13.

МЕРСО – АПСУРДНИ ЧОВЕК У АПСУРДНОМ СВЕТУ

СРАНАЦ-АЛБЕРТ КАМИ

Време без престанка тече и све у животу је пролазно. Проводимо свој живот у
ишчекивању. Чекамо да одрастемо, завршимо школу, запослимо се и оснујемо породицу.
Трудимо се да све то и да стигнемо и да испунимосве своје циљеве и очекивања. Човек који
пасивно живи и посматра свет око себе заправо и не живи и он бесмислено и узалудно троши
своје драгоцено време. Баш такву бесмисленост отуђеност, једном речју апсурд живота,
описо је Ками у свом делу „Странац“.

Он је веродостојно описао слику живота и целокупног друштва. Камијев Мерсо се

осећа отуђено од света, странац је у свему што ради и прихвата сваки догађај који му живот
нанесе без поговора. Он не плаче на мајчином погребу, хладно реагује на вест о њеној смрти,
а врелина и бљесак ножа на сунцу покреће га на злочин. Ками нам описује Мерсоов пут у
пропаст који се завршава убиством. Мерсо током судског процеса изазива револт и осуду
средине у којој владају устављене норме понашања и која не допушта различитост каква је
била Мерсоова. Камијев јунак је свестан узалудности живота, одбија да се бори за себе и
живот јер нема никакав утицај и тиме неће избећи ни променити крај који га чека. Смрт
доживљава као необразложену казну, пресуду донету унапред, без утврђивања кривице.
Живот се тако изједначава са чекањем смрти. Зато га на крају осуђују на смрт због његове
равнодушности, отуђености и разликовања од онога што друштво намеће, а мање због
његовог злочина. Мерсоова равнодушност представља побуну против друштву наметнутих
моралних вредности, против институција, против обрасца понашања, против стандарда и
шаблона и против свега што ограничава и спутава људе да живе онако како желе.

Овим делом писац нам предочава да отуђеност долази прво од нас самих, а затим од
друштва. Наши поступци нас одвајају од других људи, лична схватања и виђања ствари