8.

CNS I ČULA
NAMI
PODELA NERVNOG SISTEMA
SYSTEMA NERVOSUM CENTRALE (PARS CENTRALIS)
Delom je u lobanji (u njoj je mozak - encephalon), a delom u canalis vertebralis (u njemu je medulla spinalis).
Delovi encephalona: produžena moždina (medulla oblongata s. myelencephalon s. bulbus), moždani most (pons),
srednji mozak (mesencephalon), mali mozak (cerebellum), međumozak (diencephalon) i veliki mozak (cerebrum s.
telencephalon).
medulla oblongata + pons + mesencephalon = truncus encephali (moždano stablo), njegov deo isthmus
rombencephali obuhvata gornji deo ponsa i njegovu granicu sa mesencephalonom
medulla oblongata + pons + cerebellum = rombencephalon (rombasti mozak)

SYSTEMA NERVOSUM PERIPHERICUM (PARS PERIPHERICA)

Nn. craniales (moždani) – izlaze direktno iz mozga i ima ih 12 pari (I – XII).
Nn. spinales (kičmeni) – izlaze iz medullae spinalis i postoji 31 stalan par: 8 nn. cervicales, 12 nn. thoracici, 5 nn.
lumbales, 5 nn. sacrales i 1 n. coccygeus.
Pars autonomica systematis nervosi peripherici – obuhvata pars symphatica, pars parasympathica i plexus
viscerales et ganglia visceralia.

MEDULLA SPINALIS
Sastoji se od stubova motornih i senzitivnih neurona koji svojim telima i dendritima formiraju substantia grisea (sivu
masu) u sredini, a aksonima substantia alba (belu masu) na površini.
Smeštena je u canalis vertebralisu, omotana sa 3 zaštitne opne (meninges) i liquor cerebrospinalisa. Fiksirana je in
situ pomoću ligg. denticulata (desno i levo) i filum terminale (završni snopić – dole).
Segmentirana je, parni radix anterior i radix posterior nn. spinales iz svakog segmenta napuštaju canalis vertebralis
kroz odg. foramen intervertebrale.

MORPHOLOGIA EXTERNA
Medulla spinalis se pruža od arcus anterior atlantis do visine L I (L II ili ponekad do sredine corpus vertebrae L III).
Oblika je cilindra spljoštenog u sagitalnoj ravni, dužine 42-45cm, sa poprečnim R=10-12mm i sagitalnim R=8-9mm.
Opisuju joj se 2 zadebljanja:
− intumescentia cervicalis – od C4 do Th1 segmenta medullae spinalis (iz ovog dela polaze korenovi nn. spinales
koji grade plexus brachialis)
− intumescentia lumbosacralis – od L4 do S3 segmenta medullae spinalis (odatle polaze nn. spinales koji grade
plexus lumbosacralis)
Završni deo medullae spinalis je conus medullaris (dužine 1-2cm), od njega se nastavlja filum terminale, koji ide do
kraja canalis verterbralisa.
Nn. spinales koji napuštaju medullu spinalis idu sve kosije dole, pri čemu u završnom delu sa filum terminale grade
caudu equinu.
Na medulli spinalis se opisuju prednja, zadnja i 2 bočne strane.
− fissura mediana anterior – na sredini prednje strane (debljine 2mm)
− sulcus medianus posterior – na sredini zadnje strane (debljine 1mm), od njega prema napred, kroz substantia alba
se pruža sagitalno postavljena septum medianum posterius (tanka glijalna pregrada)
Ove dve strukture daju simetrične ⅟2, pri čemu se na jednoj ½ nalazi :

• Sulcus anterolateralis (mesto izlaska radix anterior nn. spinales)

• Sulcus posterolateralis (mesto ulaska radix posterior nn. spinales)
1|Strana
U vratnom i početnom grudnom delu medullae spinalis, između sulcus medianus posterior i sulcus posterolateralis
je sulcus intermedius posterior, od kog se ka unutra, kroz substantia alba pruža septum intermedium posterius.

SEGMENTI MEDULLAE SPINALIS

Morfološki segment : deo tkiva medullae spinalis iz kog izlazi 1 par nn. spinales
Funkcionalni segment : deo tkiva medullae spinalis koje zauzima veće područje nego u morfološkom pogledu (jer
vlakna ulaze i izlaze iz medullae spinalis)
− pars cervicalis – segmenta cervicalia 1 – 8
− pars thoracica – segmenta thoracica 1 – 12
− pars lumbalis – segmenta lumbalia 1 – 5
− pars sacralis – segmenta sacralia 1 – 5
− pars coccygea – segmenta coccygea 1 (najčešće) – 3
Segmentiranost medullae spinalis u potpunosti odg. embrionalnoj prasegmentisanosti (svaki segment odgovara visini
prapršljena). Kasnije canalis vertebralis raste brže pa dolazi do nastanka razlike između visine pršljena i segmenta. Kod
odraslih kraj medullae spinalis odgovara visini vertebrae L II/L III.
− segment C8 odg. processus spinosus vertebrae C VI-VII
− segment T5 odg. Th III-IV
− segment T10 odg. Th VIII-IX
− segment L5 odg. Th XI-XII
− conus medullaris odg. L I-II

N. SPINALIS
Nn. spinales izlaze iz medullae spinalis, postoji 31 par : 8 nn. cervicales, 12 nn. thoracici, 5 nn. lumbales, 5 nn.
sacrales i 1 n. coccygeus.
− n. cervicalis 1 – izlazi između os occipitale i gornje strane atlasa
− n. cervicalis 2 – izlazi kroz foramen intervertebrale između C I et C II (kao i ostali sve do 8)
− n. cervicalis 8 – izlazi kroz foramen intervertebrale između C VII et Th I
− n. thoracica 1 – izlazi ispod Th 1 (kao i svi ostali živci koji izlaze ispod pršljenova čijim su brojem označeni)

Dermatom – deo kože koji i-še 1 n. spinalis senzitivnim vlaknima. zbog uslovne podele segmenata i njihova

Miotom – mišićne grupe koje i-še 1 n. spinalis motornim vlaknima. inervaciona područja na periferiji se ne preklapaju

Svaki n. spinalis, osim prvog i poslednjeg (nedostaju im radix posterior), polazi iz medullae spinalis pomoću 2 korena :
- radix posterior s. sensoria – ulazi u medullu spinalis kroz sulcus posterolateralis

• poseduje zadebljanje ganglion sensorium nervi spinalis

• periferni nastavci neurona – za površni senzibilitet (odlaze do kože) i duboki senzibilitet (odlaze do
zglobova, kostiju, mišića)
• centralni nastavci neurona – za površni i duboki nesvesni senzibilitet (završavaju u senzitivnim jedrima
medullae spinalis, odakle se impulsi prenose neuronima do viših senzitivnih centara)
• centralni nastavci neurona – za duboki svesni senzibiltet (ne završavaju u medulli spinalis, već u
funiculus posterioru obrazuju 2 snopa : fasciculus gracilis et cuneatus, koji se završavaju sa nc. gracilis
et cuneatus)
• sadrži tanja mijelinizovana GSA vlakna (prenose osećaj bola, toplote i grubog taktilnog senzibiliteta) i
deblja mijelinizovanija GSA vlakna (prenose osećaj finog taktilnog i dubokog svesnog senzibiliteta)
• sadrži GVA vlakna, koja primarno prenose bol iz unutrašnjih organa (prilikom promena na tim organima uvek
dolazi do bolnih senzacija u uvek istim područjima kože dermatomima označenim kao Hedove zone)

2|Strana
 - radix anterior s. motoria – izlazi iz medullae spinalis kroz sulcus anterolateralis

• sadrži GSE i GVE vlakna koja pripadaju autonomnom nervnom sistemu

- n. spinalis : nastaje spajanjem radix anterior et posterior (blizu odg. foramen intervertebrale), ima kratko
stablo koje se po izlasku iz canalis vertebralisa deli na završne grane

GRANE N. SPINALISA
1. r. meningeus – senzitivna, vraća se canalis vertebralis, i-še meninges i krvne sudove

2. r. anterior – mešovita, debela i dugačka, od njih nastaju plexus cervicalis, plexus brachialis, nn. intercostales (od
Th 1 do Th 11 i n. subcostalis) i plexus lumbosacralis (plexus lumbalis, plexus sacralis i n. coccygeus)

3. r. posterior – mešovita, tanka i kratka, i-še kožu i mišiće dela tela duž collumnae vertebralis. Prva 3 vratna živca
imaju posebne karakteristike i imena (ostali se označavaju rednim brojem) :
- r. posterior C1 – n. suboccipitalis
- r. posterior C2 – n. occipitalis major
- r. posterior C3 – n. occipitalis tertius
4. r. communicans albus – sadrži mijelinizovana preganglijska SY vlakna koja polaze iz SY centra medullae spinalis,
izlaze preko radix anterior i odlaze u ganglione truncus sympathicusa
4. r. communicans griseus – sadrži postganglijska nemijelinizovana nervna vlakna, koja polaze iz gangliona truncus
symphaticusa i ulaze u nn. spinales, preko čijih grana odlaze do periferije

MORPHOLOGIA INTERNA
U centralnom delu je canalis centralis koji se u conus medullaris proširuje u ventriculus terminalis. Oko canalis
centralisa i cornu posterius je substantia gelatinosa, a između cornu posterius et lateralis je formatio reticularis
spinalis (različitog makroskopskog izgleda i građe od ostatka substantia grisea).

SUBSTANTIA GRISEA
Izgled leptira sa raširenim krilima (slovo H). Opisuju joj se 3 međusobno spojene collumnae griseae:
1. collumna anterior – na preseku ima izgled cornu anterius, u njoj su nc. anterior, nc. anterolateralis, nc.
anteromedialis (regulišu f-ju extensora), nc. posterolateralis, nc. posteromedialis, nc. retroposterolateralis
(regulišu f-ju flexora), nc. centralis i u vratnom delu nc. n. phrenici i nc. n. accessorii. U njima se završavaju
neuroni motornih puteva, a polaze motorna vlakna nn. spinales :

− iz medijalno postavljenih ncc. polaze neuroni za mišiće trupa

− iz lateralno postavljenih ncc. polaze neuroni za mišiče ekstremiteta
− iz nc. retroposterolateralisa polaze neuroni za mišiće šake i stopala

2. collumna posterior – na preseku ima izgled cornu posterius (tu su senzitivna jedra), ima basis (tu je nc. thoracicus
posterior s. dorsalis), collum (tu je nc. proprius), caput (tu je substantia gelatinosa) i apex (tu je nc. marginalis)

3. collumna intermedia – na preseku ima izgled cornu laterale, tu se

U unut. delu collumnae intermediae seg-
nalaze autonomni centri menta thoracica i gornjih segmenta
lumbalia je nc. intermediomedialis, koji
- centrum SY (nc. intermediolateralis) – u gornjem delu collumnae
šalje preganglijska SY vlakna.
intermediae (C8 - L2)

• Gornji deo : ima Badžov centar za širenje zenice (centrum ciliospinale), koji je smešten od C8 do T1/T2
segmenta. Iz ovog centra idu preganglijska SY vlakna za m. dilatator pupillae
• Donji deo : nalazi se ispod centrum ciliospinale, tu su SY centri za srčani mišić, žlezde, krvne sudove, i organe
cavitas thoracis et abdominalis
3|Strana
 - centrum PSY (ncc. parasymphatici sacrales) – u donjem delu collumnae intermediae (S2 - S4/S5)

• Od ncc. polaze nn. splanchnici pelvici i putem n. pudendusa odlaze do plexus pelvicus i karlične organe
• U okviru ovog centra ima grupice ć-ja, koje funkcionišu kao centri za pražnjenje bešike (mictio), pražnjenje
završnog creva (defecatio) i za erekciju (erectio). U ovoj zoni se izdvaja i nc. n. pudendi
IZMENITI!!!

LAMINACIJA SUBSTANTIA GRISEAE

Podeljena je prema Reksedu u laminae spinales I – X, koje se razlikuju po rasporedu, veličini, vrsti neurona i f-ji.
U cornu posterius su laminae spinales I – VI, a u cornu anterius su laminae spinales VIII-IX.
Lamina spinalis VII odg. zoni intermediji i cornu lateralis.
− u unut. delu je Klarkov nc. thoracicus posterior s. dorsalis, Iz neurona laminae spinalis V, VI et VII
koji se pruža se od C8 do L2 segmenta i iz njega polaze preko nejasno definisanih ncc. polaze ukrštena
neukrštena vlakna tr. spinocerebellaris posterior vlakna tractus spinocerebellaris anterior.

− u spolj. delu je nc. intermediolateralis

Lamina spinalis X je deo commissura grisea oko canalis centralis.
IZMENITI!!!

SUBSTANTIA ALBA
Sastoji se od 3 vrpce (funiculus anterior, posterior et lateralis) i 2 bele spojnice (commissura alba anterior (spaja
funiculi anteriores) i commissura alba posterior (spaja funiculi laterales et posteriores u kontralateralnim polovima
medullae spinalis)).
- Između funiculus posterior et lateralis : collumnae posteriores substantiae griseae i radicis posteriores nn.
spinales
- Između funiculus anterior et lateralis : collumnae anteriores substantiae griseae i radicis anteriores nn.
spinales
Substantiu albu grade projekcioni, asocijacioni i komisuralni aksoni, a oni koji prenose istu vrstu nadražaja su grupisani u
puteve :
1. Projekcioni/prolazni putevi : na periferiji medullae spinalis, povezuju udaljene strukture nervnog sistema sa
medullom spinalis (nishodni/motorni i ushodni/senzitivni putevi)
2. Asocijacioni putevi (fasciculus proprius anterior, lateralis et posterior) : u centralnim delovima, bliži substantia
grisei, povezuju delove substantia grisea na istoj strani medullae spinalis
3. Komisuralni putevi : u centralnim delovima, bliži substantia grisei, povezuju delove substantia grisea na
suprotnim stranama medullae spinalis i prolaze kroz commissuru albu anterior et posterior

FUNICULUS ANTERIOR
Čine je : tr. corticospinalis anterior, tr. tectospinalis, tr. raphespinalis anterior, tr. vestibulospinalis medialis et
lateralis, tr. interstitiospinalis, tr. pontoreticulospinalis et fibrae reticulospinales, tr. spinothalamicus anterior, tr.
olivospinalis, fasciculus longitudinalis medialis
Ostatak ispunjavaju asocijaciona vlakna asocijativnog fasciculus proprius anterior.
Svi projekcioni putevi su nishodni, osim tr. spinothalamicus anterior, koji je ushodan i senzitivan.

FUNICULUS LATERALIS
1. Prednji deo (funiculus anterolateralis s. ventrolateralis), čine : tr. spinotectalis, tr. spinothalamicus lateralis, tr.
spinocerebellaris anterior, tr. spinoreticularis, tr. spinoolivaris et tr. bulboreticulospinalis

4|Strana
2. Zadnji deo (funiculus posterolateralis s. dorsolateralis), čine : tr. tectospinalis, tr. corticospinalis lateralis, tr.
rubrospinalis, tr. spinocerebellaris posterior et tr. bulboreticulospinalis
Ostatak ispunjavaju asocijativna vlakna fasciculus proprius lateralis.

FUNICULUS POSTERIOR
Čine je senzitivni, ushodni putevi (fasciculus gracilis et fasciculus cuneatus), koji sprovode duboki svesni senzibilitet
trupa i udova.
Ostali deo ispunjavaju asocijativna vlakna fasciculus proprius posterior i aksoni kolaterala ascendentnih projekcionih
puteva (tr. septomarginalis et tr. interfascicularis s. semilunaris).

F-JA MEDULLAE SPINALIS

Provodnik ushodnih i nishodnih impulsa. Predstavlja središte spinalnih refleksa (prisutniji kod nižih životinja) koji se
ispoljavaju npr. kod presecanja medullae spinalis (spinalni šok).

TRUNCUS ENCEPHALI
Sastoji se od 1 - medullae oblongatae, 2 - ponsa, 3 - mesencephalona. Polazi od nivoa arcus atlantis, pruža se naviše,
ide kroz foramen magnum et hiatus tentorii cerebelluma i završava se u nivou dorsum sellae.

1 - MEDULLA OBLONGATA (S. MYELENCEPHALON)

Nalazi se u fossa crani posterior, gde gradi donji deo poda ventriculus quartus. Sadrži ncc. nervorum cranialium,
relejna jedra i ncc. reticulares. Provodi ushodne i nishodne puteve, povezujući medullu spinalis sa višim centrima.

MORPHOLOGIA EXTERNA
Medulla oblongata nastavlja medullu spinalis do ponsa. Neparna je, oblika zarubljene kupe (šira baza naviše ka ponsu
i uža naniže ka medulli spinalis).

VENTRALNA STRANA
Granice : donja – medulla spinalis (ukrštanje piramidalnih puteva – decussatio pyramidum), gornja – pons (sulcus
bulbopontinus).
Spoljašnji izgled :
- Fissura mediana anterior : po sredini strane (nastavak iste sa medullae spinalis) :

• gornji kraj : na spoju sa sulcus bulbopontinus se nalazi

foramen caecum medullae oblongatae sulcus bulbopontinus : VI, VII, VII – bis i VIII
sulcus anterolateralis : XII
• donji kraj (iznad decussatio pyramidum) : izlazi snop
sulcus posterolateralis : IX, X i XI
vlakana – fibrae arcuatae externae anteriores (prelaze preko
pyramisa ka cerebellumu)

- Pyramis : uzdužno zadebljanje, koje se nalazi spolja od fissurae medianae anterior, izazvano vlaknima tr.
pyramidalisa

- Sulcus anterolateralis (paralelno sa fissura mediana anterior)

- Sulcus preolivaris : nalazi se iznad sulcus anterolateralis, a iza je maslinasto ispupčenje (oliva), iza koga je
trouglasta area retroolivaris, koja se nastavlja u sulcus retroolivaris, a on u sulcus posterolateralis

- Pedunculus cerebellaris inferior : spolja od sulcus posterolateralis, povezuje medullu oblongatu i cerebellum,
vidljiv deo je corpus restiforme, a deo uz cerebellum je corpus juxtarestiforme

5|Strana
DORZALNA STRANA
Granice : donja – medulla spinalis (mesto izlaska n. cervicalis I), gornja – pons (striae medullares ventriculi quarti)
Spoljašnji izgled :
- Donji deo : na sredini je sulcus medianus posterior, a upolje od njega su tuberculum gracile s. clava (unutra),
tuberculum cuneatum (u sredini) i tuberculum trigeminale (spolja), između gornjih delova tuberculi gracili je
trouglasta opna obex

- Gornji deo : tu je fossa rhomboidea, koja je ograničena sa pedunculi cerebellares superiores et inferiores i
podeljena sa striae medullares ventriculi quarti :

• Gornji deo : pars pontina (pripada dorzalnoj strani ponsa)

• Donji deo : pars bulbaris (pripada dorzalnoj strani medullae oblongatae)
Sulcus medianus prolazi sredinom fossae rhomboideae i deli je na dve simetrične ½. Spolja je sulcus limitans (na
čijem donjem delu je fovea inferior), a između ova dva sulcusa je eminentia medialis
1. Trigonum n. hypoglossi : nalazi se između striae medullares ventriculi quarti, sulcus medianus et limitans

2. Trigonum n. vagi : nalazi se upolje i naniže od sulcus limitans, a preko donje ivice trigonuma ide funiculus
separans (između njega i tuberculum gracile je area postrema)

MORPHOLOGIA INTERNA

SUBSTANTIA GRISEA

NCC. NERVORUM CRANIALIUM

Nastavak substantia grisea medullae spinalis gde su stubovi razbijeni snopovima substantiae albae na manje celine
(jedra). Ipak se razlikuju sledeći stubovi jedara : somatosenzitivni, viscerosenzitivni, somatomotorni, visceromotorni
Nuclei nervorum cranialium (kao vlakna ka periferiji) se dele na :
- Opšta/generalna – dele se na GSA, GVA, GSE i GVE (samo - PSY) koja pripadaju autonomnom nervnom sistemu
- Posebna/specijalna – dele se na :

• SSA (tj. ncc. u kojima se završavaju vlakna n. vestibularisa)

• SVA (tj. ncc. u kojima se završavaju vlakna za ukus)
• SVE (tj. ncc. iz kojih polaze motorna vlakna za i-ju mm. faciei, mm. masticatorii, mišiće larynxa, pharynxa i
velum palatinum)
U medulli oblongati se nalaze ncc. n. : XII, XI, X, IX, VIII
1. Nc. n. hypoglossi (XII) : pripada grupi GSE ncc., iz njega polaze motorna vlakna koja kao n. sublingualis kroz
sulcus anterolateralis napuštaju medullu oblongatu i na periferiji i-šu poprečnoprugaste mišiće jezika. Oko njega je
lokalizovana mala grupa jedara označena kao ncc. perihypoglossales.

2. Ncc. n. accessorii (XI)

- Nc. spinalis n. accessorii – počinje od donjeg dela nc. olivaris

Kod oštećenja n. accessoriusa nastaje pareza m.
i ide kroz medullu spinalis do C5/C6 segmenta, iz njega polaze
SCM (nagnutost glave ka zdravoj strani sa njenom
vlakna koja grade radix spinalis n. accessorii, a i-šu m.
rotacijom ka oboleloj – torticolis/krivošijost)
trapezius i m. SCM

- Nc. ambigus – zajedničko za n. IX, X i XI !!!

• Iz njega polaze SVE vlakna za i-ju mišića pharynxa, velum palatinum, larynxa i gornjeg dela oesophageusa
• U obostranoj je vezi sa cortex cerebri preko tr. corticonuclearis
6|Strana
 Obe vrste vlakana formiraju tractus solita-
3. Ncc. n. vagi (X) : tela nervnih ć-ja GSA vlakana su u ganglion
rius i završavaju se u ncc. tractus solitarii.
superius, a GSA i GVA vlakna su u ganglion inferius.
(grade ga i vlakna n. VII et IX).
- Ncc. tr. solitarii (jedra usamljenog snopa) !!!

• Gornji deo (nc. gustatorius) : tu se završavaju SVA vlakna

za ukus n. VII, IX i X (polaze iz pojedinačnih gustativnih
telašaca zadnjeg dela cavitas oris, pars oralis pharyngis,
palatinum molae i epiglotissa)
• Donji deo : tu se završavaju GVA vlakna koja dolaze iz
organa koje i-še n. X (vratni, grudni i trbušni organi)
Stablo n. vagusa je duboko u telu, pa čovek retko
preživi povrede, ali mogu biti oštećena ncc. ili
vlakna tractus corticonuclearis u medulli oblon-
gati (posledice su lupanje srca, ubrzani srčani rad,
povraćanje, usporeno disanje i osećaj gušenja).

- Nc. ambigus – iznad opisan (XI)

- Nc. posterior s. dorsalis n. vagi : u donjem delu fossae rhomboideae ispod trigonum n. vagi, to je najveće PSY
jedro truncus encephali, iz njega polaze GVE – PSY, koja i-šu organe cavitas thoracis

- Nc. commissuralis n. vagi : nalazi se u nivou decusatio lemnisci medialis , a u njemu se završavaju vlakna tr.
solitarius

- Nc. spinalis n. trigemini – zajedničko za n. V, VII, IX i X !!!

• U njemu se završavaju GSA vlakna koja polaze iz auriculae, meatus acusticus externusa i meninga fossae
cranii posterior
Oštećenje n. IX dovodi do pareze m. stylopharyngealis,
4. Ncc. glossopharyngei (IX)
gubitka senzibiliteta pharynxa, gubitka osećaja ukusa
- Ncc. tr. solitarii – iznad opisani (X) zadnje ⅟3 jezika i poremećaja salivacije glandulae parotis.
- Nc. ambigus – iznad opisan (XI)
- Nc. salivatorius inferior – iz njega polaze GVE – PSY vlakna, koja preko ganglion oticum i-šu gl. parotideu
- Nc. spinalis n. trigemini – iznad opisano (X)

• U njemu se završavaju GSA vlakna iz cavitas tympani, tubae auditivae, isthmus faucium, tonsillae, donje
strane velum palatinum i zadnje ⅟3 jezika

5. Ncc. n. vestibulocochlearis (VIII): pošto je složen (sastoji se iz 2 živca), ncc. su podeljena na :

- Ncc. vestibulares : nc. vestibularis medialis, lateralis, superior et inferior

- Ncc. cochleares : nc. cochlearis anterior et posterior

RELEJNA JEDRA MEDULLAE OBLONGATAE

Spojevi neurona za određene f-je koje obično pripadaju jednom sistemu (limbičkom, ekstrapiramidalnom, optičkom,
akustičkom). Jedra deluju kao kontrolne stanice (impulsi se ne prenose samo pasivno).
Na primer : u akustičkim relejnim jedrima se vrši diferencijacija pravca iz koga zvuk dolazi na osnovu razlike u prijemu
zvuka u desno i levo uvo, dok se u optičkim relejnim jedrima sažimaju utisci iz levog i desnog vidnog polja, pa se dobija
1 slika posmatranog predmeta.
1. Complexus olivaris inferior s. olivares inferiores :

- Nc. olivaris principalis (15mm) : izaziva olivu, ima naboranu površinu i medijalno postavljen hilum nc. olivaris
inferioris. Ovo je ekstrapiramidalno relejno jedro i na njemu se završava tr. tegmentalis centralis, a polaze
fibrae arcuatae internae anteriores, koja se ukrštaju i preko tr. olivocerebellaris odlaze u cerebellum

- Nc. olivaris accessorius medialis et posterior

7|Strana
Veze : aferentni (tr. spinoolivaris, tr. rubroolivaris i tr. tegmentalis centralis) i eferentni putevi (tr. olivospinalis, tr.
olivocerebellaris i tr. olivotesticularis)
2. Relejna jedra funiculus posteriora

- Nc. gracilis : na dorzalnoj strani medullae oblongatae izaziva tuberculum gracile (u njemu završavaju vlakna
fasciculus gracilisa)
- Nc. cuneatus : na dorzalnoj strani medullae oblongatae izaziva tuberculum cuneatum (u njemu se završavaju
vlakna fasciculus cuneatusa)
Iz ova 2 jedra polaze fibrae arcuatae externae posteriores, koje po ukrštanju daju tr. nucleocerebellaris, a on dalje
preko pedunculus cerebellaris inferiora ulazi u cerebellum.
Iz ova 2 jedra polaze fibrae arcuatae internae posteriores, koja po ukrštanju u decusatio lemnisci medialis grade
lemniscus medialis (centralni neuron puta za svesni duboki senzibilitet trupa i udova).
- Nc. cuneatus accessorius : spolja od nc. cuneatusa, od njega polaze vlakna koja obrazuju neukršten tr.
cuneocerebellaris

3. Nc. arcuatus : parno jedro koje se nalazi ispred i unutra od tr. pyramidalisa, predstavlja nastavak relejnih ncc.
pontis. U njemu se prekidaju vlakna tr. corticospinalisa, a iz njega odlaze fibrae arcuatae externae anteriores i
striae medullares (kroz pedunculus cerebellaris inferior odlaze do cerebelluma).
Ovo su relejna jedra motornog sistema (kao ncc. pontis), uspostavljaju vezu između cortex cerebri et cerebelli.

NCC. RETICULARES
Formatio reticularis sadrži ncc. reticulares, koja se prema položaju dele na :
1. Retikularna jedra medijalne zone :
- Ncc. raphes : nc. raphes obscurus, pallidus et magnus
- Ncc. paramediani : manje brojna (dorzolateralno od ncc. raphes)

2. Retikularna jedra intermedijarne (gigantocelularne) zone : jedra sastavljena od velikih neurona, povezana sa ncc.
vestibulares, ncc. cerebellares, substantia grisea colliculus superior, motornom korom i lobus parietalis.
- Nc. gigantocellularis anterior et lateralis
- Nc. interfascicularis n. hypoglossi
- Nc. reticularis intermedius et lateralis

3. Retikularna jedra lateralne (parvocelularne) zone : mala jedra sastavljena od malih i srednjih neurona, koji
uspostavljaju vezu sa neuronima prethodnih zona i sa formatio reticularis medullae spinalis et mesencephali.
- Nc. reticularis parvocellularis, centralis et medialis
- Nc. paragigantocellularis posterior et lateralis

SUBSTANTIA ALBA
Prolaze kroz medullu oblongatu i povezuju je sa višim strukturama i obrnuto (aferentni/eferentni). Putevi se dele na
projekcione, asocijacione i komisuralne, a prema položaju na :
1. Putevi pars basilaris : tu prolazi tr. pyramidalis, koji se sastoje od tr. corticospinalis, corticonuclearis et
corticoreticularis

2. Putevi tegmentuma :

- Medijalni deo : lemniscus medialis, tr. tectospinalis, tr. raphespinalis anterior, tr. pontoreticulospinalis,
fasciculus longitudinalis medialis et posterior
- Intermedijarni deo : tr. tegmentalis centralis, tr. rubrospinalis, tr. vestibulospinalis medialis et lateralis et tr.
spinoreticularis
- Lateralni deo : lemniscus spinalis (tr. spinothalamicus anterior + lateralis), tr. spinocerebellaris anterior et
posterior, tr. cuneocerebellaris, tr. spinovestibularis et tr. bulboreticulospinalis

8|Strana
2 - PONS
Smešten u fossa cranii posterior, formira gornji deo poda ventriculus quartus. Sadrži ncc. nn. craniales, ncc.
reticulares, relejna jedra i služi za sprovođenje ushodnih i nishodnih puteva.

MORPHOLOGIA EXTERNA

VENTRALNA STRANA
Granice : donja – sulcus bulbopontinus (odvaja od medullae oblongatae), gornja – fossa prepontina (odvaja od
mesencephalona).
Spoljašnji izgled :
1. sulcus basilaris je po sredini strane (u njemu je a. basilaris)
2. eminentia pyramidalis je spolja u odnosu na sulcus basilaris (preko njega prelaze fibrae pontis transversae)
3. n. trigeminus na bočnoj strani ponsa napušta moždanu masu i granica je prema pedunculus cerebellaris medius

DORZALNA STRANA
Granice :
− gornja (prema mesencephalonu) – ravan koja prolazi kroz zadnju ivicu laminae tecti s. quadrigemina (ili
decussatio fibrarum nervorum trochlearium)

− donja (prema medulla oblongata) – striae medullares ventriculi IV (koje se nalaze u fossi rhomboidei)
Spoljašnji izgled :
1. Fossa rhomboidea – pars pontina (cela dorzalna strana odgovara ovoj jami) :
U sredini je sulcus medianus, a upolje je sulcus limitans, na kojem je fovea superior, ispod koje je nc. motorius n.
trigemini, a upolje i iznad nje je locus caeruleus, ispod koga je retikularno nc. caeruleus (njegove ć-je imaju melaninski
pigment od koga potiče plavičasta boja)
2. Colliculus facialis : nalazi se iznad striae medullares ventriculi IV, u donjem delu eminentio medialis, izazvan je
od strane nc. n. abducentis i vlaknima n. VII koja prelaze preko njega

3. Area vestibularis : nalazi se ispod spoljašnjeg ugla fossae rhomboideae, gde su i ncc. vestibulares

MORPHOLOGIA INTERNA
Obe strukture su podeljene na one koje su u pars basilaris pontis i one koje su u tegmentum pontis (krovnom delu).

SUBSTANTIA GRISEA

NCC. NERVORUM CRANIALIUM

1. Ncc. n. vestibulocochlearis (VIII) : nalaze se na granici ponsa i medullae oblongatae, kod areae vestibularis. Iz
njih polaze SSA vlakna iz auris mediae, koja se nalaze samo u ovom nervu.

1.1 Ncc. n. vestibularis

- Nc. vestibularis medialis – najveće, gradi unutrašnji stub (pripada podjednako ponsu i medulli oblongati)
- Nc. vestibularis superior (u ponsu)
- Nc. vestibularis lateralis grade spoljašnji stub (u ponsu)
- Nc. vestibularis inferior (u tegmentumu medullae oblongatae)

9|Strana
U ovim ncc. se završavaju vlakna n. vestibularisa koja
predstavljaju periferni neuron I vestibularnog puta
(odgovoran za orijentaciju i ravnotežu u prostoru). Ova
vlakna ulaze u moždanu masu između pedunculus
cerebellaris medius i nc. spinalis n. trigemini, zatim se
dele na ushodni (kraći – završava se u nc. vestibularis
superior et lateralis) i nishodni (duži – završava se u nc.
vestibularis inferior et medialis ) krak.
Oboljenja ili oštećenja vestibularnog sistema izazivaju
subjektivni osećaj vrtoglavice, praćen objektivnim simpto-
mima – problemi sa hodom, gubitak ravnoteže, nistag-
mus. Javljaju se i kod ritmičkih kretanja (npr. vožnja bro-
dom – morska bolest) kada se vestibularni nadražaj širi
preko formatio reticularis i dovodi do nastanka vegeta-
tivnih smetnji (bledilo, pad pritiska, mučnina).

Ncc. n. vestibularisa su višestrukim vezama povezani sa ncc. oculomotorii (jedra mišića pokretača očnih jabučica – III,
IV i VI) i medullom spinalis.
- Iz nc. vestibularis lateralis polazi tr. vestibulospinalis lateralis (neukršten ide u medullu spinalis – segmenta
lumbosacralia), odgovoran je za uspravan stav i hod.
- Iz nc. vestibularis medialis polazi tr. vestibulospinalis medialis (delimično ukršten se priključuje fasciculus
longitudinalis medialisu i sa njim ide ka medulli spinalis – segmetna cervicalia et thoracalia

1.2 Ncc. n. cochlearis : smeštena su uz pedunculus cerebelaris medius i u njima se završavaju vlakna n. cochlearis,
koja predstavljaju periferni neuron I akustičnog puta
Oštećenja delova akustičkog sistema manifestuju
- Nc. cochlearis anterior : iz njega polazi stria cochlearis se smanjenjem (hypacusia) ili potpunim gubitkom
anterior et intermedia (njihovim spajanjem nastaje corpus sluha (anacusia s. surditas), mogu nastati i usled
trapezoideum) oboljenja/povreda auris externae et mediae
- Nc. cochlearis posterior : iz njega polazi stria cochlearis (sprovodna gluvoća) ili auris internae i nervnih e-
posterior, koja se spaja sa corpus trapezoideum i čini lemenata akustičkog sistema (nervna gluvoća).
lemniscus lateralis – centralni neuron II akustičkog puta

2. Ncc. n. facialis (VII)

- Nc. motorius n. facialis : stub substantiae griseae unutar formatio reticularis u tegmentumu ponsa
• SVE (za mm. masticatorii) vlakna obilaze oko nc. n. abducentis (VI) gradeći unutrašnje koleno n. facialisa,
zajedno sa nc. n. abducentis izazivaju colliculus facialis u fossi rhomboidei
• Preko tr. corticonuclearis povezano sa motornim delovima cortex cerebri

- Nc. salivatorius superior :

• Većina GVE – PSY vlakna mu ulaze u sastav n. intermediusa (VII-bis), koja se od ganglion geniculatum
priključuju truncus n. facialisu (VII)
• Manjina GVE – PSY (nc. lacrimalis) vlakna idu do ganglion pterygopalatinum et submandibulare, zatim i-
šu gl. lacrimalis, submandibularis et sublingualis
Ova jedra su povezana sa senzitivnim ncc. n. trigemini, ncc. reticulares, nc. tr. solitarii i olfaktivnim sistemom,
nadražaji ukusa i mirisa preko njih izazivaju lučenje suza i pljuvačke
- Ncc. tr. solitarii – opisano iznad (X)
- Nc. spinalis n. trigemini – opisano iznad (X)

3. Nc. n. abducentis (VI) : motorno (GSE) za m. rectus lateralis (bulbus oculi), nalazi se u tegmentumu ponsa,
ispod ependima fossae rhomboideae. Neposredno uz njega su ncc. parabrachiales formatio reticularis ponsa
(centar za lateralni pogled), koja su kortikobulbarnim vlaknima povezana sa motornom korom iste i susedne strane
cerebruma.

