Tolstoj

Virdinija Vulf je rekla da je besmisleno baviti se bilo kojom drugom knjievnou, osim ruskom, kada se misli
na realizam. to s Tolstoja tie, roen je 1828-1910. umro. On je inae roen u grofovskoj porodici i kolovao
je se zatim i putovao, boravio u Moskvi i Petrogradu i zatim se vratio na imanje, na poljanu, ima i knjigu koja se
zove Gorsostas iz jasne poljane. Tu je zasnovao i porodicu, tu je i napisao i svoja dela. Imao je prihode, imanje,
mogao je u miru da radi, ai i on je imao svoje probleme, tako da se i njegov ivot bez obzira na taj komfor
zavrio tragino. On se bavio nekom vrstom drutvenog, angaovanog rada i u tom periodu se javlja ta duevna
kriza, posebno pred kraj ivota s ispoljava, gde on naputa knjievnost, potpuno se okree drugim,
publicistikim aktivnostima, odlazi od kue i umire na eleznikoj stanici u....Potoji i jedna knjiga njegova
Ispovest-govori o svojim duevnim krizama, to se autobiografije tie-trilogija-Detinjstvo, Deatvo i Mladost,
gde Tolstoj sam sebe analizira. Svoju duevnu krizu koje je beleio u intimnim belekama, da mora da krije od
drugih puku na tavan da se ne bi ubio, pripisuje Ljevinu. to se tie romana, najpoznatiji su Rat i mir, Ana
Karenjina i Vakrsenje, Tolstoj je pisao i prioovetke: Sevastopoljske prie-podeljenu su po mesecima-decembar,
maj i avgust, to je pisao 50ih godina gde je uneo lino iskustvo iz rata. Stendal je uticao o prikazivanju rata i
upravo u ovoj prii Maj, u opisu bitke, i u tim mislima koje se odvijaju dok on umire preuzeo je od Stendala.
Ve ovde Tolstoj izraava neku svest o ogranienim saznanjima spoljnjeg sveta i istorije. To e ese ispoljiti u
Ratu i miru, tu se prikazuje pohod Napoleona i propast njegova, ali osnova je napad Napoleona na Rusiju i tu je
zanimljivo da su Rusi u tom trenutku govorii vie francuski nego ruski, i rat i mir poinje razgovorom u salonu
na francuskom. Meutim, kad je Napoleon napao Rusiju, oni prestaju da govore francuskim, ve ruskim. Tolstoj
ve u Sevastopoljskim priama zna da kako god se kae, ovek e lagati u pogledu istorije, i zato se on
koncentrie na line prie junaka. Pria koju mi radimo je Smrt Ivana Ivia, zatim Krojcerova sonata postoji,
jedna dobra psiholoka analiza o tome ta se deava u braku, zatim jedna pomalo lirska pria Tri smrti-smrti
vlastelike, koijaa koji je na njenom imanju i o smrti, sei jednog drveta i Platnomer-ta pripovetka je znaajna
jer je pripoveda konj i to u 1. licu jednine. Pisao je i drame, bio je manje uspean u tome-Carstvo mraka i ivi
le je jedan od naslova.
Ana Karenjina
Poznata je prva reenica romana-jedan tragian sudbinski ton se daje i u romanu imao priu o 5 porodica- Sve
poinje sa porodicom Oblonski, Stiva i Doli. Stiva je prevario enu i nastao je haos u kui, i Ana dolazi da spasi
taj brak iz Petrograda. Zanimljivo je da Ana dolazi da spasi taj brak, a uniti svoj. Druga porodica je Karenjin,
Ana i Aleksej, zatim ... Kiti i Doli i imamo porodicu Vronski i Ljevin. Meu tim porodicama postoje veze i
isprepletanost, na svaku od ovih porodica odnosi se prva reenica. Veze su rodbinske-Kiti i Doli-sestre, ili
ljubavne-Ana i Vronski. Porodice su sve isprepletane, svaka ima neku vezu sa drugima, i svaka porodica je
nesrena na svoj nain.Posebno se odnosi na porodicu Ljevin, jer izgleda da su oni najsrenija porodica, ali
Ljevin razmilja u svoj toj idili o samoubistvu. Savako od tih lanova proivljava svoje pojedinane tragedije. U
osnovi imamo tri toka-prvi tok su Oblonski Stiva i Doli. Oni imaju uslovno reeno jedan normalan brak, brak sa
kompromisima i mirenjem sa obinim, trivijalnim. Doli se liava ljubavi, a Stiva trai ljubav van braka. Oni
odluuju da odre porodicu i gaje decu i to je neka vrsta uobiajenog kompromisa koji se odrava u porodici.
