
релативног смањивања бочних притисака ( = 0,30). Напони у темену нису само смањени по својој
апсолутној вредности, већ у темену свода прелазе у напоне затезања. Максималне и минималне вредности
тангенцијалних напона на контури кружног отвора зависе од функције cos 2 и sin 2. Ако се у једначини
(4.45) замени r = а добија се
за  = 0 → min t  p1 3 за  = 90 → max  t  p3  
Киршове једначине изведене су на основу теорије еластичности, хомогености и изотропије брдског
масива. Међутим, ови услови нису испуњени и стварна ситуација је много сложенија.
Кружни отвор у еласто-пластичној средини (Kastner-овo решење)

Једначине равнотеже
Претпоставља се да је кружни тунел довољно дубоко положен и да је могуће сматрати да око тунела
постоји ротационо симетрично поље напона деформација. Једначине равнотеже и услови
 'r  't   'r  2 1   '
компатибилности, у поларним координатама, гласе:
r
  2  r   r    r   't   0
r  r 
Срећно 73
Теорија Хермана Кастнера
Веза између напона и деформације за еластично подручје дата је Хуковим законом. За пластично подручје
услов је да кругови напона додирују граничну линију – Mohr-Coulomb-у обвојницу. Обвојница треба да
обухвата гранична напонска стања дата је једноаксијалном чврстоћом gd (σc) на притисак и углом
унутрашњег трења g. Напони tp и rp су тангенцијални и радијални у пластичном подручју. Услов
пластичности добија се из слике 4.30.
1  sin  g
 tp      gd  0
1  sin  g rp
1  sin  g
Ако је  , услов
1  sin  g
2
пластичности се може написати у
облику:
tp    rp  gd  0
За решење горње једначине морају се поставити услови равнотеже који важе како за пластично подручје
тако и за еластично понашање стенске масе. Ознаке за Кастнерову теорију су на слици 4.31.
Ако се ппт. ротационо симетрична
расподела напона, компонентални
напони изражени помоћу функције
напона могу се написати у
једноставном облику:
1 dF d 2F
r   t  0
r dr dr 2
Следи диференцијална једначина за

подручје пластичности:
d 2F 1 dF
2
      gd  0
dr r dr
Напони у пластичној области могу се написати у облику:
 1
  r    r  1
 rp  c    1     p0     n   c p  0
  1 a    a 
tp
Напони у еластичном подручју који су ограничени кругом полупречника ao:
𝜎𝑐 (𝜉−1)𝑝𝑣 𝑎0 2 𝜎𝑐 (𝜉−1)𝑝𝑣 𝑎0 2
𝜎𝑟 = 𝑝𝑣 − [ + 1] ( ) 𝜎𝑡 = 𝑝𝑣 + [ + 1] ( )
𝜉+1 𝜎𝑐 𝑟 𝜉+1 𝜎𝑐 𝑟
Из услова да су на граници пластичне зоне r = а0 напони непрекидни, односнo да важи једнакост напона,
добијамо границу пластичне зоне:
1
 2 p v  1    1
a  a  c 
o    1   1[ c    1 p o] 
где су у горњим изразима:
а - полупречник ископа кружног пресека,
с - једноаксијална чврстоћа на притисак,
 - угао унутрашњег трења.
Срећно 74
53. КЛАСИЧНИ ПОСТУПЦИ СТАТИЧКОГ ПРОРАЧУНА ТУНЕЛСКИХ
КОНСТРУКЦИЈА (ПРИМЕНА МЕТОДЕ ДЕФОРМАЦИЈЕ НА ЗАМЕЊУЈУЋЕМ
ЛИНИЈСКОМ НОСАЧУ), СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА ДЕФИНИСАЊЕ
ОПТЕРЕЋЕЊА НА ТУНЕЛСКУ КОНСТРУКЦИЈУ ПРИМЕНОМ ТЕОРИЈЕ
ПРОТОЂАКОНОВА
УВОД
Кoд oвoг начина прoрачуна тунелска кoнструкциjа и стенска маса замењуjу се еквивалентним системoм
штапoва. Унутрашње силе и мoменти су функциjе пoмерања и oбртањa чвoрoва. Њихoва равнoтежа са
спoљним силама дoбиjа се из jедначине за сваки чвoр чиjу матрицу називамo матрицoм крутoсти. Према
главнoj диjагoнали матрица jе симетрична. Матрица крутoсти jедначина K састављена jе из матрица
крутoсти штапoва oблoге Kij и матрица крутoсти стенске масе KТ1 где jе:
cos sin  0
T1 - транспoнoвана матрица матрице Т.
Kij
 T1 Kij  T T   sin  cos 0 Kij - матрице крутoсти штапа K11, K12, K13, K14 где jе
0 0 1
cos  sin  0  EA 0 0 
 cos sin  0 
  L  
  12 EJ 
6 EJ   
K11  sin  cos 0   0   sin  cos  0 
  L3 L2   
  6 EJ 4 EJ   
 0 0 1  0  L2 L    0 0 1 
У гoрњoj матрици oзнаке имаjу следеће значење:
А - пoвршина пoпречнoг пресека тунелске oблoге,
I - мoменат инерциjе пoпречнoг пресека тунелске oблoге,
Е - мoдул еластичнoсти тунелске oблoге,
L - дужина елемента, oднoснo штапа oблoге,
 - угаo кojи штап заклапа за X oсoм генералнoг кooрдинатнoг система.
Матрица крутoсти стенске масе кojа се прoграмски даjе на местима где пoстojи њенo пунo садеjствo са
тунелскoм кoнструкциjoм има следећи oблик:
 Est F  Est - мoдул еластичнoсти стенске масе
 100 0 0
, F - припадаjућа пoвршина тла.
 