4. Ncc. n. trigemini (V) : ncc. et tr. prenose bol, dodir i

Najčešći oblik bola je neuralgija n. trigeminusa,
temperatura iz odg. predela i-je n. trigeminusa
nastaje zbog zubnog kvara koji se javlja kao okidač
koji izaziva najsnažnije paroksizmalne bolove u hu-
- Nc. motorius n. trigemini : u tegmentumu ponsa, ispod
manoj patologiji.
fovea superior (fossa rhomboidea)

10 | S t r a n a
 • polaze SVE vlakna (mm. masticatorii, mm. tensoris veli palatini et tympani, m. mylohyoideus, m.
digasticus – venter anterior)

- Nc. spinalis n. trigemini : od ponsa do C2 segmenta medullae spinalis

• u njemu se završavaju GSA vlakna (koja dolaze preko radix sensoria n. trigemini), ona u ponsu i medulli
oblonagti daju tr. spinalis n. trigemini (koji sadrži i GSA vlakna n. VII, IX i X)

- Nc. principalis n. trigemini : spolja od nc. motorius n. trigemini

• polaze GSA vlakna za senzibilitet lica, orbitae, sluzokože cavitas nasi i sinus paranasales

- Nc. mesencephalicus n. trigemini : predstavljen nizom nervnih ć-ja koje leže duž bočne strane periakveduktne
substantia griseae (oko aqueductus cerebri), pruža se od gornjeg dela ponsa do gornjeg dela mesencephalona
(upolje od formatio reticularis)
• Aksoni ovog jedra ulaze u sastav radix sensoria n. trigemini, samim tim je jedro senzitivnog tipa i dobija
proprioceptivne impulse iz m. rectus lateralis (bulbus oculi), mm. masticatorii, dentes, palatinum durae et
capsulae art. temporomandibularis
• Kolaterale ovog jedra grade tr. mesencephalicus n. trigemini, koji se povezuje sa nc. motorius n. trigemini i
tako omogućava refleks m. massetera
Iz senzitivnih jedara polaze tr. trigeminothalamicus anterior et posterior – veza sa thalamusom, fibrae
trigeminocerebellares – veza sa cerebellumom i tr. trigeminospinalis – veza sa medullom spinalis.

RELEJNA JEDRA PONSA (NCC. PONTIS)

Brojna, sitna motorna jedra u prednjem delu ponsa, imaju ulogu koordinatora f-je cerebruma i cerebelluma.
- Završavaju : vlakna tr. frontopontinus, tr. temporopontinus, tr. parietopontinus et tr. occipitopontinus
- Polaze : vlakna tr. pontocerebellaris
Dalja veza se nastavlja preko nc. dentatus (cerebellum) i nc. ruber (mesencephalon) ka cornu anterius medullae
spinalis
Ostala ncc. (u tegmentumu ponsa, pripadaju auditivnom sistemu) :
− Nc. olivaris superior – u njemu se prekidaju vlakna striae cochlearis anterior

− Nc. corporis trapezoidei u njima se delimično prekidaju

− Nc. lemnisci lateralis istoimeni delovi akustičkog puta

NCC. RETICULARES
U tegmentumu ponsa.
1. Retikularna jedra medijalne zone (ncc. raphes) : nalaze se uz srednju liniju (raphe) ponsa

- Nc. raphes magnus, pontis, medianus et posterior
2. Retikularna jedra intermedijarne zone
- Nc. reticularis pontis caudalis et rostralis
- Nc. paralemniscalis
- Nc. reticularis paramedianus et tegmenti pontis
- Nc. tegmentalis anterior et posterior
Nc. caeruleus et nc. subcaeruleus se nalaze nepo-
sredno ispod locus ceruleus u fossa rhomboidea –
pars pontina. Sadrže pigment melanin i najveću količinu
noradrenalina u encephalonu. Imaju duge aksone (idu u
sve delove NS), smatra se da ova ncc. kontrolišu aktiv-
nost moždane kore, inhibiciju i ekscitaciju senzitivnih ne-
urona i da imaju ulogu u nastanku paradoksalnog sna.

3. Retikularna jedra lateralne zone (ncc. parabrachiales) – prema pedunculus cerebellaris medius i isthmus
rhombencephali (smatra se da su ova ncc. u vezi sa limbičkim sistemom)

11 | S t r a n a
SUBSTANTIA ALBA
Putevi se dele na projekcione, asocijacione i komisuralne, a prema položaju na :
1. Putevi pars basilaris : tu su fibrae pontis longitudinales koje se sastoje iz :

− tr. corticospinalis – idu u medullu oblongatu et spinalis

− tr. corticonuclearis idu u ncc. nn. cranialium et ncc. formatio reticularis (pons)
− tr. corticoreticularis
− tr. corticopontinus idu u ncc. pontis (relejna jedra)
− tr. tectopontinus

2. Putevi tegmentuma :

- Medijalni deo : tr. tectospinalis, tr. raphespinalis anterior, tr. pontoreticulospinalis, fasciculus longitudinalis
medialis et posterior
- Intermedijarni deo : tr. tegmentalis centralis, tr. rubrospinalis, tr. vestibulospinalis medialis et lateralis et tr.
spinoreticularis
- Lateralni deo : lemniscus lateralis et medialis, lemniscus spinalis (tr. spinothalamicus anterior + lateralis) tr.
spinovestibularis, tr. spinotectalis

3 – MESENCEPHALON
Najmanji deo truncus encephali, koji se nalazi između diencephalona i ponsa. Sastoji se iz :
1. Lamina tecti s. quadrigemina : čini zadnju stranu mesencephalona (sadrži 4 colliculusa)

2. Aqueductus mesencephali s. cerebri : centralna šupljina mesencephalona, koja povezuje ventriculus III et IV, a
nalazi se između laminae tecti i tegmentuma. Oko nje se nalazi substantia grisea centralis.

3. Pedunculus cerebri :

- Tegmentum : centralni deo mesencephalona, ispod laminae tecti i aqueductus mesencephali, a iznad crura
cerebri, od kojih je ograničen putem substantiae nigrae
- Crus cerebri : paran, nalazi se na prednjoj strani mesencephalona, ispod tegmentuma. Na površini
mesencephalona je ograničen unutra (sa sulcus n. oculomotorii) i spolja (sa sulcus lateralis mesencephali).
Sastoji se od aksona motornih puteva, koji silaze iz capsulae internae cerebruma i pružaju se ka nižim delovima
(truncus encephali et medulla spinalis).

MORPHOLOGIA EXTERNA

VENTRALNA STRANA
Granice : donja – fossa prepontina (odvaja od ponsa), gornja – zadnja ivica corporae mammilariae (odvaja od
diencephalona) i mesto izlaska crura cerebri (odvaja od cerebruma).
Ova strana naleže na zadnji deo diaphragma sellae i leđa dorsum sellae
1. Crura cerebri : dve široke trake substantia albae, koje su spojene pozadi unut. ivicama (tu prividno uranjaju u fossu
prepontinu), a napred se razilaze i ograničavaju fossu interpeduncularis, na čijem dnu je substantia perforata
posterior. Pružaju se još napred i prividno se završavaju, tako što uranjaju u hemisferu cerebruma, ispod tr. optici.

2. Cisterna interpeduncularis : nalazi se u visini fossae interpeduncularis, sadrži liquor cerebrospinalis i račvu a.
basilaris

3. Sulcus n. oculomotorii : nalazi se na granici između crurae cerebri i substantiae perforatae posterior

12 | S t r a n a
DORZALNA STRANA
Granice : donja – zadnja ivica laminae tecti s. quadrigeminae/n. trochlearis, gornja – prednja ivica laminae tecti s.
quadrigeminae/commissura posterior
Ovu stranu pokriva proširenje subarahnoidnog prostora (cisterna quadrigeminalis s. venae magnae cerebri), a iznad
ove strane je gl. pinealis (epifiza) i zadnji deo corpus callosum
1. Lamina tecti s. quadrigemina : na njoj su colliculus superior et inferior (odvojeni poprečnim žlebom)

- Brachium colliculi superius : pruža se napred i upolje od colliculus superior, prema corpus geniculatum
laterale. Ovde se nalaze optički (supraoptički) centri.
- Brachium colliculi inferioris : pruža se napred i upolje od colliculus inferior, prema corpus geniculatum
mediale. Ovde se nalaze akustički (suprortikalni) centri.
- N. trochlearis (IV) : jedini moždani nerv koji izbija na zadnjoj strani truncus encephali, iza colliculus inferior
Između colliculus dex. et sin. je uzdužno udubljenje koje se u gornjem delu, ispod gl. pinealis završava trouglastom
površinom.

BOČNA STRANA (PREPRAVITI!!!)

Sulcus lateralis mesencephali (horizontalan žleb koji dominira na ovoj strani) : iznad njega je trigonum lemnisci
lateralis, ispod koga idu vlakna lemniscus lateralis. Ovaj trigonum je ograničen sa brachium colliculi inferioris,
pedunculus cerebellaris superior i bočnoj strani crus cerebri. Bočno od ove strane se nalazi cisterna ambiens.

MORPHOLOGIA INTERNA

SUBSTANTIA GRISEA

NCC. NERVORUM CRANIALIUM

-

1. Nc. mesencephalicus n. trigemini (V) : opisan gore (pons)

2. Nc. n. trochlearis (IV) : nalaze se u tegmentumu, na prednjoj strani substantiae griseae centralis, u visini
colliculi inferiores, nastavlja kaudalni deo nc. n. oculomotorii. Njegovi aksoni idu spolja i iza periakveduktne
substantia griseae, ukrštaju se sa aksonima parnjaka (decussatio nervorum fibrarum trochlearium), zatim izlaze
na zadnjoj strani ispod colliculi inferiores

3. Ncc. n. oculomotorii (III) : nalaze se u tegmentumu, na prednjoj strani substantiae griseae centralis, u visini
colliculi superiores

- Nc. n. oculomotorii : sastoji se iz krupnijih motornih neurona, grupisanih u 5 sitnih jedara (i-šu m. rectus inferior,
m. obliquus inferior et m. rectus medialis iste strane i m. rectus superior suprotne strane) :

• Medijalna (međusobno su povezana centrom za konvergaciju, koji omogućava adductio obe bulbus oculi),
intermedijarna, dorzalna, ventralna i kaudalna

- Nc. (Vesfel-Edingerovo) accessorius n. oculomotorii (PSY) : predstavlja grupice neurona koje leže mediodorzalno
od nc. n. oculomotoriusa

• Preko ncc. pretectales dobija aferentna vlakna iz retinae, uključena su u refleks zenice (pupilae) na svetlost
• Preko ncc. viscerales idu PSY vlakna preko ganglion ciliare, za m. ciliaris et m. sphincter pupillae
Nervna vlakna iz ncc. oculomotorii konvergiraju u ventralnom pravcu formirajući n. oculomotorius, koji prolazi kroz
unutrašnji deo nc. ruber i sa 4-16 korenih vlakana napušta tegmentum na prednjoj strani mesencephalona kroz sulcus
n. oculomotorii

13 | S t r a n a
RELEJNA JEDRA MESENCEPHALONA
Uključena su u optički, akustički i motorni sistem.
1. Ncc. accessori n. oculomotorii : nalaze se u gornjem delu tegmentuma, uronjena u substantia grisea centralis
(mesencephalon), učestvuju u regulaciji pokreta očiju i smatraju se značajnim za vertikalni pogled
- Nc. interstitialis (Kajalovo) : nalazi se između vlakana fasciculus longitudinalis medialisa, predstavlja integrativni
centrom za kontrolu vertikalnog pogleda i sporih kružnih pokrete bulbus oculi
• Aferentna vlakna : dolaze iz ncc. pretectales, nc. vestibularis superior et medialis, nc. fastigialis
(cerebellum) i prefrontalne zone (area 8)
• Eferentna vlakna : polazi tr. interstitiospinalis

- Nc. commisurae posterioris (Darkševičevo) : nalazi se u substantia grisea centralis (mesencephalon), između
vlakana commisurae posteriores, predstavlja vestibulo-okulomotornu vezu, koja sprovodi impulse iz ncc. n.
vestibulares et ncc. cerebelluma do cortex cerebri. Povezano je i sa ncc. pretectales i ncc. thalamici
posteriores. Iz njega polaze nervna vlakna, koja ulaze u sastav fasciculus longitudinalis medialis.

- Nc. precommisuralis centralis : iza commisurae posterior

- Ncc. accessorii tr. optici : iza commisurae posterior

• Nc. posterior – ispred colliculus superior
• Nc. medialis – u mediobazalnom delu mesencephalona
• Nc. lateralis – ispred corpus geniculatum mediale

2. Substantia nigra (Semeringova) : tamna zbog melanina, nalazi se između tegmentuma i crura cerebri. Pruža se od
sulcus mesencephalicus lateralis do sulcus n. oculomotorii, a gore ide kroz prednji deo diencephalona do
corpora mammillaria. Podeljena je na 4 delova :

- pars compacta (dopaminergički) : zadnji deo, ide do gornjeg dela subthalamusa, a aksoni grade nigrostrijatni
snop, koji prolazi kroz subthalamus i završava se u neostriatum
- pars reticularis (GABA-nergički) : prednji deo, nalazi se samo u visini collicus inferiora, ovaj deo je u direktnoj
vezi sa globus pallidusom, putem palidonigralnog snopa
- pars lateralis – nivo prednjeg dela colliculus superior i corpus geniculatum mediale u metathalamusu
- pars retrobulbaris – pruža se do nc. ruber, ima neurone bogate Fe
Veze substantia nigrae (feedback system) :
- Aferentni krak refleksa : Kod lezija substantiae nigrae dolazi do naglog pada
• Strijonigralna vlakna (neostriatum) dopamina, što dovodi do pojave Parkinsonove bole-
• Palidonigralna vlakna (paleostriatum) sti (paralysis agitans). Zbog toga se u cilju lečenja
• Suptalamonigralna vlakna (nc. subthalamicus) ove bolesti daje L-dopa (prekursor dopamina).

- Eferentni krak refleksa :

• Nigrostrijatna vlakna (substantia nigra – pars compacta)

3. Tektalna grupa relejnih jedara

- Strata grisea colliculi superioris : ima ih 3 (stratum superficiale, intermedium et profundum), nalaze se na
dorzalnoj strani mesencephalona, međusobno su razdvojeni sa 4 sloja substantiae albae (stratum zonale,
opticum, medullare intermedium et medullare profundum). Stratae griseae oba colliculus superior su
povezani sa commissura colliculi superioris.
Ovde je refleksni optički centar :
• Aferentna vlakna : fibrae retinomesencephalicae, fibrae corticotectales, ncc. medullare spinalis et trunci
encephali

14 | S t r a n a
 • Eferentna vlakna : to su refleksni neuroni optičkog puta (tr. tectospinalis, tr. tectobulbaris, tr. tectopontinus
et fibrae tectoreticulares), koji odlaze u ncc. trunci encephali et medullae spinalis

- Ncc. colliculi inferioris : na dorzalnoj strani mesencephalona izazivaju colliculi inferioris. Primaju impulse iz
lemniscus lateralisa i iz oba kohlearna aparata, a otpremaju ih do corpus geniculatum mediale

• Nc. centralis :

➢ aferentna vlakna : prima ipsilateralna vlakna istostranog i kontralateralna vlakna suprotnog lemniscus
lateralisa i bilateralna vlakna auditivnog dela kore
➢ eferentna vlakna : usmerena ka corpus geniculatum mediale

• Nc. pericentralis
• Nc. externus s. lateralis

- Area pretectalis : nalaze se ispred lamina tecti (topografski pripada epithalamusu diencephalona). Ovde se nalaze
jedra, koja pripadaju relejnim jedrima optičkog sistema :
• Nc. pretectalis anterior
• Nc. pretectalis olivaris – uključeno u refleks zenice na svetlost
• Nc. pretectalis posterior
• Nc. tr. optici
Veze : aferentna vlakna su iz tr. opticus i iz frontalnog i okcipitalnog očnog područja, a eferentna idu do colliculus
superior, corpus geniculatum laterale, nc. accessorius n. oculomotorii i pulvinar thalami.

NCC. RETICULARES
Formatio reticularis se sastoji iz 2 dela :
− Središnji deo (substantia grisea centralis) : veće gustine, tamnije boje, oko aqueductus cerebri, na prednjoj strani
su ncc. n. oculomotorius et trochlearis, a napred i upolje je tr. tegmentalis centralis.
− Periferni deo (formatio reticularis) : manje gustine, svetlije boje. Unut. ⅔ je efektorni deo (odavde polaze putevi
koji nose impulse ka efektorima na periferiji), a spolj. ⅟3 je receptivni deo (prima impulse iz viših-nižih centara CNS-a)
U perifernom delu su jedara :
1. Retikularna jedra medijalne zone :

- Ncc. raphes
• Nc. raphes posterior s. dorsalis : ima serotoninergička vlakna, nalazi se u substantia grisea centralis.
Nishodno se pruža kroz centralni deo substantiae griseae ponsa (od nivoa nc. accessorius n. oculomotorii do
nc. motorius n. trigemini) sve do medullae spinalis. Ushodno daje vlakna koja odlaze za hypothalamus et
corpus striatum. Takođe je u vezi sa ARAS-om i limbičkim sistemom.
• Nc. raphes medianus : serotoninergička vlakna, ushodno daje vlakna koja odlaze za hypothalamus et corpus
striatum
• Nc. linearis superior, intermedius et inferior

- Nc. interpeduncularis : neposredno iza fossae interpeduncularis (nivo colliculus inferior), deo limbičkog sistema
• aferentna vlakna : iz ncc. habenulares grade tr. habenulointerpeduncularis s. fasciculus retroflexus, a iz
ncc. mammillares grade tr. mammillointerpeduncularis
• eferentna vlakna : idu do nc. tegmentalis posterior kao tr. pedunculotegmentalis, a idu i to jedra thalamusa,
hypothalamusa i za hipokampalnu vijugu

2. Retikularna jedra intermedijarne zone :

15 | S t r a n a
- Nc. tegmentalis posterior : nalazi se u centralnom delu substantia grisea, iza ncc. n. IV, ide do gornjeg dela
ponsa. Prima impulse iz tr. pedunculotegmentalis et mammilotegmentalis i u vezi je sa fasciculus
longitudinalis posterior.
- Nc. tegmentalis posterolateralis : nalazi se ispred nc. mesencephalicus n. trigemini
- Ncc. tegmentales anteriores : nalaze se ispred fasciculus longitudinalis medialis
- Nc. ruber : uključeno u motorni sistem (nalazi najbolja motorna rešenja), leži iza substantiae nigrae i ide od
colliculus superior mesencephalona do supthalamusa diencephalona (kroz njega prolazi n. III). Citološki ima
gornji (magnocelularni) i donji (parvocelularni) deo, između kojih idu vlakna pedunculus cerebellaris superior
• aferenti vlakna – tr. corticorubralis, tr. cerebellorubralis
• eferentna vlakna – tr. rubrospinalis, a iz jedra polazi i deo tr. tegmentalis centralis koji stupa u vezu sa tr.
rubroreticularis i nastavlja se sa tr. reticulospinalisom, gradeći rubro-retikulo-spinalni sistem koji učestvuje u
kontroli motorike

3. Retikularna jedra lateralne zone :

- Nc. cuneiformis : nalazi se spolja od substantia grisea centralis et tr. tegmentalis centralis, a unutra od
lemniscus medialis. Iznad su substantia grisea colliculus superior et inferior, a ispod je nc. subcuneiformis
- Nc. tegmentalis pedunculopontinus : nalazi se na spolj. delu tegmentuma, ventralno od colliculus inferior (u
lokomotornom centru). Ć-je ovog jedra šalju vlakna za thalamus i pars compacta substantia nigrae
- Nc. parapeduncularis – iznad fossae interpeduncularis, ispred substantia nigra
- Nc. subcuneiformis

SUBSTANTIA ALBA
Putevi se dele na projekcione, asocijacione i komisuralne, a ovde su projekcioni sistematizovani na :
1. Putevi crura cerebri : tr. frontopontinus, tr. parietopontinus, tr. temporopontinus, tr. occipitopontinus, tr.
corticonuclearis et tr. corticospinalis

2. Putevi tegmentuma

- Medijalni deo : tr. tectospinalis, tr. reticulospinalis, tr. corticoolivaris, fasciculus longitudinalis posterior
et medialis
- Intermedijarni deo : tr. tegmentalis centralis, tr. rubrospinalis et lemniscus trigeminalis
- Lateralni deo (senzitivni ugao tegmentuma) : lemniscus lateralis (gornji krak ugla), lemniscus medialis
(donji kraj ugla), tr. spinothalamicus et spinotectalis (teme). Ovaj raspored je u visini colliculis inferior.

3. Fasciculus longitudinalis medialis : složeni snop asocijacionih, projekcionih i komisuralnih vlakna truncus
encephali koji povezuje okulogirna (n. III, IV, VI) i ncc. vestibulares sa cornu anterius medullae spinalis.
Predstavlja polineuronski put koji omogućava izvođenje koordinisanih pokreta očiju i glave u vezi sa vestibularnim
nadražajima i obezbeđuje orijentaciju u prostoru.
Put : mesencephalon – truncus encephali – cornu anterius medullae spinalis (pars cervicalis)
Polazi kao tr. interstitiospinalis (iz nc. interstitialis et nc. commissurae posterioris). Ovaj deo povezuju ncc. n. III,
IV, VI, nc. spinalis n. accessorii i ncc. reticulares, a zatim se ovaj deo završava se u motornim jedrima cornu anterius
medullae spinalis – pars cervicalis (i-šu mišiće vrata)
Ima i snop vlakana koji polazi iz ncc. n. vestibularis, ta veza omogućava koordinaciju pokreta očiju i glave u odgovoru na
vestibularne draži. Bilateralne veze polaze iz ncc. n. vestibularis i dele se na :
- Ascendentna vlakna : polaze iz nc. vestibularis medialis et superior, od njih se odvajaju kolateralne veze za
okulogira jedra (konjugovani pokreti očiju). Neka vlakna dolaze do nc. interstitialis i nc. commissurae
posterior iste i suprotne strane

- Descendentna vlakna : delimično se ukrštaju i kao tr. vestibulospinalis medialis silaze u sastav fasciculus
longitudinalis medialis

16 | S t r a n a
Sadrži snop ukrštenih ascendentnih vlakana koja povezuju nc. n. VI sa medijalnim jedrima okulomotornog kompleksa, te
projekcije obezbeđuju neuralni mehanizam za simultanu kontrakciju m. rectus lateralis jednog oka i m. rectus medialis
suprotnog oka, kod pogleda u stranu.

FORMATIO RETICULARIS
Filogenetski najstariji deo truncus encephali. Sastavljena od kompaktnog i difuznog ć-jskog matriksa, isprepletanog
snopićima substantia albae, zbog čega substantia grisea dobija mrežast izgled.
Nalazi se u centralnom delu truncus encephali (formatio reticularis medulla oblongata, pons et mesencephalon).
U formatio reticularis se nalaze ncc. reticulares, čije ć-je projektuju svoje aksone u rostralnom i kaudalnom pravcu. Ovi
aksoni su longitudinalno usmereni i imaju brojne kolaterale koje se završavaju u motornim i senzitivnim ncc. nn.
cranialium. Aksonima se prenose impulsi koji deluju lokalno i udaljeno, u primarnom aksonu impulsi se sprovode
brzo, a u sinapsama aksonskih kolaterala sporo.
Formatio reticularis morfološka podela : ncc. reticulares i ncc. raphes.
Formatio reticularis biohemijska podela : u odnosu na neurotransmitere i neuromodulatore koji omogućavaju
prenošenje impulsa.

VEZE FORMATIO RETICULARIS

Aferentni putevi : tr. spinoreticularis, tr. corticoreticularis, fibrae cerebelloreticulares, fibrae thalamoreticulares,
hypothalamoreticulares, subthalamoreticulares, vlakna iz limbičkih ncc. i kore.
Eferentna vlakna :
− Tr. bulboreticulospinalis (za medullu spinalis)
− Tr. tegmentalis centralis (za thalamus)
− Vlakna za ncc. nn. cranialium, cerebellum, mesencephalon (nc. ruber, substantia nigra, ncc. tegmentuma),
diencephalon (ncc. thalamici, ncc. subthalamici, ncc. hypothalamici), corpus striatum

FUNKCIJA (VITALNI CENTRI)

1. Centar za disanje i pneumotaksički centar :

- Dorzalni deo (inspiracija) : u nc. solitarius i okolnoj formatio reticularis

- Ventralni deo (ekspiracija) : u nc. retroambiguus i okolnoj formatio reticularis
- Pneumotaksični centar : funkcionalno je u uskoj vezi sa centrom za disanje, nalazi se u nc. parabrachialis medialis

2. Vazomotorni centar : reguliše rad srca i arterijski pritisak, obuhvata ncc. n. cranialium, ncc. reticulares,
cerebellum, thalamus, hypothalamus i ncc. septales
3. Centar za gutanje : u nc. solitarius i okolnoj formatio reticularis
4. Centar za povraćanje : nalazi se uz centar za gutanje
5. Centar za kašalj : u nc. ambigus i okolnoj formatio reticularis
6. Centar za pogled : u nc. n. abducentis i okolnoj formatio reticularis
7. Centar za žvakanje : u nc. motorius n. trigemini i okolnoj formatio reticularis
8. Centar za mokrenje : u formatio reticularis ponsa

FUNKCIJA FORMATIO RETICULARIS TRUNCUS ENCEPHALI

1. Obrada senzitivnih informacija
2. Motorne f-je (mišićni tonus, stav tela, hod) : veze sa ncc. basilares, cerebellumom i medullom spinalis
3. Regulacija sekrecije hormona : veza sa hypothalamusom
4. Učešće u ponašanju i procesu pamćenja : veza sa limbičkim sistemom
5. Intelektualne funkcije jedinke : veza sa neokorteksom
6. Utiče na biološki ritam i održavanje homeostaze

17 | S t r a n a
7. Formiranje važnih autonomnih centara (centar za disanje, kontrolu krvnog pritiska, centri za žvakanje, lučenje
pljuvačke, gutanje, povraćanje, sisanje...) : veze sa ncc. nn. cranialium
8. Ascendentni retikularni aktivirajući sistem (ARAS) : ima presudnu ulogu u održavanju budnosti, nivoa svesti,
podizanja i regulacije nivoa pažnje, čini veze sa nespecifičnim ncc. reticulares thalamusa i sa delovima cortex cerebi

CEREBELLUM
MORPHOLOGIA EXTRENA
Smešten u fossa cranii posterior i gore je odvojen od cerebruma, pomoću tentorium cerebelli. Sastoji se od 2
hemispherium cerebelli i vermis cerebelli između njih. Ima gornju i donju stranu, a prednju i zadnju ivicu. Na njemu se
opisuje veliki broj fissura, a kao glavne označavaju se one koje corpus cerebelli dele na 3 lobusa. U zvaničnoj
nomenklaturi delovi hemisfera koji pripadaju režnjevima su obeleženi kao H II-X, a delovi vermisa kao I-X.

LOBUS CEREBELLI ANTERIOR

Povećani intrakranijalni pritisak u fossa cranii poste-
Od prednje ivice do fissurae primae. rior potiskuje cerebellum naniže i utiskuje tonzile u
• lingula cerebeli I foramen magnum (hernijacija tonzila). Izaziva glavo-
bolju, ukočenost vrata i paralizu n. IX, X, XI.
• lobulus centralis II, III : bočno odgovara ala lobuli centralis
H II, H III
• culmen IV, V : bočno odgovara lobulus quadrangularis anterior H IV, H V

LOBUS CEREBLLI POSTERIOR

Od fissurae primae do fissurae posterolateralis.
• declive VI : odgovara lobulus quadrangularis posterior H VI (zajedno čine lobulus simplex)
• folium vermis VII A : bočno odgovara lobulus semilunaris H VII A
• tuber vermis VII B : odgovara lobulus gracilis H VII B
• pyramis vermis VIII : nastavlja sa lobulus biventer (pars lat. et med.) H VIII
• uvula vermis IX : tonsila cerebelli H IX

LOBUS FLOCCULONODULARIS
Ispred fissurae posterolateralis.
• nodulus vermis X – flocculus X (spojeni pomoću pedunculus flocculi)

MORPHOLOGIA INTERNA

SUBSTANTIA GRISEA

CORTEX CEREBELLI
Pokriva sve delove cerebelluma osim u predelu gde ulaze njegovi pedunculi. Sačinjen je (od spolj. ka unut.) od :
• stratum moleculare : ima mnogobrojne satelitske (zvezdaste) i retke korpaste (basket) ć-je
• stratum gangliosum : ima Purkinjeove ć-je
• stratum granulosum : ima granularne (zrnaste) ć-je
Aferentna vlakna : donose informacije iz cortex cerebri, formatio reticularis, vestibularnog sistema (ncc.
vestibulares), medullae spinalis i ncc. complexus olivaris.
Eferentna vlakna : aksoni Purkinjeovih ć-ja koji idu do ncc. cerebelluma i sistema ncc. vestibulares.

18 | S t r a n a
NCC. CEREBELLI (PO 4 U SVAKOJ HEMISFERI)
1. Nc. dentatus s. lateralis cerebelli (neocerebellum) : površina ima hilum nc. dentati kroz koji izlaze eferentna
vlakna. Kod čoveka ovo jedro ima 2 filogenetski različita dela :

- Zadnji-unutrašnji : stariji, pripada paleocerebelumu

- Prednji-spoljašnji : mlađi, pripada neocerebelumu
2. Nc. interpositus anterior s. nc. emboliformis (paleocerebellum) : nalazi se uz hilum nc. dentati. Do ovog jedra
dolaze vlakna iz Purkinjeovih ć-ja i iz olivarnog kompleksa
3. Nc. interpositus posterior s. nc. globosus (paleocerebellum) : nalazi se između prethodna 2 jedra. Do ovog jedra
dolaze vlakna iz Purkinjeovih ć-ja i iz olivarnog kompleksa
4. Nc. fastigii s. medialis cerebelli (archicerebellum) : nalazi se iznad fastigium ventriculus quarti. Do ovog jedra
dolaze i odlaze vlakna vestibularnog kompleksa ncc. trunci encephali

SUBSTANTIA ALBA

CORPUS MEDULLARE
Centralna bela masa, koja se u predelu fossa cerebelli transversa nastavlja na substantia alba pedunculi cerebelares.
Prema cortex cerebelli ova masa formira laminae medullares s. albae. Taj odnos substantiae griseae et albae na
sagitalnom preseku ima oblik razgranatog drva (arbor vitae).
Dovodni putevi (9) :
− tr. corticocerebellaris, tr. nucleocerebellaris, tr. spinocerebellaris anterior et posterior
− tr. olivocerebellaris, tr. reticulocerebellaris
− tr. pontocerebellaris, tr. vestibulocerebellaris, tr. cuneocerebellaris
Odvodni putevi (6) :
− tr. cerebellorubralis, tr. cerebellothalamicus, tr. cerebellospinalis
− tr. dentatoolivaris, tr. cerebellovestibularis, tr. cerebellonuclearis

PEDUNCULI CEREBELLARES
Tri parna snopa substantia albae, koja čine vezu sa truncus encephali. Između pedunculi cerebellares superiores je
razapet vellum medullare superius, a između pedunculi cerebellares inferiores je vellum medullare inferius.
1. Pedunculi cerebellares inferiores – veza sa medulla oblongata et spinalis
- tr. spinocerebellaris posterior, tr. olivocerebellaris, tr. cuneocerebellaris, tr. reticulocerebellaris
- tr. cerebellospinalis, tr. dentatoolivaris, tr. cerebellovestibularis, tr. cerebellonuclearis

2. Pedunculi cerebellares medii – veza sa ponsom

- tr. corticocerebellaris, tr. pontocerebellaris

3. Pedunculi cerebellares superiores – veza sa mesencephalon et diencephalon

- tr. spinocerebellaris anterior
- tr. cerebellorubralis, tr. cerebellothalamicus

PODELA MALOG MOZGA PREMA FILOGENEZI I FUNKCIJI

1. Archicerebellum (vestibulocerebelum) : najstariji, za održavanje ravnoteže i orijentacije u prostoru. U njegov sastav
ulazi lobus flocculonodularis et nc. fastigii
2. Paleocerebellum (spinocerebelum) : odgovoran za regulaciju mišićnog tonusa. Obuhvata lobus anterior, nc.
globosus et nc. emboliformis
3. Neocerebellum (pontocerebelum) : odgovoran za regulaciju voljnih i poluvoljnih pokreta. Obuhvata lobus
posterior et nc. dentatus

19 | S t r a n a
VENTRICULUS QUARTUS (IV)
Šupljina rhombencephalona (medulla oblongata + pons + cerebellum). Ispunjena je sa liquor cerebrospinalis, koji
se stvara u plexus choroideus na krovovima svih komora. Liquor dolazi preko aqueductus mesencephali, a odlazi
preko apertura mediana et lateralis i canalis centralis medullae spinalis.
1. Prednji zid : gradi ga fossa rhomboidea (zadnja strana medullae oblongatae et ponsa), gore i bočno je ograničena
sa pedunculi cerebellares superiores, a dole i bočno sa pedunculi cerebellares inferiores
2. Zadnji zid (tegmen venticuli quarti) : gornjom stranom je srasla za piu mater i daje tela choroidea ventriculi IV,
a od napred prema nazad je grade :

- vellum medullare superius

- fastigium ventriculi quarti pars mesencephalica
- vellum medullare inferius
- lamina tectoria ventriculi IV – pripoja na pedunculli cerebellares inferiores pars myelencephalica
Na tegmen ventriculi quarti ima 3 otvora :
- apertura mediana : komunicira sa proširenjem subarahnoidnog prostora (cisterna cerebellomedullaris s.
magna) koje se nalazi između cerebelluma i medullae oblongatae

- apertura lateralis (2) : komuniciraju sa proširenjem subarahnoidnog prostora (cisterna pontocerebellaris) koje
se nalazi između cerebelluma i ponsa
Špagovi ventriculus IV:
- recessus fastigii (na krovu)
- recessus lateralis ventriculi IV (sa strane)
Uglovi ventriculus IV:
- gornji ugao : preko njega se komora nastavlja u aqueductus mesencephali (povezuje ventriculus III et IV)
- donji ugao : preko njega se komora nastavlja u canalis centralis medullae spinalis

DIENCEPHALON
MORPHOLOGIA EXTERNA
Dorzalni diencephalon : thalamus, epithalamus, metathalamus.
Ventralni diencephalon : hypothalamus, subthalamus.
Centralna šupljina diencephalona : ventriculus tertius (III)

THALAMUS
Najveća, parna struktura, ovoidnog oblika. Ima 2 pola i 4 strane :
- Prednji pol (tuberculum anterius thalami) : ograničava zadnju stranu foramen interventriculare

- Zadnji pol (pulvinar thalami)

- Gornja strana : pokrivena sa stratum zonale

• unut. granica : taenia thalami (linija duž koje ependim bočnog zida ventriculus III prelazi prema njenom
krovu i koja odgovara stria medullaris thalami)
• spolj. granica : stria terminalis et v. thalamostriata (odvajaju thalamus od nc. caudatus)

- Donja strana :
• prednjim unut. delom naleže na hypothalamus, a prednjim spolj. delom naleže na subthalamus
• zadnjim delom naleže na tegmentum mesencephali

20 | S t r a n a
- Spoljašnja strana : u odnosu sa crus posterior capsulae internae

- Unutrašnja strana : pokrivena sa stratum zonale (kod 70% osoba unut. strane thalamus dex. et sin. spaja adhesio
interthalamica)
• gornja granica : stria medullaris thalami i taenia thalami
• donja granica : sulcus hypothalamus

EPITHALAMUS
Zadnji-donji deo diencephalona, između pulvinar thalami. Čini zadnji deo krova i zida venticulus III. Sastoji se od :
- Trigonum habenulare : parno, trouglasto proširenje koje se nalazi ispred colliculi superiores mesencephali, a
medijalno od pulvinar thalami (odvaja ih sulcus habenularis)
Sa prednjeg temena trougla polazi stria medullaris thalami (razdvaja gornju i unut. stranu thalamusa), duž njene unut.
ivice se pripaja lamina tectoria ventriculi tertii pomoću taenia thalami
- Habenula : parna beličasta vrpca koja polazi sa unut. ugla trigonum habenulare, ide ka unutra i spaja se sa
parnjakom dajući commisura habenularum, ispod nje i poprečno je postavljena :

- Commisura posterior s. epithalamica : beličasta traka iznad prednjeg otvora aqueductus mesencephali, koja
povezuje zadnje krajeve thalamus dex. et sin., a svojom donjom ivicom se nastavlja sa :

- Area pretectalis : zona prema lamini quadrigemini (mesencephalona)

Glandula pinealis : polazi od commisurae habenularum et epithalamica, predstavlja trouglasti žlezdani organ,
sačinjen od vaskularizovanog vezivnog tkiva, koje sadrži glijalne i epifizne ć-je (pinealocite). Nalazi se ispred i između
colliculi superiores, a na njenoj bazi commisurae grade recessus pinealis (produžetak ventriculus III).
Ritmičke promene u aktivnosti žlezde upućuju da ona funkcioniše kao biološki časovnik koji šalje signale za regulaciju
brojnih fizioloških procesa. Ona ima inhibitorni uticaj na gonade i reproduktivni sistem do puberteta.

