Ana Karenjina lektira jeste najpoznatije delo pisca Lava

Nikolajeviča Tolstoja.Pročitajte Ana Karenjina prepričano delo, koje

su Beleške pripremile za vas, a tu je i analiza likova u romanu Ana
Karenjina. Ovo je delo Ana Karenjina – prepričano po glavama. Iako se
čini da je roman jedne ličnosti, zapravo nije, ona deli svoje
pripovedanje sa drugima.
”Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica,
nesrećna je  na svoj način” – Ovom rečenicom Tolstoj počinje roman i time
šalje poruku da iako je opšte prihvaćeno mišljenje da je svako tvorac svoje
sreće, uprkos našem trudu i zalaganju ona je ipak dar Neba!
Ana Karenjina, pre svega, govori o dve parelene ljubavne priče: strasne,
nesrećne i  destruktivne ljubavi između Ane Karenjine i grofa Vronskog i
stabilne ljubavi između Ljevina i Kiti. Takođe, obrađuje ne samo brak i
porodicu već i ekonomske i društvene odnose u tadašnjoj Rusiji.
Pisac: Lav Nikolajevič Tolstoj
Književni rod: epika;
Književna vrsta: roman;
Vreme radnje: 70-te godine 19. veka;
Mesto radnje: Petrograd, Moskva;
Tema: Preljuba glavnog lika Ane Karenjine
Ana Karenjina analiza
Uvod
Radnja romana započinje dolaskom Ane Karenjine u Moskvu radi pomirenja
brata Stepana Oblonskog i njegove žene Doli. Doli je upravo saznala da
je muž prevario sa guvernantom i to kod nje izaziva patnju a i razdor u
porodici. Ana ipak uspeva da uteši Doli sa puno razumevanja i saosećanja.
Uverava je da Stepan pati, da se jako kaje zbog greške koju je napravio  i da
mu oprosti zbog dece, što ona na kraju i čini.
Zaplet
Na balu priređenom u Kitinu čast Kiti je ubeđena da će je grof Vronski
zaprositi ali na njeno iznenađenje on je očaran Anom i to otvoreno
pokazuje. Ana iznenađena njegovim naočitim udvaranjem napušta bal
i odlazi iz Moskve. Vronski je sledi i zaljubljen po prvi put u životu
saopšatava joj svoje namere. Ana je rastrzana između društveno prihvatljivog
– racionalnog braka i svojih osećanja koja su počela da se bude prema
Vronskom. Popušta pod pritiskom i počinje da se viđa sa Vronskim. U
međuvremenu glasine dolaze do Alekseja Karenjina i on je moli da prekine
vezu kako ne bi došlo do skandala koji bi uticao na njihov ugled.
Kulminacija
Na konjičkim trkama Grof Vronski pada sa konja i Karenjin primećuje
koliko je njegova žena Ana zabrinuta zbog toga. U tom trenutku Anina
reakcija potpuno otkriva njena osećanja u javnosti. Na putu kući ona priznaje
mužu svoja osećanja  i bori se za svoju ljubav. Karenjin pristaje na formalni
brak samo da bi sačuvao ugled i moli je da se ne razvedu dok sa druge strane
Vronski traži od nje da okonča brak.
Rastrzana između muža i ljubavnika, emocija i racionalnog Ana pri teškom
porođaju rađa devojčicu i moli muža da joj oprosti. Muž joj oprašta i
prihvata dete kao svoje, dok poniženi Vronski pokušava da se ubije.
Ubrzo nakon toga Ana se predomišlja, ostavlja muža i sa devojčicom i
Vronskim koji napušta karijeru u vojsci odlazi u Italiju. Povređen, muž joj iz
pakosti  ne dozvoljava da  povede sina sa sobom. Nakon nekog vremena
vraćaju se u Rusiju jer Anu proganja čežnja i griža savesti prema sinu. Po
povratku Vronski u Rusiji i dalje uživa ugled u društvu ali  Ana biva prezrena i
osuđivana zbog svojih postupaka.