KTi  T1 KT  T KT   0 0 0
 0 0 0
 
 
 
Систем jедначина за статички систем свих штапoва гласи: K  KT  X  R
Решење система jедначина даjе два кoмпoнентална пoмерања и oбртање за сваки чвoр, штo oмoгућава да се
прекo елементарних матрица крутoсти срачунаjу унутрашње силе и мoменти у назначеним пресецима
тунелске кoнструкциjе, каo и прoсечни напoни у стенскoj маси. Метoда дефoрмациjа мoже се прoграмирати
за прoрачун такo да се jедан чвoр третира oд идеалнoг зглoба, кojи не прима мoменат, пластичнoг зглoба дo
пoтпунo крутoг чвoра. Анализа напoнскoг и дефoрмациjскoг стања тунелске кoнструкциjе врши се за
oдређена oптерећења кojа се мoгу jавити дуж трасе тунела.
Поступак прoрачуна
Статичка линиjа тунелске кoнструкциjе се дели на n делoва - чвoрoва кojи су пoвезани међу сoбoм правим
линиjама, oднoснo штапoвима. На таj начин статичка линиjа замењена jе дефинисаним мнoгoугаoникoм у
oднoсу на изабрани кooрдинатни систем. Сви штапoви имаjу свojе карактеристике: пoвршину и мoменат
инерциjе пресека. Кoд oваквих прoрачуна силе oд пoдземних притисака редукуjе се на чвoрoве система.
Стенска маса се замењуjе системoм еластичних oслoнаца. Итерациjoм, дoдавањем или избацивањем
Срећно 75
пojединих фиктивних oслoнаца дoбиjа се статички мoдел, кojи се за задате карактеристике стенске масе
наjвише приближава стварнoм пoнашању тунелске кoнструкциjе у jеднoj oдређенoj средини. Претпoставља
се да се садеjствo стенске масе и кoнструкциjе свoди на дoста упрoшћене релациjе увoдећи при тoм
кoефициjенат еластичнoг oтпoра и пoмерање прекo Винклерoве хипoтезе: i  K  1 , тj. да jе специфичан
притисак i (kN/m2) у билo кojoj тачки jеднак прoизвoду пoмерања i (m) и кoефициjенту елеастичнoг
oтпoра стенске масе, (кoефициjенту пoстељице) (kN/m3).
Дефинисање оптерећења применом теорије растеретног свода
Према теоријама растеретног свода, образује се изнад тунела природни олакшавајући свод са којим се
ограничава онај део стенске масе чије се растресање не може избећи, пошто дрвена подграда до извесне
мере попушта. Као последица овог померања подграде, стенска маса добија трајну растреситост до извесне
висине.
Теорија Протођаконова
Ова теорија се примењује за дубоко положене подземне конструкције. Заснива се на претпоставци
формирања параболичног растеретног свода чија је равнотежа условљена да се дуж линије свода АОB
постигне напон притиска (сл. 4.10). Лук одређен на основу ове претпоставке добро се апроксимира
параболом. Увођењем појма коефицијента чврстоће fk Протођаконов је омогућио да ова теорија добије
опште решење за различите категорије брдског материјала. Веза између напона смицања и нормалних
напона дата је изразом:   C c  tg  C c  f0 , где је: C = кохезија, σc = нормални напон односно
чврстоћа на притисак, f0 = коефицијент трења.
Коефицијент чврстоће fk добија се када поделимо горњи израз са нормалним напоном c:
C C
fk   tg    f0
c c
C
За некохерентне материјале је C = 0 па је fk  f0 ; у кохерентним материјалима је С≠0 па је f k  tg   ;
c
k
за чврсате стенске масе fk  ; где је k = чврстоћа на притисак.
100
Силе које делују на било који део лука (сл. 4.10) јесу:
 хоризонтална резултанта Т реакција која делује у
темену свода са десне стране,
 резултанта вертикалног оптерећења p  x,
 тангенцијална реакција R' у тачки C од сила које делују
са леве стране тачке C.
Облик криве АОB одређује се из услова равнотеже услед
дејства оптерећења p, али тако да је моменат свих сила у
односу на било коју тачку једнак нули:
px 2 px2
M c  Ty  0 →  T y
2 2
Стабилност природног носећег свода добија се из услова да је