Tolstoj iznosi tezu o banalnosti brakova i obinosti ivota. Imamo onda Anu i Vronskog gde imamo ljubav, pa bi
oni davali jednu vrstu anti-teze-tu se rui prozaini brak. Meutim, i jedno i drugo stradaju. Trei tok je ovaj tok
Ljevina i Kiti, Kiti e se nakon cele afere udati za Ljevina, mada se nadala udaji za Vronskog. Za njih se moe
rei da su sinteza. Immao tezu, antiteza i sinteza koje treba da da neki novi kvalitet, izmirenje suprotnosti iz teze
i antiteze. Ljevin i Kiti imaju i decu i ljubav, ali isprepletanost je sledea-ljevinov put zavisi od Kiti, a Kitin put
zavisi od Ane i Vronskog. Meusobno se oni skoro uopte ne poznaju-Ljevin i Ana, ali ivoti im utiu jedni na

druge. Imaju samo jedan susret u romanu, a zapravo moda su i najsliniji i najsrodniji, mada nisu uopte u
kontaktu. Glavna tema romana je brak, pria o branom trouglu, o idelanom braku. Sie se zasniva na osnovi
koja se zove ljubav sa preprekama. Na ovu fabulu Tolstoj onda razvija istraivanje drutva u celini. Daje jedan
porodini, drutveni i psiholoki roman. Daje se jedna moralna problematika, o prevari i neverstvu, ali ta
problematika onda postaje drutvena jer neverstvo je izazov drutvu. Takoe se daje i svakodnevica, ruski ivot
19. veka sa svim materijalnim, psiholokim, emotivnim problemima, zato je to realizam. Prikazuju se lani,m
meuljudski odnosi. Daje se seoska i gradska sredina. Seoska kroz Ljevina. Kae se da nema srenih, srena je
samo Kiti, a Tolstoj je prikazuje kao sitnu duu. Dakle, sreni su samo oni koji su sitne due. Druga reenica
romana nas baca in medias res, a to je da se sve uskomealo u kui Oblonskih. Na poetku imamo moralni ton,
ali je on ironian, jer Ana dovodi u sklad poljuljani brak svog brata, ali je to putovanje dovodi do susreta sa
Vronskim koji e onda razoriti njen brak. Ona istovremeno kida vezu izmeu Vronskog i Kiti, aonda priprema i
ruenje svoje porodice. Tako ta epizoda sa Oblonskima pokree itav niz zbivanja. Oblonski jednom odlazi u
kancelariju i tu prvi put vidimo Ljevina. On dolazi u Moskvu da bi zaprosio Kiti. Tu su sabrani svi glavni
pokretai Ljevinovog ivota, u tom razgovoru se daje sve ono to Ljevin jeste, on je eleo da reformie selo, da
ih obrazuje itd. Osim tog razgovora o reformi sela i gazdinstvu, imamo ...Takoe osim ove reforme imamo i
strasnu ljubav prema Kiti. To su neke tri kljune odlike Ljevinove koje su saete u ovom liku. Na ruku ga Stiva
pita ta misli o neverstvu i Ljevin kae da to ne shvata i pokazuje da ima odvratnost prema posrnulim enama.