Obrt
Povlače se na selo kako bi se sklonili od javnosti ali njihov odnos postaje
sve gori i počinju osuđivati jedno drugo. Oboje su nezadovoljni žrtvama
koje su podneli, Vronski ne može da shvati Aninu bol jer je sam ne
proživljava. On je zadržao pravo na društveni život, dok je Ana to smatrala
nepoštenim prema njoj i u tim trenucima postaje ogorčena, ljubomorna,
osvetoljubiva. Smatrala je da joj je uskraćen život kojim je trebala živeti.
Rasplet
Ona oseća nezadovoljstvo Vronskog, odvojena je od onoga što je najviše u
životu volela pre njega, svoga sina. Postaje sve destruktivnija i vođena
unutrašnjim nemirima,  Ana okončava svoj život tako što se baca pod
voz. Vronski skrhan bolom zbog gubitka svoje jedine ljubavi prijavljuje se u
Srpsko-turski rat.
Paralelno, odvija se priča između Kiti i Ljevina. Kiti je najpre uverena da će
je Vronski zaprositi i zbog toga odbija Ljevina. Ljevin napušta Moskvu  i odlazi
na selo. Kada shvati da je Vronski neće zaprositi ona se razboljeva i odlazi na
lečenje u Nemačku. Tamo se potpuno oporavlja i zaboravlja  na Vronskog.
Kada se vrati u Rusiju, Ljevin je ponovo prosi i ona prihvata. I pored
povremenih neslaganja njihov brak je skladan i stabilan i u njemu dobijaju
sina Dimitrija.
Ana Karenjina analiza likova
Likovi: Ana Arkadijevna Karenjina, Aleksej Aleksandrove Karenjin, Aleksej
Kirilovič Vronski, Konstantin Dimitrijevič Ljevin.
Lik Ane Karenjine
Ana Karenjina je, šarmantna, obrazovana žena, dobra majka i supruga i uživa
ugled u društvu.  Svi su je smatrali za izuzetnu ženu, a u očima Vronskog, ona
je veoma lepa, graciozna, elegantna, lice joj je milo, umiljata, sa divnim
osmehom na licu.
Njena smirenost i jednostavnost skrivaju njene unutrašnje nemire. Ona je
predivna žena koja nasuprot merilima i osudama društva dopusti da ljubav
nadvlada razum i  zbog toga na kraju ipak pati i tragično okončava svoj život.
Lik Vronskog
Vronski je mladi grof i član petrogradske aristokratije. Istovremeno je i vojnik
koji ima zavidnu karijeru. Obrazovan je i pametan, živi bezbrižno i rasipnički
zavodeći devojke bez želje za dužom vezom i odgovornošću.
Kada upozna Anu pretvara se u opčinjenog i zaljubljenog čoveka i po prvi put
u životu želi učiniti sve za ljubav svog života. Odriče se vojničke karijere i
obećava ono što mu je nepoznato misleći da će strast i ljubav trajati večno.
Lik  Karenjina
Karenjin je državni službenik, ugledan član društva, dosadan i predvidiv
čovek. Uvek zna šta treba činiti, formalan, hladan, odmeren.
Lik Ljevina
Ljevin predstavlja suštu suprotnost Vronskom. On je bogati veleposednik,
čovek čvrstog karaktera i oličenje čestitosti i stidljivosti. On je dobar čovek i
muž i na neki način predstavlja oličenje samog Tolstoja i njegovih
razmišljanja.
Lik Kiti
Kiti je osamnaestogodišnja devojka, ćerka plemića iz Moskve. Mlada devojka
koja, ipak na kraju shvata smisao braka i života. Nakon početnih nesuglasica
udaje se za čestitiog i stidljivog Ljevina, što će se na kraju pokazati kao
ispravna odluka.