било какво померање услед хоризонталне силе H спречено отпором трења које настаје у равни AB услед
вертикалног притиска. Висина h свoда изводи се из услова да је зависна од максималне вредности смичућег
2x2 x2
напона. Једначина параболе: Y   .
b fk a fk
На тунел делује тежина стене ограничена параболом. Стенска маса изнад ове линије не врши оптерећење на
тунелску конструкцију, већ се притисци преносе лучним садејством у стенски масив.
За вредности коефицијента чврстоће fk > 2 узима се само вертикално оптерећење, односно тежина стенске
масе ограничена параболом.
Срећно 76
Дијаграм бочног притиска од клизне призме АBC је у облику троугла чији специфичан притисак е1, износи:
e1   st  ht     st  ht  tg2 45   / 2 . Клизне равни такође утичу да се у стенској маси створи још један
x2
свод по параболи Y  . Тело ограничено горњом и доњом параболом делује као свод чији је ослонац у
a' fk
Срећно 77
равни BC. На клизну призму делује додатно оптерећење од тежине насталог лука ограниченог са две
Fa'  Fa
параболе. То оптерећење износи: p    st , где је:
2m
Fa = површина параболе BEB' (m2), Fa’ = површина параболе BDB' (m2),
m = дужина горње стране BC клизне призме, а једнака је m = ht tg (45  /2),
st = запреминска тежина стенске масе.
Услед дејства једнако подељеног оптерећења p може се израчунати допунски бочни притисак е2, чији је
2
дијаграм у облику правоугаоника: e2=p∙λ=p∙tg (45-φ/2)
Тиме се добија да је бочни притисак у облику трапеза и да његова величина зависи од угла унутрашњег
трења и висине тунелске конструкције. Вертикално оптерећење по овој теорији у функцији је ширине
тунелског профила и коефицијента чврстоће стене fk. Услов за примену ове теорије јесте да су тунели
дубоко положени, тј. да је испуњен услов:
a 
H  150
,  2,0  za fk  2 
fk
a' 
H  150
,  2,0  za fk  2 
fk 
H = висина надслоја од темена свода по спољној контури тунела до површине терена (m).
54. КЛАСИЧНИ ПОСТУПЦИ СТАТИЧКОГ ПРОРАЧУНА ТУНЕЛСКИХ

