Повреде у спорту и

рекреацији, прва
помоћ

Радили: Професор:
Милана Поповић Ненад Петровић
Нађа Павловић
Милош Митровић
Спортске повреде представљају повреде настале као последица
спортске активности. У ширем смислу то су све повреде настале
током спортске активности (потрес мозга, прелом носа...). У ужем
смислу представљају повреде локомоторног система, тј. система за
кретање (мишићи, тетиве, лигаменти, зглобови, кости). Како су у
професионалном, као и у рекреативном спорту, доминатне
повреде система за кретање, под спортским повредама
подразумевамо повреде локомоторног система.

По начину настанка спортске повреде се деле

на акутне и хроничне.

1) Акутне спортске повреде

Акутне повреде настају као последица тренутног дејства снажне
силе (покрет или контакт), која превазилази компензаторне
способности нашег тела и доводи до механичког оштећења ткива.
Мека ткива (мишићи, лигаменти, тетиве) локомоторног система
дају потпору нашим зглобовима и спречавају настанак повреде.
Они се супростављају сили која делује на наше тело до одређене
границе, после чега долази до нарушавања структуре меких ткива
(истегнућа, парцијално или потпуно кидање структура). Две
карактеристике, еластичност и снага ових ткива одређују њихову
отпорност на повређивање.
Превенција акутних спортских повреда
Тренинг снаге доводи до хипертрофије и повећања снаге мишића,
чиме се повећава стабилност зглобова и отпорност на повреде.
Правилно дозиран тренинг и поступност у тренингу штите од
повреда мишића и тетива.
Вежбе истезања обезбеђују пун обим покрета у зглобовима,
спречавајући повреде мишића и тетива.
Суплементација и адекватна исхрана доприносе квалитетнијој
грађи меких ткива, повећавајући садржај колагена у њима. Колаген
је одговоран за чврстину меких ткива, при чему је витамин Ц
неопходан за правилну синтезу колагена у нашем телу. У
превенцији и опоравку од повреда суплементација препаратима
колагена, глукозамина, хијалуронске киселине показује позитивне
ефекте.
2) Хроничне спортске повреде
Хроничне повреде још се називају и повреде преоптерећења. Оне
су последица понављаног, учесталог дејства силе, при понављаним
стереотипним покретима карактеристичним за одређену врсту
спорта. Повреде пренапрезања погађају претежно ткива која у
спорту трпе због понављаних покрета и накупљања механичког
стреса: тетиве, припоји тетива за кост, места на којима је изражено
механичко трење и притисак, делови кости на којима се пресецају
силе оптерећења. Најчешће врсте повреда код синдрома
пренапрезања су:
– тендинитиси (упале тетива),
– ентезитиси (упале припоја тетива за кост),
-бурзитиси (упале бурзе – “слузне кесе”, чији велики број у нашем
телу има улогу да амортизује последице израженог трења и
притиска у локомоторном систему),
-стрес преломи (преломи који настају услед понављаног
механичког стреса на одређене делове кости).
Синдроми пренапрезања и локализација типични су за врсту
спорта, па тако постоје и карактеристични називи (тениски лакат,
пливачко раме, скакачко колено…).
Узроци који доводе до настанка хроничних повреда могу бити
унутрашњи (везани за спортисту) и спољашњи (везани за услове
тренинга).
а) унутрашњи узроци повреда пренапрезања
-претходне повреде
Ткиво ослабљено претходном повредом представља слабу тачку и
ризик за настанак нове повреде. Потпуна рехабилитација
подразумева не само ослобађање од бола, него враћање пуне
функције повређеног дела.
-лоша кондиција
Кондиционо слабије припремљени спортисти склонији су
повредама, а повреде се већином дешавају на почетку сезоне.
Важно је знати да припремљеност за један спорт, не подразумева
увек и припремљеност за неки други спорт.
-мишићни дисбаланс
Појављује се између мишићних група које изводе различите
покрете у одређеном делу тела – мишићи антагонисти (у пределу
натколенице мишићи предње и задње ложе). Последица
дисбаланса је неправилна функција тог дела тела, са појавом
преоптерећења активних структура.
-анатомске аномалије
Најчешће се појављују на нивоу стопала и колена, затим
натколенице и кичменог стуба. Деформитети нарушавају
уобичајену шему покрета и доводе до компензаторног
пренапрезања околних мекоткивних структура.
-нутритивни фактори
Дефицит у нутритивном уносу умањује способности организма,
како у тренингу тако и у опоравку. Правилна исхрана и
суплементација треба да обезбеди надокнаду свих макро и микро
нутритијената.
-период раста
У периоду израженог раста, као последица бржег раста скелета,
долази до затегнутости меких ткива локомоторног система
(мишићи, тетиве, лигаменти). Ово доводи до повећаног
оптерећења одређених делова локомоторног система.