METATHALAMUS
Parna struktura, obuhvata dva ovalna uzvišenja, koja se nalaze ispod i iza pulvinara thalamusa.
- Corpus geniculatum laterale : ovalno uzvišenje na zadnjem kraju tr. opticus i spoljašnjem kraju brachium colliculi
superioris. Ventrokaudalno je u odnosu na pulvinar thalami.

- Corpus geniculatum mediale : okruglo uzvišenje na spoljašnjem kraju brachium colliculi inferioris. Medijalno i
ventrokaudalno je u odnosu na pulvinar thalami.

HYPOTHALAMUS
Ogromna funkcionalna važnost, relativno mali deo diencephalona. Idući od prednjeg ka zadnjem kraju, na ventralnoj
strani se uočavaju :
- Area preoptica : nalazi se ispred chiasmae opticum, a ispod commissurae anterior, nastaje od telencephalon
medius s. impar

- Chiasma opticum : mesto spajanja i ukrštanja vlakana n. opticusa, od zadnjeg spolj. ugla (sa obe strane) polazi tr.
opticus, pružajući se pozadi, oba tractusa divergiraju i završaaju se na odgovarajućem zadnjem spolj. uglu pulvinara.
Odatle se tr. opticus deli na radix lateralis (ide u corpus geniculatum laterale, pulvinar) i radix medialis (ide u
colliculus superior, ncc. pretectales)

- Tuber cinereum : ispupčenje sive mase, koje zauzima celu prednju površinu hypothalamusa, između chiasmae
opticum et corpora mammilaria. Od njenog središnjeg dela napred se pruža infundibulum, koji se dole nastavlja sa
pars nervosa – gl. hypophysis (zajedno ove dve strukture čine neurohypophisis).

21 | S t r a n a
- Corpora mamillaria : poluloptasta uzvišenja, koja se nalaze u zadnjem delu prednje površine hypothalamusa,
neposredno ispred substantiae perforatae posterior.

SUBTHALAMUS
Region diencephalona, koji se nalazi ventralno od thalamusa.

MORPHOLOGIA INTERNA

THALAMUS

SUBSTANTIA GRISEA
Slojevima substantiae albae (lamina medullaris medialis et lateralis) je podeljena na jedra, koja se dele na :
1. Ncc. anteriores thalami – odgovara prednjm polu thalamusa, između laminae medullaris medialis oblika ,,Y”
- Nc. anteroventralis, anteromedialis et anterodorsalis
F-ja : uloga u budnom stanju, pažnji i memorisanju (deo Papezovog limbičkog sistema).
2. Ncc. mediani thalami – ispod ependyma ventriculus III
- Ncc. paraventriculares thalami anterior et posterior
- Nc. parataenialis, reuniens, commisuralis rhomboideus
F-ja : uloga u budnom stanju, memorisanju
3. Ncc. mediales thalami – između laminae medullaris medialis (spolja) i ncc. mediani thalami (unutra)
- Nc. medioventralis et mediodorsalis
F-ja : odgovorna su za integraciju somatskih i visceralnih informacija (deo limbičkog sistema)
4. Ncc. intralaminares thalami – u lamini medullaris medialis (između ncc. mediales thalami unutra i ncc.
dorsales et ventrales thalami spolja)

- Prednja grupa :
• Nc. centralis medialis et lateralis
• Nc. paracentralis

- Zadnja grupa :
• Nc. centromedianus
• Nc. parafascicularis
F-ja : omogućavaju aktivaciju cortex telencephali iz formatio reticularis ponsa (važna karika u ascendentnom
aktivirajućem sistemu i u percepciji bola; deo limbičkog sistema)
5. Ncc. ventrales thalami – između laminae medullaris medialis et lateralis, u ventralnom delu
- Nc. ventralis anterior (relejno motorno)
- Ncc. ventrales laterales : nc. ventrolateralis anterior et posterior (relejno motorno)
- Ncc. ventrobasales (relejno senzitivno) : nc. ventralis posteromedialis et posterolateralis
- Nc. ventralis posterior inferior : ispod ncc. ventrobasales
- Ncc. ventrales mediales : nc. basalis, nc. principalis, nc. submedialis
- Nc. dorsalis lateralis
- Nc. posterior lateralis

6. Ncc. pulvinares thalami : između laminae medullaris medialis et lateralis, u kaudalnom delu
- Ncc. pulvinares : nc. pulvinaris anterior, inferior, lateralis et medialis
- Nc. limitans, posterior et suprageniculatus
F-ja : imaju ulogu u regulaciji funkcija optičkog sistema i u percepciji bola

22 | S t r a n a
7. Nc. reticularis thalami : sloj sive mase koji prekriva spolj. stranu thalamusa od koje je odvojena laminom
medullaris lateralis
F-ja : prikuplja informacije koje prolaze kroz thalamus

SUBSTANTIA ALBA
1. Lamina medullaris medialis et lateralis – dele substantiu griseu thalamusa na njegova jedra
2. Stratum zonale – oblaže gornju i unut. stranu thalamusa
3. Campus dorsalis H1 – iznad zonae incertae na prednjoj strani thalamusa
Substantiu albu čine je i putevi koji se završavaju ili počinju u sivoj masi thalamusa. U thalamusu kao i u čitavom
diencephalonu, prolaznih puteva nema !!!
1. Projekcioni putevi

- Aferentna vlakna (7) :

• tr. opticus – radix lateralis, tr. cerebellothalamicus, tr. spinothalamicus
• fasciculus mamillothalamicus, fasciculus thalamicus
• lemniscus medialis, lemniscus trigeminalis

- Eferentna vlakna : radiatio optica

- Dvosmerna vlakna : radiatio thalami (skup dvosmernih vlakana fibrae thalamocorticales et corticothalamicae)
Ova vlakna povezuju ncc. thalamusa sa cortex telencephali tako što prolaze kroz capsulu internu i coronu radiatu
izgrađujući tako centrum semiovale hemispherii. Mogu se podeliti na :
- Radiatio anterior thalami : vlakna koja povezuju ncc. anteriores thalami i nc. mediodorsalis (prolaze kroz
capsulu internu – crus anterius) sa korom lobus frontalis.
- Radiatio centralis thalami : vlakna koja povezuju ncc. ventrales thalami (prolaze kroz capsulu internu – pars
thalamolentiformis) sa frontoparijetalnom korom (senzitivnim centrima).
- Radiatio posterior thalami : vlakna koja povezuju pulvinar (prolaze kroz capsulu internu – pars retrolentiformis)
sa korom lobus occipitalis. Zadnji deo ovih vlakana čini radiatio optica, završni deo tr. opticus.
- Radiatio inferior thalami : vlakna koja povezuju ncc. mediales thalami sa korom lobus temporalis, prolazeći
pritom kroz campus ventralis H2

2. Asocijativni putevi
- Fibrae interthalamicae – povezuju međusobno sive mase unutar thalamusa
- Fibrae periventriculares – povezuju ncc. mediani thalami sa nc. reticularis (posebna grupa vlakana)

3. Komisuralni putevi
- Commissura epithalamica s. posterior – povezuje pulvinar thalami dex. et sin.
- Fibrae commissurales – povezuju nc. reticularis jedne strane thalamusa sa parnjakom na druge strane

F-JA THALAMUSA
Detaljno opisano u knjizi (870.)
1. Specifična jedra thalamusa (kortikalno zavisna) : povezana su sa tačno određenim funkcionalnim područjima
cortex telencephali. Atrofiraju u slučaju oštećenja kore sa kojom su povezana. Dele se na relejna i asocijativna.

- Specifična relejna jedra

• Relejna limbička jedra (ncc. anteriores thalami) : ulaze u sastav Papezovog limbičkog kruga.
➢ A vlakna – dobijaju iz hypothalamusa i corpus mammilare (fasciculus mammilothalamicusu)
➢ E vlakna – šalju putem radiatio anterior thalami u limbičku koru (tj. u gyrus cinguli)

• Relejna motorna jedra (nc. ventralis anterior, ncc. ventrales laterales)

23 | S t r a n a
 ➢ A vlakna – dobijaju iz cerebelluma i substantiae nigrae.
➢ E vlakna – šalju putem radiatio centralis thalami u motorna i premotorna područja telencephalona.

• Relejna senzitivna jedra (ncc. ventrobasales) : mesta prekidanja vlakana svih senzitivnih i senzorijalnih puteva,
osim olfaktivnog. Nc. ventralis posterolateralis (1) et posteromedialis (2)
➢ A vlakna (1) : lemniscus medialis et tr. spinothalamicus
➢ A vlakna (2) : lemniscus trigeminalis et tr. gustativus
➢ E vlakna (1+2) : radiationes centralis thalami
- Specifična asocijativna jedra : povezana su sa asocijativnim područjima cortex telencephali
• Nc. dorsalis lateralis et posterior lateralis
• Nc. mediodorsalis

2. Nespecifična jedra thalamusa (ncc. intralaminares thalami, ncc. mediani thalami, nc. reticularis thalami) :
šalju impulse do različitih delova cortex telencephali i tako utiču na nespecifični, ukupni nivo moždane aktivnosti,
naročito na stanje svesti i motivacije.

EPITHALAMUS

SUBSTANTIA GRISEA
1. Ncc. habenulares (nc. habenularis medialis et lateralis) : nalaze se u trigonum habenulare
- A : iz ncc. septales (preko striae medullaris), iz cortex prepiriformis, iz spolj. dela regio preoptica, iz spolj.
područja hypothalamusa i iz globus palidusa.
- E : u nc. interpeduncularis, substantia nigra – pars compacta, hypothalamus i bazalni deo telencephalona.
F-ja : regulacija visceralnih i neuroendokrinih f-ja i u kontroli mehanizma spavanja (deo su limbičkog sistema)
2. Ncc. pretectales (opisani kod mesencephalona) : u visini commissurae posterior u arei pretectalis
- Nc. pretectalis anterior, posterior et olivaris
- Nc. tr. optici
F-ja : povezani su sa refleksnim optičkim centrom u colliculus superior.

SUBSTANTIA ALBA
Čine je trakaste tvorevine :
1. Stria medullaris thalami
2. Commissura habenularum
3. Commissura posterior
4. Tr. habenulointerpendicularis s. fasciculus retroflexus

METATHALAMUS

SUBSTANTIA GRISEA
1. Ncc. corporis geniculati medialis (relejni subkortikalni akustički centar) : leva i desna grupa su spojene putem
commisurae inferior (ulazi u sastav tr. opticus – radix medialis)
- Nc. medialis magnocelularis
- Nc. ventralis et dorsalis
A – od brachium colliculi inferioris
E – do gyri temporales transversi, putem radiata acustica
2. Ncc. corporis geniculati lateralis
- Nc. dorsalis corporis geniculati lateralis : oblika obrnutog slova U i slojevite građe (6 slojeva sive mase,
razdvojeni slojevima bele mase).
A – od nazalnog dela retine (putem tr. opticus) suprotnog oka se završavaju u slojevima 1, 4 i 6

24 | S t r a n a
A – od temporalnog dela retine (putem tr. opticus) istostranog oka se završavaju u slojevima 2, 3 i 5
To što se u corpus geniculatum laterale završavaju vlakna iz obe retinae ima ulogu u sažimanju vidnih polja. Uprkos
postojanju 2 vidna polja, registruje 1 lik posmatranog predmeta.
E – u primarni cortex visualis, putem radiatio optica.
- Nc. ventralis corporis geniculati lateralis : oblik ostrvca, ima ulogu u vizuosenzornim i okulomotornim
procesima.

HYPOTHALAMUS
3 predela/regiona : 3 zone :
− prednji – hijazmatični / supraoptički - unutrašnja / zona periventricularis
− srednji – tuberalni / tuberoinfundibularni - srednja / zona intermedia
− zadnji – mamilarni - spoljašnja / zona lateralis

SUBSTANTIA GRISEA
1. Area hypothalamica anterior : odgovara hijazmatičnom regionu (odnosno prednjim delovima 3 zone), ograničena :
- napred – lamina terminalis
- pozadi – zadnja ivica chiasma opticum
- gore – commissura anterior
- dole – chiasma opticum
Ova regija sadrži :
- Jedra preoptičkog regiona

• Nc. preopticus periventricularis, medianus

• Nc. preopticus medialis – f-ja : termoregulacija, žeđ, sekrecija gonadotropina, muškog i materinskog nagona
• Nc. preopticus lateralis – f-ja : kontrola lokomotorne aktivnosti

- Jedra supraoptičkog regiona

• Nc. paraventricularis : nalazi se ispod poda ependyma ventriculus III. Čine ga neurosekretorne ć-je, stvaraju :
➢ oksitocin - stimulacija glatke muskulature materice i mlečne žlezde
➢ vazopresin (antidiuretik) - reapsorpcija vode u distalnim bubrežnim cevčicama
➢ kortikotropin oslobađajući faktor - hipofiznoportnim sistemom ide do adenohipofize, aktivira sekreciju
ACTH
• Nc. anterior hypothalami – f-ja : kontroliše rad srca, disanje, aktivnost žlezda i cirkulaciju.
• Nc. suprachiasmaticus – f-ja : uključeno je u kontroli cirkadijalnog ritma.
• Nc. supraopticus : u njemu se sintetišu oksitocin i vazopresin, koji se aksonima transportuju u neurohipofizu

2. Area hypothalamica intermedia : odgovara tuberalnom regionu zone periventricularis et intermedia, ograničena :
- napred – zadnja ivica chiasmae opticum
- pozadi – prednja ivica corpora mammillaria
- bočno – collumnae fornicis, fasciculus medialis telencephali, fasciculus retroflexus
Ova regija sadrži :
- Nc. arcuatus : nalazi se u zidu recessus infundibularis, u njegovim ć-jama se sintetišu neurohormoni koji
regulišu sintezu i oslobađanje različitih hormona adenohipofize
- Nc. ventromedialis – f-ja : učestvuje u regulisanju uzimanja hrane (,,centar sitosti”), a ima uticaj i na ponašanje
- Nc. dorsomedialis – f-ja : učestvuje u regulisanju uzimanja hrane (povezan sa centrom za sitost i glad), u
kontroli krvnog pritiska, frekvencije srčanog ritma, sekrecije prolaktina i hormona rasta

3. Area hypothalamica lateralis : odgovara tuberalnom regionu zonae lateralis, ograničena :

25 | S t r a n a
 - napred : nc. preopticus lateralis
- pozadi : tegmentum mesencephali
- unutra : collumnae fornicis, fasciculus mammilothalamicus, fasciculus retroflexus
- spolja : capsula interna, bazalne ganglije
Sadrži sitne neurone grupisane u veći broj jedara, koji čine eferentni centar autonomnog nervnog sistema i ,,centar gladi” :
- Nc. perifornicalis, tuberomammilaris et ncc. tuberales laterales

4. Area hypothalamica posterior : odgovara mamilarnom regionu sve 3 zone, ograničena je ravnima koje odgovaraju
prednjim i zadnjim stranama corpora mammilaria
Ovaj region sadrži :
- Nc. premmamilaris dorsalis et ventralis (ispred mamilarnih jedara)
- Nc. posterior hypothalami, nc. supramammilaris (iznad mamilarnih jedara)
- Nc. mammilaris lateralis et medialis (karika Papezovog limičkog kruga)
• A dolaze iz hypocampusa
• E odlaze u ncc. anteriores thalami (fasiculus mammilothalamicus) i nc. reticularis tegmenti
(fasciculus mammilotegmentalis)
F-ja : kontrola ponašanja (premmamilaris), regulacija cirkulacije, telesne temperature, peristaltike i metabolizma šećera
(posterior hypothalami)
5. Area hypothalamica dorsalis : odgovara graničnoj zoni prema thalamusu gore i subthalamusu spolja
- Nc. endopeduncularis
- Nc. ansae lenticularis
- Nc. dorsomedialis

SUBSTANTIA ALBA
1. Aferentne veze

- Dobija visceralne, somatske i gustativne senzorne informacije iz medullae spinalis i truncus encephali preko
fasciculus medialis telencephali, fibrae periventriculares i krakova fornixa.
- Dobija direktna vlakna iz levog i desnog nc. subthalamicus i zonae incertae (putem fibrae periventriculares)
- Dobija vlakna iz limbičkog sistema, ncc. hypothalami, hypocampusa (putem fornixa), amigdaloidnog
kompleksa (preko striae terminalis), ventralnog amigdalofugalnog puta, septalnog regiona i
orbitofrontalne kore (preko fasciculus medialis telencephali)

2. Eferentne veze

- E vlakna nekih ncc. tuberales laterales et nc. posterior hypothalami idu u neocortex.
- E vlakna nc. supraopticus et nc. paraventricularis čine fibrae supraopticohypophysiales et
paraventriculohypophysialis, koja se označavaju kao tr. hypothalamohypophysialis, završava se u zadnjem
režnju hipofize.
- E vlakna nc. ventromedialisa idu do jedara amigdaloidnog tela i formatio reticularis mesencephali.
- E vlakna nc. paraventricularis, nc. perifornicalis, nc. dorsomedialis i area hypothalamica lateralis
(fasciculus medialis telencephali) idu do autonomnih motornih neurona u tegmentumu (truncus encephali)
i collumnae interomediolateralis (medullae spinalis).
- E vlakna nc. mammilaris medialis – divergiraju u 2 snopa (fasciculus mammillothalamicus et
mammillotegmentalis)

3. Fasiculus logitudinalis posterior : polazi iz vegetativnih centara hypothalamusa i povezuje ih sa vegetativnim

jedrima nn. craniales u truncus encephali (preko ovih ncc. se reguliše f-ja odgovarajućih organa i žlezda)

FUNKCIJA HYPOTHALAMUSA
1. Kontrola endokrinog sistema : preko neurohypophysis, preko neurosekretornih projekcija na eminentiu
medianu koja kontrolišu adenohypophysis i periferne endokrine organe i preko ANS.
26 | S t r a n a
2. Kontrola autonomnog i kardiovaskularnog sistema
3. Kontrola spavanja i budnog stanja – cirkadijalni časovnik (regio hypothalamica anterior - ,,centar za spavanje”)
4. Regulacija metabolizma vode i unosa hrane
5. Regulacija telesne temperature (regio preoptica - ,,termostatički centar”)
6. Seksualno ponašanje i reprodukcija : kontrolom sekrecije oksitocina, gonadotropina i prolaktina
7. Odgovor na stres i regulacija emocionalnog stanja

SUBTHALAMUS

SUBSTANTIA GRISEA
1. Nc. subthalamicus : na preseku je oblika bikonveksnog sočiva,
smešteno u zadnjem delu subthalamusa. Pomoću fasciculus Hemibalizam : nevoljni, besciljni, iznenadni
subthalamicus je povezan sa globus pallidus. i brzi pokreti na suprotnoj strani tela su
posledica lezije nc. subthalamicusa.
A – od nc. pedunculopontinusa
E – do substantiae nigrae
2. Zona incerta (kranijalni produžetak formatio reticularis mesencephali) : tanak sloj sive mase, koji se nalazi između
thalamusa et nc. subthalamicusa.
- Odvojena je od thalamusa pomoću campus dorsalis (Forel – H1)
- Odvojena je od nc. subthalamicus pomoću campus ventralis (Forel – H2)
- Medijalno od zonae incertae se nalazi campus medialis (Forel – H)
A – od senzitivnih i motornih delova cortex cerebri, nc. pregeniculatum, ncc. n. trigemini et medullae spinalis
E – do medullae spinalis et regio pretectalis
F-ja : regulacija uzimanja tečnosti
3. Ncc. campi perizonalis : grupa neurona koja se nalaze između snopova vlakana pomenutih polja
- Nc. campi medialis (H), dorsalis (H1), ventralis (H2)
- Nc. ansae lenticularis et endopeduncularis (grupe neurona između snopova ansae lenticularis)

SUBSTANTIA ALBA
Čine je Farelova perizonalna polja (campus medialis (H), dorsalis (H1) et ventralis (H2)), koja grade puteve :
- Završni delovi lemniscus medialis, spinalis et trigeminalis
- Fasciculus retroflexus, lenticularis (H2), thalamicus (H1) et subthalamicus
- Fibrae rubrothalamicae
- Ansa lenticularis

VENTRICULUS TERTIUS (III)

Šupljina diencephalona, oblika spljoštenog levka (vrh napred i naniže – koren infundibuluma). Ima 6 zidova.
1. Prednji – od foramen interventriculare do chiasma opticum
- gornji deo čine : columnae fornicis i commisura anterior koji grade recessus triangularis
- donji deo čine : lamina terminalis koja se pruža od rostrum corpus callosum do dorzalne strane chiasme
opticum, sa kojom daje recessus supraopticus
2. Zadnji – od zadnjeg kraja lamina tectoria ventriculi tertii do donje ivice ulaza u aqueductus mesencephali. Idući
odozgo naniže nalazi se :
- recessus suprapinealis
- commisura habenularum
- recessus pinealis
- commisura epithalamica
- apertura aqueductus mesencephali (prednji otvor)
3. Gornji (lamina tectoria ventriculi tertii) – od foramen interventriculare do commisurae habenularum
27 | S t r a n a
 - bočne ivice (thaeniae thalami) se pričvršćuju duž striae medullares thalami i nastavljaju niz bočne zidove
ventriculus III
- dorzalna strana : na nju naleže i sa njom srasta duplikatura piae mater, koja ima plexus choroideus ventriculi
III i tako nastaje tela choroidea ventriculi tertii; ova strana je prekrivena sa fornix i corpus callosum
4. Donji (pod) – od prednje ivice chiasmae opticum do donje ivice ulaza u aqueductus mesencephali
- prednji deo (pripada hypothalamusu) : chiasma opticum, tuber cinereum sa infundibulum (u nivou korena
je produžetak ventriculus III – recessus infundibularis) i neurohypophysis
- zadnji deo : corpora mammilaria i delovi mesencephalona – substantia perforata posterior i crura cerebri
5. Bočni (2) : kod 70% osoba bočni zidovi ventriculus III povezani su sa adhesio interthalamica
- gornji deo čini unut. strana thalamusa
- granica između ova 2 dela – sulcus hypothalamicus
- donji deo čini unut. strana hypothalamusa
6. Foramen interventriculare (Monroov) : parna komunikacija ventriculus III sa ventriculus lateralis (cerebruma),
iz kojih, kroz ove otvore, dolazi liquor u ventriculus III, a kroz aqueductus mesencephali odlazi u ventriculus IV

HYPOPHYSIS S. GLANDULA PITUITARIA

Smeštena u fossa hypophysialis, pokrivena odozgo sa diaphragma sellae, poseduje otvor za prolaz infundibuluma.
1. Neurohypophysialis s. lobus posterior : sastoji se iz lobus nervosus, naniže se nastavlja infundibulumom, koji se
spušta sa ventralne strane tuber cireneuma. Izgrađuju je isključivo pituiciti, nema neurona
- A vlakna dolaze preko tr. hypothalamohypophysialis, koji poseduje fibrae supraopticohypophysiales et
paraventriculohypophysiales (duž njih se transportuju oksitocin i vazopresin)

2. Adenohypophysis s. lobus anterior : pod kontrolom je hypothalamusa, koji joj preko hipotalamo-hipofiznog
portalnog venskog sistema šalje rilizing faktore. Izgrađena je od epitelnih ć-ja (stvaraju hormone STH, LTH, TSH,
ACTH, MSH, LH, ISCH, FSH) složenih u gredice odvojene sinusoidnim kapilarima i od oskudnog retikularnog
tkiva. Sastoji se iz :
- pars tuberalis – u vidu prstena obuhvata gornji deo infundibuluma
- pars intermedia – priljubljen uz lobus posterior, od pars distalis odvojen pukotinom
- pars distalis
Vaskularizacija : a. hypophysialis superior et inferior (a. carotis interna), formiraju specifični portalni krvotok kojim
se rilizing hormoni iz hypothalamusa prenose do adenohypophysis, a zatim preko odgovarajućih vena ubacuju u
cirkulaciju i odnose do ciljnih organa.

TELENCEPHALON
Sastoji se od hemispherium cerebri, commisurae telencephali, ventriculus lateralis, prednji deo ventriculus III i
rhinencephalon. Leva i desna hemisfera su delimično odvojene, pomoću fissurae longitudinalis cerebri (sadrži falx
cerebri), a deo koji ih spaja je smešten centralno i naziva se corpus collosum.

HEMISPHERIUM CEREBRI

MORPHOLOGIA EXTERNA
Ima oblik presečenog ovoida, koji se sastoji od sive kore (pallium), koja obavija unut. belu masu, u kojoj su ncc. basales.
Ima 3 strane (facies superolateralis, medialis et inferior), 3 ivice (margo superior, inferolateralis et inferomedialis) i
3 pola (polus frontalis, temporalis et occipitalis).
Kora je naborana zbog gyri cerebri, koje su međusobno odvojene sa sulci cerebri. Prema stepenu izraženosti sulci se
dele na primarne (odvajaju lobuse), sekundarne (odvajaju gyruse) i tercijarne (odvajaju delove gyrusa).
Režnjevi cerebruma :
- lobus frontalis, parietalis, occipitalis, temporalis

28 | S t r a n a
- lobus insularis : tokom razvoja je zaostao za ostalim režnjevima, od susednih lobi je odvojen pomoću sulcus
circularis. Delovi režnjeva koji ga pokrivaju su operculum frontale, parietale et temporale. Trouglastog oblika, a
donji deo (limen insulae) ide napred i dole u orbitofrontalnu koru, a od tog istog dela polazi sulcus centralis
insulae, koji razdvaja gyrus longus insulae (dole) od gyri breves insulae (gore).

1. Facies superolateralis :

- Sulcus centralis (Rolando) : razdvaja lobus frontalis od lobus parietalis

- Sulcus lateralis (Sylvius) : polazi od vallecula cerebri, na donjoj strani hemisfere, a pošto pređe na spolj. stranu deli
se na 3 grane (r. anterior, ascendens et posterior – razdvaja lobus frontalis od lobus temporalis)
- Sulcus parietooccipitalis : manjim delom je na ovoj strani, veći deo je facies medialis, sa koje prelazi preko gornje
ivice i nastavlja napred i naniže, nepotpuno odvajajući lobus parietalis od lobus occipitalis
- Incisura preoccipitalis : nalazi se na zadnjem delu inferolateralne ivice, gde označava granicu između lobus
temporalis et occipitalis

2. Facies medialis hemispherii :

- Sulcus cinguli : odvaja spolj. od srednjeg koncentričnog pojasa

- Sulcus subparietalis : odvaja spolj. od srednjeg koncentričnog pojasa
- Sulcus collateralis : odvaja spolj. od srednjeg koncentričnog pojasa
- Sulcus calcarinus : nalazi se kod lobus occipitalis
- Sulcus corporis collosi : odvaja unut. od srednjeg koncentričnog pojasa
- Sulcus hippocampalis : odvaja unut. od srednjeg koncentričnog pojasa

3. Facies inferior hemispherii :

- Vallecula cerebri : razdvaja lobus frontalis od lobus temporalis

- Impressio petrosa : granica između lobus temporalis et lobus occipitalis

MORPHOLOGIA INTERNA

SUBSTANTIA GRISEA (1+2)

CORTEX CEREBRALIS (1)

U njemu se odvijaju intelektualne f-je (sposobnost korišćenja jezika i logike, razvijanja mašte, davanja suda o drugima i
događajima, predviđanju, planiranju...), koje nas čine individuom.
Predstavlja skup tela neurona (oko 14 milijardi), samo ⅟3 cortexa je na površini mozga, dok je ostatak u dubini moždanih
žlebova, gde je najtanja.
Cortex cerebralis : 90% ima građu od 6 slojeva (isocortex – neocortex (filogeentski nov)), 10% (allocortex) ima
drugačiju građu (petoslojna – mesocortex (prelazna kora, nalazi se u gyrus cinguli), troslojna – paleocortex (nalazi u
hipokampusu, gyrus dentatus, indusium griseum), jednoslojna – archicortex).
Građa cortex cerebralis : čine ga osnovni tipovi neurona (piramidalni (66%), zvezdasti i vretenasti)
Laminarna organizacija cortex cerebralis :
− lamina molecularis – retke horizontalne ć-je i njihove nastavke uronjene u masu nervnih vlakana
− lamina granularis externa – tela malih piramidalnih i zvezdastih nervnih ć-ja
− lamina pyramidalis externa – piramidalne ć-je (različite veličine)
− lamina granularis interna – najuži, ima zbijene piramidalne i male zvezdaste ć-je
− lamina pyramidalis interna – velike piramidalne ć-je
− lamina multiformis – ć-je različitog oblika

29 | S t r a n a
Kolumnarna organizacija cortex cerebralis : odnosi se na funkcionalnu povezanost neurona u stubove koji idu u
dubinu cortex cerebralis. Kora je u kontinuitetu u svakom polju, uprkos postojanju stubova i slojeva. Svaki stub ima
,,ulaz” (A vlakna), neurone sa njihovim vezama i ,,izlaz” (aksoni piramidalnih ć-ja).
Pregled kortikalnih veza :
- Asocijacione : aksonske veze sa drugim delovima kore iste strane (ipsilateralne kortikokortikalne veze)
- Komisuralne : aksonske veze sa drugim delovima kore suprotne strane (kontralateralne kortikokortikalne veze)
- Projekcione : veze sa drugim delovima nervnog sistema :

• A vlakna – iz truncus encephali, hypothalamusa, claustruma i bazalnog telencephalona

• E vlakna – završavaju se u svim važnijim delovima CNS-a, osim u cerebellumu

CITOARHITEKTONSKE I FUNKCIONALNE ZONE KORE

Cortex cerebralis nema istu građu u svim delovima, samim tim postoje više citoarhitektonskih polja (Brodmanova
mapa – area 1-52) koja približno odgovaraju funkcionalnim zonama kore.
1. Primarna kortikalna polja – motorna i senzorna
Sva ova polja su bilateralna, nalaze se u obe hemisfere,
(najjednostavnija f-ja)
njihov funk. značaj nije isti. Jedan ,,centar” je dominan-
- Primarno motorno polje : polaze vlakna za motorna ncc. tan, npr. kod većine dešnjaka leva hemisfera je domi-
nn. craniales i cornu anterius medullae spinalis, a polaze nantna za većinu f-ja (govor i aktivnost desne ruke). O-
i kolaterale za ncc. basales i druge ekstrapiramidalne centre vaj fenomen je označen kao lateralizacija funkcija.

- Primarno senzorno polje : tu se završavaju kortikalni neuroni senzitivnih i senzorijelnih puteva, prima elementarne
senzitivne ili senzorijalne utiske iz jednog čula (unimodalnost)

2. Sekundarna kortikalna polja – unimodalna, specifična, složenija, povezana sa primarnim poljima, služe za analizu
utisaka dobijenih preko primarnih zona

3. Tercijarna kortikalna polja – asocijativne zone, dobijaju info iz primarnih zona (multimodalnost), zatim vrše
povezivanje i stvaranje složenog utiska po sistemu asocijacija (supramodalna integracija). Ove zone vrše
koordinaciju, upoređivanje, analizu, predviđanje, značajna uloga u intelektualnim f-jama – mišljenju, kontroli
ponašanja, zapažanja...

MOTORNA KORTIKALNA POLJA

1. Primarno motorno polje (area 4) : iz njega izlaze impulsi za voljne pokrete, nalazi se u gyrus precentralis, iza sek.
motornog polja. Njegova debela kora u ganglionarnom sloju sadrži gigantske piramidalne Betcove ć-je. Ovde se nalazi
kortikalna reprezentacija ,,čovek dubi na glavi” – motorni homunkulus.