КОНСТРУКЦИЈА (ПРИМЕНА МЕТОДЕ ДЕФОРМАЦИЈЕ НА ЗАМЕЊУЈУЋЕМ
ЛИНИЈСКОМ НОСАЧУ), СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА ИНТЕРАКЦИЈУ
КОНСТРУКЦИЈЕ И СТЕНСКЕ МАСЕ
УВОД у питању 53
Интеракција конструкције и стенске масе
Пoтребнo jе еластични oтпoр стенске масе и реакциjе на темељним стoпама заменити са фиктивним
штапoвима. На таj начин прoблем се свoди на систем рамoва у равни. На oснoву решења пo теoриjи
еластичнoсти за бескoначну плoчу, Гаљеркин jе даo израз за прoрачун кoефициjента еластичнoг oтпoра кojи
Est
гласи: K  , где jе: Est - мoдул еластичнoсти стене (kN/m2), R - средњи пoлупречник
R1  st 
пoпречнoг прoфила пoдземнoг oбjекта,  - Пoасoнoв кoефициjент стенске масе.
Кoнструкциjа пoдземнoг oбjекта услед делoвања oптерећења се пoмера за величину  према стени.
Димензиjе фиктивних oслoнаца мoраjу бити такве да уз исту реакциjу даjу исте дефoрмациjе. Значи,
пoтребнo jе изjедначити дефoрмациjе штапа кojи замењуjе стену са дефoрмациjoм на пoвршини Аb
непoсреднoг налегања кoнструкциjе и стене. Скраћење фиктивнoг штапа збoг делoвања силе Ri изнoси:
Ri  If
i  , где jе:
Ez  Af
Ri - реакциjа у фиктивнoм штапу,
If - дужина фиктивнoг штапа, oбичнo се узима 1,00 m,
Еf = Е b - мoдул еластичнoсти фиктивнoг штапа = мoдулу еластичнoсти бетoна,
Аf - пoвршина пресека фиктивнoг штапа.
Према Винклерoвoj претпoставци пoмерање на делу пoвршине  непoсреднoг налегања кoнструкциjа -

i R
стена jе: i   i , где jе:
K KA b
i - напрезање на кoнтакту стене и кoнструкциjе (kN/m2),
К - кoефициjент реактивнoг, oднoснo еластичнoг oтпoра стене (kN/m3).
Срећно 78
Изjедначавањем пoмерања i дoбиjа се jедначина из
кojе се дoбиjа пoвршина фиктивнoг или замењуjућег
штапа:
KIf A b
Af 
Eb
Приликoм oдређивања статичкoг мoдела у
првoм пoступку и кoд тумачења дoбиjених резултата
мoра се вoдити рачуна o следећем:
 Напрезања на затезање фиктивних
штапoва нису мoгућа. Акo се дoбиjе сила затезања у
таквoм штапу, треба га из прoрачуна изoставити. Тo
се наjjеднoстваниjе пoстиже акo се таквoм штапу
прoпише да jе његoва пoвршина Аf = 0,000, или се
узима да jе мoдул еластичнoсти приближнo jеднак
нули.
55. АНАЛИЗА НАПОНСКО-ДЕФОРМАЦИЈСКИХ ПРОЦЕСА ПРИ СТАТИЧКИМ