Ana Karenjina citati
Najpoznatiji citati iz romana Ana Karenjina:
 “…..ni pojma oni nemaju o tome šta je sreća, oni ne znaju da bez ove
ljubavi za nas nema ni sreće, ni nesreće – nema života….”
 “…..znao je da se za njega sve devojke sveta dele na dve vrste: jedna
vrsta – to su sve devojke na svetu, osim nje, i te devojke imaju sve ljudske
slabosti i vrlo su obične devojke; druga vrsta – to je ona jedina, bez ikakvih
slabosti i ponad svega ljudskoga….”
 “…oni osećaju da je ovo nešto drugo, da ovo nije igrarija, da mi je ova
žena draža od života. I upravo im je to neshvatljivo i ljuti ih. Ma kakva bila i
ma kakva će biti naša sudbina, mi smo je stvorili i na nju se nećemo
potužiti…”
 “…ja vas volim ali sam drugom žena i ostaću mu do groba verna…”
Film Ana Karenjina
Kada je u pitanju delo Ana Karenjina, postoji više filmskih ekranizacija.
Najpoznatiji film Ana Karenjina datira iz 1994. godine, a najnovija verzija je
snimljena 2012. godine sa Kirom Najtli u glavnoj ulozi
Takođe, izvođena je kao baletska predstava, prvi put na Brodveju a i kao
opera.
Ponešto o društvu i moralu tadašnje Rusije
Skoro sve scene se odvijaju u jako luksuznim enterijerima, što ukazuje na
samu izolovanost visokog društva.
Život u Rusiji je znatno drugačiji od prethodnih godina. Devojke se slobodnije
ponašaju prema muškarcima, hodaju same ulicom, idu na kurseve, njihova
udaja nije stvar njihovih roditelja nego njihova, a mladi sada dele ljude na 2
suprotne vrste:
1) niža vrsta –  glupi, smešni ljudi sa mišlju da devojka treba da bude nevina,
muž veran samo ženi, da hleb treba zarađivati na pošten način;
2) viša vrsta – totalna suprotnost  malopre pomenutoj – treba se prepuštati
strani, ne crveneći, a svemu ostalom se podsmehivati.
Zaključak
Svakako, dva najvažnija lika u romanu su Ana i Ljevin. Ana predstavlja tamnu
stranu samog pisca, Tolstoja i on je na kraju kažnjava kako bi kroz njen lik
okajao svoje grehe.  
Različita su tumačenja njene krivice, od onih da je sama kriva za svoju
sudbinu, do onih da je žrtva lažnog morala i društva u kom je živela. Njen lik
je prikazan kroz niz protivrečnih postupaka: želje da održi formalnu bračnu
zajednicu i ispuni porodične i materinske obaveze, do krajnje sebičnih: robuje
emocijama, ličnoj sreći podređuje sve.
U Moskvu dolazi kao spasitelj, a u stvari ona je ta koja kasnije treba
biti  spasena! Na kraju se ipak sa sigurnošću može zaključiti jedno: Imala je
nerealna očekivanja – “Život nije bajka”.
O Lavu Nikolajeviču Tolstoju
Lav Nikolajevič Tolstoj rođen je 9. septembra 1828. god. u Tulskoj grofoviji
Jasna Poljana  i potiče iz plemićke porodice. Bio je nemirnog duha, odavao se
kocki i piću i osnovao mnogobrojnu porodicu u mestu u kome je rođen. Jedan
je od najvećih pisaca u doba realizma. Njegova poznatija dela su “Rat i mir”
koje je pisao punih sedam godina, zatim “Gospodar i sluga” kao i njegovo
najpoznatije delo “Ana Karenjina”.
PROČITAJTE JOŠ I:
Prepričana lektira – Braća Karamazovi
Često se nosio mišlju da mora otići i napustiti sve, što i čini krajem oktobra
1910. god. u 82. godini života. Na putu se razboljeva i umire na maloj
želeničkoj stanici Astapovo, danas Lav Tolstoj.