2. Sekundarno motorno (premotorno) polje (area 6) : učestvuje u regulaciji složenih voljnih pokreta. Zauzima prednji
deo gyrus precentralis i zadnje delove gyrus frontalis superior,
medius et inferior. Nadražaj ovog polja dovodi do ekscitacija
(fiziološka osnova složenih pokreta i motornih radnji). U centrima Kod oštećenja nastaje motorna afazija – gubitak
se koordiniraju prosti pokreti sa ciljem ostvarivanja složene tečnog govora uz sačuvano razumevanje istog.
motorne radnje ili navike. Ovde se nalazi i Brokin centar za govor, Mišići su sačuvali kontraktilnost, ali je izgubljena
koordinacija redosleda kontrakcije mišića.
centar za uspravni stav tela, za gutanje, za pokrete očiju i dr. (centri
se razvijaju posle rođenja)

- Brokin centar (area 44 et 45) : centar ekspresivnog govora i jezika (motorni centar za govor), kod dešnjaka u levoj
(dominantnoj) hemisferi, u njemu se vrši koordinacija svih mišića koji učestvuju u artikulaciji glasa i formiranju govora,
centar se nalazi u pars opercularis – gyrus frontalis inferior.

3. Suplementno motorno polje (area 6) : na medijalnoj strani hemisfere, u zadnjem delu gyrus frontalis medialis i
smatra se da učestvuje u programiranju i planiranju motornih aktivnosti, kao i u koordinaciji bimanuelnih pokreta.

SENZORNA KORTIKALNA POLJA

30 | S t r a n a
1. Primarna senzorna polja : ograničeni kortikalni predeli u koje stižu impulsi senzitivnim i čulnim putevima. Impulsi
vezani za većinu osećaja (sem olfaktivnog) dolaze preko thalamusa. Ova polja su :

- Somatosenzitivna polja : u lobus parietalis, gde se završavaju kortikalni/neuroni III senzitivnih puteva

• Primarno somatosenzitivno polje (area 1, 2 et 3) : u gyrus Stimulacija gyrus postcentralis izaziva utrnu-
postcentralis i zadnjoj ⅟3 lobulus paracentralis. U prednjem lost, golicanje ili osećaj elektriciteta, odnose se
delu su centri za površni, a u zadnjem su centri za duboki na suprotnu ⅟2 tela (sem lica i jezika – one su
senzibilitet. Ovde se nalazi kortikalna reprezentacija ,,čovek bilateralne).
dubi na glavi” – senzitivni homunkulus
• Sekundarno somatosenzitivno polje (area 5 et 7) : duž
gornje ivice sulcus lateralis, iza sulcus centralis, u operculum parietale. Vrši analizu i obradu utisaka dobijenih
preko prim. somatosenzitivnog polja, posle čega čovek postaje svestan doživljaja

- Vidna/vizuelna polja : u lobus occipitalis

• Primarno vidno polje (area 17) : u lobus occipitalis, zauzima

Stimulacijom primarnog vidnog polja izazivaju
gornju i donju usnu sulcus calcarinus (između cuneusa gore i
se neformirane vidne halucinacije – fotopsije
gyrus lingualisa dole). U strijatnom polju (kora prim. vidnog
(svetleće tačke, obojeni baloni...).
polja) se završavaju kortikalni neuroni radiatio optica, preko njih
dolaze impulsi iz poluretina
• Sekundarno vidno polje (area 18) : oko primarnog, označeno
je kao parastrijatno i peristrijatno područje. Tu se vrši analiza Stimulacija sekundarnog vidnog polja izaziva
utisaka dobijenih preko prim. vidnog polja, posle čega čovek vidne halucinacije u obliku oformljenih slika.
postaje svestan viđenog
• Tercijarno vidno polje (area 19) : ispred sek. vidnog polja

- Olfaktivno kortikalno polje (area 28) : u gyrus parahippocampalis, ima 3 dela : area prepiriformis (duž stria
olfactoria lateralis), periamygdalaris (oko nc. amygdalaris) et entorhinalis (u zadnjem delu gyrus
parahippocampalis). U ovim delovima se završavaju kortikalni neuroni olfaktivnog puta

- Gustativno kortikalno polje (area 43) : u operculum parietale i okolnoj periinsularnoj kori, gde se završavaju
kortikalni neuroni gustativnog puta. Gustativna reprezentacija u operculum parietale je uz somatosenzitivno polje
jezika

- Akustično kortikalno polje (area 21, 22, 41 et 42) : u lobus temporalis, u gyrus temporalis superior et gyri
temporales transversi. U njemu se završavaju vlakna akustičkog puta koja prenose utiske iz oba uva.

• Primarno akustičko polje (area 41 et 42) : u njemu se

Stimulacija A1 do pojave slušnih halucinacija
završavaju kortikalni radiatio acustica. Kora je recipročno
(tonovi, šumovi). Oštećenje neće dovesti do gu-
povezana sa nc. geniculatum medialis, a može da dobija i
bitka sluha (sem ako je obostrano), već do sma-
talamokortikalne projekcije iz unutrašnjih i zadnjih jedara
njenja sposobnosti lokalizovanja izvora zvuka.
pulvinara thalamusa. U njemu postoji tonotopska
reprezentacija, pa se visoki tonovi reprezentuju u zadnjem, a
niski u prednjem delu polja.

• Sekundarno akustičko polje (area 21, 22, 39 et 40) : u

zadnjem delu gyrus temporalis superior, a u svom sastavu Oštećenjem A2 nastaje senzorna afazija – očuvan
sadrži i Vernikeovo polje. Vrši analizu utisaka dobijenih govor uz gubitak razumevanja.
preko primarnog akustičnog polja i prepoznaje se ono što se
čuje

2. Sekundarna senzorna polja : nadgrađena nad primarnim, iz kojih dobijaju elementarne informacije. Analiza i sinteza
informacija, njihovo kodiranje i odlaganje u vidu senzornog iskustva

31 | S t r a n a
3. Tercijarne zone kore : nadgrađene nad celim kompleksom primarnih i sekundarnih zona kore. Obrada informacija iz
ostalih kortikalnih centara, koje se kasnije koriste za razvoj intelektualnih f-ja (opažanje, mišljenje...)

- Prednja asocijativna/prefrontalna zona (area 8-14, 46 et 47) :

najveća, odgovorna je za apstraktno mišljenje, rasuđivanje,
razumevanje vremena, normalno ispoljavanje emocija (afekta),
organizaciju radnje, memorije i sposobnosti predviđanja posledica
neke radnje. Tu se stvaraju kratko/dugotrajni planovi i namere
(stvaranje modela budućnosti i skladnog ponašanja), takođe ima
značajnu ulogu u stvaranju najsloženijih ponašanja čoveka.
Oštećenje prednje čeone zone kore dovodi do po-
remećaja planiranja, što rezultuje vezivanju za jednu
aktivnost ili misaoni tok koji se neprekidno ponav-
lja. Takve osobe su nezainteresovane za okolinu i i-
maju neadekvatno socijalno ponašanje i poremećaje
u ponašanju, mišljenju i pamćenju.

- Zadnja asocijativna/parijeto-temporo-okcipitalna zona :

na tromeđi lobus parietalis, temporalis et occipitalis,
uključena je u misaone (mnestičke) f-je na osnovu
razumevanja i interpretacije senzornih utisaka. Vrši sintezu
informacija i apstraktno mišljenje, za razumevanje značenja
reči, složenih matematičkih i logičkih struktura i sistema
brojeva. Neophodna za pretvaranje očiglednog u apstraktno
mišljenje i očuvanje iskustva u pamćenju, ima i izuzetnu
važnost za procese govora, čitanja, pisanja i vidnoprostorne
organizacije.
Oštećenje zadnje asocijacione zone kore dovodi do
poremećaja prostorne organizacije percepcije i motorike,
gubitak orijentacije na satu, u koordinacionom sistemu,
poremećaja razumevanja matematičkih operacija, gubi se
sposobnost shvatanja gramatičkih struktura (npr. igre
reči). Može se javiti neprepoznavanje slova/senzorna a-
fazija kod oštećenja Vernikeovog polja.

- Limbička zona (area 23-36) : deo limbičkog sistema gde se regulišu emocije, instiktivne radnje, ponašanje i neki
oblici pamćenja.

NCC. BASALES (2)

1. Corpus striatum : najviši integrativni centar ekstrapiramidalnog motornog sistema, predstavlja kompleks sivih masa
duboko u hemisferi, sa capsulom internom je podeljen na nc. caudatus et lentiformis. Unutra je ograničen sa
thalamus et ventriculus lateralis, a spolja
sa claustrum et cortex insulae
Oštećenja bazalnih ganglija dovode do poremećaja motornih aktiv-
- Striatum dorsale nosti – diskinezije (hiper- i hipodiskinezije). Najčešće bolesti ekstra-
piramidalnog sistema – Parkinsonova bolest i Hantingtonova horea.
• Nc. caudatus (neostriatum) :
konkavno, ima prednji (caput) deo, kojim se spaja za putamen, zadnji (corpus) deo, kojim obuhvata
thalamus, a odvojen je od njega sa sulcus terminalis (tu je stria terminalis) i poseduje donji (cauda) deo.

• Nc. lentiformis : nalazi se spolja od nc. caudatus i thalamusa, a odvajen je od ovih struktura belom masom
capsulae internae. Ima oblik trostrane prizme, sa bazom ka claustrumu (spolja), a vrhom ka genu
capsulae internae. Sastoji se iz :
➢ Putamen (spolj. tamniji deo) (neostriatum) : najveće bazalno jedro, oblika zarubljene kupe. Povezan sa
cortex cerebri (fibrae corticostriatae), thalamus (fibrae thalamostriatae) i supstantia nigra (fibrae
nigrostriatae)
➢ Globus pallidus (unut. bleđi deo) (paleostriatum) : oblika kupe, i sastoji se iz globus pallidus med. et lat.
(međusobno odvojeni putem laminae medullaris medialis). U njemu se završavaju fibrae striopallidae, a
polaze aksoni za druga ncc. basales, thalamus i mesencephalon.

- Striatum ventrale : tu spadaju substantia perforata anterior, tuberculum olfactorium i nc. accumbens

• Nc. accumbens : blizu caput nc. caudati, po građi slično corpus striatum, to je centar u kome se vrši
integracija i koordinacija ekstrapiramidalnog i limbičkog sistema
➢ A vlakna dolaze iz cortex cerebralis (lobus frontalis et parietalis), thalamusa i substantiae nigrae
➢ E vlakna odlaze u globus pallidus, hypothalamus, substantiu nigru i limbička jedra thalamusa

32 | S t r a n a
2. Claustrum : sloj sive mase, ima 2 dela (dorzalni i ventralni), od kojih je ventralni masivniji i nastavlja se sa substantia
perforata anterior, corpus amygdaloideum et cortex prepiriformis

- Prednja ivica : genu corpus callosum

- Zadnja ivica : corpora mamillaria
- Spolj. strana : cortex insulae(odvojen sa capsula extrema)
- Unut. strana : putamen (odvojen sa capsula externa)
- Donja strana : nepravilna, sa nje idu produžeci sive mase ka lobus temporalis, frontalis et insularis

3. Corpus amygdaloideum (Amygdala) : ispod kore uncus gyri hippocampi, u blizini polus temporalis hemisfere,
prekriven sa cortex periamygdaloideus. Predstavlja kompleks jedara oko cornu temporale ventriculus lateralis :

- Bazolateralna grupa : veća, filogenetski mlađa, funkcionalno pripada limbičkom sistemu

• Nc. basilaris, lateralis et accessorius basilaris

- Kortikomedijalna grupa : manja, filogenetski starija, funkcionalno povezana sa olfaktivnim sistemom

• Nc. centralis, medialis et medialis striae terminalis
Veze corpus amygdaloideum
- A – dolaze iz asocijativne kore frontalnog, temporalnog i olfaktivnog dela kore (kortikoamigdaloidni putevi)
- E – stria terminalis i ventralni amigdalofugalni put (veza sa hypothalamusom i truncus encephali)
F-ja corpus amygdaloideum : doprinosi formiranju emocija i ponašanja, uloga u pamćenju i vegetativnim f-jama

VEZE NCC. BASALES

1. Aferentna vlakna : dolaze iz kore (fibrae corticostriatae) i substantiae nigrae (fibrae nigrostriatae)
2. Eferentna vlakna :
- jedan deo vlakana ansae lenticularis (sa prednje strane globus pallidus medialis) sa fasciculus lenticularis (sa
zadnje strane globus pallidus medialis) grade fasciculus thalamicus (prolazi kroz campus medialis)
- drugi deo vlakana ansae lenticularis je tr. tegmentalis centralis, koji ide do hypothalamusa, nc.
subthalamicus, substantiae nigrae, nc. rubralis, formatio reticularis et nc. olivaris
Neuronski krugovi bazalnih jedara
1. Prvi neuronski krug (supstancija P – ekscitator i GABA – inhibitor) : cortex cerebri (motorna) – fibrae
corticostriatae – putamen – fibrae striopallidae – pallidum – fasciculus thalamicus – thalamus – cortex
cerebri (motorna) – tr. pyramidalis

2. Drugi neuronski krug (glutamat) : cortex cerebri (motorni) – fibrae corticostriatae – putamen – fibrae
striopallidae – pallidum – fibrae pallidonigrae – substantia nigra – fibrae nigrostriatae – putamen
F-ja ncc. basales
1. Motorna : održavanje stava tela, programiranje i automatsko izvođenje naučenih pokreta, kao i supresija neželjenih
pokreta, što omogućava precizne pokrete

2. Kognitivna : u senzorimotornoj integraciji, uloga u ponašanju i višim oblicima f-ja mozga (kognitivne), u percepciji,
vizuelno – spacijalna orijentacija, pažnja, memorija, učenje, motivacija, modulacije ponašanja u skladu sa navedenim
procesima

SUBSTANTIA ALBA
1. Centrum semiovale : vlakna se zrakasto šire (corona radiata) od središta hemisfere ka kori lobus frontalis,
parietalis, temporalis et occipitalis
- A vlakna – od periferije do kore
- E vlakna – iz kore mozga do drugih delova CNS-a

2. Moždane čaure : nalaze se između ncc. basales

33 | S t r a n a
 - Capsula extrema : razdvaja claustrum od cortex insulae
- Capsula externa : razdvaja putamen od claustruma
- Capsula interna : ima A i E vlakna coronae radiatae, koja idu u kori ili izlaze iz nje, ona konverguju naniže ka
truncus encephali i provlače se između thalamusa et corpus striatum. Sadrži i veliki broj vlakana radiatio
thalamicae. Opisuju mu se :

• Crus anterius : odvaja nc. caudatus et lentiformis, čine ga radiatio thalami anterior i tr. frontopontinus
• Genu : na spoju crus anterius et posterius, odgovara temenu ugla koji gradi tr. corticonuclearis
• Crus posterius : između thalamusa i nc. lentiformis, u odnosu na nc. lentiformis ima 3 dela :

➢ pars thalamolentiformis, ima :

❖ tr. corticospinalis, corticorubralis, corticoreticularis
❖ fibrae corticothalamicae, thalamoparietales, parietopontinae
❖ radiatio thalami centralis

➢ pars retrolentiformis, ima :

❖ fibrae occipitopontine, occipitotectales
❖ radiatio optica, radiatio thalamica posterior

➢ pars sublentiformis, ima :

❖ fibrae corticothalamicae et temporopontinae
❖ radiatio optica et acustica

PROJEKCIONA VLAKNA

Motorni putevi : tr. corticonuclearis, tr. corticospinalis (direktni), tr. frontopontinus, tr. temporopontinus, tr.
parietooccipitopontinus (indirektni)
Senzitivni putevi : tr. spinothalamicus (površni svesni senzibilitet), lemniscus medialis (duboki svesni senzibilitet),
lemniscus trigeminalis (površni i duboki svesni senzibilitet glave i vrata), tr. spinocerebellaris anterior et posterior, tr.
cuneocerebellaris (nesvesni senzibilitet)
Senzorijalni putevi : optički, akustički, vestibularni, olfaktivni i gustativni put

ASOCIJATIVNA VLAKNA

Idu kroz jednu hemisferu i dele se na fibrae associationis breves et longae. Najvažniji snopovi su :
- fasciculus uncinatus – povezuje rostralni deo lobus temporalis sa kaudalnim delom cortex orbitofrontalis
- cingulum – povezuje unut. delove lobus frontalis et occipitalis sa cortex gyri cinguli et parahippocampalis
- fasciculus longitudinalis superior – povezuje lobus frontalis sa lobus occipitalis
- fasciculus longitudinalis inferior – povezuje polus occipitalis sa gyrus fusiformis
- fasciculus occipitofrontalis superior – povezuje lobus temporalis et frontalis sa polus occipitalis
- fasciculus occipitofrontalis inferior – povezuje lobus frontalis sa lobus occipitalis
- fasciculi occipitalles verticales et horizontales – povezuje vijuge lobus occipitalis (vertikalni snopovi),
odnosno unut. i spolj. stranu lobus occipitalis (horizontalni snopovi)

KOMISURALNA VLAKNA

CORPUS CALLOSUM

Glavna poprečna spojnica u vidu široke i debele ploče, koja povezuje levu i desnu hemisferu. Vlakna idu preko dna
fissurae longitudinalis cerebri, iznad ncc. basales i thalamusa, grade veći deo krova ventriculi laterales. Oko corpus
callosum se prostire cisterna corporis callosi.
Delovi :
1. Rostrum (donji deo) : ima orbitofrontalna vlakna, završava se naniže sa lamina rostralis, a ona se nastavlja u istom
pravcu sa lamina terminalis, koja se spušta ispred septum pellucidum
2. Genu (prednji deo) : nastavlja od rostruma naviše
34 | S t r a n a
3. Truncus (gornji deo) : nastavlja od genu pozadi, grade ga senzorimotorna, parijetalna i temporalna vlakna
4. Splenium (zadnji deo) : najmasivniji deo, nastavlja od truncusa, a završava se neposredno iznad gl. pinealis, sadrži
uglavnom vizuelna komisuralna vlakna koja spajaju kortikalne centre.
Donja strana : napred je srasla sa septum pellucidum, pozadi sa fornix, a bočno gradi krov ventriculus lateralis
Gornja strana : nalazi se na dnu fissura longitudinalis cerebri, u odnosu je sa granama a. cerebri anterior et falx
cerebri. Preko prelazi induseum griseum, koja napred ide preko genu u gyrus paraterminalis, a pozadi preko gyrus
fasciolaris u gyrus dentatus et hippocampus.
Vlakna :
- Radiatio corporis callosi : grade ih komisuralna vlakna, koja idu kroz belu masu hemisfera i razilaze se prema
kori, a povezuju odgovarajuće delove kore obeju hemisfera
- Forceps minor : vlakna koja polaze sa rostrum et genu, zatim u vidu luka obilaze oko prednjeg dela fissurae
longitudinalis cerebri i povezuju prednje delove lobi frontales
- Forceps major : vlakna koja polaze sa truncus et splenium, zatim u vidu luka obilaze oko zadnjeg dela fissurae
longitudinalis cerebri i povezuju zadnje delove lobi frontales sa lobi parietales et occipitales
- Tapetum : vlakna truncusa et splenium koja grade krov i spolj. zid zadnjeg i donjeg roga ventriculus lateralis

COMMISURA ANTERIOR

Deo olfaktivnog sistema, koji je kod primitivnih sisara razvijenija. Sastoji se iz 3 dela :
1. Središnji (kompaktni) – poprečno, uz prednju stranu laminae terminalis, na prednjem zidu ventriculus III
2. Bočni (2) (divergentni) – ima 2 snopa :
- Pars anterior : vlakna idu od nc. olfactorius anterior i povezuju bulbi olfactori
- Pars posterior : vlakna idu kroz donje i spolj. delove corpus striatum i kroz capsulu externu, povezuju koru
lobi temporales

COMMISURA HIPPOCAMPI S. FORNICIS

Deo fornixa, koji se nalazi ispod spleniuma (corpus callosum) i između crura fornicis. Vlakna (komisuralna) ulaze u
sastav crura fornicis i povezuju hyppocampus dex. et sin. (Slabo razvijena kod čoveka.)

VENTRICULUS LATERALIS
Centralna šupljina hemispherium cerebri, ispod corpus callosum, a iznad thalamus i nc. caudatus. Pomoću foramen
interventriculare (napred je ograničen sa columnae fornicis, a pozadi sa tuberculum anterius thalamus) se povezuje
sa ventriculus III. U odnosu na foramen interventriculare i splenium (corpus callosum) je podeljena na :
1. Cornu frontale s. anterius : od foramen interventriculare, prema napred u pravcu polus frontalis, gde je ograničen
zadnjom stranom genu (corpus callosum), nema horoidni splet.

- krov – donja strana corpus callosum

- pod – napred genu (corpus callosum)
- unutra – septum pelucidum (odvaja ventriculus lateralis dex. et sin.)
- spolja – caput nc. caudati

2. Pars centralis : od foramen interventriculare do splenium, gde daje proširenje na spoju cornu posterius et
inferius označeno u radiologiji kao atrium, ima horoidni splet (pokriva fornix i deo thalamusa).

- pod – ispupčen prema šupljini, grade ga gornja strana thalamusa i nc. caudatus
- unut. zid – gradi ga corpus fornicis
- spolj. zid – gradi ga donja strana corpus callosum

3. Cornu occipitale s. posterius : od atriuma prema pozadi, u lobus occipitalis, nema horoidni splet

- gornji i spolj. zid – vlakna tapetuma (corpus callosum)

- unut. zid – ispupčen prema šupljini, poseduje 2 uzvišenja :

35 | S t r a n a
 • gornje (bulbus cornus posterioris) – izazvano od strane forceps major (corpus callosum)
• donje (calcar avis) – izazvano od strane sulcus calcarinus

4. Cornu temporale s. inferius : od atriuma prema napred ka polus temporalis, savijajući se oko pulvinar
thalamusa, ima horoidni splet

- vrh – uncus gyri hippocampi (neposredno iza corpus amygdaloideum)

- krov – vlakna tapetuma, cauda nc. caudati i stria terminalis
- spolj. – vlakna tapetuma
- pod – eminentia collateralis (izazvana sa sulcus collateralis) i hippocampus

5. Plexus chorideus : u pars centralis i cornu temporale, najrazvijeniji deo se nalazi oko atriuma i zove se glomus
choroideum, u njemu se stvara liquor cerebrospinalis (ona ispunjava ventriculi i spatium subaraachnoideum)

LIMBIČKI SISTEM
GRAĐA LIMBIČKOG SISTEMA
Delovi (3) su međusobno povezani i izdvojeni u funkcionalnu celinu, imaju naziv i lobus limbicus.

1 - LIMBIČKA KORA
Na unut. strani hemisfere, gde okružuje gornji deo truncus encephali i međuhemisferne spojnice. Najveći deo pripada
alocortexu. Prema lokaciji se limbička kora deli na :
1. Bazolateralna oblast
- prednji delovi lobus temporalis (prednja temporalna kora)
- zadnji deo donje strane lobus frontalis (orbitofrontalna kora)
- insula (kora ostrva)

2. Medijalna oblast : na unut. strani hemispherium cerebri i sastoji se iz 2 pojasa manjih vijuga
- spolj. pojas (limbička vijuga) – veći, u sastav ulaze area subcallosa, gyrus cinguli, isthmus gyri cinguli i gyrus
parahippocampalis sa unkusom
- unut. pojas (intralimbička vijuga) – u sastav ulaze gyrus paraterminalis, indusium griseum, gyrus fasciolaris i
gyrus dentatus sa hippocampusom

FORMATIO HIPPOCAMPI
Složena građa, delovi predstavljaju deo stare kore.
1. Hippocampus : u njemu se sustiču svi senzorni impulsi (optički, akustički, taktilni, visceralni i u maloj meri
olfaktivni). Nalazi se duboku na medijalnoj strani lobus temporalis, pokriven sa gyrus parahippocampalis (čiji se
gornji deo naziva subiculum), izaziva lučno uzvišenje na unut. zidu cornu temporale (ventriculus lateralis).
Na preseku je oblika slova ,,U”, sa konkavnom stranom ka sulcus hippocampalis (tu nastaju gyrus dentatus et
parahippocampalis), dok sa konveksne strane polazi fimbria hippocampi (početak fornixa). Na prednjem proširenom
kraju su 2-3 digitationes hippocampi (pes hippocampi).
2. Gyrus dentatus : na gornjem delu gyrus parahippocampalis, ima troslojnu građu (stratum moleculare, granulare
et multiforme)

3. Complex subicularis : sastoji se iz subiculum, presubiculum et parasubiculum. Piramidalni neuroni subikularne

kore su izvor supkortikalnih projekcija formatio hippocampi (za ncc. septales, ncc. mammilares, nc. accumbens,
nc. striatum et nc. ventralis thalami)

4. Cortex s. area entorhinalis : povezana sa gyrus dentatus preko fasciculus perforans. Njeni primitivniji delovi
dobijaju projekcije iz bulbus olfactorius
Veze formatio hippocampi :
36 | S t r a n a
 - Unut. lanac (krug) neurona : ulaz predstavlja gyrus dentatus, koji dobija projekcije iz cortex entorhinalis
preko fasciculus perforans (impulsi su usmereni u jednom pravcu), zatim ide hippocampus, complex
subicularis i cortex entorhinalis, u kome se krug završava
- Spolj. veze : dobija kortikalne projekcije iz svih asocijacionih delova kore i šalje ih preko fornixa u corpora
mammillaria

FORNIX
Fornix je najvažniji snop E vlakana (skup projekcionih, asocijacionih i komisuralnih vlakana). Nastaje od aksona
piramidalnih ć-ja subikularne kore i hippocampusa. Na početku daju fimbria hippocampi, koja idući pozadi zadebljava i
daje crus fornicis, one prave luk ispod spleniuma (corpus callosum), zatim se spajaju ispod corpusa callosum u
corpus fornicis (pojedina vlakna odlaze na suprotnu stranu i grade commissuru fornicis), koji se napred pruža do
prednjeg dela thalamusa, gde se deli u 2 snopa collumnae fornicis.
Collumna fornicis se savija naniže, oko prednjeg pola thalamusa, taj deo se slobodno pruža do prednje ivice
commisurae anterior i ponire u hypothalamus, gde se završava sa corpus mammillare (tu je stub skriven).
Ostala vlakna (fornix longus) odlaze zadnjom stranom corpus callosum i daju striae transversae u indusium griseum.
Vlakna commisurae anterior dele fornix na 2 dela :
1. Prekomisuralni deo, ima :
- Septalnu komponentu : ima dvosmerna hipokampo-septalna vlakna
- Preoptičku komponentu : ima vlakna koja se završavaju u preoptičkim jedrima hypothalamusa

2. Postkomisuralni deo, ima :

- Mamilarnu komponentu : vlakna idu u corpus mammillare
- Amigdaloidnu komponentu : vlakna preko stria terminalis čine vezu sa corpus amygdaloideum, a preko
stria thalamica sa nc. habenularis
- Hipotalamičnu komponentu : vlakna se završavaju u ncc. hypothalami
- Retromamilarnu komponentu : vlakna idu iza copus mammillare do ncc. tegmenti (mesencephalon)

2 - SUBKORTIKALNA LIMBIČKA JEDRA

Tu spadaju corpus amygdaloideum, ncc. regio septalis, substantia griseae telencephalon basalisa, ncc. anteriores
thalami, ncc. hypothalami, ncc. habenulares i neka ncc. mesencephali.

REGIO SEPTALIS
1. Area septalis : obuhvata koru gyrus paraterminalis i area subcallosa, koja se nalaze ispred commisura anterior et
laminae terminalis, objedinjuju unut. i spolj. pojas unutrašnje limbičke oblasti

2. Ncc. septales : u bazi septum pelucidum i ispred commisurae anterior

- Nc. septalis dorsalis, lateralis, medialis
- Nc. septofimbrialis
- Nc. triangularis
- Nc. accumbens – centar u kome se vrši integracija i koordinacija ekstrapiramidalnog i limbičkog sistema.

3. Veze regio septalis : preko striae terminalis je povezan sa ncc. thalami, ncc. habenulares et corpus
amygdaloideum, a preko fasciculus medialis telencephali je povezan sa hypothalamusom et truncus encephali

4. Septum pellucidum : trouglasta, dvolisna opna, koja odvaja šupljine ventriculus lateralis dexter et sinister.
Laminae septi pellucidi zatvaraju cavum septi pellucidi bez komunikacije sa ostalim prostorima.
- Gornja ivica : srasla sa donjom stranom corpus callosuma
- Donja ivica : srasla sa gornjom stranom fornixa

37 | S t r a n a
BAZALNI TELENCEPHALON
Obuhvata grupe neurona (učestvuju u procesu spavanja, učenja, pažnje, motivacije, emocija, agresije) u medijalnom delu
baze mozga, koje idu od tuberculum olfactorium do hypothalamusa. Ovo područje sadrži jedara koja se ne mogu lako
izdvojiti. Izuzeci su :
1. Nc. striae diagonalis – granično sa ncc. regio septalis (nekad se ubraja u njih).
2. Substantia innominata i nc. basalis – povezani holinergičkim projekcijama sa cortex cerebralis.
3. Nc. basalis – pretpostavlja se da je jedini izvor holinergičke i-je celokupne cortex cerbralis.
Područje je u vezi sa formatio reticularis, hypothalamusom, limbičkom korom i neocortexom, a E projekcije idu u
cortex, palidum et substantiu nigru.

3 - VEZE LIMBIČKE KORE

Ostvaruju se preko lanaca neurona povezanih u neuronske krugove, njihova karakteristika je da su na svakoj sinapsi široko
otvoreni prema drugim moždanim strukturama. Najznačajnije veze integrišu aktivnost raznih delova limbičkog sistema.
1. Papezov krug (medijalni limbički krug) : lanac neurona koji povezuje delove limbičkog sistema
- Ncc. mammillares su pomoću fasciculus mammilothalamicus povezani sa ncc. anteriores thalami
- Ncc. anteriores thalami su u vezi sa korom gyrus cinguli, odakle polaze vlakna koja obrazuju cingulum, koji
dalje ostvaruje vezu sa area entorhinalis
- Area entorhinalis je preko fasciculus perforans povezana sa formatio hippocampi
- Fornix služi za ponovno ostvarivanje veze sa ncc. mammilares (corpus hypothalami)

2. Bazolateralni limbički krug : povezuje bazolateralnu oblast limbičke kore u jednu celinu
- Nc. dorsomedialis thalami je povezano sa orbitofrontalnom korom
- Orbitofrontalna kora je preko fasciculus uncinatusa povezana sa delovima prednje slepoočne kore
- Corpus amygdaloideum služi za ponovno ostvarivanje veze sa nc. dorsomedialis thalami

3. Veze limbičke kore sa neocortexom : ostvaruju se preko asocijacionih puteva između entorinalne kore i temenih i
slepoočnih delova kore

MOTORNI SISTEM
CENTRALNI DEO MOTORNOG SISTEMA

KORTIKALNI MOTORNI PUTEVI

TR. PYRAMIDALIS

Složeni sistem motornih neurona koji regulišu voljne pokrete suprotne ⅟2 tela. Glavu i vrat i-še tr. corticonuclearis, a trup
i udove i-še tr. corticospinalis.
1. Tr. corticospinalis s. fibrae corticospinales : ulazi u sastav gornjeg/centralnog motornog neurona nn. spinales.
Polaze iz kortikalnog motornog (primarnog (60-80%), sekundarnog i suplementnog motornog polja) i kortikalnog
senzitivnog centra, gde pristižu utisci dubokog (kinestetičkog) senzibiliteta neophodni za precizno izvođenje motornih
pokreta.
Silaze iz cortex cerebralis kroz frontalni deo coronae radiatae, konvergiraju naniže i prolaze kroz crus posterius
capsulae internae. Zatim silaze kroz crus cerebri, bazalni deo ponsa, između ncc. pontini, gde daju veliki broj
kolateralnih veza za ova jedra. Ova vlakna se uz pomoć fibrae pontis transversae razbijena u fibrae pontis
longitudinales. Izlazeći iz ponsa se ponovo sakupljaju u 1 snop, koji silazi prednjim delom medullae oblongatae
izazivajući pyramis.
- fibrae medijalnog dela piramide idu za Oštećenje dovodi do slabosti mišića suprotne ⅟2 tela (hemipareza).
segmenta cervicalia 1-8 medullae spinalis Najčešće nastaje kod povrede oba puta u vratnom nivou, to dovodi
do slabosti sva 4 ekstremiteta (kvadripareza).

38 | S t r a n a
 - fibrae lateralnog dela piramide idu za segmenta lumbalia et sacralia 1-5
Jedan deo vlakana se ukršta na granici medullae oblongatae et spinalis gradeći decussatio pyramidum, gde prelaze na
suprotnu stranu, nastavljajući kroz tr. corticospinalis lateralis i završavaju se u cornu anterior medullae spinalis.
Drugi deo vlakana se ne ukršta, već silazi niz tr. corticospinalis anterior iste strane, ali neposredno pre završetka prelazi
na suprotnu stranu kroz commissuru albu anterior i završava se u cornu anterius medullae spinalis.
2. Tr. corticonuclearis s. fibrae corticonucleares : ulazi u sastav gornjeg/centralnog motornog neurona nn. craniales
Polaze iz kore donje ⅟3 kortikalnog motornog (gyrus precentralis, gyrus frontalis medialis et inferior) i kortikalnog
senzitivnog centra. Silaze u obliku levka kroz frontalni deo coronae radiatae i izlaze iz hemisfere kroz genu capsulae
internae, ispred tr. corticospinalis.

Po izlasku kroz crus cerebri silaze do ponsa i pyramisa medullae oblongatae. Silazeći niz truncus encephali, počinju
sukcesivno da se odvajaju i završavaju u motornim ncc. nn. cranialium.
Većina ncc. nn. cranialium dobija vlakna iz oba tr. corticonuclearis (bilateralna supranuklearna i-ja). Takva su ncc. n.
III, IV, V, VI, VII (gornji deo), IX, X i XI.
Dok unilateralnu i-ju i to samo suprotne strane, imaju donja polovina motornog nc. n. VII et XII. Muskulatura i-na ovim
ncc. se obično NE može jednostrano kontrahovati.
3. Tr. corticorubralis s. fibrae corticorubrales : polazi iz kore lobus frontalis et parietalis i završava se u nc. ruber
iste strane.
Čini deo neuronskog lanca, koji primarno utiče Zbog ovog odnosa kod lezije tr. corticospinalis sistem cortico-
na mišiće flexore trupa i ekstremiteta suprotne rubro-spinalis delimično može da ga zameni.
strane (zbog ukrštanja tr. rubrospinalis)
4. Tr. corticoreticularis s. fibrae corticoreticulares : polazi iz premotorne kore i prekida se u ncc. reticulares (pons
et medulla oblongata), odakle se nastavlja putem tr. reticulospinalis.

