Kad bi otisla iz ovog grada

Kad bi ti otila iz ovoga grada

Kome bih levu ruku prebacio preko ramena
A desnom pokazivao obronke dalekih brda i rekao:
"Priroda je puna mojih pogleda na svet".
S kim bih zastao pred raspuklim orahom govorei:
"U ovom orahu moda raste moj sanduk
Kad sam bio dete njegovo je stablo posaeno".
Zbog koga bih prekinuo ove rei i rekao neto radosno,
Mada ne znam ta bih sve mogao da kaem
Na osnovu cele ume i drugih elemenata!
S kime bih se vraao u grad ponosan kao u mojim pesmama.
Kome bih govorio o sajdiji koji ivi u zemlji
I o mom srednjem uhu koje je gusto kao eer.
S kime bih podigao glavu prema besputnim nebesima,
Kome bih pokazivao kozje staze meu zvezdama.
iji bi zubi zvonili kao promrzla jabuka u peninoj plevi
S kime bih pomenuo: tajge, sneg na Etni, ljude po tamnicama.
Bela ptica na snegu, plastu snega u vodi,
Kome bih rekao kako mi se ini
Da u reci Ararat kljua kamenje
I ko bi me zbog toga voleo?
Danas svi znaju da sam na tebe mislio kad sam rekao:
"Ona kae balkonu da ga voli
I balkon se srui u tom asu".
Potari bi irom sveta raznosili jedno isto pismo
Dok zver skupog krzna drema u glupoj toploti na Tibetu
I bilo kakav mesec prelazi preko smetova.
S kime bih dugo u noi govorio protiv svakoga
I ko bi me zbog toga voleo?
Kad bi ti otila iz ovoga grada,
Govorio bih uzalud:
Moje rei se ne bi ni na koga odnosile.
Matija Bekovi

Matija Bekovi je savremeni srpski pesnik i dramaturg roen 29. novembra 1939. godine u Senti. Matija
Bekovi je svoju afirmaciju stekao pesnik britke misli i vetog, slobodnog stiha. . S jedne strane, njegovu
matu zaokupila su razna stradanja kao i herojski podvizi naeg naroda te je on u javnosti percipiran kao
pesnik patriotizma. Verovatno najpoznatija pesma Vera Pavladoljska,, bi bila najprikladniji primer ali je
naalost preduga i prekompleksna. Za ovu analizu odabrao sam pesmu Kad bi ti otila iz ovoga grada jer
pored svoje oigledne lepote i prikazane vetine nudi pregrt pojmova i slika koje nisu tako este kada se
pria o ljubavi.

Krajnje je oigledno da je u pitanju lirska, ljubavna pesma. Pisana u prvom licu uz poneki upravni govor
jo vie pokazuje Bekovievu emocionalnu vezanost uz sadraj ove pesme. Pesma, iako naizgled
pripodevaka, mnogo bolje nosi naziv ispovedaka zbog svoje intimnosti i potencijala koji ovde implicira
sve da je pesnik zaista doiveo i izrekao sve to je u pesmi nabrojao

Ba zbog svog pripovedakog (ispovedakog) tona, pesma dobija skoro funkciju nepostojeih strofa i
odreuju ritam i melodiju pesme. U tom sluaju pesma bi se mogla podeliti na 10 delova (reenica) od
kojih svaka gradi svoju pesniku sliku i povezuje ovu pesmu u celinu.

Zbog koliine pojmova koje Matija Bekovi uzima da bi iskazao svoje misli ini se da pesnikih slika ima i
previe. No, ja bih rekao da ih zaista ima samo etiri i predstvaljaju sve sfere nae planete. Prve tri
reenice daju nam pesniku sliku prirode, one prirode koju jasno vidimo na bilo kojoj naoj planini, u bilo
kom naem umarku. etvrta reenica oslikava grad i zbog toga se teme razgovora menjaju. Peta
reenica ukazuje na nebo, na podsetnik da postoji granice ali i da je sve bezgranino. Ono isto nono
nebo koje se u gradovima tako teko vidi zbog previe svetlosti. Naredne etiri reenice sad uzimaju za
pesniku sliku ceo svet i sve u njemu, postavljajui pesnikovu ljubav na najvii stepenl. Kraj pesme krije
reenje za naizgled komplikovane pesnike slike. Ni priroda, ni grad, ni nebo, pa ni ceo svet ne bi vredeli
nita da nema nje.

Stilski gledano, pesma je bogata epitetima i prepuna namernih hiperbola. Ukoliko bismo reenice zaista
posmatrali kao strofe, primetna ja anafora, a ukoliko se slaete sa mojom podelom na pesnike slike
jasno se vidi i gradacija.