ПРЕДМЕТ : Српски језик и књижевност

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ : II/5

ШКОЛА : Економска школа „Нада Димић” Земун
НАСТАВНИК:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: „Данга” Радоја Домановића
ТИП ЧАСА: обрада
НАСТАВНА МЕТОДА: вербалне (дијалошка, монолошка), рад на тексту
НАСТАВНИ ОБЛИК: фронтални
НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална (читанка), табла, креда

НАСТАВНИ ЦИЉЕВИ:

Образовни циљеви:
Упознати ученике са приповетком „Данга” Радоја Домановића. Развијати критичко
мишљење. Усмеравати ученике да уочавају и обаразлажу особине ликова. Продубути
знање ученика о иронији и сатири. Тумачити друштвене односе и однос појединца
према власти које писац приказује на иронично-сатиричан начин.

Васпитни циљеви:
Подстаћи ученике да доживе атмосферу приповетке и иронију у њој. Утицати на
развијање врлина, моралних схватања, на емоционални живот и вољну активност
ученика, на њихов поглед на свет. Оспособљавање ученика да саосећају са другима, да
просуђују добро и зло, вреднују лепо и ружно, да разумеју скривена значења текста.

Функционални циљеви:
Заинтересовати ученике за стваралаштво Радоја Домановића и других српских
реалиста. Развити смисао за истраживачко читање. Подстицати ученике на
самосталност, аналитичко-синтетички приступ књижевном делу као и на самостално
доношење закључака. Развијати моћ запажања, уочавања појединости и способност
усменог изражавања. Мотивисати ученике да откривају нова значења текста и да своја
мишљења и закључке поткрепљују примерима из текста.

1
 УВОДНИ ДЕО ЧАСА

У уводном делу часа најављујем наставну јединицу и истичем

неопходне биографске податке о писцу:
Радоје Домановић (1873-1908), приповедач и сатиричар. Рођен је у
учитељској породици. Гимназију учио у Крагујевцу, а историјско-
филолошке науке на Великој школи у Београду. Човек демократских
уверења, слободан и одважан, кратко радио као професор, био писар у
Државном архиву, Министарству просвете, али је са готово свих послова
отпуштан због политичких уверења и делатности. После Мајског преврата
и обарања Обреновића био опет писар у Министартству просвете, а до
смрти шеф коректора Државне штампарије.
Писао је приповетке са сеоском тематиком, о градском животу,
хумористичке приповетке, али је најпознатији и најуспешнији био у
писању сатира. Најпознатије његове сатире су: Страдија, Вођа, Краљевић
Марко по други пут међу Србима, Данга, Вођа и др.
Шта је сатира?
Од ученика очекујем да одговоре да је сатира прича у којој писци на
специфичан начин изврћу руглу неког или нешто.
Појашњавам ученицима природу Домановићеве сатире:
Домановићева сатира била је последица његовог огорченог виђења
владавине краља Александра Обреновића. То доба (крај 19. и почетак 20.
века) обележено је настојањима режима да се угуши сваки вид слобода
грађанства и укидањем демократије и сваког отпора. Као један од
београдских боема, заједно са Глишићем и Веселиновићем, и оштар
критичар таквог деспотизма, био је на мети краља Александра
Обреновића. То потврђује податак пронађен после Мајског преврата у

2
архиви Министра полиције, јер се Домановићево име нашло на списку
људи са којима се режим желео обрачунати.
Да ли писци реалисти, у приповеткама са којима сте се досад
упознали, представљају Србију са краја 19. и почетка 20. века као
идеалну земљу за живот? Шта они критикују?
Очекујем да се ученици присете Глишићеве критике српског села и
Лазаревићеве критике традиције.

3
 ЦЕНТРАЛНИ ДЕО ЧАСА

Почињем од ученичких утисака о приповеци: Да ли вам се допала

приповетка? Какав је утисак оставила на вас? Зашто? (Ученици
износе и образлажу своје утиске).
Да ли разумете наслов приповетке? Шта је данга? (Ученици су
највероватније схватили током читања значење речи, евентуално је
појашњавам правећи поређење са данашњим значењем те речи у
колоквијалној употреби). Уколико има још непознатих речи, такође их
појашњавам.
Будући да приповетка нема развијену радњу са заплетом, већ
степенасто поређани низ анегдотско-методских деоница, са ученицима
пролазим сцену по сцену истичући најважније елементе у њима:
Како почиње проповетка? Чему се наратор чуди? Шта он чини
кад на улици угледа сјајно дугме са полицијске униформе? Како он
објашњава свој поступак? Дичи ли се собом?
1. У овом уводном делу приповетке сазнајемо да је наратор сањао неки
страшни сан и да се уплашио тога што је сањао. Он је иначе човек који се
клања чак и дугмету полицијске униформе. То нам указује на његов однос
према власти.