TR. CORTICOPONTINUS
Indirektni motorni putevi koji prenose motorne impulse iz svih delova cortex cerebralis do ncc. pontis. Deo su
neuronskog lanca koji povezuje cortex
cerebralis sa cerebellumom i medullom
Jednostrana lezija tr. corticonuclearis dovodi do blage pareze, dis-
spinalis. Ima ulogu u kontroli motornih
kretne slabosti jezika i pokreta vilice na strani suprotno od lezije i do
pokreta (moguće je da omogućuje preciznost)
izraženog ispada f-je donjeg dela suprotnog motornog nc. n. VII et
Tr. corticopontinus : najveći deo potiče iz XII. Poremećaj se manifestuje parezom mišića donje ⅟2 lica suprotne
kortikalnih motornih centara, ali u njegov strane (centralna paraliza n. VII) i parezom suprotne ⅟2 jezika.
sastav ulaze i vlakna iz nemotornih polja
lobus frontalis, parietalis, temporalis et
occipitalis (put im je različit, zavisi od mesta nastanka i u zavisnosti od toga nose naziv).
1. Tr. frontopontinus – napušta hemisferu kroz crus anterius capsulae internae
2. Tr. parietopontinus – napušta hemisferu kroz pars thalamolentiformis (caps. int.)
3. Tr. occipitopontinus – napušta hemisferu kroz pars retrolentiformis (caps. int.)
4. Tr. temporopontinus – napušta hemisferu kroz pars sublentiformis (caps. int.)
U mesencephalonu ulaze u sastav crus cerebri (unutra – tr. frontopontinus; spolja – tr. parieto-, occipito- et
temporopontinus). Zatim prelaze u pons, gde se završavaju u ncc. pontis, odakle polazi lanac umetnutih neurona.
- Tr. pontocerebellaris : polazi od ncc. pontis, kao fibrae pontis transverae (na suprotnu stranu), zatim ide
preko pedunculus cerebellaris medius i završava se u kori neocerebelluma.
- Tr. corticonuclearis cerebelli : polazi od kore neocerebelluma, a završava se u ncc. cerebellares
- Tr. cerebellorubralis : polazi od ncc. cerebellares, a završava se u nc. ruber
- Tr. rubrospinalis : polazi od nc. ruber, a završava se u cornu anterius medullae spinalis
Na ovaj način se ostvaruje indirektna veza između cortex cerebralis i cornu anterius medullae spinalis.

39 | S t r a n a
EKSTRAPIRAMIDALNI SISTEM
Obuhvata delove mozga uključene u regulaciju motorne aktivnosti, kao i veze između njih. Podela na ekstrapiramidalni i
piramidalni sistem je veštačka i po mnogo čemu neprecizna. ,,Ekstrapiramidalni sistem” se kao termin koristi u kliničkoj
neurologiji.
Tokom pokreta dolazi do promene statike tela, zbog čega se istovremeno stimulišu odg. mišićne grupe da bi se održala
ravnoteža i uspravni stav tela (mišićne aktivnosti se svode samo na povećanje/smanjenje mišićnog tonusa), nisu pod
voljnom kontrolom i ne izvode se svesno. Uglavnom ih prate nesvesni pokreti (kretanje ruku pri hodu). Njih kontroliše
ekstrapiramidaln sistem, koji deluje samostalno daje uslove za voljne pokrete.
U sastav ovog sistema ulaze corpus striatum, nc. subthalamicus, nc. ruber, substantia nigra i njihove veze. Ova jedra
su povezana sa centrima koji imaju značaja u odvijanju motornih f-ja kao što su cerebellum, thalamus, formatio
reticularis, ncc. vestibulares i određeni delovi kore.
Veze sa korom su obavezan sastavni deo neuronskih krugova u početku formiranja motorne radnje/navike, odakle kasnije
obavljanje radnje silazi ,,ispod kore”, u ekstrapiramidalni sistem (obavljanje radnje bez kontrole svesti).

EKSTRAPIRAMIDALNI PUTEVI
Oni su supkortikalni motorni putevi.
1. Tr. tegmentalis centralis : najveći ekstrapiramidalni snop vlakana koji povezuje supkortikalne ekstrapiramidalne
centre. Počinje iz različitih ekstrapiramidalnih centara, pomoću 3 snopa :

- Tr. pallidoolivaris : silazi u sastav ansae lenticularis i prolazi kroz nc. ruber, odlazi u mesencephalon gde je
spolja od fasciculus longitudinalis medialis i pozadi od nc. ruber

- Tr. rubroolivaris : nastaje od neurona parvocelularnog dela nc. ruber

- Tr. reticuloolivaris : polaze od ncc. reticulares truncus encephali, gde se spajaju sa prethodnim putevima i
odlaze do nc. olivaris inferior
Samo mali deo prolazi kroz nc. olivaris inferior i završava u cornu anterius medullae spinalis – pars cervicalis.
Održava mišićni tonus, reguliše položaj tela i izvođenje svesnih pokreta.
2. Tr. reticulospinalis : predstavlja eferentni put formatio reticularis, koji se povezuje sa medullom spinalis
- Tr. bulboreticulospinalis : nastaje od vlakana medullae oblongatae i pruža se naniže kroz funiculus lateralis
suprotne strane, zatim se završava na interneuronima cornu anterius medullae spinalis
- Tr. pontoreticulospinalis : nastaje od vlakana ponsa i pruža se naniže kroz funiculus anterior iste strane, zatim
se završava na interneuronima cornu anterius medullae spinalis
Neka vlakna se nadovezuju na tr. corticoreticularis, gradeći kortiko-retikulo-spinalni sistem.
3. Tr. rubrospinalis : nastaje od eferentnih vlakana nc. ruber, koja se ukrštaju na početku (decussatio tegmentalis
anterior), a onda silaze kroz intermedijarni deo formatio reticularis (pons et medulla oblongata) i dospevaju u
funiculus lateralis (medulla spinalis) i završavaju se u cornu anterius. Ovaj put predstavlja nastavak tr.
corticorubralis i zajedno sa njim gradi kortiko-rubro-spinalni sistem.
4. Tr. tectospinalis : polazi od colliculus superior et inferior (mesencephalon), pruža se naniže, prolazeći kroz
funiculus anterior i završava se u interneuronima cornu anterius (medulla spinalis – segmenta cervicalia) .
Vlakna ovog puta predstavljaju refleksni neuron optičkog i akustičkog puta, preko koga se zatvaraju refleksni lukovi za
refleksno pokretanje glave i vrata i za midrijazu.
5. Tr. vestibulospinalis : povezuje ncc. vestibulares sa svim segmentima medullae spinalis
- Tr. vestibulospinalis medialis : polazi sa nc. vestibularis medialis, zatim silazi naniže (zajedno sa vlaknima
fasciculus longitudinalis medialis), prolazeći kroz funiculus anterior (medulla spinalis – segmenta
cervicalia)
- Tr. vestibulospinalis lateralis : polazi sa nc. vestibularis lateralis, zatim silazi naniže, prolazeći kroz funiculus
anterior (medulla spinalis – segmenta lumbosacralia)
Utiče na održavanje ravnoteže pri pokretima glave, vrata i gornjih ekstremiteta

40 | S t r a n a
NEURONSKI KRUGOVI EKSTRAPIRAMIDALNOG SISTEMA
1. Prvi krug : polazi iz motorne kore i ide do striatuma i paliduma, preko ansae lenticularis do nc. ventralis
anterior (thalamus) i preko radiatio centralis thalami se vraća u koru
2. Drugi krug : polazi iz motorne kore i ide do nc. ruber i substantia nigra, zatim idu do nc. ventralis anterior
(thalamus) i preko radiatio centralis thalami se vraća u koru
3. Treći krug : počinje iz koordinacione zone motorne kore, silazi preko tr. frontopontinus do ponsa, odatle je
povezan sistemom umetnutih neurona sa cerebellumom i thalamusom (tr. pontocerebellaris, tr. corticonuclearis
cerebelli, tr. cerebellothalamicus), od thalamusa preko radiatio centralis thalami se vraća u koru

PERIFERNI DEO MOTORNOG SISTEMA

DODATI KASNIJE!!!

SENZITIVNI SISTEM
RECEPTORI

THALAMUS

SENZITIVNI PUTEVI

PUTEVI SVESNOG SENZIBILTETA

Lanci neurona koji prenose senzitivne otiske od receptora do kortikalnog somatosenzitivnog centra, pri čemu je čovek
svestan doživljenog.

1 – TR. SPINOTHALAMICUS
Skup centralnih neurona za prenos svesnog, površnog
senzibiliteta, grubog dodira, pritiska, bola i toplote. Kod intenzivnih bolnih stanja (npr. terminalne faze malignih bo-
lesti) vrši se hordotomija – presecanje tr. spinothalamicusa.
1. Periferni neuroni : polaze sa receptora (u koži
trupa i udova), koji dendritima prenose informacije
do tela perifernih neurona, koja su smeštena u spinalnim ganglionima (pridodatim radicis posteriores nn. spinales).
Od tela zatim polaze aksoni (periferni živci) koji se završavaju u cornu posterius et substantiu gelatinosu medullae
spinalis.

2. Centralni neuroni : u cornu posterius medullae spinalis, a njihovi aksoni čine fibrae spinothalamicae, koje
prelaze na suprotnu stranu kroz commissuru albu anterior i grade 2 snopa :
- tr. spinothalamicus anterior : ide kroz funiculus anterior medullae spinalis, prenosi utiske grubog dodira i
pritiska
- tr. spinothalamicus lateralis : ide kroz funiculus lateralis medullae spinalis, prenosi utiske bola i temperature
Ova 2 snopa se spajaju u medulli oblongati i grade lemniscus spinalis, a pre spajanja se odvajaju kolaterale za formatio
reticularis. Ove kolaterale zajedno grade tr. spinoreticularis. Pošto je formatio reticularis deo ARAS-a, impulsi bola
koji dolaze njime povećavaju budnost.
U pons et mesencephalon tr. spinothalamicus ide kroz spolj. deo tegmentuma i u mesencephalonu ulazi u sastav
,,senzitivnog ugla tegmentuma”. Zatim se završava u nc. ventralis posterolateralis et nc. posterior (thalamus)
3. Kortikalni neuroni : polaze iz nc. ventralis posterolateralis thalami (tu leže tela neurona), aksoni ulaze u sastav
radiatio thalamica centralis, koje prolaze kroz crus posterius capsulae internae i završavaju se u
somatosenzitivnim poljima cortex cerebralis.

41 | S t r a n a
2 – FUNICULUS POSTERIOR ET LEMNISCUS MEDIALIS
Skup perifernih i centralnih neurona za prenos
osećaja dubokog (receptori u tkivu, kostima, Lezije puteva dubokog svesnog senzibiliteta oštećuju/uništavaju tak-
zglobovima i mišićima) i nekih oblika površnog tilnu diskriminaciju (vibraciju) i osećaj pokreta (najizraženije u distal-
senzibiliteta (receptori na koži, prenose samo fini nim delovima ekstremiteta, u prstima šaka i stopala).
dodir i vibracije).
1. Periferni neuroni : polaze sa receptorima (u koži, mišićima, kostima i zglobovima), koji grade sinapse sa dentritima,
oni prenose infromacije do tela perifernih neurona, smeštena u spinalnim ganglionima radicis posterior nn. spinales,
odakle polaze aksoni, koji kroz sulcus posterolateralis ulaze u odgovarajući segment medullae spinalis. Neki aksoni
nakon ulaska, 1-2 segmenta ispod ulaska grade fasciculus interfascicularis. Ushodni aksoni (dugi) grade 2 snopa:
- Fasciculus gracilis – unutra, uz središnju liniju, ima fibrae donje ⅟2 tela (završava se u nc. gracilis)
- Fasciculus cuneatus – spolja, nastaje u srednjem torakalnom nivou, ima fibrae gornje ⅟2 tela (završava se u nc.
cuneatus)
Neke fibrae se završavaju u nc. cuneatus accessorius, odakle preko tr. cuneocerebellaris odlaze do cerebelluma
2. Centralni neuroni : polaze iz nc. gracilis i nc. cuneatus kao fibrae arcuatae internae posteriores, koje se ukrštaju
u decussatio lemnisci medialis i nastavljaju kao lemniscus medialis, koji zatim ide kroz srednji deo tegmentuma
medullae oblongatae, gde mu se pridružuje lemniscus trigeminalis. Ide još naviše, kroz spolj. deo tegmentuma
ponsa et mesencephalona, gde ulazi u sastav ,,senzitivnog ugla tegmentuma” i gradi njegov horizontalni krak.
Nakon toga odlazi u diencephalon, gde se završava u nc. ventralis posterolateralis et nc. posterior (thalamus).

3. Kortikalni neuroni : polaze iz nc. ventralis posterolateralis thalami i ulaze u sastav radiatio thalami centralis,
zatim idu kroz crus posterius capsulae internae i završavaju u kortikalnom somatosenzitivnom centru u gyrus
postcentralis

3 – LEMNISCUS TRIGEMINALIS
Skup (put) centralnih neurona za prenos svesnog (površnog i dubokog) senzibiliteta glave i vrata.
1. Periferni neuroni : polaze sa receptora u koži (površni senzibilitet), zglobovima i mišićima glave i vrata (duboki
senzibilitet), senzitivni impulsi se sa receptora prenose preko senzitivnih vlakana n. V, VII, IX et X. Dendriti
uspostavljaju sinapse sa receptorima i prenose informacije u senzitivne ganglione (ganglion trigeminale (V),
ganglion geniculatum (VII) i ganglionima n. IX et X), gde su tela perifernih neurona. Aksoni se završavaju u
senzitivnim jedrima ovih nerava (nc. principalis n. trigemini, nc. spinalis n. trigemini, nc. mesencephalicus n.
trigemini i ncc. tr. solitarii).

2. Centralni neuroni, formiraju 2 snopa :

- Tr. trigeminothalamicus ventralis : polazi iz nc. spinalis n.
trigemini i ncc. tr. solitarii, zatim prelazi na suprotnu stranu i
pridružuje se lemniscus medialisu, završavajući se u nc.
ventralis posteromedialis thalami.
- Tr. trigeminothalamicus dorsalis : polazi iz nc. principalis
n. trigemini, penje se neukršteno i završava se u nc. ventralis
posteromedialis thalami
Trigeminalni refleksi : iz nc. spinalis n. tri-
gemini polaze fibrae preko kojih se zatvaraju
brojni refleksi, npr. kornealni refleks, refleks za
žvakanje, refleks suzenje, povraćanje, lučenje
salive, refleks masetera...

3. Kortikalni neuroni : isti put i pravac i završavaju se na isti način kao i kortikalni neuroni lemniscus medialisa

PUTEVI NESVESNOG – REFLEKSNOG SENZIBILITETA

To su polisinaptički lanci u koje je uključen i cerebellum, zato spadaju u indirektne senzitivne puteve.

1 – TR. SPINOCEREBELLARIS
Centralni neuroni indirektnih senzitivnih puteva, prenose utiske nesvesnog, dubokog, refleksnog senzibiliteta iz donje ½
tela. Impulsi se prenose brzo (u trenutku dešavanja) i obaveštavaju cerebellum o promenama u mišićima.

42 | S t r a n a
1. Periferni neuroni : polaze iz receptora u dubokim tkivima (u kostima, zglobovima i mišićima), odakle odlaze
dendritima do spinalnih gangliona (tu su tela neurona) radicis posteriores nn. spinales, od kojih polaze aksoni, koji
se završavaju u cornu posterius medullae spinalis

2. Centralni neuroni – formiraju 2 snopa :

- Tr. spinocerebellaris anterior (Goversov) : polazi iz cornu posterius medullae spinalis – pars lumbalis,
većina fibrae se dvostruko ukrštaju odmah po nastanku, prenose impulse koji omogućavaju koordinisane pokrete
mišića iste strane tela.
• u medulli spinalis – prolazi kroz prednji deo funiculus lateralis, ispred tr. spinocerebellaris posterior
• u medulli oblongati – u lateralnom delu
• u ponsu – savija se oko truncus n. trigemini i kroz pedunculus cerebellaris superius ulazi u cerebellum
• u cerebellumu – završava se u kori prednjeg dela vermisa suprotne strane

- Tr. spinocerebellaris posterior (Flešigov) : polazi iz nc. dorsalis (Klarkov) medullae spinalis, prenosi
specifične impulse za finu koordinaciju mišića, održavanje stava tela i pokreta individualnih ekstremiteta iste strane
• u medulli spinalis – prolazi kroz zadnji deo funiculus lateralis, iza tr. spinocerebellaris anterior
• u medulli oblongati – u lateralnom delu i kroz pedunculus cerebellaris inferius ulazi u cerebellum
• u cerebellumu – završava se u kori lobus anterior cerebelli

3. Umetnuti neuroni : nalaze se između kore cerebelluma i thalamusa, dopunjavaju centralni neuron za nesvesni,
duboki senzibilitet i omogućavaju prenošenje impulsa do kortikalnog neurona, koji polazi iz thalamusa.
- Tr. corticonuclearis cerebelli povezuje koru cerebelluma sa nc. dentatus
- Tr. cerebellorubralis : povezuje nc. dentatus sa nc. ruber
- Tr. rubrothalamicus : povezuje nc. ruber sa thalamusom (nc. ventralis posterolateralis)

4. Kortikalni neuroni : aksonima od nc. ventralis posterolateralis, preko radiatio thalami centralis, kroz crus
posterius capsulae internae, do somatosenzitivne kore (u lobus parietalis)

2 – TR. CUNEOCEREBELLARIS
Centralni neuron za duboki, refleksni senzibilitet gornjeg dela tela, prenosi impulse iz proprioreceptora gornjih
ekstremiteta, glave i vrata. Polazi iz nc. cuneatus accessorius, zajedno sa tr. spinocerebellaris posterior odlazi u
cerebellum kroz pedunculus cerebellaris inferius iste strane. Predstavlja gornji krak (funkcionalnu dopunu) tr.
spinocerebellaris posteriora.

MENINGES
Omotači CNS-a, postoje 3 (pia, arachnoidea et dura mater). Pia et arachnoidea mater predstavljaju leptomeninx, a
oba lista durae mater predstavljaju pachymeninx. Između moždanica su međumoždanični prostori :
- Spatium epidurale : između dva lista durae mater
- Spatium subdurale : između durae mater et arachnoideae mater
- Spatium subarachnoideum : između arachnoideae mater et piae mater (ispunjen sa liquor cerebrospinalis)

1 - PIA MATER
Unutrašnja meka, sudovna moždanica, naleže direktno na mozak i kičmenu moždinu.

PIA MATER CRANIALIS

Tanka fibrozna opna koja oblaže površinu delova CNS-a u lobanjskoj duplji i uvlači se u najdublje pukotine mozga,
stvarajući duplikature, koje učestvuju u izgradnji tela choroidea (ventriculi III, IV). Krvni sudovi koji prolaze kroz ove
duplikature čine plexus choroideus (ventriculi III, IV). Pijalna duplikatura i plexus chorideus ventriculi lateralis se
uvlače u centralni deo i cornu inferius ventriuculus lateralis, preko njenog medijalnog zida. Duž krvnih sudova koji
ulaze ili izlaze iz moždane mase pruža nastavke koji sa zidom krvnog suda ograničavaju perivaskularni prostor.
43 | S t r a n a
 I-ja : simpatička vlakna.

PIA MATER SPINALIS

Produžetak pia mater cranialis, koji ide od foramen magnum do vertebrae lumabalis II. Ispod se nastavlja filum
terminale (pars pialis), koji ima laminu externu et internu.
Od bočnih strana se odvajaju frontalni produžeci – ligg. denticulata (imaju 18-24 zubaca sa obe strane), koji vezuju
medullu spinalis za duru mater spinalis.
Pia mater spinalis oblažući medullu spinalis u pars cervicalis gradi duplikaturu – septum cervicale intermedium,
koja razdvaja fasciculus gracilis i fasciculus cuneatus.

2 - ARACHNOIDEA MATER
Srednja paučinasta moždanica, koja oblaže duboku stranu durae mater. Prelazi preko konveksnih delova CNS ne uvlačeći
se u njegove žlebove i pukotine.

ARACHNOIDEA MATER CRANIALIS

Tanka i nežna elastična opna (ne sadrži krvne sudove i nervna vlakna), izgrađena od međusobno isprepletanih kolagenih i
elastičnih vlakana, koja prolaze kroz spatium subarachnoideum i završavaju se na pia mater cranialis.
U predelu sinus sagittalis superior se sa njene površne strane odvajaju Pačionijeve granulationes arachnoideae, koje
štrče u šupljinu sinusa (potiskujući i istanjujući njihove duralne zidove), a preko njih se vrši resorpcija liquor
cerebrospinalis iz spatium subarachnoideum u intrakranijalni venski krvotok.

ARACHNOIDEA MATER SPINALIS

Produžetak arachnoideae mater cranialis, ide od foramen magnum do vertebrae sacralis II.

SPATIUM SUBARACHNOIDEUM S. LEPTOMENINGEUM

Prostor između piae et arachnoideae mater, ispunjen sa liquor cerebrospinalis. Nema istu širinu, uzan – predeo
moždanih vijuga, širi – u predelu moždanih pukotina i žlebova jer arachnoidea mater u vidu mosta ide sa jedne na drugu
vijugu, najširi – u predelu gde je moždano tkivo manje/više udaljeno od zidova lobanjske duplje i canalis vertebralisa.
Proširenja su označena kao cisternae subarachnoideae (razlikuju se po lokalizaciji, veličini i sadržaju).
1. Cisterna cerebellomedullaris posterior s. magna :
neprana, prostrana. Nalazi se između donje strane Subokcipitalna punkcija : uzimanje liquor cerebrospinalis iz
cerebelluma (gore), zadnje strane medullae cisternae magnae u dijagnostičke svrhe i kod ubrizgavanja kon-
oblongatae (napred) i prednje strane squamae trasta. Iglom se ubada između os occipitale et atlasa, pri čemu se
occipitalis (pozadi). Komunicira sa ventriculus IV probija membrana atlantooccipitalis posterior i dura mater.
putem aperturae medianae ventriculi IV.

2. Cisterna pontocerebellaris : parna, ispunjava angulus pontocerebellaris. Nalazi se između bočne strane ponsa,
prednje ivice cerebelluma i zadnje strane os temporale – pars petrosa. Kroz ovaj prostor prolaze krvni sudovi i živci
grupisani u 3 sudovno-živčane peteljke :
- Gornja : n. V et VI, a. cerebelli inferior anterior, v. pontomesencephalica
- Srednja : n. VII et VIII, a. labyrinthi
- Donja : n. IX, X et XI

3. Cisterna interpeduncularis : nalazi se na prednjoj strani mesencephalona i donjoj strani hypothalamusa. U njoj je
završni deo a. et v. basilaris, početni deo a. cerebri posterior, a. cerebelli superior i n. III

4. Cisterna fossae lateralis cerebri : parna, nalazi se u fossa lateralis cerebri (između lobus frontalis, parietalis et
temporalis). U njoj je a. cerebri media, obe v. cerebri mediae, počeci perforantnih i površnih kortikalnih arterija.

44 | S t r a n a
5. Cisterna chiasmatica : na prednjoj strani mozga u prostoru oko chiasmae opticum, iznad se nastavlja cisternom
laminae terminalis. U njoj je (osim chiasmae opticum), n. opticus, deo a. ophtalmicae i a. carotis internae.

6. Cisterna v. magnae cerebri : napred je ograničena zadnjom stranom mesencephalona i pruža se između donje strane
corpus callosum i gornje strane vermis cerebelli. U njoj su v. magna cerebri, v. interna cerebri, v. basilaris, v.
occipitalis i delovi vv. cerebri posteriores

7. Cisterna pericallosa : nalazi se oko corpus callosum i sadrži a. et vv. pericallosa(e)

8. Cisterna lumbalis : nalazi se u canalis

vertebralisu, ispod conus medullaris (medulla Pogodno mesto za lumbalnu punkciju. Najčešće između processi
spinalis), između LII et SII. Sadrži veliku količinu spinosi LIII-IV/LIV-V, po probijanju ligg. flava i durae mater.
liquor cerebrospinalis i korenove nn. spinales, Vrši se u dijagnostičke svrhe ili prilikom ubrizgavanja anestezije.
koji obrazuje caudu equinu.

LIQUOR CEREBROSPINALIS
Bistra, bezbojna tečnost specifične težine 1006-1009, koja ispunjava ventriculi cerebri, canalis centralis medullae
spinalis i spatium subarachnoideum. Laboratorijskim pregledom se dobijaju važni podaci za dijagnostiku raznih
oboljenja. Neprekidno se stvara u plexus choroideus (ventriculi cerebri) u količini od 0.5l u toku 24h.
Neprekidno cirkuliše : ventriculus lateralis – (foramen interventriculare) – ventriculus tertius – (aqueductus
mesencephali) – ventriculus quartus – (kroz otvor na njenom krovu) – spatium subarahnoideum
− Glavni evakuacioni put iz spatium subarachnoideum odvija se u venske sinuse durae mater uz pomoć
granulationes arachnoideae
− Pomoćni evakuacioni put se odvija preko
produžetaka moždanica oko krvnih sudova Svi poremećaji liquor cerebrospinalis imaju različit uzrok i do-
mozga, nn. craniales et spinales. Tu likvor vode do promene intrakranijalnog pritiska. Povećan pritisak
filtracijom prelazi u perivaskularne prostore koji preko likvora komprimuje n. opticus (II) poremećajem njegove
okružuju krvne sudove i periferne živce, na taj venske cirkulacije. Venska staza dovodi do oedema papillae n.
način se održava intrakranijalni pritisak, koji optici – u klinici označena kao statis papillae (zastoj papile).
normalno iznosi 70-200 mm vodenog stuba u
ležećem, a 300-400 mm u sedećem položaju.
F-ja : zaštita CNS-a od potresa i udara (odvaja ga od zidova lobanjske šupljine i kičmenog kanala), metabolizam i nutritvna

MOŽDANE BARIJERE
Mozak je jedan od metabolički najaktivnijih organa što se ogleda u velikom protoku krvi. Pri potpunom prekidu cirkulacije,
gubitak svesti nastaje za manje od 10 sec, odnosno kada se iskoriste sve raspoložive količine O2.
Normalno funkcionisanje ć-ja CNS-a zahteva i stalnost jonskog sastava međućelisjkog prostora koji ih okružuje. Stalnost
obezbeđuju moždane barijere:
1. Krvno-likvorska : nalazi se između krvnih sudova i plexus choroideus (ventriculi cerebri), a sačinjena je od
endotela krvnih sudova, bazalne membrane i epitela plexus choroideusa

2. Likvorsko-moždana : odvaja likvor od moždanog tkiva, sačinjena je od ependime ventriculi cerebri, bazalne
membrane i subependimalne glijalne membrane

3. Krvno-moždana (hematoencefalna) : to je funkcionalni pojam koji označava selektivnu propustljivost moždanih

kapilara i sprečava slobodan prolaz materija iz krvi u mozak. Obezbeđuje homeostatski sastav međućelijske tečnosti
mozga. Anatomsku osnovu čine kapilari mozga :

Mnogi lekovi koji imaju veće molekule ne prolaze

- Endotel (kontinuiran, bez fenestracija, endotelne ćelije
hematoencefalnu barijeru, zato je kod bolesti mozga
su međusobno povezane tesnim spojevima)
važno primeniti lekove koji kroz nju prolaze.
- Glijalna membrana (od oligodendorcita) pokriva spolj.
površinu
45 | S t r a n a
CIRKUMVENTRALNI ORGANI
Specijalno građene formacije u zidu ventrikularnog sistema, koje nemaju hematoencefalnu barijeru. Sastoje se od spletova
fenestrovanih kapilara, glijalnih ć-ja, neurona i nervnih vlakana, a prekrivene su pljosnatim ependimalnim ć-jama, koje
imaju treplje.
1. Organum vasculorum laminae terminalis : nalazi se u laminu terminalis, između chiasmae opticum i
commisura anterior. Dobija vlakna iz organum subfornicale, locus coerelusa i većine ncc. hypothalami, a
projektuje se u nc. preopticus medianus et ncc. supraopticales. Može sadržati angiotenzin II (kojeg snažno
vezuje), somatostatin i atrijalni natriuretski peptid, pri čemu je uključen u regulaciji balansa tečnosti.

2. Organum subfornicale : ispred stubova fornixa u nivou foramen interventriculare. Vezuje angiotenzin II, a vlakna
dobija iz area hypothalamica lateralis. Kontroliše unos tečnosti i sekreciju vazopresina

3. Neurohypophysis, eminentia mediana, gl. pinealis, organum subcommissurale et area postrema

3 - DURA MATER
Spoljašnja, tvrda moždanica je sedefasto bela, izgrađena od kolagenih vlakana, a unutra obložena endotelom.

DURA MATER CRANIALIS

Listovi su međusobno spojeni, sem u predelu meningealnih arterijskih sudova i venskih sinusa. Na pojedinim mestima
gradi duplikature koje dele lobanjsku duplju na manje odeljke i tako sprečava veća pomeranja.
- Spolj. list : srastao za zidove lobanjske šupljine, a dole za bazu lobanje, ima f-ju endokranijalne pokosnice
- Unut. list : gladak, sjajan i naleže na arachnoideu mater

1. Falx cerebri : duplikatura oblika srpa, u fissura longitudinalis cerebri, između hemispherium cerebri, pričvršćen :
- Napred : crista galli ossis ethmoidalis
- Pozadi : središnja linija gornje strane tentorium cerebelli, tu je sinus rectus
- Gore : ivice sulcus sinus sagittalis superioris i sadrži istoimeni venski sinus
- Dole : slobodan deo, iznad corpus callosum i sadrži sinus sagittalis inferior
Sprečava transverzalno pomeranje hemispherium cerebri.
2. Tentorium cerebelli : horizontalna duplikatura, koja pokriva fossu cranii posterior i odvaja cerebellum od lobus
occipitalis (telencephalon), pričvršćen :
- Napred (vrh) : slobodan deo, na njemu je incisura tentorii, koja sa dorsum sellae gradi hiatus tentorii (između
fossae cranii posterior et mediae), kroz koji prolazi cerebellum
- Pozadi : protuberantia occipitalis interna i sulcus sinus transversi
- Gore : po središnjoj liniji je falx cerebri i tu je sinus rectus
- Spolja : gornje ivice os temporale – pars petrosa, duž kojih se nalazi sinus petrosus superior

3. Falx cerebelli : mala, srpasta, sagitalno postavljena duplikatura, između hemispherium cerebelli, pričvršćen :
- Pozadi : crista occipitalis interna, duž čijeg pripoja je sinus occipitalis (može biti dvostruk)
- Gore : donja strana tentorium cerebelli
Sprečava bočna pomeranja hemisfera cerebelluma
4. Diaphragma sellae : horizontalno postavljena, prekriva fossu hypophysialis, na sredini je okrugli otvor kroz koji
prolazi peteljka hipofize

5. Cavum trigeminale : parna, polumesečasta šupljina, smeštena u svom udubljenju pri vrhu prednje strane os
temporale – pars petrosa. Sadrži Gaserov ganglion trigeminale (n. V).

V-JA I I-JA
1. Arterije :

46 | S t r a n a
 - fossa cranii anterior – a. cerebri anterior (a. ethmoidalis anterior)
- basis cranii i fossa cranii media – grane a. meningeae mediae (a. maxillaris)
- fossa cranii posterior – a. cerebri posterior (a. pharyngea ascendens), r. meningeus (a. vertabralis et
occipitalis)

2. Vene : sinus durae matris – confluens sinuum et sinus cavernosus – vv. jugulares internae, vv. emissariae,
plexus et rete venosi

3. Nervi :
- r. meningeus – n. ophtalmicus, maxillaris, mandibularis et n. vagus
- plexus caroticus internus et plexus meningeus medius

DURA MATER SPINALIS

Produžetak durae mater cranialis, od foramen magnum (os occipitale). Sastoji se iz 2 lista:
- Spolj. list : ima ulogu pokosnice canalis vertebralisa i završava na donjem kraju os coccygis
- Unut. list : dole završava kupasto u visini SII, ispod koga se nastavlja filum terminale – pars duralis do os
coccygis
Epiduralni prostor – između listova,
ispunjen masnim tkivom i plexus Epiduralni prostor je širok ispod S II i u njega se ubrizgavaju anestetička sredstva
venosi interni anterior et posterior, pri operaciji perineuma i genitalnih organa. Iglom preko hiatus sacralisa i veza
niz njega se spuštaju radicis nn. koje ga zatvaraju (lig. sacrococcygeum posterius superficiale et profundum).
spinales, koji probijaju unutrašnji list i
povlače produžetke durae mater

V-JA I I-JA
1. Arterije : rr. spinales – a. vertebralis, a. cervicalis ascendens, aa. intercostales posteriores, aa. lumbales
2. Nervi : rr. meningei – nn. spinales

VASKULARIZACIJA CNS-A

I – A. CAROTIS INTERNA
Unut. završna grana a. carotis communis, koja v-je najveći deo moždane hemisfere, sem lobus occipitalis et
temporalis.

PUT, PRAVAC I ODNOSI

1. Pars cervicalis : od bifurcatio carotis do aperturae externae canalis carotici (os temporale – pars petrosa).
Početni deo je širi (sinus caroticus) i nalazi se spolja od a. carotis externae, naviše arterija poprima normalnu širinu i
pruža se (zajedno sa v. jugularis interna et n. vagus) unutra od a. carotis externae. Za ovo vreme se nalazi u trigonum
caroticum, sve do basis mandibulae, gde ulazi u spatium retrostyloideum (zadnji deo spatium lateropharyngeum) i
tu stupa u odnos sa n. IX, X, XI. Završava se u nivou basis cranii, kod aperturae externae canalis carotici.
2. Pars petrosa : od aperturae externae canalis carotici, kroz canalis caroticus (okružen sa plexus venosus et
nervosus caroticus internus) do aperturae internae canalis carotici. Ovaj deo daje dve bočne grane (aa.
caroticotympanicae et a. canalis pterygoidei).

3. Pars lacerum : od aperturae internae canalis carotici, leži na fibrocatilago basilaris (zatvara foramen lacerum),
preko kojeg je u odnosu sa (Eustahijeva) tuba auditiva i n. petrosus major et profundus (koji je probijaju i spajaju
se u Vidijusov n. canalis pterygoidei, do nivoa lig. petrolinguale.
4. Pars cavernosa : od nivoa lig. petrolinguale, kroz središte sinus cavernosus (na bočnoj strani os sphenoidale),
zajedno sa n. abducens, do proksimalnog prstena durae mater. Ovaj deo daje bočne grane :
- R. basalis et marginalis tentorii

47 | S t r a n a
 - R. meningeus
- R. sinus cavernosi
- A. hypophysialis inferior
- Rr. ganglionares trigeminales
- Rr. nervorum

5. Pars clinoideus : od proksimalnog do distalnog prstena durae mater, koji je unutra od processus clinoideus
anterior i koji ukršta spolj. stranu n. opticus-a (chiasma opticum), predstavlja početak intraduralnog dela arterije.