б) спољашњи узроци повреда

пренапрезања
-грешке приликом тренирања
Најчешће грешке у тренингу представљају превелики обим и
интензитет тренинга. Резултати у тренингу се не могу остварити
преко ноћи. Као и у свему у животу, превише доброг не значи још
боље, већ напротив, постаје лоше. Претеривање у дозирању
оптерећења у тренингу снаге у теретани пут је ка мишићној
повреди, пре него ка већој мишићној маси. Постепеност и
стрпљење су најбољи рецепт.
-неадекватна опрема
Неадекватна или одсуство опреме излаже спортисту повећаном
ризику од повређивања.
-неправилна структура тренинга
Правилна шема организације тренинга подразумева: загревање,
кардио тренинг, главни део тренинга, хлађење, истезање.
Најважније за превенцију повреда у спорту је загревање на почетку
тренинга и истезање на крају тренинга. Загревање на почетку
тренинга подразумева подизање циркулације кроз мишић, локалне
температуре и еластичности ткива. Истезање на крају тренинга
повећава еластичност мекоткивних структура, доводи до опуштања
мишића и побољшава прокрвљеност мишића. Недовољно
еластична ткива су најподложнија повредама.
Превенција синдрома пренапезања у спорту
У превенцији ових повреда значајан је адекватан одмор између
тренинга. Правилно дозираним програмом тренинга потребно је
дати довољно времена адаптационим снагама организма да
адекватно одреагују на тренажни стимулус.

На првом месту је идентификовање фактора ризика. Најчешће су

присутна два или више фактора истовремено. Од подједнаког
значаја су и правилна и потпуна рехабилитација претходних
повреда, поступност у тренингу, отклањање мишићних дисбаланса,
уочавање анатомских аномалија и погрешки у тренингу. Такође, не
треба заборавити значај правилне исхране и суплементације.

Због крампона који фиксирају тело и фиксирају ногу за подлогу, код

фудбалера обично страдају ноге, скочни зглобови и колена. Нагли
стартови, увртања, окретања… Колико год да је фудбалер спреман,
не значи да ће остати неповређен у дуелу ако је сила која делује
толика да цепа лигаменте или доводи до пуцања мишића. Такође,
код фудбалера се дешава да страда и доњи део леђа због наглих
контаката и промена правца.

Код тенисера је укључено цело тело и за тенисера је најважнији

баланс који потиче из средњег дела тела. Такође, посебан акценат
ставља се на лакат, раме и врат због сервиса, а у кошарци најчешће
страдају скочни зглобови, доњи део кичме и колена.
Када дође до повреде, најпре се ради дијагноза – исправна
дијагноза представља 70-80 посто сваке терапије. Она показује шта
је повређено, која је тежина повреде, да ли је нешто поцепано, да
ли је под инфламацијом, а после је приступ терапији и оправку
знатно лакши ако се проблем до детаља тачно утврди.

Време потребно за опоравак зависи од бројних фактора – од врсте

повреде, од тога који део тела је повређен, да ли је у питању упала,
ударац, парцијална руптура, нагњечење… Када се то установи,
врши се процена времена повратка на терен, а савет играчима
дефинитивно гласи да не улазе прерано у тренажни процес.

Ако играч жели да скрати време опоравка, онда се убрзавају све

активности у том смеру. Нпр, играч се опорави, тестиран је, добио
је зелено светло за повратак, али он се у почетку штеди јер још
мисли на повреду. Затим заборавља на повреду, али тада у игру
улази замор којим су мишићи константно били подвргнути раније,
у жељи да се скрати време опоравка, и онда је склоност повреди
још израженија.
Shockwave терапија
Shockwave терапија је представник најсавременије физикалне
терапије и представља примену звучних шок таласа, великог
притиска и енергије.
Њом се убрзава регенерација оштећеног ткива, постиже се боља
коштана репарација, боља мишићна релаксација, веома брзо
обезбољавање, смањује се упала мишића, побољшава се
метаболизам и исхрана ткива, стимулише се производња
фибробласта и колагена, пролиферација фактора раста и
неоваскуларизација.
Спортске повреде колена могу да доведу до прекида каријере
професионалаца.
Колено је један од најсложенијих зглобова који има способност да
амортизује целокупну тежину. При усправном положају оно носи
око 70 одсто телесне тежине, док код савијених колена чак 90
одсто тежине. Што значи да колено трпи највећи напор приликом
сваке физичке активности, па је и најизложеније повредама.
Међу спортским повредама колена најтежа је пуцање предњег
укрштеног лигамента. Настаје приликом доскока и контакта са
подлогом када стопало остане фиксирано док кости натколенице и
потколенице претрпе велику ротацију.

Како је у питању лигамент који директно повезује две кости и

пружа стабилност колена, његово лечење је веома дуго, а у неким
ситуацијама повреда је била “фатална” за наставак каријере
врхунских спортиста.

Повреде лакта – тениски лакат, угануће, ишчешење

Лакат је сложени зглоб формиран спојем трију костију хумеруса,
надлактице и улне и радијуса подлактице. Коштане кврге са
унутрашње и спољашње стране зову се епикондили. Присутни су
лигаменти, тетиве и бурсе. Функција
флексора лакта је да помаже у
савијању ручног зглоба и скупљању
прстију.
Повреда најчешће настаје услед сталног понављања покрета код
тенисера, веслача и играча голфа. Најчешће је ова повреда
изазвана неправилно изведеним ударцем, или због недовољно
развијених мишића екстензора. Може да се јави и код: каратиста,
куглаша, дизача тегова и сл.. Бол се јавља са унутрашње стране
лакта и изазива ограничене покрете.