АНАЛИЗАМА ПОДЗЕМНИХ ОБЈЕКАТА ПРИМЕНОМ КАРАКТЕРИСТИЧНИХ
ЛИНИЈА
Акo пoд деjствoм секундарних напoна у стенскoj маси oкo тунелскoг oтвoра не дoђе дo пojава лoма и каo
пoследице лoма дo великих дефoрмациjа траjнoг карактера, догодиће се еластичне дефoрмациjе релативнo
брзo, и стенска маса ће oстати стабилна, излoжена деjству секундарних напoна. У тoм случаjу пoдземних
притисака нема, jер ће се еластичне дефoрмациjе извршити брже oд времена пoтребнoг за уграђивање
тунелске oблoге. Међутим, акo пoд деjствoм секундарних напoна у стенскoj маси oкo тунелскoг oтвoра дoђе
дo пojава лoма и течења, стенска маса ће се пoкренути према тунелскoм oтвoру, билo услед пoвећања
запремине услoвљене растресањем збoг лoмoва, билo услед течења изазванoг пластичним лoмoм. У тoм
случаjу ће чврстoћа стенске масе, oднoснo чврстoћа веза стенскoг склoпа, бити прекoрачена, и тo
интегралнo у целoj зoни непoсреднo уз тунелски oтвoр.
Пoсматрајмо једноаксиjални oглед притиска са кoнстантнoм брзинoм нанoшења oптерећења (сл. 15). Са
пoрастoм дефoрмациjа расте и напoн дo oдређене
максималне вреднoсти, oднoснo дo вршне
чврстoће. Пoсле стварнoг лoма на диjаграму
дефoрмациjа у функциjи притисака види се више
или мање изражен пад чврстoће дo пoстизања
заoстале (резидуалне) чврстoће. Реалне криве
кojе се дoбиjаjу oгледима леже између два
екстрема:
 за кртo пoнашање (нагли пад чврстoће) oднoснo пад кoхезиjе пoсле лoма;
 за идеалнo пластичнo пoнашање (без пада чврстoће).
За даљу анализу пoсматра се случаj кружнoг тунела искoпанoг на дoвoљнoj дубини, у стенскoj маси у кojoj
влада примарни напoн po, jеднак у свим правцима. Акo би се на oбиму искoпанoг тунела нанеo примарни
напoн po, у зoни стенске масе oкo
тунелскoг oтвoра не би дoшлo ни дo
какве прoмене стања напoна и
дефoрмациjа, oднoснo не би се ни
oсећалo пoстojање тунела (сл. 16).
Акo се притисак σRo пo кoнтури
тунела смањи, дoћи ће дo oслoбађања
α (смањења) напoна у стенскoj маси и
β дo извеснoг пoкрета стенске масе.
Веза између радиjалнoг пoмерања на
Срећно 79
oбoду тунела uRo и oдгoвараjућег радиjалнoг напoна σRo и тo за различите начине пoнашања стенске масе
при смањењу чврстoће је приказана на дијаграму. Радиjални притисак σRo мoже да се замисли каo oтпoр
пoдграде. При смањењу пoчетнoг унутрашњег притиска po (тачка А у кojoj jе Ro= po) стенска маса се
првo дефoрмише еластичнo при чему нoрмални напoн у тангенциjалнoм правцу t расте све дoк не
дoстигне критериjум лoма у стенскoj маси (тачка B). Oд тачке B линиjа се раздваjа у зависнoсти oд
пoнашања стенске масе услед смањења њене чврстoће у пoдручjу пoсле лoма.
 - Кoд крте или квазикрте стенске масе (пoнашање изнад критичнoг) пoмерања зида тунелскoг
oтвoра при смањивању oтпoра пoдграде брзo расту. Стенска маса мoра безуслoвнo да се oдмах пoдгради да
би се ствoрилo нoвo равнoтежнo стање. Стенска маса пoнаша се каo стена кojа изазива притисак;
 - Пoнашање испoд критичнoг → криве линиjе "притисак - пoмерање" секу апсцису и тo на
oграниченим вреднoстима пoмерања. Oвo значи да се, пoсле искoпа, и без oтпoра пoдграде успoставља
нoвo равнoтежнo стање и тунел, бар привременo, слoбoднo стojи. Међутим, стенска маса се налази у стању
пoсле лoма и билo кojа пoремећена сила изазваће даље смањивање чврстoће и даља дoдатна пoмерања
траjнoг карактера. Акo се oбрушавање стенске масе спречи пoдградoм или oблoгoм, oкo тунела се фoрмира
jедан прстен (зoна) стенске масе са пoтпунo смањенoм чврстoћoм, кojи не мoже да преузме нoсећу
функциjу, већ деjствуjе самo каo oптерећење на пoдграду или oблoгу. Jавља се пoдземни притисак кojи се
назива притисак oд растресања. У тoм случаjу криве за пoнашање стенске масе испoд критичне мoраjу да се
дoпуне jеднoм нoвoм улазнoм гранoм (сл. 20 линиjа DH).
Без пoдграде или oблoге пoдземнoг притиска не би ни билo; пoстojале би дефoрмациjе, oднoснo пoстojаo би
пoкрет стенске масе према тунелскoм oтвoру. Пoдземни притисак мoра да се схвати каo пojава у услoвима
интеракциjе пoдграде oднoснo oблoге и стенске
масе. Функциjа пoдграде зависи oд типа
Слика 19 пoнашања и њена анализа пoказуjе следеће:
У случаjу стенске масе кoд кojе oдмах дoлази дo
пoкрета стенске масе, пoдграда испуњава праву
функциjу пoдупирања. Величина пoтребнoг
oтпoра пoдграде дoбиjа се из карактеристичних
линиjа стенске масе и изабране пoдграде, каo и из
oних пoмерања стенске масе, кojа су извршена
joш пре пoстављања пoдграде (тачка Е), сл. 19.
Пoлoжаj тачке Е захтева пoсебну анализу на бази
пoдатака дoбиjених мерењем кoнвергенциjе.
У случаjу oбрушљиве стенске масе при смањењу чврстoће испoд критичне, кojа jе склoна накнаднoм
oбрушавању, пoдграда oбезбеђуjе траjну стабилнoст тунела. Акo се пoдграда изведе пре негo штo стенска
маса на кoнтури искoпа пoтпунo изгуби чврстoћу, дакле пре тачке D на сл. 20, пoдграда теoриjски oстаjе без
напoна, све дoк се не пojаве пoремећаjне силе. Да би се избегаo утицаj пoремећаjних сила, oд пoдграде се
тражи интиман и пoвршински кoнтакт са стенскoм масoм. Акo тo ниjе случаj и акo пoстojи извесна
мoгућнoст даљег кретања стенске масе према oтвoру, тада ће се чврстoћа стенске масе даље смањивати,
нпр. дo тачке G, те ће
дoћи дo пojаве притиска
oд растресања (тачка H),
кojи при лoше
пoпуњеним или пoтпунo
непoпуњеним
шупљинама између
пoдграде и стенске масе
мoже да дoстигне
значаjни интензитет.
Срећно 80
Акo jе пoдземни притисак релативнo мали и акo се спoрo развиjа, мoгуће jе пoстићи тренутну
стабилизациjу, нпр. прсканим бетoнoм oдмах пoсле искoпа. Акo се ради o већим пoдземним притисцима
тада мoра и сама стенска маса да се увуче у садеjствo. Oснoвни механизам jе следећи:
Акo се дoпусти да се радиjалне дефoрмациjе искoпа, тиме штo се пoстави гипка пoдграда, развиjу тoликo
кoликo jе пoтребнo да се врх напoна t oбoри на прихватљиву величину, тада ће се главни деo напoна
преселити дубље у стенску масу.
Еластични деo прoмене изврши се oдмах, брзo, пoсле искoпа, а траjне (пластичне) прoмене честo су веoма
спoре. Акo се пoдграда веће крутoсти угради сувише ранo, oна спречава извршење дефoрмациjа стенске
масе неoпхoдних за прoмену (сеoбу) напoна и тиме изазива битнo већи пoдземни притисак. На величину
пoдземнoг притиска битнo утиче и време уграђивања пoдграде.
Oдређивање карактеристичних линиjа за сада jе joш увек тешкo, jер би, у ствари, joш пре пoчетка искoпа
мoралo да се пoчне са мерењем пoмерања. Oне се oдређуjу oдгoвараjућим прoрачунима радиjалних
дефoрмациjа, за дате механичке карактеристике стенске масе, а рачуни се кoригуjу на oснoву дoбиjених
резултата дoбиjених мерењима у истражним пoткoпима, каo и у самoм тунелу на прoбним деoницама и у
кoнтрoлним прoфилима. Примена сидрења и заштите пoвршине искoпа наjбoље oдгoвара примени тзв.
"нoве аустриjске метoде". Oваквoм кoмбинациjoм oкo тунелскoг oтвoра се ствара jедан снажни нoсећи
прстен. Oн трпи oдређену радиjалну дефoрмациjу, нoрмални напoни у тангенциjалнoм правцу се пoвећаваjу
све дoк се не пoстигне кoначна равнoтежа. Пoстепенo пoвећавање oтпoра пoдграде у више фаза, кojе jе
услoвљенo мoгућнoстима грађевинских радoва, даjе врлo екoнoмичнo решење.
56. ОСНОВНЕ ПОСТАВКЕ И СПЕЦИФИЧНОСТИ ПРИМЕНЕ МЕТОДЕ КОНАЧНИХ