6. Pars cerebralis (pars ophtalmicae + pars communicans) : od distalnog prstena durae mater, do bifurcatio
carotis interae, gde daje svoje dve završne grane (a. cerebri anterior et media).
Bočne grane a. carotis internae su :
- A. ophtalmica : nalazi se ispod n. opticus, prolazi kroz canalis opticus i ulazi u orbitu (v-je bulbus oculi i
pomoćne organe oka), gde daje :

• Bočne grane :
➢ A. centralis retinae
➢ A. lacrimalis
➢ A. ethmoidalis anterior et posterior
➢ A. supraorbitalis et supratrochlearis
➢ Aa. musculares
➢ Aa. ciliares posteriores longae et brevae
➢ Aa. conjuctivales anteriores
➢ Aa. palpebrales mediales
➢ R. meningeus recurrens

• Završna grana : a. dorsalis nasi – u visini radix nasi anastomozuje sa a. angularis (a. facialis)

- A. choroidea anterior : opisuju joj se 2 segmenta (subarahnoidalni i pleksusni), koji učestvuju u v-ji plexus
choroideus ventriculi III et lateralis.

- A. communicans posterior : anastomozuje sa a. cerebri posterior i tako učestvuje u izgradnji circulus

arteriosus cerebri (Willis). Preko nje se vrši sagitalno podvezivanje a. carotis internae et a. vertebralis, čija se
krv normalno NE meša.

- A. hypophysialis superior
Završne grane a. carotis internae su :
- A. cerebri anterior : slabija, v-je sve strane lobus frontalis, medijalnu stranu lobus parietalis, do sulcus
parietooccipitalis, prednji deo (⅘) corpus callosum, septum pellucidum, collumnae fornicis, prednji deo
putamena i caput nc. caudati. Pruža se unutra i napred, iznad n. opticus, zatim je u sulcus corporis callosi na
unut. strani hemisfere. Na početku u visini laminae terminalis ventriculi III anastomozuje sa istoimenom
arterijom suprotne strane, pomoću a. communicans anterior. Stablo ove arterije je podeljeno na :

• Pars precommunicans (segmentum A1) : od njega se odvajaju aa. centrales anteromediales, koje svojim
granama v-ju substantiu perforatu anterior, gornju stranu chiasmae opticum i deo hypothalamusa
• Pars postcommunicans (segmentum A2) : od njega se odvajaju a. striata medialis distalis, a.
frontobasilaris medialis, a. polaris frontalis, a. callosomarginalis (daje r. frontalis anteromedialis,
posteromedialis et intermediomedialis, r. cingularis et rr. paracentrales), a. pericallosa (daje rr.
paracentrales, rr. precuneales et rr. parietooccipitales)

- A. cerebri media : jača, v-je donju stranu lobus frontalis i gornju spolj. stranu lobus frontalis, temporalis et
perietalis. Pruža se ispod substantiae perforatae anterior, ide duž sulcus lateralis cerebri, prolazi iznad

48 | S t r a n a
 insulae i samo se završni delovi kortikalnih grana vide na gornjoj spoljašnjoj strani hemispherium cerebri.
Stablo ove arterije je podeljeno na :

• Pars sphenoidalis (M1) : od početka do limen insulae, odavde polaze aa. centrales anterolaterales, a.
polaris temporalis, a. temporalis anterior
• Pars insularis (M2) : nalazi se u dubini sulcus lateralis cerebri, nastavlja se donjim i gornjim kortikalnim
granama (M3 i M4).
• Pars corticalis inferior (M3) : odavde polazi r. temporalis anterior, medialis et posterior, r.
temporooccipitalis, r. gyri angularis
• Pars corticalis superior (M4) : odavde polazi a. frontobasalis lateralis, a. orbitofrontalis basilaris, a.
prefrontalis, a. sulci precentralis, centralis et postcentralis, a. parietalis anterior et posterior

II – A. VERTEBRALIS
V-je truncus encephali, cerebellum, lobus occipitalis i veći deo lobus temporalis moždanih hemisfera.
Polazi sa gornje strane a. subclaviae, pruža se naviše, prolazi kroz trigonum scalenovertebrale, zatim kroz foramen
transversarium CVI, sve do atlasa, gde postaje horizontalna i ulazi u sulcus a. vertebralis (na arcus posterior atlantis).
Probija membranu atlantooccipitalis posterior i duru mater, zatim prolazi kroz foramen magnum (os occipitale) i
ulazi u lobanjsku duplju, gde se a. vertebralis sin. et dex. spajaju i grade a. basilaris. Ima 4 topografska dela :
1. Pars prevertebralis : od nastanka do foramen transversarium CVI, nema bočnih grana

2. Pars cervicalis : od foramen transversarium CVI do atlasa, bočne grane su rr. spinales et musculares

3. Pars atlantica : deo u sulcus a. subclaviae, bočne grane su rr. musculares i anastomotične za a. occipitalis

4. Pars intracranialis : od foramen magnum do spoja sa a. vertebralis suprotne strane, bočne grane su rr. meningei,
a. spinalis anterior et posterior, a. inferior posterior cerebelli (od nje se odvaja r. tonsillae cerebelli et r.
choroideus ventriculi quarti), rr. mediales et laterales

A. BASILARIS
Nastaje spajanjem a. vertebralis dex. et sin. u visini donje granice ponsa,
zatim prelazi njegovom prednjom stranom i ulazi u sulcus basilaris, a u Začepljenje ove arterije je smrtonosno, a za-
visini njegove gornje granice (fossa praepontina) se deli se na dve aa. čepljenje grane ima različitu simptomatologiju.
cerebri posteriores. Bočne grane su a. inferior anterior cerebelli (od nje
polazi a. labyrinthi), a. superior cerebelli, aa. pontis.

A. CEREBRI POSTERIOR
Nastaje račvanjem a. basilaris u visini fossae praepontinae. Po nastanku kruži oko crus cerebri cerebelli, penje se
njegovom spolj. stranom i u predelu hiatus tentorii (cerebelluma) ide unazad do sulcus calcarinus, gde završava
istoimenom granom. V-je lobus occipitalis i veći deo lobus temporalis. Ima 4 topografska dela :
1. Pars precommunicalis (P1) : između početka arterije i njenog spajanja sa a. communicans posterior, odavde se
odvajaju aa. centrales posteromediales, v-ju thalamusa, subthalamusa, substantiu nigru, formatio reticularis
cerebelli, ncc. n. III et V
2. Pars communicalis (P2) : od mesta spajanja sa a. communicans posterior do pulvinar thalami, odavde se odvaja
a. thalamogeniculata, aa. centrales posterolaterales, rr. choroidei posteriores mediales et laterales, rr.
peduncularis
3. Pars corticalis (P3 + P4) :
- A. occipitalis lateralis (P3) : od nje se odvajaju rr. temporales anteriores, intermedii et posteriores
- A. occipitalis medialis (P4) : od nje se odvaja r. corporis callosi dorsalis, r. parietalis, r. calcarinus, r.
parietooccipitalis, r. occipitotemporalis

49 | S t r a n a
CIRCULUS ARTERIOSUS CEREBRI – WILLIS
Nastaje na bazi mozga međusobnim spajanjem arterija plexus caroticus i plexus vertrebrobasilaris. U izgradnji ovog
prstena učestvuje 9 arterijskih sudova :
- Aa. cerebri anteriores (segmenti A1)
- A. communicans anterior Posle prekida cirkulacije unutar 5-10 sec nastupa
- Završni delovi obe a. carotis internae (pars cerebralis) gubitak svesti. Posle 1 min dolazi do prekida f-je
- Aa. communicantes posteriores neurona, za 4 min nastaju ireverzibilne promene.
- Aa. cerebri posteriores (segmenti P1)
Od circulus arteriosus cerebri, kao i od a. cerebri anterior, media et posterior, polaze dve vrste grana :
- Centralne grane (idu u dubinu moždane mase, koju v-ju) :

• Aa. centrales anteromediales et anterolaterales

• Aa. centrales posteromediales et posterolaterales

- Kortikalne grane (ulaze u piu mater) iz mreže se odvajaju 3 grupe :

• Aa. corticales : kraće, idu za cortex cerebri

• Aa. medullares : duže, za substantiu albu hemispherium cerebri
• Aa. corticosubcorticales : za cortex et substantiu albu, koja je neposredno ispod cortexa

ARTERIJE MEDULLAE SPINALIS

1. Od aa. vertebrales se odvajaju :

- a. spinalis anterior odvaja se od pars intracranialis, posle spajanja istoimenom arterijom suprotne strane,
nastaje 1 sud koji izlazi kroz foramen magnum i ide duž fissura mediana anterior do fillum terminale

- a. spinalis posterior odvaja se od pars intracranialis, od a. inferior posterior cerebelli koja izlazi kroz
foramen magnum i ide duž sulcus posterolateralis (medulla spinalis) sa unutrašnje strane nn. spinales

2. Rr. spinales koje se odvajaju od a. vertebralis, a. cervicalis profunda, aa. intercostales posteriores, aa.
lumbales. Po odvajanju od ovih arterija ulaze kroz odgovarajući foramen intervertebrale i prate kičmene korenove,
deleći se na r. anterior i r. posterior, koje u obliku prstena obuhvataju deo medullae spinalis i spajaju se sa a.
spinalis anterior et posterior. pod pravim uglom idu u ca-
- A. spinalis anterior : od nje se odvaja a. medullaris segmentalis anterior nalis vertebralis i spajaju
- A. spinalis posterior : od nje se odvaja a. medullaris segmentalis posterior obrazujući prsten oko njega
Od a. spinalis anterior et posterior, a. medullaris segmentalis anterior et posterior i spinalnih arterija koje grade
prstenove odvajaju se rr. centrales koje ulaze u medullu spinalis (v-ju njene duboke strukture)

OSTALE ARTERIJE CNS-A

Cerebellum : a. cerebelli superior, a. cerebelli inferior anterior i a. cerebelli inferior posterior
Truncus encephali : a. choroidea anterior, a. cerebri posterior, a. communicans posterior, a. cerebelli superior, a.
cerebelli inferior posterior, a. basilaris, a. vertebralis
Mesencephalon : a. cerebri posterior, a. communicans posterior, a. cerebri anterior (delimično)

50 | S t r a n a
VENE CNS-A

I – VENAE ENCEPHALI

VENAE SUPERFICIALES
Sakupljaju krv iz cortex cerebri i subkortikalnih delova substantiae albae, zatim se ulivaju u sinus durae matris
1. Vv. superiores cerebri : ulivaju se u sinus sagittalis superior, sakupljaju vensku krv iz gornjih delova hemisfera i na
osnovu toga se dele na vv. frontales, vv. prefrontales, vv. parietales, vv. temporales, vv. occipitales

2. Vv. inferiores cerebri

- Vv. orbitae (iz lobus frontalis) : ulivaju se u sinus sagittalis superior et inferior
- V. uncalis (iz prednjeg dela lobus temporalis) : uliva se u sinus cavernosus
- Vv. temporales (iz zadnjeg dela lobus temporalis) : uliva se u sinus petrosus superior i sinus transversus

3. V. media superficialis cerebri : nalazi se duž sulcus lateralis cerebri i uliva se u sinus cavernosus. Povezana je sa
susednim venama, za sinus sagittalis superior (preko v. anastomotica superior) i sinus transversus (preko v.
anastomotica inferior)

VENAE PROFUNDAE
Sakupljaju krv iz dubokih delova substantiae albae, ncc. basales i zadnji delova mesencephalona, gradeći v. magnu
cerebri.
1. V. basalis (Rosenthal) : nastaje spajanjem vv. anteriores cerebri + v. media profunda cerebri + vv.
thalamostriata inferiores u visini substantia perforata anterior, a završava se ulivanjem u v. magna cerebri.
Pritoke su joj v. gyri olfactorii, v. ventricularis inferior, v. choroidea inferior, vv. pedunculares

2. V. interna cerebri : nastaje spajanjem v. choroidea superior + v. thalamostriata superior u visini foramen
interventriculare. Prolazi kroz plexus choroideus ventriculi III, probija laminu tectoriu i u predelu colliculus
superior se spaja sa parnjakom, obrazujući v. magna cerebri
Pritoke su joj vv. anterior et posterior septi pellucidi, vv. lateralis et medialis ventriculi lateralis, vv. directae
laterales i v. posterior corporis callosi, kao i duboke vene koje polaze iz substantiae albae zadnjih delova lobus
occipitalis et temporalis.
3. V. magna cerebri (Galenova) : nastaje ispod splenium (corpus callosum) spajanjem v. internae cerebri dex. et
sin., u visini spajanja falx cerebri (durae mater) i tentorium cerebelli (cerebellum). Zatim se spaja sa sinus
sagittalis inferior i gradi sinus rectus. Pritoke su joj v. basalis i vene fossae cranii posterior.

SINUS DURAE MATRIS

To su kanali između 2 lista durae mater, koji ne poseduju zidove i zaliske (krv zato može da teče u oba smera). Izvode krv
iz mozga, preko vv. emisariae iz tkiva poglavine i preko vv. diploicae iz koštanog sistema.
1. Sinus sagittalis superior : nalazi se u gornjoj ivici falx cerebri, pruža se od foramen caecum do protuberantia
occipitalis interna, gde skreće desno i nastavlja se na sinus transversus dexter
2. Sinus sagittalis inferior : nalazi se u donjoj ivici falx cerebri i na zadnjem kraju se spaja sa v. magna cerebri i gradi
sinus rectus
3. Sinus rectus : nalazi se na pripoju falx cerebri i tentorium cerebelli, gde skreće levo i nastavlja se na sinus
transversus sinister
4. Sinus transversus : paran, nalazi se na zadnjoj ivici tentorium cerebelli, pruža se do pars petrosa (os
temporale)¸odakle menja pravac i silazi unut. stranom processus mastoideus, kao sinus sigmoideus
5. Sinus sigmoideus : nastavlja se od nivoa foramen jugulare sa v. jugularis interna
6. Sinus cavernosus : nalazi se na bočnoj strani corpus ossis sphenoidalis, od fissurae orbitalis inferior do apexa
pars petrosae (os temporale), sastavljen je iz mnogo šupljina obloženih endotelom. Povezan je sa parnjakom
51 | S t r a n a
 suprotne strane, pomoću sinus intercavernosus anterior et posterior. Kroz njega prolaze a. carotis interna,
truncus SY, n. abducens, a kroz spolj. zid prolaze n. III, IV, V1 ET V2. Ima pritoke : v. ophtalmica superior,
sinus sphenoparietalis (koji se nalazi duž ivica alae minores ossis sphenoidalis)

VV. EMISSARIAE
Povezuju venske sinuse durae mater sa venama poglavine. To su :
− v. emissaria parietalis, mastoidea, occipitalis et condylaris
− plexus venosus canalis hypoglossi, foraminis ovalis, caroticus internus
− vv. portales hypophysiales

VV. DIPLOICAE
Između spoljašnjeg i unutrašnjeg lista kostiju lobanje su proširenja u kojima su smeštene vv. diploicae, koje se ulivaju u
venske sinuse ili u vv. superficiales encephali. To su : v. diploica frontalis, occipitalis, temporalis anterior et
posterior

VENAE TRUNCI ENCEPHALI

Mesencephalon : v. pontomesencephalica, v. intercollicularis, v. mesencephalica lateralis i vv. interpedunculares
Pons : v. pontis anteromediana, anterolateralis, lateralis et vv. pontis transversae
Medulla oblongata : v. medullaris anteromedialis et anterolateralis, v. medullaris posteromediana, vv. medullares
transversae, vv. medullares dorsales, v. recessus lateralis ventriculi quarti, v. cisternae cerebellomedullaris

II – VENAE CEREBELLI
Nakon izlaska iz moždane mase cerebelluma, venski sudovi na njegovoj spolj. površini grade venski splet iz koga se
izdvajaju :
− Vv. superiores et inferiores cerebelli
− V. superior, precentralis et inferior vermis
− V. petrosa

III – VENAE MEDULLAE SPINALIS

Nastaju iz dubokih vena koje obrazuju pijalne spletove, iz površnih se izdvajaju vv. spinales anteriores et posteriores,
koje se ulivaju u plexus venosus vertebralis internus anterior et posterior, iz njih polaze obostrano vv.
intervertebrales koje se ulivaju u vv. intercostales posteriores.

I - ORGANUM VISUS
Oculus : n. opticus et bulbus oculi (+ organa oculi accessoria)

BULBUS OCULI
Oblika kugle sa jače ispupčenim prednjim polom, smeštena u orbiti, bliže njenom gornjem i spoljašnjem zidu. Opisuje joj
se zid (sastoji se iz 3 tunicae) i šupljine (ispunjena sa humor aquosus, lens i corpus vitreum).
Orijentacione tačke :
- Polus anterior – najispupčeniji deo corneae (vertex corneae)
- Polus posterior – 4 mm spolja i 1 mm iznad discus n. optici
Orijentacione linije :
- Axis opticus – linija koja prolazi kroz polove i centar oka, opisuju joj se 2 promera :
• axis bulbi internus – spaja dve najudaljenije tačke (prednju i zadnju), na unut. strani zida (dužina 21,3 mm)

52 | S t r a n a
 • axis bulbi externus – spaja najispupčenije tačke (polove), na spolj. strani zida (dužina 24 mm)
- Linea visus – ide kroz lens u foveu centralis et maculu lutea(da bi lik posmatranog predmeta bio jasan)
- Equator – paralelna sa ivicama corneae, deli bulbus oculi na segmentum anterius et posterius
- Meridijani – prolaze kroz oba pola

ZID BULBUS OCULI (1+2+3)

TUNICA FIBROSA BULBI (1)

1. Cornea (rožnjača) : oblika isečka lopte, providna, zauzima prednju ⅕ tunicae fibrosae bulbi

- Facies anterior : konveksna, najispupčenija tačka ove strane je vertex corneae. Otvorene palpabrae, u kontaktu sa
spolj. sredinom, zatvorene palpabrae, u kontaktu sa conjuctivom.
- Facies posterior : konkavna, ograničava cameru anterior (koja je ispunjena sa humor aquosus)
- Limbus corneae : granica prema scleri, na spolj. strani bulbus oculi vidi se kao sulcus sclerae
Građa (spolj. ka unut.) :
- Epithelium anterius – više redova ć-ja bez orožavanja (imaju moć regeneracije)
- Lamina limitans anterior – sloj kolagenih vlakana (nema moć regeneracije)
- Substantia propria – sloj kolagenih lamela (između su prostori iz kojih se cornea hrani putem difuzije)
- Lamina limitans posterior – sloj elastičnih vlakana
- Epithelium posterius – oblaže zadnju stranu (sprečava prolaz humor aquosus i zamućenje corneae)

2. Sclera (beonjača) : čvrsta opna, zauzima zadnje ⅘ tunicae fibrosae bulbi, prednji deo prekriva tunica conjuctiva

- spoljašnja površina – konveksna, slobodna, stupa u odnas sa sadržajem orbitae, za nju se pripajaju pravi i kosi mišići
bulbus oculi
- unutrašnja površina – konkavna, u kontaktu sa choroidea (sudovnjača)
Na prednjem delu je cornea (od nje je odvojena putem sulcus sclerae), a okolo su mali otvori za ulazak aa. ciliares
anteriores. U zidu sclerae, oko sulcus sclerae je sinus venosus sclerae (važan za eliminaciju humor aquosus).
Na bočnom delu (malo iza equatora) su 4 otvora za otvora za vv. vorticosae (gore-spolja, gore-unutra, dole-spolja, dole-
unutra).
Na zadnjem delu je lamina cribrosa (kroz čije otvore izlaze vlakna n. opticusa), a okolo su mali otvori za ulazak aa.
ciliares posteriores longae et breves et nn. ciliares longi et breves.
Debljina sclerae : zadnji deo (1-2mm), ekvator (0.4mm), kod pripoja očnih mišića (0.6mm)
Građa (spolj. ka unut.) :
- Lamina episcleralis – sloj vezivnog tkiva (napred odvaja scleru od conjuctivae, a pozadi od vaginae bulbi)
- Substantia propria sclerae – najdeblji deo, od kolagenih vlakana (između elastična vlakna)
- Lamina fusca sclerae – sastavljena od ć-ja koje sadrže pigment (tamna boja unutrašnjosti sclerae)

TUNICA VASCULOSA BULBI (2)

1. Iris (dužica) : prednji deo tunicae vasculosae bulbi, oblika
kružne ploče (širine 1-8 mm) postavljene između camera Reakcija zenica je istovremena (konsenzualna). Važno
anterior et posterior, reguliše ulazak svetlosti u oculus. U u neurologiji, bilo da se radi o proširenoj/suženoj (a-
centru se nalazi pupilla (zenica). nizokorija). Da li zenica reaguje na svetlost/ne?

- Margo pupillaris (unut.) – okružuje pupillu

- Margo ciliaris (spolj.) – okružuje corpus ciliare
- Facies anterior – vidljiva, različito prebojena (zavisno od pigmenta u stroma iridis), od plave do crne boje očiju, ima
radijalni reljef (posledica radijalnog raspored krvnih sudova) i kružni nabor (1 mm od margo pupillaris), koji deli iris
na 2 prstena (anulus iridis minor et major), u kojima su kripte preko kojih se eliminiše humor aquosus (10%)

53 | S t r a n a
- Facies posterior – ima radijalne i kružne nabore izazvane kontrakcijom mišića koji su u stroma iridis (mydriasis et
myosis)
Građa :
- Epithelium camerae anterius s. granulum iriadicum – nastavak zadnje strane corneae preko angulus
iridocornealis, sačinjen od epitelocita

- Stroma iridis – od kolagenih i elastičnih vlakna, pigmentnih ć-ja, glatkih mišićnih ć-ja, krvnih sudova i živaca
• m. dilatator pupillae – radijalna vlakna; i-ja sa SY vlakna centrum ciliospinalae (medulla spinalis)
• m. sphincter pupillae – kružna vlakna; i-ja sa PSY vlakna n. oculomotoriusa
• circulus arteriosus iridis major (bliži margo ciliaris) nastali anastomozom aa. ciliares posteriores lon-
• circulus arteriosus iridis minor (bliži margo pupillaris) gae et aa. ciliares anteriores

- Epithelium pigmentosum – u ć-jama je različita količina pigmenta

- Pars iridica retinae – nastavak dela retinae koji pokriva zadnju stranu irisa

2. Corpus ciliare (trepavičasto telo) : srednji deo tunicae vasculosae bulbi, koji se nastavlja na margo ciliaris (iris),
ima oblik trostranog prstena sa 2 dela :

- corona ciliaris (prednji-širi) : tu su plicae et processus ciliares, sa kojih polaze fibrae zonulares koje se povezuju sa
lens (pritom prolaze kroz cameru posterior), a bogata kapilarna mreža omogućava produkciju humor aquosus koja
se izlučuje u cameru posterior
- orbiculus ciliaris (zadnji-uži) : preko ora serrata se nastavlja na choroideu
- zonula ciliaris je deo koji sadrži fibrae zonulares et spatia zonularia
M. ciliaris : nalazi se u corpus ciliare i ima ulogu u akomodaciji oka, a inervisan je od strane PSY vlakana n. III (preko
ganglion ciliare)
F-ja : akomodacija oka, kontrola brzine oticanja humor aquosus, luči hijaluronsku kiselinu corpus vitreum i čini krvno-
vodenu barijeru
3. Choroidea (sudovnjača) : zadnji deo tunicae vasculosae bulbi, pruža se od ora serrata do discus n. optici. Bogata
je sa krvnih sudovima i živcima.

- spoljašnja površina – odgovara unutrašnjoj površini sclerae

- unutrašnja površina – odgovara stratum pigmentosum retinae
Građa :
- Lamina suprachoroidea – elastične lamele koje fiksiraju choroideu za unut. površinu sclerae
- Spatium perichoroideum – elastične lamele, prostor kroz koji prolaze V.A.N.
- Lamina vasculosa – sadrži aa. ciliares posteriores longae et breves i vv. vorticosae
- Lamina choroidocapillaris – kapilarna mreža koja ishranjuje stratum pigmentosum i deo retinae
- Lamina basalis – odvaja choroideu od stratum pigmentosum retinae

TUNICA INTERNA BULBI (3) Najčešće promene na fundus oculi su na krvnim

Sastoji se iz 2 dela : stratum pigmentosum (spolja) i retinae (unutra). sudovima, nastale zbog retinopathia hypertonica
i retinopathia diabetica, u odmaklom stadijumu
1. Retina (mrežnjača) : fiksirana je za zid bulbus oculi samo u oblasti
nastaje ablatio retinae od choroideae, koje je
ora serrata et discus n. optici, dok je ostatak priljubljen uz zid
praćeno gubitkom vida u odg. delu vidnog polja.
bulbus oculi pritiskom corpus vitreum. Sastoji se iz 2 dela :

- Pars caeca retine : prednja ⅓ retinae, odgovara zadnjoj strani irisa (pars iridiaca retinae) i corpus ciliare (pars
ciliaris retinae), ne sadrži receptore osetljive na svelost.
- Pars optica retine : zadnje 2/3 retinae, oblaže unut. stranu choroideae, sadrži receptore osetljive na svetlost.
Građa :
- Pigmentni sloj : sloj ćelija, koje sadrže melanin
54 | S t r a n a
- Neuroepitelni sloj : stratum segmentorum externorum et internorum, stratum limitans externum, stratum
nucleare externum
• Štapići (bacili) : imaju spolj. (ima rodopsin, koji omogućava vid pri jako slaboj svetlosti) i unut. segment
(istanjuje se u vlakno, koje je u vezi sa ć-jskim telom receptora)
• Čepići (coni) : imaju spolj. (nema rodopsina) i unut. segment (nastavlja se debljim vlaknom, sve do ć-jskog tela
receptora)
- Bipolarni sloj : stratum plexiforme externum, stratum nucleare internum, stratum plexiforme internum
- Ganglijski sloj : stratum ganglionicum, stratum neurofibrarum, njihovi neuriti grade n. opticus
Fundus oculi : deo retinae koji se vidi pri oftalmološkom pregledu, kad se u oko ubaci svetlost kroz zenicu. Na njemu se
nalazi :
Emetropno oko : lik se formira na foveu centralis
- Discus n. optici (početak n. opticusa, nema receptore –
Miopno oko : lik se formira ispred foveae centralis
slepa mrlja retinae) et excavatio disci (kroz koje u oculus
Hipermetropno oko : lik se formira iza foveae centralis
ulaze a. centralis retinae, a izlazi v. centralis retinae).

- Macula lutea (žuta mrlja retinae) : upolje od slepe, tu se redukuju slojevi retinae i nastaje fovea centralis čija je
najdublja tačka foveola. U predelu maculae ima samo coni (osetljivi na boju), a u ostatku pars optica retinae
dominantni su bacili (osetljivi na svetlost). Svetlosni zrak mora da padne na foveu centralis (funk. tačku jasnog vida)
da bi se formirao jasan lik

- A. centralis retinae : u fundus oculi se grana na ogranke koji međusobno ne anastomoziraju (terminalne arteriole)
• Spolj. deo : arteriola temporalis superior et inferior, arteriola macularis superior et inferior
• Unut. deo : arteriola nasalis superior et inferior

SADRŽAJ BULBUS OCULI

U šupljini bulbus oculi se nalazi humor aquosus (ispunjava cameru anterior et posterior), lens et corpus vitreum.
Delovi oka kroz koje prolazi svetlost čine dioptrički aparat oka, to su cornea, humor aquosus, lens i corpus vitreum
(svetlosni zraci se prolazeći kroz njih ne lome već prolaze pravolinijski i seku se na retini).

HUMOR AQUOSUS
Ispunjava cameru anterior et posterior (komuniciraju preko pupillae), stalno se stvara i u istoj količini eliminiše. Stvaraju
je processus ciliares, koji ispunjavaju cameru posterior, odakle preko pupillae odlazi u cameru anterior, a odatle
prolazi kroz retinaculum trabeculare u sinus venosus sclerae, koji je u vezu sa transskleralnim venama, preko kojih se
odvodi u venski sistem.
Sporedni put eliminacije humor aquosus je preko irisa, gde postoje otvori i kripte kroz koje u njenu stromu ulazi humor
aquosus, a odatle u dužične vene.
1. Camera anterior – ograničena :
- napred – zadnja strana corneae Kod poremećene apsorpcije nastaje povećanje intraokularnog pritiska (glaukom).
- pozadi – prednja strana irisa
Na mestu njihovog spajanja je angulus iridocornealis u kome je reticulum trabeculare (ranije lig. pectinatum)
2. Camera posterior – ograničena :
- napred – zadnja strana irisa
- pozadi – corpus vitreum
- spolja – corpus ciliare
- unutra – equator lentis

LENS
Bikonveksnog oblika, dijametra 9mm, nema krvne sudove i ishranjuje se difuzijom iz okolnih sudova.
- Facies anterior : tu je polus anterior, od koga se ka sredini pružaju radii lentis
- Facies posterior (zakrivljenija) : tu je polus posterior, od koga se ka sredini pružaju radii lentis
- Axis lentis : linija koja prolazi kroz oba pola
55 | S t r a n a
- Equator lentis : za njega se vezuju fibrae zonulares
Građa lensa (od površine ka središtu) :
- Capsula lentis : tanka, homogena membrana (deblja na prednjoj strani), daje čvrstinu i štiti od humor aquosus
- Epithelium lentis : ispod capsulae, samo na prednjoj strani je sloj kubičnog epitela
- Substantia lentis : preostali deo lensa je izgrađen od fibrae lentis

• spolj. deo : cortex lentis

Lens sa starenjem gubi elastičnost pa nastaje staračka dale-
• unut. deo : nc. lentis (žućkast jer sadrži pigment,
kovidost presbiopia. Zamućenje lensa je stanje označeno
sa starenjem se povećava na račun cortex lentis)
kao katarakta.
F-ja : stvaranje jasne slike (to omogućava akomodacija)

CORPUS VITREUM
Staklasta, polutečna struktura, nalik na pihtijastu masu, koja je smeštena u cameru postremu s. vitrea. Sastoji se iz :
- Membrana vitrea – ograničava njegov sadržaj tj. stromu vitreum i humor vitreus
- Fossa hyaloidea – na prednjoj strani corpus vitreum (gde naleže zadnja strana lensa), od nje polazi canalis
hyaloideus prema zadnjem polu corpus vitreum.
Učvršćeno je nitima za nekoliko mesta na discus n. optici, uz unutrašnju stranu retinae, ispred ora serrata i na ivici
lensa.

N. OPTICUS
Po izlasku iz bulbus oculi prolazi kroz orbitu i napušta je kroz canalis opticus, prelazeći u lobanjsku duplju, gde se oba
živca ukrštaju i grade chiasmu opticum iz koje nastaje tr. opticus. Poseduje 4 topografska dela i 2 omotača :
1. Pars intraocularis : u zidu bulbus oculi, u odnosu na laminu cribrosu sclerae se deli na pars prelaminaris,
intralaminaris et postlaminaris
2. Pars orbitalis : prolazi kroz orbitu i u odnosu je sa njenim sadržajem
- a. ophtalmica je ispod pa spolja u odnosu na n. opticus, ukršta njegovu gornju stranu
- a. centralis retinae ulazi u n. opticus, iza zadnjeg pola bulbus oculi i ide kroz njega do fundus oculi
3. Pars canalis : prolazi kroz anulus tendineus communis i ulazi u canalis opticus
4. Pars intracranialis : kratak deo, koji po izlasku iz canalis opticusa ulazi u fossu cranii mediu i ide do mesta
ukrštanja oba n. opticusa (chiasma opticum)
Vagina interna : grade je pia et arachnoidea mater, a prostor između njih je spatium leptomeningeum (ima liquor),
koji je u stvari produžetak spatium subarachnoideum
Vagina externa : gradi je dura mater

ORGANA OCULI ACCESORIA

MM. OCULI (1)

(MM. BULBI) MIŠIĆI POKRETAČI BULBUS OCULI

Grade kupastu formaciju – baza napred, gde je bulbus oculi koju pokreću kontrakcijom svojih vlakana.
1. Mm. recti bulbi
- m. rectus superior
- m. rectus inferior n. oculomotorius (III)
- m. rectus medialis
- m. rectus lateralis - n. abducens (VI)
Zadnje tetive : grade anulus tendineus communis (Zinov) oko canalis opticus i unut. dela fissurae orbitalis superior
Prednje tetive : pljosnate, pripajaju se za prednji deo sclerae

56 | S t r a n a
2. Mm. obliqui bulbi

- m. obliquus superior – n. trochlearis (IV) : polazi sa zadnjeg dela unut. zida orbitae, sa corpus ossis
sphenoidalis, zatim ide do ivice orbitae gde tetiva prelazi preko trochleae i vraća se pod oštrim uglom nazad i
pripaja se na spolj. delu gornje strane sclerae

- m. obliquus inferior – n. oculomotoius (III) : polazi sa donjeg zida orbitae, iza unut. dela margo infraorbitalis i
ide do spolj. strane bulbus oculi
Pokreti:
− adductio (prema nosu), abductio (prema slepoočnici) (vertikalna osa)
− elevatio, depressio (horizontalna osa)
− rotatio interna (prema nosu), rotatio externa (prema slepoočnici) (sagitalna osa)

MIŠIĆI POKRETAČI PALPEBRAE

1. M. levator palpebrae superioris – n. oculomotorius (III)
Pripoji :
- Pozadi : periorbita, iznad anulus tendineus communis, zatim se pruža napred i iznad m. rectus superior; ovaj deo
daje kolateralne tetivne produžetke, koji se pripajaju na bočnim zidovima orbitae (završavaju se spolja, tako što
prolaze kroz gl. lacrimalis, deleći je na orbitalni i palpebralni deo).
- Napred : jednim delom se pripaja za prednju stranu tarsusa superior, kao lamina profunda, a drugim delom probija
m. orbicularis oculi na dubokoj strani kože palpebrae superior kao lamina superficialis
F-ja : elevatio tarsusa pri pogledu naviše i tako otvara oculus (visina ograničena orbitalnom pregradom)
2. Lacertus fibrosus musculi recti inferioris : pripoja se na donjoj ivici tarsus inferior, kod pogleda nadole povlači
palpebru inferior naniže

3. M. orbicularis oculi : pripada grupi mm. faciei i inerviše ga n. facialis (VII), sastoji se iz 2 polukružne mišićne
ploče, koje su spojene krajevima i pokrivaju obe palpebrae i obod orbitae
- Pars palpebralis : ispred tarsusa, pripaja se na njihovim slobodnim ivicama, kontrakcijom zatvara oko
- Pars orbitalis : okružuje pars palpebralis i bez jasnih granica se nastavlja do obodne ivice orbitae
- Pars lacrimalis : predstavljen mišićnim snopićem koji leži na zadnjoj strani saccus lacrimalis, čija kontrakcija
dovodi do njenog pražnjenja

GLATKI MIŠIĆI BULBUS OCULI

1. M. tarsalis superior – polazi sa donje strane m. levator palpebrae superioris (pa se smatra njegovim delom)
2. M. tarsalis inferior – povezan je sa omotačem m. rectus inferior i m. obliquus inferior
F-ja : pomažu pri elevatio palpebra superior i depressio palpebra inferior, a tonusom održavaju širinu rima
palpebrarum.
I-ja : SY vlakna.
3. M. orbitalis – predstavljen je mišićnim vlaknima sadržanim u orbitalnoj opni koja zatvara fissuru orbitalis inferior
F-ja : kontrakcijom potiskuje bulbus oculi napred
I-ja : SY vlakna

FASCIJALNE TVOREVINE BULBUS OCUL I (2)

1. Vagina bulbi (Tenon) – kupasta formacija koja obuhvata bulbus oculi, od mesta ulaska n. opticusa do limbus
corneae, odvajajući je od corpus adiposum orbitae. Napred se istanjuje i umeće između vežnjače i beonjače,
pripajajući se za anulus conjunctivae.

