ROMEO I JULIJA

Najpoznatije delo Vilijema Šekspira, tragedija „Romeo i Julija“, nastalo još krajem XVI
veka i danas prenosi snažnu poruku o moći ljubavi i besmislu mržnje. Iako se bezuslovna ljubav
dvoje mladih, Romea i Julije, pripadnika zavađenih porodica grada Verone - Montagi i Kopuleti,
završava tragično njihovom smrću, ljubav je odnela pobedu nad mržnjom.

Tragedija je ispevana u stihu u pet činova. U uvodnom delu upoznajemo se sa vekovnim

neprijateljstvom dveju moćnih porodica koje je nastalo zbog borbe za prevlast. Iz zavisti se
rodila mržnja koja se raspiruje pri svakom susretu članova ovih porodica pa čak i između
njihovih slugu. Romeo iz porodice Montagi je plemić zaljubljive prirode ( saznajemo da je već
bio zaljubljen u Rozaliju, ali ta ljubav nije bila prava) druželjubiv, vedar, ali i hrabar mladić. On
odlazi na bal pod maskama na dvor Kapuletijevih koji je priređen s namerom da Juliju približe
prinčevom rođaku Parisu koji nije imun na njenu lepotu. Iz ovoga saznajemo da je Julija izuzetno
lepa devojka, a o njenoj plemenitosti saznajemo tek iz susreta sa Romeom. On se na prvi pogled
zaljubljuje u Juliju, a zatim, ne obazirući se što je ona od roda omraženih Kapuletijevih, odlazi
pod njen balkon da se divi njenoj lepoti. O Julijinoj lepoti izražava se hiperbolama gde je naziva
suncem koje zasenjuje ljubomornu lunu (mesec) Ona stojeći na balkonu postavlja čuveno pitanje
Romeo, zašto si Romeo? Činjenica da se Romeo zove Montagi, ne znači ništa mladoj Juliji, ona
kaže da bi ruža davala slatki miris ma kako je mi zvali. Dvoje mladih razmenjuju ljubavne zavete
i krše pravila svojih porodica. Zaljubljenost između njih se dešava naglo, kao neka sila koja ruši
sve prepreke ispred sebe. Romeo na jednom mestu kaže: „Što ljubav može, to ljubav sme“
Ljubav je plemenita sila koja ne zna za zabrane i pravila i koja smrtnike čini besmrtnima dok su
u njenoj vlasti. Na kraju prvog čina u sceni pod balkonom, zaljubljeni par odlučuje da se tajno
venča idućeg dana.

Već u drugom činu tok radnje se kreće u tragičnom smeru. Julija i Romeo se tajno venčavaju, a
kada njen rođak pozova Romea na dvoboj on odbije, ali njegov prijatelj se umeša i strada.
Romeo sveti prijatelja i ubija Julijinog rođaka, pa se krije kod kaluđera koji ih je tajno venčao.
Julijin lik je bogatiji protvrečnostima od lika Romea. Ona je istovremeno i ponesena ljubavlju ali
i svesnija prepreka za ostvarenje ljubavi, ona više promišlja od plahovitog Romea. Ume i da se
pretvara da tuguje za rođakom dok u stvari oplakuje Romeovo progonstvo. Da bi je utešili
roditelji ugovaraju venčanje sa Parisom koje se dešava dan ranije od planiranog što dovodi do
gubitka tog jednog dana, poruka o lažnoj smrti Julije ne stiže do Romea na vreme. Julija je
popila napitak po savetu kaluđera koji treba da učini da izgleda kao da je umrla, a posle čijeg
delovanja će se povratiti. Do Romea stiže vest samo o njenoj smrti. Zatekavši Parisa u grobnici
ubija ga u dvoboju. Očajan i sam se ubija ispivši otrov pored njenog tela, ne videći smisao života
bez nje. Kada se osvestila, ugledavši ga, Julija se ubija njegovim nožem. Zbog svih ovih
tragičnih smrti mladih, stariji pripadnici obeju porodica shvataju besmisao svoje svađe, mire se
nad telima večno zaspale mladosti. U ovoj Šekspirovoj tragediji pored dve centralne figure ima i
nekoliko slikovitih sporednih likova kao što su likovi Julijine dadilje, Romeovog prijatelja
Markucija i drugih koji svako na svoj način daju sliku sveta koji okružuje zaljubljeni par. Oni
ljubav ne shvataju ozbiljno, šale se na račun te ljubavi i jedino kaluđer pokušava da im pomogne,
ali nevešto što dovodi do tragičnog kraja. Neminovnost ovakvog raspleta jeste tragična krivica
koja je srž svake tragedije. Ljubav Romea i Julije nije imala prostora da se razvija, ona je
buknula naglo kao vukan strasti i bila je bezuslovna, isključiva, idealistička. Najveći plod ove
ljubavi je pomirenje porodica koje se desilo posle svih tragičnih smrti.

Poruka ovog dela jeste da je ljubav plemenito osećanje koje ne trpi mržnju i podele. Za
ljubav se kaže da je slepa jer ona nema računicu. Ipak, ljubav Romea i Julije je simbol
mladalačke, nezrele ljubavi a ne prave, životne ljubavi. Da bi ljubav bila ona prava potrebno joj
je vreme. Vreme da se pokaže kroz mnogo malih ispita običnog života koji traže strpljenje i
poverenje. Vreme koje Šekspirovi mladi ljubavnici nisu imali. Ipak, ostali su večno zagrljeni,
najprepoznatijiviji par u književnosti