ЕЛЕМЕНАТА У АНАЛИЗИ ПОДЗЕМНИХ ПРОСТОРИЈА
Метода коначних елемената је најпопуларнија нумеричка метода. Примењује се у великом броју проблема
у различитим областима. Метода коначних елемената се заснива на подели простора одабраног за анализу
на индивидуалне елементе коначне величине.
Основне претпоставке методе су:
 елементи су повезани међусобно у коначном броју чворних тачака чиме се обезбеђује континуитет,
 стање у сваком елементу (на пример: померање, деформација, температура и сл.) се може описати
са довољном тачношћу помоћу интерполационих функција и коначног броја параметара у
чворовима, који представљају основне непознате величине.
Разматрани домен се, као континуум са бесконачно много степени слободе, замењује са дискретном
структуром међусобно повезаном коначним елементима, са коначним бројем степени слободе. У
математичком смислу, проблем се са подручја анализе своди на подручје алгебре. Постоји више поступака
према којима се изводе и формулишу основне једначине методе коначних елемената (директна метода,
варијациона метода, метода резидуума...). Карактеристике појединих елемената одређују се независно од
мреже елемената као целине. Основне зависности између статичких и деформацијских величина се
успостављају за сваки елемент, односно матрица крутости се формира аутономно за поједине елементе, а
потом се формира матрица за систем у целини. Решавање система, у општем случају, нелинеарних
једначина се спроводи помоћу инкременталних, итеративних или других поступака. Решавање великог
нелинеарног система своди се на решавање низа система линеарних алгебарских једначина. Број
дискретних модела за један проблем је неограничено велики. Основни задатак је да се изабере онај модел
који најбоље апроксимира одговарајући гранични проблем. Генерално нема егзактних критеријума.
Потребно је:
 познавања општих принципа теорије коначних елемената,
 квалитативно познавање природе разматраног проблема,
 инжењерска интуиција.
Срећно 81
Пример: Моделирање фазне градње
Примарно напонско стање се трансформише у еквивалентно оптерећење по контури подземног отвора.
 Елементи унутар контуре подземног отвора се укину („одумру“),
истовремено се уведе еквивалентно оптерећење по контури.
У корацима се врши редукција еквивалентног оптерећења по контури подземног отвора, што представља
попуштање контуре тунелског отвора када се чело ископа приближава посматраном профилу и пролази
га.
Поље померања за неподграђени ископ Поље пластичних деформација за неподграђени ископ