2. Fasciae musculares – cevasti produžeci vaginae bulbi, koji se u vidu lacerti fibrosi pripajaju za zidove orbitae

57 | S t r a n a
3. Septum orbitale – kružna fascijalna ploča, koja ograničava orbitu sa prednje strane. Obodnom ivicom je povezana za
aditus orbitae, odakle se proteže do rimae palpebrarum i pripaja se za tarsus, pa ulazi u sastav palpebrae.
F-ja : zasniva se na nepokretnost, ne dozvoljavaju uvlačenje bulbus oculi u orbitu prilikom kontrakcije mm. bulbi, već
samo dozvoljavaju rotaciju oko raznih osovina i sprečavaju prekomerno pomeranje masnog tkiva.

CORPUS ADIPOSUM ORBITAE (3)

Ispunjava preostali prostor u orbiti. Tu je uronjena bulbus oculi, n. opticus et mm. bulbi

PERIORBITA (4)
Pokosnica koja oblaže zidove orbitae.

PALPEBRAE (5)
Zatvarači očne duplje :
1. Palpebra superior : iznad sulcus suprapalpebralis, ovaj kapak je približno 2 puta širi

2. Palpebra inferior : ispod sulcus infrapalpebralis

- Margo palpebralis – ima 2 dela :
• unutrašnji (⅟8) : odgovara lacus lacrimalis
• spoljašnji (⅞) : odgovara bulbus oculi

- Limbus anterior palpebrae : na njoj su ciliae

- Limbus posterior palpebrae : na njoj se završava tunica conjuctiva
- Rima palpebrarum : ograničava slobodne ivice obe palpebrae, a spaja se sa angulus oculi lateralis et medialis
(u kojima su commisura lateralis et medialis palpebrarum)
Građa palpebrae (od spolj. ka unut.) :
1. Cutis et subcutis

2. Sloj poprečno-prugastih mišića

- m. levator palpebrae superioris – n. oculomotorius (III)
- lacertus fibrosus m. recti inferioris
- m. orbicularis oculi – n. facialis (VII)

3. Fibrozni skelet kapaka – daje čvrstinu, čini ga tarsus, septum orbitae i ligg. palpebrale laterale et mediale
- Tarsus superior et inferior : u slobodnim ivicama palpebrae, povezani sa ligg. palpebrale lat. et med. za odg
ivice orbitae
- Tarsus superior : napred je srasla sa lamina profunda m. levator palpebrae superior i septum orbitale, a
pozadi sa conjuctivom, dok se na gornjoj ivici pripaja m. tarsalis superior
- Tarsus inferior : napred je srasla sa septum orbitale, a pozadi sa conjuctivom, dok se na donjoj ivici pripaja m.
tarsalis inferior i tetiva m. rectus inferior

4. Mm. tarsales – regulišu širinu rimae palpebrarum, i-ja SY vlakna

5. Tunica conjuctiva palpebrarum – sluzokoža oka, koja oblaže zadnje strane palpebrae i srasla je sa tarsus.

TUNICA CONJUCTIVA (6)

Sluzokoža oka, koja oblaže unut. stranu kapaka i vidljivi deo beonjače.
1. Tunica conjuctiva palpebrarum : srasla sa tarsus superior et inferior
• idući naviše conjuctiva palpebrae superior se posuvraća na bulbus oculi gradeći fornix conjuctivae superior
u kojem se otvaraju ductuli excretorii

58 | S t r a n a
 • idući naniže conjuctiva palepbrae inferior se posuvraća na bulbus oculi gradeći fornix conjuctivae inferior

2. Tunica conjuctiva bulbi : pokriva vidljivi deo sclerae, od koje je odvojena istanjenim delom vagina bulbi (Tenon)
• caruncula lacrimalis – ispupčenje u lacus lacrimalisu (angulus oculi medialis), koje usmerava suze ka
otvorima ductuli excretorii
• plica semilunaris – lučni nabor, koji je spolja od carunculae, predstavlja spoljašnju granicu lacus lacrimalisa
• anulus conjuctivae – kružno ispupčenje oko corneae izazvano spojem sclerae, corneae i vaginae bulbi
(Tenon) u nivou limbus corneae, ispunjeno perikornealnim arterijskim prstenom

APPARATUS LACRIMALIS (7)

1. Gl. lacrimalis – u fossa glandulae lacrimalis, tetivom m. levator palpebrae superioris je podeljena na :
- Pars orbitalis : gornji deo, nalazi se u fossa gl. lacrimalis
- Pars palpebralis : donji deo, naleže na palpebra superior

2. Ductuli excretorii : otvaraju se u fornix superior conjuctivae gde se izlivaju suze, one se zatim pokretima
palpebrae prevlače preko vidljivog dela bulbus oculi i održavaju vlažnost njene površine, a dalje se usmeravaju ka
angulus oculi medialis gde se skupljaju u lacus lacrimalis

3. Lacus lacrimalis : u angulus oculi medialis, ograničen :

- gore i dole – pars lacrimalis marginis palpebralis superior et inferior
- spolja – plica semilunaris
- na dnu – caruncula lacrimalis, koja izdiže dno i usmerava suze ka punctum lacrimale na pars lacrimalis
marginis palpebrale, koji se nalazi na vrhu papillae lacrimalis

4. Canaliculus lacrimalis : od punctum lacrimale

- pars verticalis na mestu gde prelaze jedan u drugi
- pars horizontalis je ampulla canaliculi lacrimalis

5. Saccus lacrimalis : u fossa sacci lacrimalis, u nju se ulivaju canalicus lacrimalis superior et inferior

6. Ductus nasolacrimalis – od saccus lacrimalis, prolazi kroz istoimeni koštani kanal i završava u meatus nasi inf.

OPTIČKI PUT

RECEPTORI ZA SVETLOST
Nalaze se u neuroepitelnom sloju retinae:
1. Čepići (coni) – za fototopsko gledanje (gledanje pri jakoj svetlosti), pri čemu se vid karakteriše velikom oštrinom,
brzinom r-je i zapažanjem boja (boje, svetlost). Najviše ih ima u predelu maculae retinae (tačka jasnog vida), a
idući ka periferiji njihov broj opada. Postoje 3 vrste čepića (odgovaraju crvenoj, zelenoj i plavoj boji).
2. Štapići (bacili) – za skotopsko gledanje (reaguju na svetlost slabog intenziteta), razlikuju svetlo od tame i služe za
noćni vid, pri čemu se vid karakteriše slabom oštrinom, laganom r-jom i nemogućnošću registrovanja boja (svetlost).
Najviše ih ima u obodnim delovima retinae, a idući ka maculi njihov broj opada.

NEURONI OPTIČKOG PUTA I OPTIČKI CENTRI

1. Periferni/neuroni I (neuron bipolare) – u retini (stratum nucleare internum) : impulsi iz coni et bacili se putem
dendrita dopremaju do neuron bipolare, odakle polaze aksoni, koji se spajaju sa centralnim/ neuronima II.

2. Centralni/neuroni II – u retini (stratum ganglionicum) : dendriti ovih neurona grade sinapse sa aksonima, koji
dolaze iz neuron bipolare, a aksoni ovih neurona napuštaju bulbus oculi i grade n. et tr. opticus. Putem njih aksoni
dospevaju u primarne/suprakortikalne optičke centre (colliculus superior, corpus geniculatum laterale, pulvinar
thalami)

59 | S t r a n a
3. Kortikalni/neuroni III – u pulvinar thalami et nc.
corporis geniculati lateralis : dendriti ovih neurona
grade sinapse sa aksonima, koji dolaze iz retinae
(stratum ganglionicum), a aksoni ovih neurona grade
radiatio optica, koja se završava u areu striatu
kortikalnog vidnog centra
Ganglijski neuroni maculae su povezani sa jednim re-
ceptorom posredstvom jednog bipolarnog neurona (ve-
lika oštrina vida), dok u ostalim delovima ganglijski neu-
roni su povezani sa više receptora (manja oštrina vida).

4. Refleksni neuroni : polaze iz stratae griseae colliculi superioris i povezuju ga sa :

- ncc. reticulares truncus encephali (fibrae tectoreticulares)
- ncc. pontis (tr. tectopontinus)
- oliva (fibrae tectoolivares)
- cornu anterius medullae spinalis (tr. tectospinalis)
- motornim jedrima ncc. nn. craniales (tr. tectobulbaris)
Ove veze omogućavaju mnoge refleksne radnje kao odgovor na nadražaje izazvane svetlosnim utiscima (mydriasis,
myosis, akomodacija, konvergencija, refleksno okretanje glave i vrata, žmirkanje, pokretanje očiju...)

N. OPTICUS (II)
Nije živac u pravom smislu reči, već je izvrat mozga, njegovi omotači su produžeci piae, arachnoideae et durae mater.
Predstavlja deo centralnog neurona, jer mu vlakna čine aksoni stratum ganglionicum. Deo vlakana koji se nalazi u
bulbus oculi nisu mijelinizovana, ali odmah nakon izlaska iz bulbus oculi postaju mijelinizovana, zbog čega se debljina
živca naglo poveća. Pored senzornih vlakana sadrži autonomna i motorna vlakna za refleks zenice i refleksne pokrete očiju
(u središnjem delu se nalaze vlakna maculae).
Nakon napuštanja bulbus oculi se pruža pozadi, ide kroz canalis opticus i ulazi u fossu cranii mediu, a na gornjoj
strani corpus ossis sphenoidalis se delimično ukršta sa svojim parnjakom, gradeći chiasmu opticum.

CHIASMA OPTICUM
Leži ispred sella turcica, u sulcus prechiasmaticus (corpus ossis sphenoidalis), oko chiasmae opticum i n. opticus
je cisterna chiasmatica (proširenje spatium subarachnoideum).
- Ukrštaju se vlakna koja polaze iz unut. (nazalnih) polova retinae
- Delimično se ukrštaju vlakna koja polaze iz predela maculae (vlakna koja se ne ukrštaju idu u tr. opticus iste strane)
- Ne ukrštaju se vlakna koja polaze iz spolj. (temporalnih) polova retinae (odlaze u tr. opticus iste strane)
Zbog prelamanja svetlosti nazalni delovi odražavaju temporalne delove vidnih polja, to znači da se u chiasmu opticum
ukrštaju vlakna koja održavaju spolj./temporalne polovine vidnih polja.
Kod binokularnog vida svako vidno polje se projektuje na obe retinae, tako da se desno vidno polje projektuje u nazalni
deo desne retine i temporalni deo leve retine. Vlakna iz ta 2 dela se kombinuju tako da se celo desno vidno polje projektuje
u levu hemisferu i obrnuto.

TR. OPTICUS
Snop aksona n. opticusa koji se nastavlja na zadnji deo chiasmae opticum. Oba tractusa idu pozadi i spolja,
obuhvatajući hypothalamus i cruri cerebri, a završavaju se u supkortikalnim optičkim centrima.
Neka vlakna n. opticusa se ukrštena u chiasmu opticum, pa tractus opticus sadrži vlakna ipsi- i kontralateralnog n.
opticusa.
Tr. opticus je unutra uvrnut za 90° u odnosu na n. opticus, tako da vlakna iz zadnjih kvadranata retinae leže unutra, a
vlakna iz prednjih kvadranata retinae leže spolja, dok makularna vlakna imaju centralni položaj.
Završava se sa 2 korena :
- Radix medialis : ima fibrae retinomesencephalicae, koje formiraju brachium colliculi superioris i završavaju se u
ncc. pretectales i strata grisea colliculi superioris

60 | S t r a n a
- Radix lateralis : ima fibrae retinodiencephalicae, koje se završavaju u u corpus geniculatum laterale i pulvinar
thalami (primarnim optičkim centrima), a u manjoj meri ima fibrae retinomesencephalicae koje kroz brachium
colliculi superioris odlaze do colliculus superior

COLLICULUS SUPERIOR
Opisan kod mesencephalona delom. Služi za prenos vidnih utisaka iz retinae u druge delove mozga, sa kojima je
povezan refleksnim neuronima optičkog puta (oni polaze iz stratum griseum profundum) koji obrazuju :
1. Tr. tectospinalis – iz colliculus superior do cornu anterius medullae spinalis, za zatvaranje refleksnih lukova
refleksa midrijaze i refleksa za pokretanje glave i vrata na svetlosne nadražaje
2. Tr. tectobulbaris – iz colliculus superior do ncc. nn. craniales (prevashodno n. III et VI), za zatvaranje refleksnih
lukova refleksa mioze, akomodacije i konvergencije
3. Fibrae tectoreticulares – završavaju u ncc. reticulares truncus encephali, za vizuomotorne f-je
4. Fibrae tectoolivares
5. Tr. tectopontinus

AREA PRETECTALIS
Opisana kod mesencephalona (nc. pretectalis olivaris).

CORPUS GENICULATUM LATERALE

Opisan kod diencephalona (nc. ventralis corporis geniculati lat. et nc. dorsalis corporis geniculati lat.)

RADIATIO OPTICA (GRACIOLATI/GRATIOLETI)

Predstavlja kortikalni/neuron III optičkog puta. Tela neurona su u ncc. corporis geniculati lateralis, a aksoni prolazeći
kroz capsulu internu (pars retrolentiformis et sublentiformis) se šire ka periferiji i završavaju se u areu striatu
(primarnom kortikalnom vidnom centru).

AREA STRIATA
Primarni kortikalni vidni centra, koji je smešten u cortex lobus occipitalis, većim delom na medijalnoj strani hemisfere
gde obuhvata sulcus calcarinus i susedne delove cuneusa i gyrus lingualis.
- Vlakna desnih ½ retinae se završavaju u areu striatu dexter (odražavaju leve ½ vidnih polja) i obrnuto
- Vlakna gornjih delova retinae se završavaju iznad sulcus calcarinus (odražavaju donje delove vidnih polja) i obrnuto
- Vlakna maculae se projektuju u zadnjem delu areae striatae na samom lobus occipitalis
Pomoću asocijacionih veza area striata je povezana sa sekundarnim (area peristriata) i tercijarnim (area parastriata)
vidnim centrom, a preko corpus callosum je povezana sa istoimenim centrima suprotne strane.
Eferentna vlakna ulaze u sastav radiatio opticae, preko corpus geniculatum laterale i colliculus superior odlaze do
pars pretectalis mesencephali (preko ovih vlakana zatvaraju se optički refleksi koji omogućavaju fiksaciju predmeta)

OPTIČKI REFLEKSI
Preko optičkog sistema se ostvaruju mnogi refleksi izazvani svetlosnim utiscima. Svetlost deluje na retinu, nastaju impulsi,
koji se putem n. opticus, tr. opticus et chiasmae opticum prenose do primarnog optičkog centra u colliculis superio-
ris. Odatle polaze vlakna koja se nastavljaju aksonima n. III, VII ili medullae spinalis. Preko njih se zatvaraju refleksni
lukovi izazvani svetlosnim utiscima. U svetlosne reflekse spadaju mioza, midrijaza, refleks akomodacije, fiksacije, konver-
gacije, refleks žmirkanja, refleksno pokretanje očiju i refleksno pokretanje glave i vrata.

1 - REFLEKS MIOZE (SUŽENJA – MYOSIS)

Nastaje usled jake osvetljenosti kada se javlja potreba za ograničenjem količine svetlosti koja ulazi u oko. Svetlosni utisci se
prenose preko retinae, n. et tr. opticusa do areae pretectalis, a deo ovih vlakana ide kroz commissuru posterior u
area pretectalis suprotne strane. To objašnjava konsenzualnu reakcijuju (osvetli se jedno oko, reaguju obe zenice).
61 | S t r a n a
Odatle se impulsi prenose preko tr. tectobulbaris do ncc. accessorii n. oculomotorii (mesencephalon), zatim preko
PSY vlakna n. oculomotorii do ganglion ciliare. Postganglijska PSY vlakna odlaze preko nn. ciliares breves do m.
sphincter pupillae.

2 - REFLEKS MIDRIJAZE (ŠIRENJA – MYDRIASIS)

Nastaje (pasivno) usled slabe osvetljenosti, kada m. sphincter pupillae nije kontrahovan, zbog čega preovlađuje tonus m.
dilatator pupillae.
Svetlosni utisci se prenose preko retinae, n. et tr. opticusa do colliculi superiores, odakle polazi tr. tectospinalis, koji
prenosi utiske do centrum ciliospinale, SY vlakana ganglion ciliare, plexus caroticus internus i oftalmičnog spleta do
m. dilatator pupillae, koji kontrakcijom širi zenicu i omogućava ulazak veće količine svetlosti.

3 - REFLEKS FIKSACIJE
Nastaje kao posledica potrebe da se posmatrani predmet drži u centru vidnog polja kako bi se jasno video. Jasno viđenje se
postiže dovođenjem lika u tačku jasnog vida retine. U sastav mehanizma ulazi i kortikalni centar za vid jer se on aktivira tek
kada postanemo svesni da željeni predmet ne vidimo jasno.
- Aferentni krak : preko n. et tr. opticusa, chiasmae opticum do primarnog (supkortikalnog) centra za vid u corpus
geniculatum laterale, zatim preko radiatio optica do kortikalnog centra u area striata
- Eferentni krak : polazi iz areae striatae, a odlazi preko radiatio opticae et corpus geniculatum laterale do areae
pretectalis i colliculus superiora, a zatim do jedara okulomotornog kompleksa. Nervna vlakna n. oculomotoriusa
i-šu mišiće pokretače bulbus oculi, koji sinhronom kontrakcijom dovode bulbus oculi u takav položaj da fiksira
željeni predmet.

4 - REFLEKS AKOMODACIJE
Akomodacija predstavlja prilagođavanje debljine lensa, a samim tim i njegove prelomne moći u zavisnosti od udaljenosti
posmatranog predmeta. Neprestano se odigrava tokom gledanja, naročito bliskih predmeta, pri čemu dolazi do kontrakcije
m. ciliaris.
Capsula lensa se oslobađa pritiska i elastične sile lensa dovode do povećanja njegove debljine i prelomne moći, čime se
omogućava posmatranje bliskog predmeta (uslov za akomodaciju je fiksacija).
- Aferentni krak : sličan kao kod refleksa fiksacije
- Eferentni krak : preko tr. tectobulbaris ide do ncc. accessorii n. oculomotorii, od njih polaze PSY vlakna koja
preko ganglion ciliare i nn. ciliares breves i-šu m. ciliaris, koji se kontrahuje i prilagođava debljinu lensa prema
udaljenosti posmatranog predmeta.

II – ČULO SLUHA (AURIS), ČULO RAVNOTEŽE

Uvo ima dva čulna organa, različitih funkcija, koja pripadaju unutrašnjem uvu.
- Jedan deo : organ sluha (membranozni puž)
- Drugi deo : čulo ravnoteže (mešinica, kesica i membranozni polukružni kanalići)
Ostali delovi (srednje i spoljašnje uvo) sakupljaju, usmeravaju, modifikuju i pojačavaju zvučne talase i sprovode ih do
unutrašnjeg uva, gde su receptori sluha. Uvo mladih osoba razlikuje zvuke frekvencije 20-20000Hz, ali je najosetljivije na
1500-3000Hz.
Vestibularni aparat čini jedinstvenu celinu sa akustičnim apartom, nalazi se u unutrašnjem uvu. Prikuplja informacije i
obaveštava CNS o položaju glave u miru i tokom pokreta. Zajedničkog funkcijom ova 2 čulna organa, osoba određuje
pravac odakle zvuk dolazi.

AURIS EXTERNA
Prikuplja i sprovodi zvučne talase do bubne opne. Sastoji se iz :

62 | S t r a n a
AURICULA
Usađena između art. temporomandibularis i procesus mastoideus. Ima oblik plitkog levka, sakuplja zvučne talase i
usmerava ih prema meatus acusticus externus, na čijem dnu je membrana tympani. Veći deo auriculae ima hrskavicu,
koja samo nedostaje u donjem, manjem delu (lobulus auriculae).
Spolj. strana : nepravilna, u celini udubljena i blago nagnuta napred, ima brojna ispupčenja i udubljenja.
Slobodna ivica : ispupčena je u helix, a prednji kraj (crus helicis) se završava u conchu auriculae.
- Antihelix : ispred i paralelno od helixa
• Gornji deo : deli se u dve crurae antihelicis (ograničavaju fossu triangularis)
• Donji deo : završava se na antitragusu (odvojen od tragusa putem incisurae intertragicae)
- Scapha : između helixa et antihelixa
• Gornji deo : spaja sa fossa triangularis
• Donji deo : do lobulus auriculae
- Concha auriculae : ograničena je antihelixom i nepotpuno je podeljena sa crus helicis
• Gornji deo : cymba conchae
• Donji deo : cavitas conchae, koja se u dubini nastavlja sa meatus acusticus externus
- Tragus : nalazi se na prednjoj ivici conchae auriculae, delimično pokriva meatus acusticus externus
Zadnja strana : udubljenja odgovaraju ispupčenjima prednje strane i obrnuto.
- Scapha : odgovara eminentia scaphae
- Antihelix : odgovara fossa antihelicis
- Fossa triangularis : odgovara eminentia fossae triangularis + eminentia conchae
Građa auriculae :
1. Cutis : u donjem delu gradi duplikaturu lobulus auriculae, a sadrži znojne i lojne žlezde, retke dlačice, osim na zadnjoj
strani gde su ušne dlečice – tragi
2. Cartilago auriculae : gradi skelet u vidu ploče na kojoj se nalaze ostali elementi reljefa, nedostaje samo na lobulusu
auriculae
3. Ligg. auriculae: lig. auriculare anterius, posterius et superius
4. Mm. auriculares :

- Mm. pokretači uva (spolja) – pripoji na auriculi i okolnom skeletu glave

• m. auricularis anterior
• m. auricularis posterior n. facialis
• m. auricularis superior

- Mm. auriculares (unutra) – nalaze se u samoj auriculi 5. Krvni sudovi:

• na spolj. strani auriculae : a. auricularis posterior
➢ m. helicis major
a. temporalis superficialis
➢ m. helicis minor
➢ m. tragicis a. occipitalis
➢ m. antitragicus 6. Živci:
• na unut. strani auriculae : n. auriculotemporalis
➢ m. transversus auriculae
n. auricularis magnus
➢ m. obliquus auriculae
➢ m. pyramidalis auriculae r. auricularis n. vagi (X)
➢ m. incisurae helicis – varijabilan n. facialis (VII)

MEATUS ACUSTICUS EXTERNUS

Obložen je kožom, u kojoj se nalaze gll. Može se stvoriti izvesna količina cerumena (ušne masti) i stvoriti ušni čep.
sebaceae et ceruminosae.

63 | S t r a n a
Ide od conchae auriculae do membrane tympani. Ovalan, dužine 2-2,5 cm i ima 2 strukturno različita dela :
1. Meatus acusticus externus cartilagineus (8mm) : izgrađen od cartilago meatus acustici
- jedan kraj se nastavlja na cartilago auriculae, na čijem prednjem zidu se nalaze dve incisurae cartilagines meatus
acustici (omogućavaju pokretljivost meatusa), a deo ovog zida koji učestvuje u izgradnji tragusa je označen kao
lamina tragi
- drugi kraj je pričvršćen fibroznim tkivom za obod meatus acusticus externus osseus

2. Meatus acusticus externus osseus (16mm) : izgrađen od os temporale – pars tympanica (prednji + donji + veći
deo zadnjeg zida) i os temporale – pars squamosa (zadnji gornji zid), ova dva dela grade put :
- porus acusticus externus – meatus acusticus externus – sulcus tympani (pripaja se membrana tympanica)
Ova dva dela su postavljena pod uglom, čije teme
odgovara njihovom spoju, od prvog dela ide ushodan, Da bi se membrana tympanica videla, auricula se mora povući
a od drugog dela nishodan deo. Ovaj hodnik ima i 2 gore i pozadi, a tragus potisne napred. Time se osovina oba struk-
suženja, jedno na spoju njegova dva dela, a drugo se turna dela meatus acusticus externusa dovodi na istu liniju, te
nalazi u drugom delu, 2cm od conchae auricuale. svetlost pri pregledu pada na membranu tympanicu.

Krvni sudovi: Nervi:

a. auricularis posterior (a. carotis externa) grane n. auriculotemporalisa – prednji donji zid
a. auricularis profunda (a. maxillaris) r. auricularis – n. vagus (X) – gornji zid
rr. auriculares anteriores (a. temporalis superficialis)
vv. pritoke v. jugularis externae/v. maxillaris

MEMBRANA TYMPANICA
Tanka, ovalna (R=10x9mm, debljina=0,1mm), poluprozračna i sedefasta membrana pričvršćena na dnu meatus acusticus
externusa (donji veći deo za sulcus tympanicus (pomoću anulus fibrocartilagineus), a gornji manji deo za incisuru
tympanicu). Nagnuta je koso prema donjem i zadnjem zidu meatus acusticus externusa, pa spoljašnja strana sa njim
zaklapa ugao od oko 55°, a gornji deo membrane je u sagitalnoj ravni.
Izgled membranae tympanicae :
- Gornji deo (pars flaccida) : u incisura U praktičnom pogledu se može podeliti na 4 kvadranta pomoću 2
tympanica – (pars squamosa – os temporale) prečnika, koja se seku u predelu umbo membranae tympanicae,
jedan ide kroz striu mallearis, a drugi je normalan na njega. U
- Donji deo (pars tensa) : u sulcus tympanicus prednjem donjem kvadrantu je svetlosni trougao, a zadnji donji
(pars tympanica – os temporale) putem kvadrant je pogodan za paracentezu (iglom se probija mem-
anulus fibrocartilagineus brana radi dreniranja sadržaja prilikom zapaljenja auris mediae).
Granica ova 2 dela je na spoljašnjoj strani i označena
je kao plica mallearis anterior et posterior.
Membrana tympanica je u celini blago konkavna, po središnjem delu Oštećenje – ruptura, usled jakog udarca/gnoji-
je uvučena (umbo membranae tympanicae), taj uvučeni deo izaziva nih zapaljenja auris mediae, lečenje je hirurško.
manubrium mallei.
1. Spoljašnja strana :
- stria mallearis izazvana sa manubrium mallei, ide od umbo membranae tympanicae do striae terminales
- prominentia mallearis izazvana sa processus lateralis mallei, nalazi se na spoju stria mallearis i plicae mallearis
anterior et posterior
Pri osvetljavanju membrane tympanicae veštačkom svetlošću napred i dole se vidi svetlosni trougao nastao zbog
refleksije svetlosti. Teme trougla odgovara umbo membrannae tympanicae, a baza se nalazi na obodnoj ivici.
2. Unutrašnja strana (pokrivena sluzokožom i ispupčena prema cavitas tympani¸osim u predelu pars flaccida) :
- plica mallearis anterior (kroz nju prolaze chorda tympani, processus anterior mallei, lig. mallei anterius) et
posterior izazvano sa chorda tympani
- ispupčenje izazvano sa manubrium mallei

64 | S t r a n a
Građa membranae tympanicae
1. Stratum cutaneum : nastavlja kožu

2. Lamina fibrosa : sastoji se iz radijalno/cirukularno postavljenih fibroznih vlakana, daju izdržljivost, zategnutost i
čvrstinu membrani tympanici i takođe fiksiraju manubrium mallei za membranu tympanicu.

3. Stratum mucosum : nastavak tunicae mucosae membranae tympanicae

Između lamina fibrosa et stratum mucosum prolazi chorda tympani, processus anterior mallei, lig. malei anterius.

4. Krvni sudovi: 5. Živci:

a. tympanica anterior (a. maxillaris) – spolj. strana rr. auriculares anteriores (n. auriculotemporalis)
aa. tympanicae – unut. strana r. auricularis n. vagi (za kožnu stranu)
vv. su pritoke v. jugularis externae i plexus pterygoideusa plexus tympanicus (za sluzokožnu stranu)

AURIS MEDIA
Nalazi se između membranae tympanicae i auris internae, sastoji se iz cavitas tympani, koja se napred nastavlja u
tuba auditiva, a pozadi u antrum mastoideum (okružuju cellulae mastoideae). U njemu se nalazi slušne koščice i mi-
šići koji omogućavaju prenos zvučnih talasa, a ostatak je ispunjen vazduhom, koji dolazi iz ždrela.

CAVITAS TYMPANI
Centralna šupljina, u pars petrosa – os temporale, ima oblik bikonkavnog sočiva. Sadrži niz od 3 koščice (čekić,
nakovanj, uzengija), koje se protežu od spolj. do unut. zida. Cavitas tympani ima 20 puta veću površinu od basis sta-
pesa, što omogućava da se savlada inercija perilimfe auris mediae (labyrinthus osseus) preko koje se zvučni talas dalje
prenosi do receptora u cochlei. Sadrži i mehanizme koji omogućavaju optimalni prenos zvučnih talasa

ZIDOVI CAVITAS TYMPANI

Oblika bikonkavnog sočiva, ali se uzima oblik kocke.
1. Spoljašnji zid (paries membranaceus) : najvećim delom odgovara membrani tympanici i delom meatus
acusticus externus osseusu. Najširi je iznad membrane tympani, gde gradi spoljašnji zid epitympanuma (gornji
sprat). Po ovom zidu idući od prednjeg ka zadnjem zidu pruža se chorda tympani (izaziva plicu chordae tympani)

2. Unutrašnji zid (paries labyrinthicus) : odvaja cavitas tympani od auris interna. Na ovom zidu je promontorium
(ispupčenje izazvano I vijugom cochleae), preko koga prelazi sulcus promontorii, kroz njega prolazi n.
tympanicus. Takođe se naziru sulcusi živaca plexus tympanicusa.
Iznad zadnjeg dela promontoriuma je fossula fenestrae vestibuli u kojoj je fenestra vestibuli (zatvoren pomoću lig.
anulare stapediale). Putem ovog otvora stupa u odnos sa scala vestibuli (gornji sprat vestibuluma (auris
interna)).Iznad i iza fenestrae vestibuli je prominentia canalis facialis (izazvano od strane canalis facialis).
Ispod zadnjeg dela promontorium je fossula fenestrae cochleae u kojoj je fenestra cochleae (zatvoren pomoću mem-
branae tympanicae secundariae). Preko ovog otvora stupa u odnos sa scala tympani (donji sprat vestibuluma (auris
interna)).
Iznad promontoriuma je semicanalis m. tensoris tympani, usmeren ka prednjem zidu cavitas tympani. Njegov zadnji
kraj je slepo zatvoren i pretvoren u processus cochleariformis.
3. Prednji zid (paries caroticus) : dobio je naziv po prominentia carotica, stvara je canalis caroticus, koji ima sitne
otvore za ulazak rr. caroticotympanici et aa. caroticotympanicae (a. carotis interna) u cavitas tympani. Na
ovom zidu se nalazi ostium tympanicum tubae auditivae, odakle polazi tuba auditiva (povezuje pharynx i cavitas
tympani). Iznad i unutra leži semicanalis m. tensoris tympani. Na granici prema spolj. zidu je fissura (Glaser)
petrotympanica, kroz nju u cavitas tympani :
- izlaze – chorda tympani, processus anterior mallei, lig. mallei anterius
- ulazi – a. tympanica anterior (a. maxillaris)

65 | S t r a n a
4. Zadnji zid (paries mastoideus) – okrenut ka processus mastoideusu, na gornjem delu je trouglast aditus ad
antrum mastoideum. Sa unut. strane ga ograničava prominentia canalis semicircularis lateralis. Ispod otvora je
prominentia canalis facialis. U antrum mastoideum su cellulae mastoideae, koje formiraju sistem šupljina, koji
se proteže duž celog processus mastoideus. Na donjem uglu ulaza u antrum mastoideum je fossa incudis (odg.
crus breve incudis i lig. incudis posterius). Na ovom zidu se nalazi i eminentia pyramidalis, koja je usmerena ka
fenestrae vestibuli, spolja od nje je apertura tympanica canaliculi chordae tympani, kroz koji navedeni živac ulazi
u cavitas tympani, a nadalje se pruža unut. stranom membranae tympani. U šupljini se nalazi m. stapedius koji
svojom kontrakcijom izvlači basis stapedius iz fenestrae vestibuli.