Како наратор проводи вече? Које је он своје грађанске дужности

испунио? За шта њему служи књига? Пронађите тај одломак у тексту.
2. Сазнајемо да је јунак приче вечерао, чачкао зубе, пијуцкао вино, узео
књигу да би га успавала и заспао – мирне саљвести јер је испунио своје
грађанске дужности. (Прокоментарисати са ученицима шта су, по њима,
праве граћанске дужности и употребу ироније).

4
 Где одлази у сну? Зашто тако далеко? Да ли је писац могао све
оно што је видео сместити и у своју земљу? Зашто није?
3. Домановић радњу смешта „...некуд тако далеко, далеко од свог
завичаја, у неки непознати крај, у неку чудну земљу, за коју, ваљда, нико
живи ни не зна, и која се сигурно само у сну може сањати”.
Домановић је морао радњу сместити негде далеко јер би било опасно
у то доба такав народ и такву власт назвати Србијом, иако су сви знали и
разумели на шта он циља. Самим тим што он за ту земљу каже да је таква
да се само може сањати, да такво нешто на јави не постоји, он уствари и
додатно исмева и критикује оно што је желео да представи - народ и власт
у својој земљи.

Чему се он у тој страној земљи прво чуди? Са ким разговара?

Како му механџија објашњава хијерархију: кмет, пандур? Која га вест
запрепашћује? Диви ли се он толикоме витештву? Како он реагује –
пронађите део текста који говори о томе. Зашто ти људи желе да буду
жигосани?
4. Како пристиже у ту страну земљу, прво се зауставља у механи и
разговара са механџијом. Чуди се прво томе да је кмет главни, а пандури
„испод њега” јер у земљи из које он долази пандури су били већа власт.
Међутим, идеја о жигосању га запрепашћује: „Ја се стресох и
помислих да што пре бежим из те страшне земље, јер се ја, иако сам
племенити Србин, нисам навикао баш на толико витештво, и би ми
зазорно”. Он чин жигосања разуме као витешки чин коме он још увек није
дорастао. А идеја о жигосању потекла је од кмета који је желео да се
његови поданици разликују од свих и да не би били подложни туђем
утицају који их квари.

5
 Пре него што ће изићи из механе, чује се пуцањ бича. Каква се
сцена одиграва пред његовим очима? Пронађите део текста. Како се
мехаџија понаша према тим људима? Шта механџија види у чину
јахања? Како ви доживљавате ову сцену? Процените чин јахања са
моралног и психолошког становишта. Је ли ова сцена смешна или
страшна? Објасните зашто.
5. „...кад имам шта видети: један човек са неком тророгљастом, сјајном
капом, у шареном оделу, јаше једног другог човека у врло богатом оделу
грађанског кроја, и заустави се пред механом, те се скиде”. Механџија
објашњава да је то у овој земљи ПОЧАСТ. Механџија им се додворава и
диви, и оном који је јахао, и оном који је јахан. Ученици препознају
иронију која је у овој сцени достигла гротеску – ружно до невероватног.

Уследио је збор. Како су се људи понашали на збору? Зашто су се

окупили? Протумачите понашање и речи Колба, Талба и Клеарда?
Због чега су они народни прваци, чиме су се истакли? Шта жигосање
представља у моралном и политичком смислу?
6. Са ученицима тумачим сцену. Збор је организован зато што су грађани
требали да се договоре о примању жига оданости и послушности. Борба се
води између Колба и Талба, али предност је на Колбиној страни јер је он
најчешће јахан. Нов мотивски квалитет је у наизглед неочекиваном избору
младог Клеарда који је, иако млад, чак три пута јахан од стране кмета.

Пронађите одломак у коме се старац буни против жигосања. Које

он разлоге наводи? Кога он представља? Може ли уразумити масу?
Шта га спасава од каменовања?
7. Сцена са старцем који говори о срамоти ударања ропског жига
представња усамљени глас разума који, на жалост, нико неће послушати.

6
Маса је била спремна и да убије немоћног старца, само су му његове
године помогле да га не каменују.