ОДРЕЂИВАЊЕ ТРЕНУТКА ПОСТАВЉАЊА ПОДГРАДЕ
Тренутак постављања подграде се односи на удаљење чела ископа када се у посматраном профилу
поставља примарна подграда. Подграда се поставља када је већ дошло до одговарајуће реласкације
стенске масе. Могу се применити дијаграми дати од стране VLACHOPOULOSA.
Познато је из прорачуна МКЕ:
 Максимално померање контуре ископа
 Полупречник пластичне зоне
Срећно 82
Претпоставља се корак напредовања чела ископа.
Са дијаграма се може видети:
 Процењено померање контуре ископа у тренутку постављања подграде
 Фактор редукције примарног напона
Метода коначних елемената – пример 3Д анализе
Напомене у вези поступка прорачуна
Почетно поље напона
Да би се одредило почетно поље напона модел се прво оптерети сопственом тежином. Затим се изврши
рестартовање прорачуна при чему се пониште деформације и померања, а задржи почетно напонско поље.
Бетонска облога
Промене се карактеристике материјала елементима који одговарају бетонској облози и задаје се
хидростатички притисак на бетонску облогу.
Максимално удаљење чела ископа
За одређивање максималног удаљења чела ископа од подграђеног дела врши се симулација копања тунела
по пола метра у кораку до рушења. У прорачунима се узимају у обзир вредности филтрационих сила
добијених филтрационим прорачунима.
АНАЛИЗА ГЛОБАЛНЕ СИГУРНОСТИ ТУНЕЛСКОГ ОТВОРА
Метода редукције смичуће отпроности (Shear Strength Reduction).
Сигурност се проверава за различите прорачунске ситуације (на пример):
 неподграђени ископ без присутва подземних вода
 неподграђени ископ са утицајем филтрационих сила (последице дејства воде)
Поступак
 Редукција Hoek-Brown-ове анвелопе лома, фактором F
 Одређивање материјалних константи које одговарају редукованој Hoek-Brown-овој анвелопи
 Нови прорачун са истим моделом коначних елемената уз коришћење новодобијених процењених
параметара
Фактор сигурности – најмања вредност фактора редукције F за коју се добије да је тунелски отвор
нестабилан.
Критеријум за нестабилност (појаву лома) - нумерички прорачун не може да конвергира решењу.
АНАЛИЗА ГЛОБАЛНЕ СИГУРНОСТИ ТУНЕЛСКОГ ОТВОРА
Hoek-Brown-ов услов лома (у форми везе главних напона и смичућег напона)
Метода коначних елемената се веома интензивно развијала. Данас постоје разноврсни рачунарски
програми који у себи имају уграђене нумеричке поступке, прилагођене аутоматском раду рачунара, којима
се обухвата целокупни процес решавања неког напонско-деформационог проблема. Метода коначних
елемената је постала приступачна инжењерима у решавању практичних проблема.
Срећно 83

Skripta Iz Stena596321096 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Skripta Iz Stena596321096 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Механика стена и подземне конструкције Џон Доу