To objanjava da niko vie nee imati razumevanja za Anu od Ljevina. Sam Ljevin e pokazati samilost prema
Ani, mada je rekao da osea odvratnost prema preljubi. U njegovom ivotu postoje stvari koje se ne slau sa
njegovim uverenjima. U sutini, saeto se moe rei da imamo sudar monogamije, braka i seksualnih sloboda,
odnsono oimamo nedoslednost izmeu linih ponaanja i ideala. Ovde je akcenat implicitnmo i na tome da se
na neverstvo mukarca gleda gotovo svakodnevno, za razliku od ene. Prve dve reenice otkrivaju Tolstojev
postupak u karakterizaciji likova. On neku banalnu optost transformie u neto to je osobeno, od neega
beznaanog se dolazi do neega znaajnog. to se tie naslova, ovaj naslov nije postojao od poetka. Prvobitna
ideja je bila da se zove Dva braka, ali je promenio odluku i odluio da se zove po Ani. Ona daje jedinstvo
romanu, i to u smislu da je prisutna i tamo gde se ne pojavljuje. Roman e nastavlja i nakon njene smrti i to je
realistini postupak, nego se i ivot nastavlja, jer se i roman nastavlja. To je roman reka-roamn ivota koji tee
onda kada se i neko iskljui iz tog toka.
Struktura romana
Moemo govoriti o paralelizmu(slinost i razlika), koje je zasnovano na poreenjima i kontrastima.imamo
neizgled nepovezana dva toka radnje, Jedan je ana, njen mu, itd. a drugi je Ljevin. Postoje dva plana u strukturi
romana, jedan je taj sadrinski plan, gde su ana i ljevin prividno odvojeni ali imamo jednu nevidljivu priu, pod
tok, ispod ovog osnovnog sadraja koji nas vodi u sutinu romana. Osim ove prividne odvojenosti, imamo i
prividni tok prie koji nam otkriva samu sutinu romana. Na ovaj nain imamo dopune perspektiva i tako se
umnoavaju dogaaji i dolazi se do pribliavanja istini. Istina se moe sagledati tek kada se sagleda celina.
Imamo suprotnosti-Ana i Ljevin nasuprot Ljevinu Kiti, grad nasuprot selu, uivnaje nasuprot radu. Meutim, na
kraju se pokazuje da se krug zatvara i da se dobija jedna ciklinost i da imamo jedan krug Ana-Ljevin. Ana je ta
koja domnira, Ljevin je nosilac Tolstojeve misli, onome to sam Tolstoj misli o braku. Npr. veridba je potpuno
doslovno preneta iz tolstojevog ivota. Sve su to bukvalno doslovno preneti podaci iz Ljevinovog ivota,
meutim, Ljevin je neka vrsta objanjenja za Anu Uspostavlja se dubinski paralelizam izmeu ova naizgled
nepovezana lika. Dve paralelne radnje su povezane podvodnim tokovima. Ovi tokovi se razilaze, poinju najpre
od istog mesta, a onda s eprividno udaljavaju, a zatim se ponovo susreu i zatvaraju krug. Naslov ne upuuje na
poreenje kao na osnovu na kojoj je izgraen roman, ali se bacanjem pogleda unazad, vidi ravnotea moralnih
merenja. to se Ane i Ljevina tie, to poreenje jeste po suprotnosti ali i po slinosti. Ana je brakolomac, ona

naruava brak, a Ljevin je brakotvorac, to je njemu ideal, ali oboje trae ljubav. Oboje su nezadovoljni, oboje
razmiljaju o samoubistvu, a ana se ubija, ljevin u mislima tei jednostavnom ivotu, odnosno dobroti i
sikrenosti, a ana nosi u sebi hrabdu iskrenost i neprihvatanje lai. U tome je i zametak njenetraginosti. Ona ne
pristaje na la, na neki lani moral. Problem nije to je ana prevarila mua, ve taj to ona nije htela da nastavi u
lai. Ljevinova apstraktna formula ivota koju on ima kao neki nacrt, teoriju, u ani se pojavljuje konkretno. ana
ivi ono emu ljevin tei. ono to on teorijski eli, ana postie, ali je tu i zametak njene tragedije. tolstoj u ani
otkriva ono to je emotivno, a u ljevinu misaono. moda naslov sugerie tolstojevo opredeljenje izmeu
emotivnog i moralnog. ljevin je u razgovoru sa oblonskim rekao da osea odvratnost prema nevernim enama,
ali kad asretne anu, on joj se divi i saosea sa njom. oni se lino sreu tek na kraju romana, ali njihovi sustreti su
prisutni stalno i stalno imamo preplitanje, jedno baca svetlost na drugo i fiziki se sreu samo jednom, na kraju.
