Ujka Vanja

Ujka Vanja delo je poznatog ruskog pisca Antona Pavloviča Čehova. Iako se kao žanrovsko
odredjenje uzima da je u pitanju drama, postoje značajne razlike koje su veoma uočljive. Za
početak, odlikuje je nedostatak razvijene fabule. Čehov dogadjaje u delu nije dramatizovao do
te mere da postanu velika pitanja koja treba razrešiti, već je fokus na unutrašnjem svetu junaka.
Likovi su u osnovi komični, međutim, reč je o neobičnim profilima koji imaju jednu zajedniču
crtu, a to je da su u biti svi nesrećni i promašeni. Dijalozi su prazni i monotoni, bez bilo kakve
drame i dinamike.
Radnja započinje dolaskom profesora Serebrjakova i njegove žene Jelene Andrejevne na imanje
profesorove prve žene, koji svojim pojavljivanjem unose nemir u naizgled skladan život
domaćina. Vojnicki ( ujka Vanja), brat njegove prve žene, i Sonja, njegova ćerka, posvetili su
čitav život brizi oko imanja. Ujka Vanja proklinje život na selu, i krivi životn okolnosti zbog
nemogućnosti ostvarivanja svojih ambicija. Zavidi profesoru na njegovoj nauci, ali i na prelepoj
ženi, u koju je beznadežno zaljubljen. Jelena je prikazana kao prelepa mlada žena koja svojom
lepotom, ali i lenjošću i nezainteresovanošću seje pustoš oko sebe. U nju je, pored ujka Vanje
zaljubljen i doktor Astrov, još jedan u nizu promašenih likova. On je doktor čiji pacijenti uporno
umiru, ali on za to i ne mari previše. Vidi samo Jelenu koja ga i ne primećuje, a Sonjinu pažnju i
ljubav olako odbacuje samo zbog toga što nije podjednako lepa.
Drama dostiže svoj vrhunac u trenutku kada ujka Vanja saznaje profesorovu odluku da proda
imanje koje je nasledio od prve žene. Osećajući se izigranim i nasamarenim, Vanja koji je čitav
život posvetio imanju, ali isto tako i podstaknut zavišću zbog Jelene, uzima pištolj i odlučuje da
puca u profesora. Međutim, promašuje. Počinje da jadikuje nad sobom i svojom sudbinom.
Čitav prizor dostiže vrhunac kada on vidi sebe u očima drugih. Shvata da je njegov život baš kao
i taj pucanj, potpuno promašen.
Nakon incidenta, profesor i Jelena odlučuju da odu, a ujka Vanja i Sonja svode račune svojih
promašenih života. Drama se završava Sonjinom rečenicom: „Odmorićemo se“ , čime iskazuje
svoj potpuno pesimistički stav o tome kako ih odmor čeka tek na onom svetu, odnosno nakon
smrti.
Čehovljeve drame prožete su simbolikom. U Ujka Vanji, sve na kraju simbolizuje uništenje. Ona
prikazuje ljude koji , pored toga što se medjusobno uništavaju, ujedno uništavaju i sve oko sebe.
Ništa ne odoleva zubu vremena, ni ljudi, ni dela, a ponajmanje lepota kojoj junaci ovog dela
konstantno teže.