И данас се често говори о слободи штампе, као и о ткз.

режимским новинама. Новински чланак припада којој групи? Шта
чланак пропагира? Можемо ли на нешто овакво пронаћи и у
данашњој штампи?
8. Чланак је сасвим у функцији промовисања идеје о ж+игосанњу, као
патриотског и историјског чина.

Затим следи сцена жигосања. Ко жигоше? Којим он речима

умирује нестрпљиву масу? Кога иначе жигошемо и зашто? Како
грађани подносе бол? Јесу ли се сви прославили? Ко је постао народни
херој и зашто? Коментаришите слику масовне хистерије и масовног
рашчовечења у чину жигосања.
9. Кулминацију приче чини сцена ударања жига. И ту има детаља који
појачавају ефекат у продубљивању приче: мајке са децом, чиновник у
белом, свечаном оделу: „Полако, забога, доће ће сваки на ред, нисте
вањда стока да се тако отимате”. Стока се жигоше, а не људи.
Нијансирање у трпљењу бола од врелог жига такође служи појачавању
ефекта. Неко само јаукне, неко стење, други се увијају од бола, а они што
су утекли су презрени од свих. Леар је јунак јер је добио два жига. Сви му
се клањају и диве.

Што приповедач жели да и њему ударе десет жигова? Шта би

тиме доказао? (10. – да је у ропској послушности он већи јунак од свих
њих).

7
 Имајући у виду све мотиве, шта бисмо могли издвојити као
централни мотив (тему) ове приповетке?
Зашто је ова пропветка алегорично – сатирична? Чиме писац то
постиже? Пронађите примере употребе хиперболе, хумора, ироније,
алегорије.
Зашто наратор приче нема име? Да ли у овој приповеци имамо
појединачне или колективне ликове? Објасните колективни лик
власти? Објасните колективни лик народа? Да ли су предмет пишчеве
ироније сељак и радник или само грађанство? Објасните зашто.

8
 ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА

Како ви доживљавате време у којем је Домановић живео? Каква

је власт, какав је народ? Кога Домановић више критикује у овој
проповеци?
Да ли се нешто од овога задржало у нашој Србији и данас? Шта
највише?
У завршном делу часа сумирам ученичке утиске о проповеци и новим
значењима које смо пронашли у њој. Доносимо закључке о власти коју је
он на алегоричан начин представио у овом делу, али је предмет
Домановићеве горке сатире овде ипак више био народ. Разговор о томе
какав он народ у ствари представља.
Такође, у овом делу часа разматрамо која је то друштвена стварност
пројектована у Приповеци односно да ли се ова прича односи само на
Домановићево цреме и може лисе направити паралела са данашњим,
нашим временом. Ученици препознају неке елементе и у данашњем
животу.
У вашим Читанкама се налази још једна Домановићева сатирична
приповетка „Вођа” која има сличну, али не исту тему. Такође, у Читанци
можете пронаћи и текст о Домановићевој сатири: Нови тип сатиричког
говора, аутора Душана Иванића, који бисте могли и требали прочитати да
бисте што боље схватили Домановићеву сатиру.
За домаћи задатакинструкције можете пронаћи такође у вашим
Читанкама у упуству за самостално истраживање.

9
 ИЗГЛЕД ТАБЛЕ НА КРАЈУ ЧАСА

„Данга” Радоје Домановић

(1873-1908)

Најзначајније сатире: Страдија, Вођа, Мртво море, Краљевић марко по други

пут међу Србима, Данга
„Данга”

- алегорично-сатирична проповетка
- тема: полтронски однос народа према власти (или...)
- мотив. структура приповетке:
сјајно дугме
грађанске дуђности
сан
разговор са механџијом
јахање
збор
жигосање
старац усамљени глас разума
новински чланак
жигосање
јуначка крв - буђење

-колективни лик: власти и народа

10
 ЛИТЕРАТУРА ЗА НАСТАВНИКА

1. Глигорић, Велибор, Српски реалисти, Просвета, Београд 1965.

године;
2. Деретић, Јован, Историја српске књижевности, Нолит, Београд
1983. године;
3. Николић, Љ. и Милић, Б., Читанка са књижевнотеоријским
појмовима за други разред средње школе, ЗУНС, Београд 2003. године;
4. Николић, Милија, Методика српског језика, ЗУНС, Београд
1992. године;
5. Станисављевић, Вукашин, Прилози настави књижевности, Дечје
новине, Горњи Милановац 1991. године.

11
12