5. Gornji zid (paries tegmentalis) : kompaktna, tanka koštana pločica (tegmen tympani), koja je deo prednje strane
pars petrosa – os temporale). Ovaj zid ima :
- Fissura petrosquamosa :kod dece (kada je neokoštala) je potencijalni put infekcije od auris mediae do meninges
fossae cranii mediae
- Hiatus canalis n. petrosi minoris – iznad promontoriuma, nastaje iz plexus tympanicusa

6. Donji zid (paries jugularis) : uzan i ispupčen, gradi ga koštana pločica, koja odvaja cavitas tympani i fossu
jugularis. Ovaj zid ima :
- Apertura tympanica canaliculi tympanici – n. tympanicus i a. tympanica inferior ulaze u cavitas tympani
- Prominentia styloidea – izazvana sa radix processus styloideusa
- Cellulae tympanicae – varijabilne, ne moraju biti prisutne

SADRŽAJ CAVITAS TYMPANI

1. Ossicula auditus : prenos vibracija membranae tympani izazvanih zvučnim talasima preko cavitas tympani do
auris internae. Ove koščice su međusobno spojene i pričvršćene vezama za zidove cavitas tympani (in situ), a
zategnutost regulišu 2 mišića (m. tensor tympani, m. stapedius)

- Malleus – spoljašnja, oblika čekića, dužine oko 9mm

• Caput mallei – ima zglobnu površinu za zglobljavanje sa incusom pri čemu gradi art. incudomallearis
• Collum mallei – pripoj m. tensor membraen tympani
• Manubrium mallei – usmerena naniže i utkana u lamina fibrosa membranae tympani na kojoj izaziva striu
mallearis, apex manubrium mallei gradi umbo, a od radix manubrium mallei odvajaju se 2 nastavka:
➢ processus anterio-r – uvlači se u fissuru petrotympanicu na cavitas tympani
➢ processus lateralis – izaziva prominentiu mallearis na membrani tympani

- Incus – srednja, dužine oko 7mm

• Corpus incudis – nepravilna kocka, na prednjoj strani je zglobna površina za zglobljavanje sa malleusom – art.
incudomallearis
• Crus longum – vertikalno, vrh je savijen unutra, na njemu je processus lenticularis nosi zgl. P za caput
stapedius
• Crus breve – usmeren unazad, pripoj na fossa incudis (cavitas tympani) pomoću lig. incudis posterius

- Stapes – unutrašnja, dužine oko 4mm, horizontalna, u visini fenestrae vestibuli

• Caput stapedis – na konveksitetu luka, okrenuta spolja, udubljena je u zglobnu glačicu za processus lenticularis
• Suženi vrat – pripoj tetive m. stapediusa
• Crus anterius – kraći od crus posterius, a zajedno grade anulus u kome je razapeta membrana stapedialis
• Basis stapedis – koštana pločica koja oblikom odg. fenestri vestibuli koju i zatvara

2. Spojevi ossiculorum auditus

- Art. incudomallearis = caput mallei + corpus incudis (minimalni pokreti)
- Art. incudostapedialis = crus longum (incus) + caput stapedis (zglob tipa kugle)
- Syndesmosis tympanostapedialis = basis stapedis + fenestra vestibuli (pomoću lig. annulare stapediale)
66 | S t r a n a
- Ligg. osiculorum auditus :
• Malleus – lig. mallei anterius, superius et laterale
• Incus – lig. incudis superius et posterius
• Stapes – membrana stapedialis, lig. anulare stapediale

3. Mm. ossiculorum auditus

- M. tensor tympani – (n. mandibularis – V3) : polazi sa pars cartilaginea tubae auditivae i okolnog dela ala
major ossis sphenoidalis, kroz koštani kanal iznad kanala tubae auditivae i završava se tankom tetivom koja se
savija oko kolotura i pripaja na collum mallei
f-ja: povlači membranu tympani unutra i zateže je gurajući istovremeno stapes u fenestru vestibuli
- M. stapedius – (n. facialis – VII) : polazi iz šupljine eminentiae pyramidalis, pripaja se na zadnjoj strani vrata
stapes
f-ja: izvlači basis stapedius iz fenestre vestibuli, potiskuje ossicula auditoria spolja i opušta membranu tympani
1. + 2. – kontrahuju se tokom refleksne r-je na zvuke jakog intenziteta, pri kontrakciji su antagonisti, a svojim tonusom
sinergisti; 1. – povećava, a 2. smanjuje osetljivost transmisije zvuka

PODELA CAVITAS TYMPANI

U odnosu na membranu tympani podeljena na:
1. Gornji sprat – epitympanum/attic : iznad membranae tympani, u njemu su i capu mallei i corpus incudis, na
zadnjem zidu je aditus ad antrum, a unutra je deo paries labyrinthicus (cavitas tymp.) iznad fenestre vestibuli
2. Srednji sprat – mesotympanum : najveći i najduži, odgovara visini membranae tympani, u njemu su svi ostali
delovi ossicula auditoria
3. Donji sprat – hypotympanum : ispod membranae tympani

TUNICA MUCOSAE CAVITAS TYMPANICAE

1. Nabori sluzokože bubne duplje :
− Plica mallearis anterior et posterior – odgovara plicae chordae tympani
− Plica incudalis
− Plica stapedialis : ima uzengiju i tetivu stapedijalnog mišića

2. Recessus cavitas tympanicae :

− Recessus anterior et posterior : unutra od membranae tympani (razdvaja ih caput mallei)
− Recessus superior – Prussak : ograničen je spolja pars flaccida – membranae tymapnu, a unutra sa collum
mallei, gore sa lig. mallei laterale i dole sa processus lateralis mallei.
− Recessus epitympanicus s. epitympanum : sa njim je u vezi recessus anterior i predstavlja njegovu najnižu tačku,
prilikom gnojnog zapaljenja sadrži gnoj

MASTOIDNE ŠUPLJINE AURIS MEDIAE

Sluzokožom obložene pneumatične šupljine, u processus mastoideusu, iza cavitas tympani.
1. Aditus ad antrum – na paries mastoideus cavitas tympani, povezuje epitympanum sa antrum mastoideum.
Trouglast, dužine i visine oko 4mm, sa vrhom naniže, ograničen :
- gore – deo tegmen tympani
- spolja – koštana pločica pars horizontalis squamae temporalis
- unutra – ispupčenjem canalis semicircularis lateralis

2. Antrum mastoideum – najveća šupljina, preko aditusa komunicira sa epitympanumom. Ovalan, visine 10mm,
poprečni R=6-8mm, spljoštena od spolja prema unutra, ali se opisuju 6 zidova :
- prednji – u odnosu sa canalis n. facialis (inf. iz auris mediae se može preneti preko n. VII)
- zadnji – u odnosu sa sinus sigmoideus (tj. durom mater u kojoj se nalazi)
- gornji (tegmen tympani) – u odnosu sa lobus temporalis (telencephalona)

67 | S t r a n a
- donji – odg. cellulae mastoideae
- unutrašnji – u odnosu sa cerebellumom
- spoljašnji – slobodan (pristupačan trepanaciji), ima projekcju 0,5-1,5 mm ispod površine processus mastoideusa, na
processus postauditorius squamae (os temporale), pozadi i malo iznad porus acusticus externusa,u vidu
kvadrata(a=10cm)

3. Cellulae mastoideae : nalaze se
oko antruma, obložene
sluzokožom i predstavljaju
potencijalni put prenošenja
informacija. Dele se na prednje,
zadnje, gornje, donje, spoljašnje
i unutrašnje.
Ako se konstruiše koordinatni sistem : vertikalna osa – kroz zadnju iv. meatus acu-
sticus externusa, a horizontalna osa – 6mm iznad najviše tačke meatus acusticus
externusa. U prednjem donjem kvadrantu – projekcija aditus ad antrum (oblik
kvadrata, a=4mm). U zadnjem donjem kvadrantu – projekcija spoljašnjeg zida
antrum mastoideum (oblik kvadrata, a=10mm). Projekciona polja služe kao pri-
stupni putevi antrum mastoideumu pri njegovoj trepanaciji kod gnojnih zapaljenja.

TUBA AUDITIVA – EUSTACHII

Koštano-hrskavični kanal (proširen na krajevima) koji povezuje cavitas tympani sa pars nasalis pharyngis.
Počinje sa ostium tympanicum tubae auditivae, nastavlja se sa pars ossea (12mm) i sa pars cartilaginea (24mm),
između kojih je isthmus tubae auditivae i završava se na bočnom zidu nasopharynxa sa ostium pharyngeum tubae
auditivae.
1. Pars ossea – polazi sa prednjeg zida cavitas tympani, smešten u celini u os temporale. Ima oblik trostrano-
prizmatičnog kanala sa užim unut. krajem i nalazi se spolja u odnosu na canalis caroticus
− gornji zid – septum canalis musculotubarii
− unut. zid – semicanalis tubae auditivae
− spolj. zid – processus tubarius (pars tympanica – os temporale)

2. Pars cartilaginea : trouglast, vrh spojen sa pars ossea, a baza je u zidu pharynxa gde izaziva torus tubarius. Širi je u
unut. delu (lamina medialis), a naviše se savija spolja u uzanu spoljašnju ploču (lamina lateralis). Na poprečnom
preseku je nekompletna dole i spolja, gde kanal gradi lamina membranacea. Pričvršćen je za basis cranii, između
donje strane pars petrosa – os temporale i ala major ossis sphenoidalis i nalazi se ispod fibrocartilago basalis,
koja zatvara foramen lacerum. Kanal je obložen sa tunica mucosa, u kojoj su gll. tubariae.
Tuba auditiva : spljoštena je u miru, a otvaraju je kontrakcijom mišići otvarači tubae auditivae (m. tensor veli palatini,
m. levator veli palatini i m. salpingopharyngeus)

AURIS INTERNA
Složeni sistem koštanih šupljina u pars petrosa – os temporale, između cavitas tympani i meatus acusticus internus,
pa je zbog komplikovane građe označen kao labyrinthus osseus.

MEATUS ACUSTICUS INTERNUS

Kratak koštani kanal, počinje sa porus acusticus internus na zadnjoj strani pars petrosa – os temporale (dug 1cm)i
slepo se završava svojim fundusom. Kroz meatus prolaze: n. facialis (VII), n. intermedius (VII-bis), n.
vestibulocochlearis (VIII), a. et vv. labyrinthi, a tu je smešten i ganglion vestibulare.
3. Fundus meatus acustici interni – kružna koštana pločica koja ga odvaja od vestibuluma auris internae
− podeljen sa crista transversa i crista verticalis na 4 polja:
1. Area n. facialis (prednje gornje) – na njemu je početni otvor canalis n. facialisa
2. Area cochlearis (prednje donje) – odg. basis cochleae
− na njemu se vide sitni otvori poređani u obliku spirale (tr. spiralis foraminosus), kroz koje vlakna n. cochlearisa
napuštaju pars petrosa – os temporale
3. Area vestibularis superior (zadnje gornje)

68 | S t r a n a
− na njemu su sitni otvori kroz koje prolaze vlakanca n. utriculoampullarisa
4. Area vestibularis inferior (zadnje donje)
− na njemu su sitni otvori kroz koje sitna vlakanca n. saccularis napuštaju vestibulum
− 1 širi foramen singulare za prolaz n. ampullaris posterior

LABYRINTHUS OSSEUS

1 – VESTIBULUM
Srednja koštana šupljina, između paries labyrinthicus (cavitas tympani) – sp. i area vestibularis superior et inferior
(fundus meatus acustici interni) – un., cochlea – napred i canales semicirculares – pozadi. Ovalnog je oblika, ali mu
se opisuju 6 zidova:
4. Unutrašnji zid – odg. area vestibularis superior et inferior
− Pyramis vestibuli (u gornje-sp. uglu)
− Crista vestibuli – ide od pyramisa prema pozadi i dole i deli se na 2 kraka između kojih je recessus cochlearis
− Recessus elipticus – iznad cristae vestibuli; odg. utriculus (labyrinthus membranaceus)
− Macula cribrosa superior – na dnu recessus elipticusa; kroz njene otvore n. utriculoampullaris napušta
vestibulum (odg. arei vestibularis superior – fundus meatus acustici interni)
− Macula cribrosa inferior – na zadnjem kraku račve cristae vestibuli; kroz njega prolazi n. ampullaris posterior
− Recessus sphericus s. saccularis – ispod cristae vestibuli; odg. sacculusu (labyrinthus membranaceus)
− Macula cribrosa media – na dnu recessus saccularisa; kroz njega izlaze vlakanca n. saccularisa (odg. arei
vestibularis inferior – fundus meatus acustici interni)
− Apertura interna canaliculi vestibuli – iznad cristae vestibuli; kroz njega prolazi ductus endolymphaticus

5. Spoljašnji zid – odg. paries labyrinthicus cavitas tympani

− Fenestra vestibuli – zatvoren sa basis stapedis
− Lamina spiralis secundaria – pričvršćena celom dužinom između ove 2 fenestrae
− Fenestra cochleae – zatvoren sa membrana tympani secundaria

6. Gornji zid – 4 otvora preko kojih se otvaraju:

− crus osseum ampullare (canalis semicircularis anterior et lateralis)
− crus osseum commune (canalis semicircularis anterior et posterior)
− crus osseum simplex (canalis semicircularis lateralis)

7. Donji zid – uzan, oblika žleba, na njemu je apertura interna canaliculi cochleae (prolazi n. cochlearis)

8. Prednji zid – odg. cochlea; na njemu je apertura vestibularis cochleae (prelaze lamina spiralis ossea i caecum
vestibulare labyrinthus membranaceus)

9. Zadnji zid – blizu spoja sa un. zidom je crus osseum ampullare (canalis semicircularis posterior)

− Vestibulum je pomoću potpune koštano-opnaste pregrade podeljen na 2 sprata:

1. Scala vestibuli – gornji, širi
2. Scala tympani – donji, uži
− Koštano-opnasta pregrada je sačinjena od:
− Lamina spiralis secundaria – duž sp. zida vestibuluma, između fenestrae vestibuli et cochleae (pripoj cochlea)
− Caecum vestibulare ductus cochlearis – od prednjeg ka zadnjem zidu, pripajajući se za obe laminae
− Lamina spiralis ossea – duž un. zida vestibuluma (pripoj ductus cochlearis)

2 – COCHLEA
− Basis cochleae – odg. arei cochlearis (fundus meatus acustici interni)
− Cupula cochleae

69 | S t r a n a
− Canalis cochleae
− Cochlea se satoji od:
• Modiolus
− oblik šuplje kupe oko čije se sp. P uvija canalis spiralis cochleae, a zajedno sa njim i lamina spiralis ossea
− baza – odg. area cochlearis (fundus meatus acustici interni)
− kroz debljinu zida modiolusa prolaze canales longitudinales modioli, koji se otvaraju na bazi poređani u obliku tr.
spinalis foraminosus (kroz njih cochleu napušta n. cochlearis)
− vrh – istanjuje se u laminu modioli

• Canalis spiralis cochleae

− pravi 2 ipo vijuge (bazalnu, srednju i završnu) oko spoljašnje strane modiolusa
− završava se sa apertura vestibularis cochleae (otvor bazalne vijuge na prednjem zidu vestibuluma)
− Bazalna vijuga – izaziva promontorium na paries labyrinthicus (cavitas tympani)
− Završna vijuga – završava gradeći cupula cochleae
− u šupljini canalis spiralis cochleae (na spoju modiolusa) je lamina spiralis modioli koja ga deli na 2 sprata:
− Scala vestibuli (scala tympani) – preko apertura vestibularis cochleae se nastavlja u vestibulum i preko fenestra
vestibuli (tympani) komunicira sa cavitas tympani

• Lamina spiralis ossea – ima 2 dela:

1) Pužni deo – uvija se oko modiolusa, idući od baze izlazi kroz fenestru vestibuli cochleae i nastavlja po un. zidu
vestibuluma do njegovog zadnjeg zida
− pripaja se za sp. P modiolusa, osim u završnoj vijuzi, gde se odvaja od njega u vidu hamulus laminae spiralis
2) Vestibularni deo – učestvuje u izgradnji koštano-opnaste pregrade vestibuluma
− 1) i 2) su potpuno odvojene, osim u vrhu cochleae, preko unutrašnjeg pužnog otvora helicotremae, ona je
ograničena sa: lamina modioli, hamulus laminae spiralis i caecum cupulare; kroz ovaj otvor prolazi perilimfa iz
1) u 2) i obrnuto
− za slobodnu ivicu laminae spiralis ossei se pripaja ductus cochlearis, koji sa njom deli šupljinu canalis cochlearisa
na: scala vestibuli i scala tympani – koji se nastavljaju u istoimene otvore vestibuluma
− Canalis spiralis modioli (Corti) – na mestu pripoja laminae spiralis ossei nalazi se:
− u njemu je smešten ganglion spirale (sačinjen od tela nervnih ć-ja n. cochlearisa)
− od canalisa polaze canales longitudinales modioli (prolaze aksoni n. cochlearisa)

3– CANALES SEMICIRCULARES
− Canalis semicircularis lateralis – u horizontalnoj
− Canalis semicircularis anterior – u sagitalnoj ravni
− Canalis semicircularis posterior – u frontalnoj
− u njima je smešteno čulo za orijentaciju u prostoru, zahvataju ¾ kruga i imaju 2 kraka kojima se otvaraju u šupljini
vestibuluma:
1. Crus osseum simplex - otvara se na gornjem zidu vestibuluma
− prosti krakovi canalis semicircularis anterior + posterior = crus osseum commune (otvara se u u gornjem isto)
2. Crus osseum ampulare - svaki ampularno prošireni krak sadrži:
− Canalis semicircularis lateralis - ampulla ossea lateralis otvaraju se na gornjem zidu vestibuluma
− Canalis semicircularis anterior - ampulla ossea anterior
− Canalis semicircularis posterior - ampulla ossea posterior – otvara se na donjem zidu vestibuluma

LABYRINTHUS MEMBRANACEUS
1. Labyrinthus vestibularis
− f-ja: orijentacija u prostoru i održavanje ravnoteže
− recptori – registruju ubrzanje/usporenje u toku kretanja, linearne i angularne promene položaja glave
− 3 ductus semicirculares, utriculus, sacculus, ductus utriculosaccularis, ductus endolymphaticus, saccus
endolymphaticus, ductus reuniens
70 | S t r a n a
2. Labyrinthus cochlearis
− ductus cochlearis (u njemu su receptori za sluh)

DUCTUS SEMICIRCULARES
− Ductus semicircularis lateralis – ampulla membranacea lateralis
− Ductus semicircularis anterior – ampulla membranacea anterior
− Ductus semicircularis posterior – ampulla membranacea posterior
− oblikom potpuno odg. canales semicirculares, otvaraju se na utriculus
1. Crus membranaceum ampullare:
− svaki ductus poseduje na kraju ampularno proširenje (ampulla)
− na zidu svake ampullae je crista ampullaris (koja sadrži receptore koji registruju ubrzanje i promenu položaja)
2. Crus membranaceum simplex:
− ductus semicircularis lateralis – se završava na utriculusu samostalno
− ductus semicircularis anterior + posterior = crus membranaceum commune

UTRICULUS
Ovalna, opnasta kesica, pričvršćena za recessus elipticus na un. zidu vestibuluma.
− gornji i zadnji zid – otvori crus membranaceum ampullare et simplex i crus membranaceum commune i
ductus semicircularis posterior
− prednje spoljašnji zid – macula utriculi (sadrži specifične neuroepitelne ć-je od kojih polaze vlakna n. utricularisa)
− od utriculusa polazi i 1 krak ductus utricosaccularisa

SACCULUS
Mala, mehurasta, opnasta formacija, u vestibulumu, pričvršćena za recessus saccularis nasuprot basis stapediusa.
− prednji spoljašnji zid – macula sacculi (sa nje polaze vlakna n. saccularisa)
− od sacculusa polazi jači krak ductus utricosaccularisa i ductus reuniens – Hensenov, koji ga povezuje sa caecum
vestibulare (ductus cochlearisa)

DUCTUS ENDOLYMPAHTICUS (DUCTUS UTRICOSACCULARIS)

Nastaje spajanjem krakova koji polaze sa utriculusa i sacculusa. Ide naviše i pozadi, napušta vestibulum kroz apertrura
externa canaliculi vestibuli, po izlasku iz lavirinta slepoočn. se širi u saccus endolymphaticus, koja se nalazi između 2
lista durae mater, f-ja saccus: u regul. stalnog pritiska endolimfe u delobima labyrinthus membranaceusa.

DUCTUS COCHLEARIS
− f-ja: da transformiše zvučnu energiju u električnu u n. cochlearisu
− trouglasto prizmatični, slepi kanal, ispunjen endolimfom čiji se izvijugani deo (2 ipo vijuge) nalazi u cochlei, a pravi
deo u vestibulumu
− Vestibularni deo
− izlazi iz cochleae kroz apertura vestibularis cochleae završavajući se slepim krajem u caecum vestibulare, koji se
postavlja između laminae spiralis secundariae i vestibularnog dela laminae spiralis osseae i gradi koštano-opnastu
pregradu
− Kohlearni deo
− završava se sa caecum cupulare smeštenim u vrhu cochleae
− Ductus cochlearis ima 3 zida:
1. Paries externus (sp.)
− srasrao sa pokosnicom zida canalis cochlearis
− Lig. spirale – bogato krvnim sudovima, u njoj se stvara endolympha (ispunjava labyrinthus membranaceus)
− Filtracijom limfe kroz zidove labyrinthus membranaceusa, nastaje perilimfa, koja ispunjava prostor između
labyrinthus osseus et membranaceus

2. Paries tympanicus s. membrana spiralis (donji) Poremećaji sluha: hipacusia – smanjenje, hiperacusia – pojačanje
− granični zid prema scali tympani sluha, tinitus – zujanje u uvu (disko tinitus – nakon enormno gla-
71 | S t r a n a sne muzike). Poremećaji nastaju i zbog npr. gentamcina i dr. medi-
kamenta.
− un. – pripoj na lamini spiralis ossei
− sp. – pripoj na sp. zidu canalis spiralis cochleae

− na njemu leži Kortijev organum spirale, koji sadrži receptore za sluh

− vrh – membrana tectoria koja lebdi u endolimfi iznad treplji organum spirale
− specijalizovane neuroepitelne ć-je pretvaraju zvučne talase, koji se prenose kroz endolimfu, u nervne impulse

3. Paries vestibularis s. membrana vestibularis (gornji)

− granični zid prema scali vestibuli

SPATIUM PERILYMPHATICUM
(987.)

I-JA I V-JA AURIS MEDIAE

N. vestibulocochlearis (VIII):
1. N. cochlearis – u vezi je sa Kortijevim organum spirale
− tela nervnih ć-ja – u Kortijevom ganglion spirale cochleare
− neuriti – grade n. cochlearis
− vlakna – napuštaju auris internu kroz canales longitudinales modioli (otvaraju se kao tr. spiralis foraminosus)
2. N. vestibularis – nastaje spajanjem 3 živca:
1) N. utriculoampullaris – napušta labyrinthus osseus, kroz area vestibularis superior (fundus meatus acus. in.)
− čine ga: n. utricularis – polazi iz macula utriculi
− n. ampullaris anterior – iz crista ampullaris – ductus semicircularis anterior
− n. ampullaris lateralis – iz crista ampullaris – ductus semicircularis lateralis
2) N. saccularis – polazi iz macula sacculi i napušta labyrinthus membranaceus kroz area vestibularis inferior
3) N. ampullaris posterior – iz crista ampullaris – ductus semicircularis posterior i napušta labyrinthus
membranaceus kroz foramen singulare (area vestibularis inferior)

− 1) + 2) + 3) – se spajaju u meatus acusticus internus i grade n. vestibularis, kome je pridodat ganglion

vestibulare, zatim se spaja sa n. cochlearis u n. vestibulocochlearis i dolaze do svojih ncc. u truncus encephali

AKUSTIČKI PUT

RECEPTORI ZA SLUH
− (To su neuroepitelne ć-je Kortijevog organum spirale.)
− zvučni talas iz spoljašnje sredine prihvata auricula
− preko meatus acusticus externusa dospevaju do membranae tympani (izazivajući njeno treperanje)
− treperanje se dalje prenosi preko ossicula auditoria, kroz auris mediu do fenestrae vestibuli
− fenestra vestibuli je zatvorena sa basis stapedis, čije pomeranje dovodi do treperenja perilymphae u auris interni,
čime se zvučni talas širi do scala vestibuli (auris internae)
− talas zatim ide do ductus cochlearisa, preko njegovog gornjeg zida prenosi se na endolymphu koja ga ispunjava, a
njeno treperanje dovodi do pomeranja membranae tectoriae Kortijevog organum spirale, koja dodiruje stereocilije
− dovodi do stvaranja akcionog potencijala, koji se dalje prenosi u vidu nadražaja na n. cochlearisa

NEURONI AKUSTIČKOG PUTA I AKUSTIČKI CENTRI

• Periferni neuron – povezuje receptore sa ncc. n. cochlearisa
− tela perifernih neurona – su bipolarne ć-je ganglion spirale (n. cochlearis)
− dendriti – grade veze sa receptorima
− aksoni – grade n. cochlearis

72 | S t r a n a
− n. cohlearis – završava se u nc. cochlearis anterior et posterior (truncus encephali)

• Centralni neuron – povezuje ncc. n. cochlearis sa primarnim akustičkim centrom u corpus geniculatum mediale
− tela centralnih neurona – leže u ncc. n. cochlearis
− iz nc. cochlearis posterior polazi stria cochlearis posterior i prelazi na suprotnu stranu
− iz nc. cochlearis anterior polazi stria cochlearis anterior et intermedia

− Stria cochlearis posterior – izlazi na površinu na spoljašnjem temenu fossae rhomboideae i ide horizontalno unutra
zajedno sa striae medullares ventriculi quarti deleći fossu na pontinski i medularni deo
− Stria cochlearis intermedia – najmanja
− Stria cochlearis anterior – najbogatija vlaknima
− one prelaze na suprotnu stranu, pošto se ukrste sa kontralateralnim grupama grade corpus trapezoideum

− Corpus trapezoideum spaja se sa stria cochlearis posterior et intermedia i gradi lemniscus lateralis
− Lemniscus lateralis se delimično prekida u nc. colliculi inferioris (neka se prekidaju i u nc. olivaris superior, ncc.
corporis trapezoidei, ncc. lemnisci lateralis) i završava u corpus geniculatum mediale, u kome je
primarni/supkortikalni centar

• Kortikalni neuron – nosi naziv radiatio acustica

− povezuje ncc. corpus geniculatum mediale sa kortikalnim centrom smeštenim u Hešlovim gyri temporales
transversi (u kori operculum temporale)
− tela kortikalnih neurona – leže u ncc. corpus ganiculatum mediale

• Refleksni neuroni
− polaze iz refleksnog akustičkog centra u ncc. colliculus inferiora i predstavljeni su sa tr. tectospinalis, tr.
tectobulbaris i tr. tectoraticularis; omogućavaju zatvaranje refleksnih lukova izazvanih zvučnim utiscima

• Akustički centri
− Supkortikalni centri
− primarni akustički centar (u ncc. corpus geniculatum mediale) i refleksni centar (u ncc. colliculus inferior)
− Kortikalni akustički
− smešten u kori lobus temporalisa, u Hešlovim gyri temporales transversi

N. COCHLEARIS
(989.)

NCC. N. COCHLEARIS
(989.)

LEMNISCUS LATERALIS
(Opisan kod centralnog neurona akustičkog puta.) (988, 989, 990.)

COLLICULUS INFERIOR
(990, 991.)

CORPUS GENICULATUM MEDIALE

(990.)

RADIATIO ACUSTICA
(990.)

73 | S t r a n a
 KORIKALNI AKUSTIČKI CENTAR
(991.)

VESTIBULARNI PUT

RECEPTORI
− receptori za ravnotežu nalaze se u macula utriculi i macula sacculi, reaguju na translaciono kretanje glave
− receptori ductus semicirculares nalaze se u cristae ampullares, reaguju pri rotacionim pokretima glave i omogućuju
orijentaciju u prostoru
− dopunjavaju jedni druge u cilju održanja ravnoteže

NEURONI VESTIBULARNOG PUTA

• Periferni/neuroni I
− bipolarne ć-je Skarpovog ganglion vestibulare smeštenog u fundus meatus acustici interni
− dendriti – grade vezu sa receptorima
− aksoni – su vlakna n. vestibularisa, koji ide do ncc. vestibulares u medulli oblongati i ponsu (nc. vestibularis
superior, inferior, medialis, lateralis)
• Vestibularna jedra
− A informacije iz ductus semicirculares projektuju se u nc. vestibularis superior et medialis, a iz utriculus i
sacculus u nc. vestibularis inferior et lateralis
− u njima se obrađuju statičke i dinamičke informacije sa ciljem kontrole vizuelnih i pozicionih refleksa
− veza sa cerebellumom – tr. vestibulocerebellaris
− veza sa medullom spinalis – tr. vestibulospinalis
− veza sa formatio reticularis i okulogirnim jedrima – fasciculus longitudinalis medialis
• Centralni/neuroni II
− leže u ncc. vestibulares
− aksoni se projektuju u thalamusu, gde se završavaju u nc. ventralis posterolateralis i zadnjoj grupi jedara
• Refleksni neuroni
− ravnoteža se reguliše svesno, kada razmišljamo o tome dok je održavamo (retkost)
− tr. vestibulo spinalis, tr. vestibulocerebellaris, fasciculus longitudinalis medialis
• Kortikalni/neuroni III – polaze iz thalamusa, u sastavu radiatio thalamica centralis i završavaju u kori

KORTIKALNI VESTIBULARNI CENTAR

Lokalizacija nije utvrđena. Smatra se da je to deo kore između gyrus postcentralis i sulcus intraparietalisa na dnu.
Lezije parijetalnih kortikalnih polja dovode do konfuzije u prostornoj orijentaciji.

Nesvestica (sincopa) – prostorna dezorijentacija, može biti praćenja mučninom i nestabilnošću. Vrtoglavica (vertigo) – specifičan ose-
ćaj kretanja tela kada se kretanje stvarno ne dešava. Najčešći vestibularni poremećaj – beningni pozicioni vertigo – kratke epizode
vrtoglavice pri promenu položaja tela.

III – ORGANUM GUSTATORIUM S. GUSTUS

GUSTATIVNI PUPOLJCI
(992-993.)

GUSTATIVNI PUT
Prenosi nadražaje ukusa sa papila jezika do centra za ukus smeštenog u kori telencephalona i omogućava razumevanje
ukusa koji je čovek osetio.
• Periferni/neuroni I

74 | S t r a n a
 − pseudounipolarne ć-je smeštene u ganglion geniculi n. facialis, ganglion inferius n. glossopharyngei, ganglion
inferius n. vagi
− periferni produžeci facijalisa, u sastavu chordae tympani, grade vezu sa receptorima papillae fungiformes
− dendriti glosofaringeusa, u sastavu rr. linguales, grade vezu sa receptorima papillae vallatae et foliatae
− periferni produžeci vagusa, u sastavu n. laryngeus superiora, grade vezu sa pojedinačnim gustativnim pupoljcima
tunicae mucosae pharyngis, laryngis i gornjeg dela oesophagusa
− aksoni – gustoreceptorna vlakna koja ulaze u sastav odg. živaca i završavaju u gusativnom delu ncc. tr. solitarii

• Centralni/neuroni II
− leže u ncc. tr. solitarii
− neuriti – penju se zajedno sa istostranim lemniscus medialisom i završavaju u nc. ventralis posteromedialis
thalami (neka vlakna odlaze u hypothalamus)

• Kortikalni/neuroni III
− polaze iz thalamusa, idu kroz istostrani crus posterius capsulae internae i završavaju u cortex insulae i u donjem
delu gyrus postcentralis, gde je reprezentovan jezik
− Gustativni put od ncc. tr. solitarii preko thalamusa do kortikalnog centra – odg. za razlikovanje ukusa i za razliku od
ostalih senzornih puteva, isključivo je istostran !!!

Potpuni gubitak ukusa (ageusia) retko se sreće, češći je smanjen osećaj (hipogeusia) ili poremećena percepcija ukusa (disgeusia). Ovi
poremećaji nastaju kod traume glave, virusnih infekcija i razl. psihijatrijskih bolesti, kod pacijenata na radio/hemioterapiji koji boluju od
kancera/dijabetesa.

IV – ORGANUM OLFACTORIM S. OLFACTUS

RHINENCEPHALON
Deo mozga koji prenosi mirisne utiske, znatno je razvijeni kod životinja koje dobro osećaju mirise (makrosmatske
životinje), kod čoveka je slabo razvijen.
− na donjoj strani lobus frontalisa, gde naleže na sulcus olfactorius i istovremeno leži na podu fossae cranii anterior
− Bulbus olfactorius – prednji prošireni deo, pozadi se istanjuje u tr. olfactorius i pruža se do substantia perforata
anterior, ispred koje se širi u trigonum olfactorium, sa čijeg zadnjeg dela se odvajaju 3 mirisne pruge:
1. Stria olfactoria lateralis – ograničava subst. perforatu ant. sa sp. strane i gradi limen insulae
− završava se u predelu rostrum gyrus parahippocampus,sadrži grupice neurona označ. kao nc. tr. olfactorii lateralis
2. Stria olfactoria medialis – ograničava subst. perforatu ant. sa un. strane prelazeći u area subcallosa
3. Stria olfactoria intermedia – završava u substantia perforata anterior (tuberculum olfactorium)

OLFAKTIVNI (MIRISNI) PUT

RECEPTORI ZA MIRIS
− u specijalizovanom olfaktivnom epitelu gornjeg dela cavitas nasi
− reaguju na prisustvo ispraljivih mirisnih supstanci u udahnutom vazduhu

• receptorne ć-je su istovremeno i periferni neuroni/neuroni I

− dendriti – idu do površine mirisne sluzokože nosa
− aksoni – formiraju fila olfactoria (n. olfactorius I)
− mirisna vlakna zatim prolaze kroz otvore na lamina cribrosa ossis ethmoidalis i završavaju u bulbus olfactorius
− Bulbus olfactoris
− gornjom stranom – smešten u sulcus olfactorius na donjoj strani lobus frontalis
− donjom stranom – naleže na laminu cribrosu
− u njemu je nekoliko vrsta ć-ja, najvažnije od njih su mitralne ć-je

75 | S t r a n a
• mitralne ć-je predstavlaju centralne/neurone II
− dendriti – grade sinapse sa fila olfactoria
− aksoni – grade najveći deo tr. olfactorius
− Tr. olfactorius
− polazi sa zadnjeg pola bulbus olfactorius i ide pozadi kroz sulcus olfactorius
− u njemu su grupice ć-ja koje predstavljaju nc. olfactorius anterior
− aksoni neurona jedra – prelaze na suprotnu stranu i završavaju u mirisnom jedru i bulbusu suprotne strane
− akoni tr. olfactorius – grade u zadnjem delu 3 snopa: stria olfactoria medialis, intermedia et lateralis
− na mestu njihovog nastanka tr. se širi u trigonum olfactorium (stria olfactoria lateralis, medialis et intermedia)

OLFAKTIVNA KORA
− Deo kore koji dobija projekcije iz bulbus olfactorius preko tr. olfactorius. Tu završavaju aksoni mitralnih ć-ja.
− Najveće olfaktivno polje je pirirformno polje (zove se i prepiriformno). Piriformna kora je jednostavnije građe,
pripada paleocortexu i funkcionalno predstavlja primarnu olfaktivnu koru, u čijem sastavu je i periamigdalarna
kora.
− Iz primarne olfaktivne kore polaze aksoni koji se projektuju u određene delove mozga, kao što su orbitofrontalna
kora, hipotalamus i amigdala. Predstavlja mesto nastanka mirisnih asocijacija na osnovu tragova već upamćenih
mirisnih stimulusa.

ENTORINALNA KORA
− Na zadnjem delu piriformne kore i to je sekundarna olfaktivna kora.
− Dobija projekcije iz piriformne i periamigdalarne kore, koje predstavljaju kortikalne/neurone III.
− Dobija i bogate projekcije iz neocortexa, a šalje ih u gyrus dentatus i Amonov hyppocampus proprius s. cornu
ammonis (formatio hippocampi)
− E vlakna – projektuju se u formatio hippocampi, frontalnu koru i prednju insularnu koru.

− Olfaktivni sistem je jedinstven po tome što se impulsi prema kori šalju bez prekida u thalamusu !!!

76 | S t r a n a