Тениски лакат је упала тетиве која повезује мишиће екстензоре са

спољашњим епикондилом. То су дуги мишићи са спољне стране
подлактице који помажу да се отвори и исправи шака и ручни
зглоб. Узрок повреде може бити и у тениском рекету који служи да
до минимума смањи силу која се преноси на руку приликом
ударца, ако је поремећен баланс у грифу долази до оптерећења
које је највише усмерено
према лакту. Зато код
избора рекета треба
обавезно консултовати
стручна лица (тренере).
Механизам повреде је
везан за мишиће који се припајају на латералном епикондилу
хумеруса а то су: м. екстензор carpi radialis logus и brevis, м.
екстензор carpi ulnaris, м. екстензор digitorum, м. екстензор digiti
minimi, м. supiator и м. anconeusu. У тенису посебно важност код
бекхенд ударца имају мишићи м. екстензор carpi radialis logus i
brevis. При ударцу лопте долази до напетости екстензорних
мишића подлактице. Сваки такав ударац у облику микротрауме
завршава се на горњи припој тих мишића и после честих
понављања микротрауматско деловање доводи до ентензита.

Симптоми су: јак бол који се

шири са спољне стране лакта,
може да се шири и низ
подлактицу. Знатно ограничава
покрете руковања, држање
шоље за кафу, окретање кваке и
сл. Ова повреда настаје услед сталног понављања покрета,
најчешће неправилно изведеног бекхенда, слабе технике приликом
сервиса и слабо развијени екстензорни мишићи. Јавља се код
тенисера, дизача тегова, куглању, скијању, кућним пословима и код
директног удара.

Истегнуће мишића
Приликом истегнућа мишића појављује се оштар бол и последица
је ограничена употреба повређеног мишића. Слабија и средња
истегнућа се могу санирати кућним лечењем, термотерапијом и
анти инфламаторним супстанцама. Тешка истегнућа при којима
долази до лацерација или руптура често морају бити санирана
хируршким путем.Да би се утврдио обим повреде потребно је
снимити повређени мишић. Физикална терапија се препоручује као
једна од метода лечења.Приликом лакших истегнућа симптоми
често нестају у току неколико дана или недеља док код тешких
истегнућа могу проћи месеци док се повреда у потпуности не
санира. Благо оштећење захтева 7-14 дана мировања.Сва
истегнућа мишића неопходно је адекватно лечити и испоштовати
период мировања, јер се често минимална повреда мишића може
искомпликовати у тешку повреду, која захтева дуготрајно лечење.

Повреде мишића могу изазвати разне непријатне симптоме:

• модрице
• грчеви у мишићима
• потешкоће у покретању мишића
• спазам
• слабост мишића
• бол, који се обично погоршава покретом
• оток
Ако лекар посумња на повреду мишића, обавиће физички преглед
и питати особу о историји симптома. Они могу такође да наруче
рендгенске снимке како би били сигурни да кост није пукла.Као део
дијагнозе, лекар ће обично одредити повреду као повреде 1, 2 или
3. Степена. Први степен је блага повреда, истегнуће, и требало би
да брзо зарасте, док је 3. степен тешка мишићна повреда, потпуни
рацеп мишића.
Прва помоћ
Прва помоћ представља скуп мера и поступака којима се спасава
живот и спречава даље погоршање здравља повређених и
оболелих особа. Примењује се на лицу места или на безбедном
одстојању од места настанка повреде или болести. Основни
задатак прве помоћи је очување живота људи, односно да се
унесрећена лица у што бољем стању и у што краћем временском
периоду транспортују до одговарајуће медицинске установе (по
могућству и најближе). Прва помоћ се разликује од стручне
медицинске помоћи, а пружају је лекари, обучени спасиоци или
лаици који су се задесили на месту несреће (а који би требало да
буду обучени за пружање прве медицинске помоћи).
Основни циљеви прве помоћи су: отклањање узрока који
угрожавају живот повређених и оболелих особа, враћање
унесрећених лица у живот, њихово збрињавање, обезбеђивање
оптималног транспорта итд.
Средства за пружање прве помоћи се деле на стандардна,
приручна и импровизована.Стандардна средства су индустријски
произведена опрема и материјали који служе за
заустављање крварења,
превијање рана, имобилизацију повређених делова тела и сл.
Овде спадају : разне врсте завоја, газе, ханзапласт, леукопласт,
маказе, троугле мараме, тубуси, маске, рукавице, Шанцова крагна
итд. Приручна и импровизована средства нису примарно
намењена за пружање прве помоћи, али се често користе у
недостатку или као допуна стандардним средствима. Ту спадају:
комади разних тканина и одеће, шаторско крило, комади дрвета,
метала итд.