Ljevin gleda njen portret i prodire u njenu sutinu-lepa je, nesrena, i sveukupna. on osea da je u njoj istinitost,
bez obzira na te postupke koje drutvo vrednuje. on jednom dolazi kod ane sa stivom, najpre vidi njen portret, a
onda shvata da ne moe da skine pogled s anjega, i onda se i ona na kratko pojavljuje. On je oaran njenom
lepotom, pameu, iskrenou, opravdava je i pita se da li je Vronski u potpunosti razume. I Ljevin i Ana mrze
la, a prinueni su da ive u obmani-on e se oeniti ne tako pametnom Kiti. Ljevin razmilja o ivotu i o smrti,
a ana osea da je smrt spas i na kraju bira taj izlaz. Oni se podjednako boje, jer znaju ta trae od ivota. Ana
trai punou ivota, ali se na kraju ubija, a Ljebvin krije od sebe konopac i puku da se ne bi ubio. Oboje na
neki nain tee harmoniji, ali te harmonije nema i moemo rei da su oni svojevrsni duhovni blizanci. Oboje
imaju bolnu i duboku egzistencijalnu, ivotnu potrebu da ree pitanje smisla ivota. To je ta dubina koju ima
ruski roman, kojio nema ni francuski ni engleski realizam. Ljevin kae da se ivot mora objasniti da bismo
mogli da ga ivimo, inae je to zao osmeh nekog avola. i ana i jevin pokuavaju d aizbegnu taj podsmeh
avola, d aivot nema smisla. ana to radi spontano, aljevin kroz misli, raaasuivanjem. Kljuno i kod jednog i
kod drugog je jubav i oni iskreno shvataju to oseanje koje ih pokree. ana ne eli da ivi u lai i zbog toga sve
priznaje muu, a ni ljevin i zbog toga pokazuje verenici dnevnik iz svog momakog ivota, da bi iskreno uao u
tu zajednicu. ana aktivno tei toj istinskoj ljubavi, aljevin tome tei pasivno. ana snagom ljubavi ivi ivot i ono
to ljevin hoe filozofski da objasni. ana ivi ono to on teorijski misli. ana je proivljeno iskustvo, a ljevin je
kontemplacija. ana spoznaje trivijalnost ivota, nemogunost harmonije, traginost ljudi koji ne znaju ko su, ona
prodire u sr samog drutva i njeno predoseanje smrti je praeno ljevinovim razmiljanjima o smrti. ana bi
mogla biti oznaena kao ulna, strasna, a ljevin kao kontemplativan tip koji o tome razmilja. oboje su
ljubomorni-kod ane je eksplozivna, kod ljevina je tiha, ponovo je u vezi sa njihovim prirodama. Kiti kae
ljevinu Ti si se zaljubio u tu odvratnu enu, ve vidi koliko ona privlai ljevina. kroz anu tolstoj obrauje temu
grada, nerada, nesree, dosade, to je ono ruilako, a kroz ljevina tema sela, rada, porodice, praktinih reenja i
on je ovaploenje graditeljskoj.
