dvogubo ja .

geneoloski dio .
razlika epiloga I prologa u djelu .
ogranicenost u prostoru efendi mite I gazed marka
uporedi porodice I kako se ponasaju prema nasledju
efendi mita izgled I ponasanje
kako je efendi mita uticao na sofkinu srecu .
opis slike porodice u romanu
opis lika sofke .
spoljasni I unutrasnji lik efendi mite
razlika u tretiranju porodice I obicaja tradicije efendi mite
I marka
efendi mita sofkin vinovnik nesrece .
Nije joj se dalo, kao da je ta lepota bila ukleta. Služila je
da podseti, da osveži “žal za mladosti”. A o njenoj
mladosti niko, pa ni ona sama, nije vodio računa. Sofka,
obuzeta lepotom i poznata po njoj, gorda, samosvojna,
ponosna, pati zbog nečiste krvi koja pokušava da je
obuzme iako se ona bori sa tim svojim prokletstvom.
Njena duša je u agoniji iz koje ona ne uspeva da se
izvuče, iako pokušava kako bi održala privid o svojoj sreći.
Ali njeni snovi, želje i maštanja umiru i ona se jednog
momenta prepušta i gubi u tom lavirintu. Ona je
osuđena na propast i zlu sudbinu, jer postaje žrtva,
upravo zbog svoje lepote. Tragično završava svoj neobični
životni put, od visina do ponora. Postala je starica bez
volje za životom.
On je "efendi"- gospodin, lijep,obrazovan: govorio je
grcki,turski i arapski. Svima iz neposredne sredine je bio
tuð istran, ali uvijek blizak agama, begovima i pašama, u
cije je domove odlazio i cije jedruštvo volio. Do njegovog
otuðenja posebno dolazi nakon osloboðenja, kada je
pocelo da se gasi starogospodstvo i otima ono što je
pripadalo hadžijama.
Привид некадашњег угледа porodice није могао дуго
опстати. Пред дилемом, потпуна пропаст и крајње
понижење или крвна жртва, ампутација највреднијег
члана породице- efendi mita се одлучује за ово друго.
И жртва је Софка, њена младост, њена набујала али
неоживљена женскост, њени снови о срећи и љубави,
читаво њено психичко и физичко биће. Чувана под
стакленим звоном мајчине бриге и неге, мажена од
родбине, пажљиво одвајана од сваког могућег
спољашњег неугодног додира, Софка се одједном
нашла суочена са суровом стварношћу. Nikada vise
njen tata u njenim ocima nece biti veliki, on na koga je
bila tako ponosna.
Zivot za nju umire zajedno sa roditeljskom kucom u koju
ona nakon vencanja nikad vise ne kroci. Kida sve veze sa
kucom. Oprasta se od gospodskog zivota i prelazi u drugi,
od koga se unapred uzasava. . I kada se posle vencanja
nadje medju seljacima, on ace poi prvi put spoznati
njihove cudne navike, odnose medju ljudima, ponasenje i
oblacenje. Pred Sofkom preobrazavuju se u gomilu
divljackih ljudi sa raspomamljenim culima i rusilackim
nagonom. Svi su se stopili u jedno, stiskanje, stipanje,
jurenje oko kuce i krkljanje. To je potpuno “tudja” slika
sveta koja se ostro suprotstavlja njenom varoskom svetu.
Sto je “gore” bilo bilo razdvojeno i zabranjeno, “dole”
nije. Zbog iste suprotnosti , gazda marko, izvdojen kao
snazna licnost ovog romana ce kobno zavrsiti.
Onemogucen da по обичајима, који, како се
наговештава, владају међу сељацима, provede noc sa
sofkom, on potpuno svjesan odlazi u Tursku u sigurnu
smrt.

Kada je vec bila usla u vode skladnog porodicnog zivora,

pojavljujw se Efendi mita jos jednom u dramski
oblikovanoj situaciji da, nosen egoiymom I krajne
bezobziran, iznoca promijeni sudbinu Sofke I da joj do
kraja zagorca zivot, trazeci nesto zbog cega bi morao da
se stidi. Томчи скида илузију о радој удаји и почиње
Софкина истинска патња. Dotle, naime, pokoran,po
varoskim merilima uzoran i predan muz, Tomca, istog
casa postaje njen mucitelj. Okrecuci ljubav u mrznju, on
svoj nezni odnos pretvara u sadizam prema Sofki. Батине
које јуначки трпи, мало ко би издржао, али својим
подношењем Софка као да показује да сада није
битно шта ће бити са њом, кад је душу изгубила. у
њеним очима више нема ни искре младалачког
заноса. Утамничене су жудње за личном срећом,
закопана љубав. Постоји само вечита туга и патња.
Sасвим повучена, често и пијана призива слуге,
сасвим подлегавши својој преосталој чулности и
„нечистој крви“. поред огњишта и згасле ватре и
прутом шара по пепелу, као да симболично исписује
своју угашену лепоту, изгубљену снагу и живот, налик
на тај пепео. Осуђена на мучење од свог мужа, на
мучење собом, својом крвљу, својим најстрашнијим
џелатом, својом тамном страном која јој не даде да се
избави.

Pisac pocinje opisom porodicnog napretka koji je dosao

sa hadzi Trifunom i njegovim neumornim radom,
sticanjem bogatstva, a sa bogatstvom stvaranje ugleda u
gradu i autoritetea u porodici. Medjutim, nakon njegove
smrti sve se izmenilo: vise nije bilo reda u kuci, niti
pravoga rada – u trgovini se sve vise gubilo, imanja su
propadala. Muski svet se sve vise udaljavao; kako od
posla, tako i od drugih ljudi, okrenut sebi, svojim zeljama,
navikama, licnim potrebama i nagonima. To se desavalo i
sa zenama: predavale su se doterivanju, sjaju, raskosi,
uzivanjima, zeljama da se dopadnu svakome. A onda je,
vremenom, u svima njima zavladao nemoral, ona
nagonska snaga bica, kao u Sofkinom dedi Kavaroli, u
prababi Coni, u Nazi i drugima, postali su svet izopacenih
i degenerisanih.
Sofka je poslednji izdanak porodice, ciju necist krv je u
jednom trenutku svjedoci, a u drugom postaje nosilac
iste.
U njenom liku postoji strascu uzarena masa snova koja
retko izbija na povrsinu. Sva vulkanska snaga koju je ona
nosila u sebi bivala je utrosena na sopstveno
obuzdavanje. . Njeni interesi i snovi se cesto
sukobljavaju, ali ne otvoreno – vec potajno. . Kada se u
njoj pokrene taj unutrasnji zivot, zatreperi joj snaga u
casu i sva se ispuni miljem, topi se od neke sladosti, od
beskrajne ceznje za necim, obuzima je jedno narocito
erotsko stanje. Tada je uhvati ono dvogubo “ja” kada
oseca da se u njoj lome dve licnosti – jedna ona sama i
druga izvan nje – nagonski deo, nosilac “neciste krvi”,
koji cesto ovladava njom i kome se ona cesto predaje,
zbog cega i voli i uziva u svojoj samoci i u svom svetu gde
vidi “njega” izmisljenog muskarca.

Роман Нечиста крв доноси суму Станковићевог

приповедачког искуства и његовог познавања човjека
и света.Његови јунаци су махом расцепљене,
удвојене личности, захвећене драмом и проклетством
несклада између душе и тела, између хтења и
могућности, између маштања и стварности. Они сви
живе по два живота и свима се снови сламају у судару
са стварношћу.