ANA KARENJINA

U delima ,,Ana Karenjinaʼʼ i ,,Rat i mirʼʼ nalaze se svi dokazi zašto se Lav Tolstoj
smratra velikanom ruske književnosti i najvećim ruskim realistom. U tim delima
oslikao je duboku psihološku i društvenu pozadinu Rusije u 19. veku. Ana
Karenjina je roman koji nam donosi bogatu sliku društva u celini, ali i unutrašnju
sliku pojedinaca, običnih ljudi koji proživljavaju različite sukobe, doživljavaju
ljubav, ispaštaju zbog grehova I završavaju srećno ili tragično. Kao što je to i u
stvarnom životu, I u ovom romanu se svi pojedinci bore za svoju sreću, ali neće je
svi pronaći, a čak I ako je pronađu neće uspeti da je zadrže.

Junaci ovog romana su porodice Karenjin, Oblonski, Ščerbacki, Vronski i Ljevin,

koje su u međusobnim poznanstvima ili rodbinskim vezama, što omogućava
isprepletane fabularne tokove. Roman je tematski izuzetno bogat. Pre svega, to je
roman o velikoj ljubavi između Ane i Vronskog, ljubavi koja je grešna, jer društvo
nameće takve moralne okvire, te kao takva ne može da opstane I ne nudi sreću
zaljubljenima. Ana Karenjina je mlada, lepa i u osnovi dobra žena, a takođe u
osnovi i žena osudjena na propast. U njenom životu se sve menja onog trenutka
kada se zaljubljuje, a pošto je takva da ne može da ograniči sebe na skrivenu
ljubavnu avanturu, zbog njene iskrene I strasne prirode, ona čitav svoj život
predaje ljubavniku, a to je zauvek obeležava kao nemoralnu ženu u očima
uglavnom nemoralnog društva, sa čime nije uspela da se izbori I dođe do sreće.
Ana jeste grešna zbog svega što je učinila mužu I sinu, ali je ona pre svega
nesrećna žena koja zaslužuje da bude srećna. Živi u gradskoj sredini, gde vladaju
društvene nepravde, izveštačeni odnosi, razmetanje bogatstvom, lažni prijatelji,
lažni moral, lažne vrednosti, gde čovek nije ono što zaista jeste već glumi ono što
treba da bude. Ona se u takvom svetu ne snalazi, ona je ljubav izjednačila sa
životom, ali nije umela da živi sa posledicama svoje odluke. Zato je odlučila da se
osveti I sebi, I Vronskom, I mužu I društvu tako što će se ubiti. Dok sve vreme
pratimo ljubav Ane I Vronskog, koja završava tragično, Kiti I Ljevin, drugi
ljubavni par, uspevaju da dođu do dugo tražene sreće, iako ih tokom romana
pratimo razdvojene, nesrećne I razočarane u ljubav. To je jedna posebna prica data
kao suprotnost Aninoj. U Ljevinovim razišljanjima I maštanjima o porodici ogleda
se kako jedna patrijarhalna,iskrena I čista ljubav treba da izgleda, a koje vrednosti
porodica treba da ima, što će on I uspeti da ostvari sa Kiti, Njegov lik je izuzetno
važan, jer on predstavlja drugačiju mogućnost - za razliku od Ane čiji postupci
govore da ipak misli samo na sebe, Ljevin misli na druge I povlači se da ispašta
bez krivice, a sa druge strane njegov pošteni život na selu predstavlja oštru kritiku
gradskog plemstva. Ana je data I u kontrastu prema svom mužu. Oni su tako
drugačiji da se možemo zapitati kako su uopšte I živeli zajedno I pre njenog
zaljubljivanja u drugog muškarca. Ona ne želi da je sputavaju moralni okviri
sredine, dok im on svesno I željeno robuje. On je vrlo vredan, posvećen,
odgovoran, racionalan, odmeren, stabilan, promišljen, smiren I pribran I u jako
teškim situacijama. Porodica je za njega princip, a kako bi je očuvao i održao
spreman je čak I na prikrivanje ženine prevare. Njemu je najvažniji njegov ugled I
društveni status, ono preko čega Ana gazi I čega se grozi. Ipak, iako u mnogim
situacijama deluje hladno I bezosećajno, ne možemo tvrditi da je takav, budući da
pokazuje toplinu prema Aninoj devojčici, brine o njoj, usvaja je, a sposoban je I da
oprosti sve što mu je Ana učinila, što ne bi svako mogao. I on je nesrećan lik, ali sa
mnogo manjom krivicom. Iako je Vronski u romanu predstavljen I nama čitaocima
kao neko ko je otvoreniji I privlačniji, draži, on nije Ispravniji I bolji od Aninog
muža. Opušteniji, ljubazniji, prijatniji, jednostavniji, a opet izrazito lep,
inteligentan, zgodan, pružio je Ani sve ono što joj je godinama falilo u braku sa
starijim čovekom a da toga nije bila ni svesna. Sa njim je krijući se dobila slobodu,
a leteći doživela pad. Ljubav sa Anom za njega nije bila šala niti hir, voleo ju je
iskreno I imao najbolje namere, ali je ona svojim postupcima I ljubomorom tu
ljubav gušila. Iako deluje da je on glavni krivac zbog njenog tragičnog završetka,
može se tvrditi I suprotno, da je ona uništila njega. Jedno je jasno – svo troje su
nesrećni I svako ima svoj udeo krivice, veći ili manji, za sopstvenu I tudju nesreću.
Njegova je krivica što je sebi dopustio ljubav sa udatom ženom.

,,Ana Karenjinaʼʼ je I roman o porodici, što nam sugeriše već prva rečenica
romana. Sve porodice čiji se životi u romanu prate prolaze kroz neke neprijatnosti,
veće ili manje I svaka porodica kao I svaki njen pojedinac imaju neku svoju muku
I teret koji nose na leđima, što I jeste život, pun uspona I padova, a čije je padove
psihološki uslovio I verno prikazao Tolstoj, zbog čega ga opravdano smatraju
jednim od najboljih realista. U ovom romanu on psihološki prodire u mnoštvo
različitih pojedinaca, prikazuje nam njihove probleme I način na koji se sa njima
bore, njihov karakter, emocije, dobre I zle ljude, potom prikazuje društvo u gradu,
plemstvo, a I tadašnji način života na selu I šalje nam bezbroj filozofskih pitanja I
pouka. Jedno od filozofskih pitanja je I pitanje dolska do sreće, koje se pokreće na
samom početku I prožima ceo roman I sve likove. To je I suštinska stvar u životu,
jer čemu sve na svetu ako nismo srećni. Za sreću se treba boriti, ali nam ovaj
roman daje veliku lekciju da je zasnivanje sreće na tuđoj nesreći kobno.