Anin odnos prema drutvu
Ovaj odnos ane i drutva, pitanje njene krivice, ve je naglaen u motu dela-citatu iz biblije-osveta je moja i ja
u je izvriti. Osvea i sud je u rukama boga. Neki smatraju da je tim biblijskim citatom tolstoj eleo da zatiti
anu od tog obinog ljudksog suda d aje ona preljubnica. Tumai govore da tolstoj ne osuuje, ve samo
prikazuje dogaaje. Umetnost ima svoju etiku i ona je tu da kae i osvetli, a ne da moralno osuuje ovoga i
onoga. Ana izaziva drutvo na nekom terenu koje to drutvo smatra najsvetijim. Problem nije taj to ona ini
preljubu, ve to nee da ivi u lai. Zapravo drutvo se miri sa javnim tajnama, ali ne i sa drskom istinom. Sa
jedne strane, ako govorimo o pravom moralu, istina je svetinja je svakog morala, pa i branog i ljubavnog, ali
ovde vidimo da nije tako. Setimo se rei Hrista koji kae ko je bezgrean neka baci prvi kamen. Pokazuje se
kompleksnost ivota i fda nema jednostranog pogleda. Tolstoj kao i ljevin brak posmatra kao svetinji, ali ovde
kao da ta svetinja braka ustupa mesto svetinji istine. u tom smislu smo svi i krivi i neduni, odnosno svako plaa

svoje dugove. u razgovoru sa doli, ana joj kae Ali ja nisam bila kriva, i ko je kriv, ta to znai biti kriv. Sama
ana porie smisao rei kriv. Stiva, na drugoj ravni, povrnijoj mnogo, kae Krivica je moja, a ja nisam kriv, u
tome je sva drama. U ovome se formulie i anaina krivica i drama, jer i ona je bez krivice kriva-i jeste i nije
kriva. Imamo i apostol pavle kada pie poslanicu rimljanimtoga sovek mora imati rezervu pre a-kako sudi,
tako e ti biti i sueno,. Problem je u intimnom oseanju tragine ogranienosti i odgovornosti i oseanjem
krivice pred drugima. ana se buni protiv obmana, odnosno samoobmana. ona kae da je iva, da nije kriva, da je
bog takvom stvorio i da mora da voli. karenjin se pita u emu je njegova krivica, on nije kriv to je takav kakav
jeste. nakon anine smrti, vronski osea da je on kriv i kae da osea krivicu kao i nikom potrbno, neizbrisivo,
kajanje. On ne moe vie da ga se rei i opredelie se da ode u rat. Odlazi svesno u smrt da pogine jer je jedina
asna smrt bila vojnika. Jedini problemi su ovde drutveni, jer ana ovde svojim neverstvom izaziva drutvo.
drutvo ima svog udela, ali ana u sebi pre svega nosi tragediju. njena sama linost nosi tragediju, u njoj je
tragedija. u ovom romanu umetnika formula se odupira zahtevima pouke,i pokazuje se da umetnost i morlano
shvatanje pisca su ovde u ravnotei. istovremeno kao da u onom epitafu o osveti imamo i boga osvete,i boga
iznad toga, bog srca. tolstoj se, uprkos svim svojim naelima, zaljubljuje u svoju junakinju i njoj daje prednost.
tolstoj osuuje drutvo, preuzimanje boije uloge. ipak, s druge strane, ana zavrava tragino, onje baca pod voz.
imamo tu dvostrukost i potrebu da pokae kuda to vodi, ali i drutvo koje je preuzelo ulogu sudije.
Anina krivica
Vienje Mihailova.., ruskog knjievnika je zanimljivo o tome zato je ana kriva. Mnogi su krivili drutvo zbog
anine tragedije. Govori se da nije bilo kriterijuma drutva, tragedije ne bi ni bilo. Tomas man je rekao da je ana
karenjina najvei drutveni roman ali ujedno i roman protiv drutva. Meutim, postoje i oni koji smatrau da
nikakve spoljanje okolnosti ne mofgu biti krive za tragediju individue. Mihail ovde razmatra tu situaciju aninu
iz jednog drugog ugla i govori da ona je udata za oveka kojeg ne voli i da sree onoga koga voli i da je u toku
tog ivota izmuena patnjama, zato to Serjoa ostaje sa ocem i odvojena od sina i zbog svega tog aodlazi u
smrt. Da je morala da ostane u takvim okolnostima da ostane sa karejinom, ona bi se ubila nekoliko godina
ranije. I on kae da zbog toga njena smrt ne moe biti kazna za prestup, jer bi se ana ubila i bez prevare.
Naglaava d a njena patnja poinje kada se menja odnos sa vronskim. Kada poinje da sumnja u ljubav
vronskog, tada poinje njena patnja. Njena patnja, kae mihailov, ne dolazi zbog krenja normi, jer bi ona bila
jo vea da nije prekrila norme. Vronski eli porodicu, ona eli samo ljubav. Ona ne eli da on bude sa njom
samo zbog dunosti. Ona smatra da je to gore od mrnje. Ana nije kriva to ne voli mua a voli vronskog,
vronski nije kriv zato to se njegova oseanja gase. Oseanja ne moemo kriviti. Ana se udala za starijeg
oveka, ne znajui za ljubav i on kae da je to najvea anina greka. Ana se pokorila drutvenim normama onda
kada se udavala, udala se bez ljubavi i Mihailov smatra da sve ono to je usledilo je dolo kao posledica toga.