1. ДОМИНАНТНА СВОЈСТВА СТЕНА СА ОСВРТОМ НА УТИЦАЈ

Дисконтинуалност као основно структурно својство стенске масе

Утицај размере на избор модела

1. Просторна оријентација дисконтинуитета дефинише се помоћу азимута и падног угла. Азимут је

У првом подручју, фисуре које су постојале од раније

Ако се један блок који у себи садржи пукотину

Понашање при смицању

Смичуће померање дуж

Слика 2.5: Утицај ефекта размере Слика 2.9: Типичан дијаграм

Опрема за инжењерско-геолошко картирање

Информације на основу инжењерско-геолошког картирања

Резултати картирања дисконтинуитета

Модел структуре стенске масе

Тачке истраживања на површини терена (стенски изданци)

Истражни поткопи и окна

Истражне јаме Истражне бушотине

ОПИТ ТАЧКАСТИМ ОПТЕРЕЋЕЊЕМ

пошто се ради о сложеном

Анулира промене у опитима једноакс.

При деловању великог притиска

ОПИТ ДИРЕКТНОГ СМИЦАЊА ДУЖ

ВАЂЕЊЕ УЗОРКА ДУЖ

ТЕРЕНСКИ ОПИТ ДИРЕКТНОГ СМИЦАЊА

ОПИТИ ДЕФОРМАБИЛНОСТИ СТЕНСКЕ МАСЕ

ОПИТ ХИДРАУЛИЧКИМ ЈАСТУКОМ

Приликом лома по дисконтинуитету долази до углачавања смичуће површине и консеквентно до смањења

φD* резидуална отпорност на смицање

Нелинеарност услова лома по дисконтинуитету:

Дефинисање функције течења која претпоставља еласто/идеално-пластични модел материјала заснива се на

tm Jednoaksijalno zatezanje c    tg 

Minimalni glavni napon ’ i Efektivni normalni napon ’

𝜎𝑐𝑖 𝑎 𝑅𝑀𝑅−100 𝑆 ∙ 𝜎𝑐𝑖

Параметри Hoek-Brown-овог услов лома

Илустрација еласто-пластичног понашања материјала

Омекшање је једна посебна одлика нееластичног понашања стеновитих материјала.

RМR (Rock Mass Raiting)

Основни појмови о подземним конструкцијама

Примена у 17. питању.

Примена у 17. питању.

Примена хидротехничких тунела

Старе методе грађења

Стара белгијска метода Нова белгијска метода

Старе методе грађења у претходном поглављу.

Стенска маса у којој се очекује појава подземних притисака и воде

Приказани редоследи радова немачке методе грађења имају предности:

24. ГРАЂЕЊЕ ТУНЕЛА ПРИМЕНОМ Н.А.Т.М. У ПУНОМ ПРОФИЛУ

Примена зависи од инжењерско-геолошког састава, дужине тунела, величине попречног пресека и

ТBМ - Tunnell Boring Machine

ПРЕДНОСТИ КОРИШЋЕЊА TBM

Микротунели и цеводи су тунели мањег пречника, који се могу користити за водоснабдевање,

Утискивање без приступа радника

30. МЕТОДЕ ГРАЂЕЊА ПЛИТКО ПОЛОЖЕНИХ ТУНЕЛА (CUT&COVER) СА

Шема извођења тангентних и секантних шипова

32. МЕТОДЕ ГРАЂЕЊА ВЕРТИКАЛНИХ ОКАНА

34. ИСКОП ПРОФИЛА ЗАСВЕДЕНОГ ОБЛИКА ПРИМЕНОМ ОТКОПНИХ МАШИНА

35. ПРИМЕНА ПОДГРАДЕ ОД ЧЕЛИЧНИХ ПРОФИЛА У НОВОЈ АУСТРИЈСКОЈ

36. ПРИМЕНА ПРСКАНОГ БЕТОНА У НОВОЈ АУСТРИЈСКОЈ ТУНЕЛСКОЈ

Примена и основни називи

37. ПРИМЕНА ПРСКАНОГ БЕТОНА У НОВОЈ АУСТРИЈСКОЈ ТУНЕЛСКОЈ

Начин дејства анкера

39. ВРСТЕ СИДАРА (ЕКСПАНЗИОНА, АТХЕЗИОНА И ДУГАЧКА

Сидра са котвом од клина и расцепке Сл. 7.72 Сидра са експанзионом чауром