Roman Nečista krv delo je poznatog srpskog pisca Bore Stankovića, jednog od naših

najznačajnijih predstavnika realizma. Živeo je i stvarao u Vranju, krajem 19. i početkom 20.
veka, što je i poslužilo kao vremensko i prostorno odredište većine njegovih dela. Stankovićevi
romani predstavljaju neiscrpan izvor informacija o istorijskim društenim i socijalnim
okolnostima koje su okruživale srpski narod tog doba. Sa ove tačke gledišta, njihova tradicija i
običaji mogu nam delovati daleko i nepoznato, ali čitajući njegova dela približavamo se tom,
naizgled stranom i dalekom svetu naših predaka.
Radnja romana Nečista krv odvija se na prelazu izmedju dva veka, u gradskoj sredini tadašnjeg
Vranja. Prati tužnu priču o propadanju dve porodice, ali i pripoveda o gresima onih koji su im
prethodili, a čiji su postupci možda i doveli do konačnog posrnuća ovih porodica.
Priča započinje upoznavanjem sa Sofkom, prelepom ćerkom jedinicom efendi Mite, potomka
slavnog Hadzi Trifuna, čija je porodica bila cenjena i poznata širom Vranja. Stanković nam tu
pruža kratku istoriju Sofkinih predaka. Saznajemo za njenu prababu Conu, koja je nkon što je
postala udovica počela da se ponaša nedolično, te je na kraju, usled neželjene trudnoće oduzela
sebi život. Nadalje, Sofka je bila upoznata i s pričom o pretku Kvaroli, kojeg je žena prevarila s
njegovim maloumnim bratom. Kavaroli ju je zbog toga godinama kažnjavao. Sofkini baba i deda
venčali su se iz ljubavi i tako su dobili Sofkina oca, Mitu. Miti su omogućili sve što su mogli. Za
ženu je uzeo lepu i siromašnu devojku Todoru. Kako je vreme teklo, Todora je bivala sve lepša.
Imali su jedno dete – Sofku.
Ipak, idiličan život nije dugo trajao. Nakon nekoliko godina, kada je Sofka već stasala za udaju,
efendi Mita je, usled brojnih dugova zbog rasipničkog života, bio primoran da njenu ruku da
onome ko ponudi najviše novca. U pitanju je bio gazda Marko, bogati trgovac koji se sa svojom
porodicom preselio iz Turske u Vranje, a koji je tražio pogodnu mladu iz dobre kuće za svog sina
jedinca. Pregovori su bili uspešni, a Sofka isprošena. Iako to nije želela, zbog očevih dugova je
prihvatila da se uda za Tomču.
Prvi znaci da njen život neće biti srećan kao što je zamišljala, pojavili su se još na svadbi, kada je
gazda Marko, usled previše popijenog alkohola, ali u zbog žudnje za mladom snajom, znajući da
ne može da je ima, odlučio da odjaše nazad u Tursku, odakle je, nakon nekog vremena stigla
vest da je ubijen.
Godine su prolazile, a Sofka je zaista zavolela svog muža Tomču. Živeli su srećno i skladno, sve
do trenutka dok u njihov dom nije došao efendi Mita, tražeći novac koji mu je bio obećan za
ruku njegove ćerke. Tomča, koji je do tog trena verovao da se njegova žena za njega udala iz
ljubavi, razočaran odlazi u Tursku, odakle se vraća kao potpuno drugi čovek. Tukao je Sofku, a
ona je zarad zajedničkog života sve to trpela. NE mogavši to da gleda, injena svekrva se
razbolela i umrla.
Roman završava slikom nekada prelepe Sofke kako probada, pitajući se hoće li i njeni potomci,
baš kao i ona, zbog nečiste krvi koju nose, završiti jednako nesrećni. Znala je da, iako se čitavog
života trudila da živi moralno i po pravilima, nije mogla izbeći sudbinu koja joj je namenjena, ne
zbog njenih, već zbog grehova njenih predaka.