Drutvo je tolerisalo brakove bez ljubavi, ali nije nateralo anu da se uda za karenjina. ona je mogla da se odupre
i da ne postupi kao i svi drugi. ona je izdala sebe i to ju je odvelo u samounitenje.ona se u jednom trenutku kao
mlada pokrila tim drutvenim normama, i pristala je na brak gde ne postoji dvojna vezanost izmeu dvoje ljudi,
jer ako nema takve vezanosti, onda je brak la, odnosno komformizam. ovde je ponueno to neko obrazloenje,
s tim to bismo mogli da zamerimo da se kalkulie s neim ega nema u romanu. ana kao ena nije isto kao i
ana koja se udaje. bez obrzira na to koliko privlano dleuje interpretacija, glavna zamerka je to se kalkulipe sa
neim ega nema.
pre svega u delu primeujemo duhovne procese, unutranji monolog, pre samubistvo. Tolstoj je majstor da nam
prikae duhovne procese pr enego to se oni dese, pre nego to i sam junak zna ta se sa njim deava. Ima
mnogo detalja koji nagovetavaju duevnu strukturu. Npr. kada ani brat kae da e se vronski oeniti kiti, ona
tiho kae zar, kao da eli da otera neto to joj smeta, ak i pre nego to je shvatila ta se desilo sa njom. Ui

Karenjina su vor onoga to se deava u ani, prelaska iz jendog stanja u drugi. kada se vraa iz moskve u
petrograd, karenjin eka anu na stanici. Ana tu pomisli o njegovim uima koje su postale velike, kako ona kae.
Meutim, ovo opaanje govori o tome da se ona promenila. ovo govori o samoj ani i ona govori o tome da joj
ui tre.ta fizika odbojnost je neto to je dato pre emocionalne odbojnosti. fiziki je data realnost koja je
neizmenjena. ui su iste, ali nije ista ona koja ih posmatra. tako imamo i u karakterizaciji tu vrstu tolstojeve
suptilnosti. npr. karenjina karakterie slabost prema pisaem priboru. on je ovek koji radi u administraciji, on je
inovnik i dosta je skuen, njegov svet je uzak. za njega je ljubav samo re koju je uo, dok je za anu imperativ.
on je ovek forme i jedina briga mu je da se sauva ta spoljanja..a ne sama sutina. on pravi stvarni kontakt sa
ivotom ima jedino preko aninog neverstva. izvan veze sa anom, on ne moe biti tragini junak, ali on nije kriv
to je takav. na karaju e biti slomljen i beivotan i iveti nekom krajnje prosenom sudbinom. dok je kod
karenjina glavni simbol taj pisai probor, kod anae suglavni atributi njene oi i ruke i to opet nije sluajno. one
su izraz njenih emocija, njene unutranjosti a kad a je re o tukama tu je dat kontrast jer na poetku kada se
igraju deca oblonskog sa njom, one su mirne, a na kraju se daje ta scena, pred samoubistvo, kada su one
nemirne, toslstoj prikazuje kada navlai i skida prstenje sa ruku i akcenatje na crvenoj torbici. ta tanica je
poslednji kontakt sa svetom i ivotom. to su dve take, dve kljuna epiteta koje tolstoj istie kada je re oi ani
imamo simboliku voza i tokova. voz i tokovi sa jedne strane simboliu okove ivota koji su vrsti, gvozdeni i
sa kojima je borba nemogua. simbolika voza i gvozdenih tokova je neto dublja, nije samo u pukoj
podudarnosti sa smru oveka na stanici, nego je ta simbolika u sutini ira. voz i tokovi su na jedan iri nain
upleteni u radnju, recimo kada se anan vraa nazad iz moskve, ona je napeta i ne zna da li voz ide napred ili
nazad ili stoji u mestu. takodje i pred smaoubistvo se vozi i to joj pomae da sve sagleda, tu se smeraju njene
iskidane misli i ukrta se u tom monologu njena psihika i fizika stvarnost. konaan utisak takvog naina
prikazivanja sveta u sutini je anina odvojenost od stvarnosti koja je i vodi ka samoubistvu. preplie sejedan
unutranji monolog i oneusklaeni pogledi ka svetu. imamo to preplitanje dva toka fizike i psihike stvarnosti.
fabula je kruna i zbog te smrti pod tokovima. kada je re o vronskom, on je praktino nedorastao tom aninm
idealu ljubavi. on je proosean, eli porodicu i decu, a ona trai svoju drugu polovinu. ne eli porodicu, eli
partnerski odnos. vronski je u tom pogledu prosean i eli ono to ele drugi mukarci. njegova ljubav ostaje u
sutini ispod anine, on nema kapacitet da nju voli kao to ona voli njega. on rtvuje ugled, karijeru, astoljublje
i ima tu vojniku dimenziju, spreman je da istraje u tom pogledu. meutim, on osea i dug asti, to je ono to e
nu i vreati. on ima vojniku snagu da izdri borbu sa svetom. ima snage da istraje, estit je, dobar je, ali nije na
visini emotivnoj kao ana. on bez ane nema ni sree ni nesree, ni ivota i zato kada se onaubija odluuje da ode.
njemu ostaje samo fiziki ivot i to moe da upotrebi kao vojnik, kao ivo meso. vronski na kraju ima
zubobolju, tu pokazuje tolstoj da je sveden na meso i telo i da je njegov ceo ivot prazan, jer nema ane. ostao je
samo fiziki bol. on je na stanici, osea muninu jer se sea ane i kada oseti tu unutranju muninu, taj fiziki
bol slabi, to je jedino to njemu ostaje-telo i bol zbog smrti i bol zbog zuba. on je bio u vlasti strasti, sve je
rtvovao, a nije bio na visini aninoj. jedini junak koji je mogao da parira ani je ljevin, ali oni se samo jednom
sreu. u etvrtom delu prikazani su anin san i san vronskog i ti snovi nam govore o sutinskoj bliskosti ta dva
junaka. time se gvori koliko su oni bliski, jer sanjaju isti san. vronski sanja muika(ljudi sa sela), maleni je
ovek, razbaruene brade i neto radi, gnui se i izgovara neke udne rei na francuskom i to mu je uasno. ana
govori vronskom da e umreti i da je odavno sanjala da utrava u svoju sobu spavau, a u uglu vidi muika koji
je razbaruene brade i straan i eli da pobegne, ali on se saginje i baja neto na francuskom. oboje sanjaju isti
san. ana se budi iz sna i pita se ta to znai, a ovek u posluzi joj kae da e na poroaju umreti, i onda se budi.
ova dva sna najavljuju nesreu i ukazuju na paralelnu traginopst i u ani i u vronskom. imaju i isti strah, od
istog oveka, od karenjina i imaju strah od smrti. za anu je muik arhetip bpga hefesta, seljak je takoe i
karenjin,. on je u njenoj spavaoj sobi i ona je u njegovim rukama. Za vronskog, to je hermes, glasnik bogova i
vodi dua u had. kroz slinu simboliku izraava se i njena tragika i njego vstrah i ono to e se desiti. imamo i

jedan san koji se zove zveketav san koji je u potpunom kontrastu sa ova dva. to je san stive oblonskog. on u
svom enskarokom akcentu sanja boice ene koje su tu. to je ejedan vedar san iz koga on zakljuuje da treba
da trai zaborav ivota. tako nas tolstoj preko tehnikog majstorstva uzdie do pitanja o smislu ivota.
ana i ema bovari
vie ima razlika nego slinosti, mada u sutini imamo razliku u likovima eme bovari i ane karenjine. ema je u
sutini usamljena malograanka, dok je ana plemenita, celokupna, izgraena linost. dok ana odbacuja lai, ema
s eu sutini gui u laima. odnos prema istini i lai je drugaiji. ema je u vlasti ula, ona nema oseanje prave
ljubavi i strasti, dok je anina tagedija u istoti njenih oseanja i ljubavi. ona je bez obzira na sve ima isto srce i
otmenost to kod eme ne moe ni na koji nain da se kae. flober onaj bal koji je jedan od kljunih u romanu
slika sa distancom, osiromaavajui slikul, tolstoj daje znaajan bal u kome e ana u sutini oteti vronski od kiti