BA DE EN HR IT RS SI

Lektire.rs
POMOĆ KOD PISANJA LEKTIRA

Pretražite sajt

 KNJIGE LEKTIRE PESME

NARODNE PESME BIOGRAFIJE

KNJIŽEVNOST

Priprema i konzerviranje hrane za zimnicu

>>

Ana Karenjina
ANALIZA LEKTIRE / LAV NIKOLAJEVIČ TOLSTOJ

1 Kratak sadržaj prepričano, citati

2 Analiza likova
3 Beleška o piscu

Delo Ana Karenjina Lava Nikolajeviča

Tolstoja prvi put je objavljeno u
obrocima u tada poznatom ruskom
časopisu, Russki vestnik (prevod: Ruski
glasnik), u vremenskom periodu od
1875. do 1877. godine. Sukobio se s
urednikom časopisa zbog političkih
stavova (osuda tursko-srpsko-ruskog
rata) koji nisu prihvaćeni u poslednjem
delu, urednik je smatrao poslednji deo
nepatriotskim i tražio od Tolstoja da ga
promeni. Pošto je Tolstoj odbio da
promeni svoje već napisano delo,
urednik je odobrio objavu sažetka
poslednjeg dela romana u časopisu, a
Tolstoj objavljuje kompletno delo u
obliku knjige godinu dana kasnije.

Malo je ljudi koji nisu upoznati sa

čuvenom uvodnom linijom Tolstojevog
tragičnog remek-dela: „Sve srećne
porodice liče jedna na drugu, svaka
nesrećna porodica, nesrećna je na svoj
način“ Tolstoj pripoveda Aninu
skandaloznu ljubavnu vezu s grofom
Vronskim – vezu koja rezultira
progonom Ane iz društva i konačnim
samoubistvom. Tolstoj uspostavlja
Aninu priču paralelno sa pričom o
Konstantinu Ljevinu, vlasniku seoskog
poseda, a koja se delomično bazira na
samom životu Tolstoja. Jedan je kritičar
Ljevina nazvao „manje-više
autobiografskom skicom“ Tolstoja.
Tolstoj je s Ljevinom delio mnoga ista
politička uverenja i Ylozofske borbe,
uključujući prezir prema organizovanoj
religiji. U romanu se obrađuju teme
braka, vernosti, ljubomore, religije i
urbanog nasuprot ruralnom životu.

Za pisanje Ane Karenjine Tolstoj je bio

inspirisan pričom o stvarnoj ženi. Ana
Stepanovna Pirogova bila je ljubavnica
jednog od Tolstojevih prijatelja. Kad je
saznala da ju je ljubavnik zanemario
zbog nemačke dadilje njegove dece,
pobegla je i danima lutala selom. Na
kraju se bacila ispred teretnog voza.
Sutra je Tolstoj posmatrao njenu
autopsiju. Duboko ga je zabrinula i
inspirisala priča te žene što je
rezultiralo pisanjem Ane Karenjine. Neki
kažu da je Tolstoj Ani Karenjini pripisao
svoj najveći greh (njegova tamna strana
ličnosti jer je i sam Toolstoj načinio
preljub) i da ju je u delu „ubio“ želeći da
se iskupi za lični greh.

Ana Karenjina smatra se jednim od

najboljih primera realističke Ykcije od
svog izdavanja iz 1878. godine. Autor
Vilijam Fokner proglasio ga je
„najboljim romanom ikad napisanim“, a
već je desetak puta korišćen za mnoge
adaptacije – Ylm, televiziju, radio, balet,
operu i pozorište. Istraživač Džon Zejn
tražio je od 125 najpoznatijih britanskih
i američkih pisaca da mu daju listu
njihovih 10 najdražih knjiga fantastike
svih vremena. Analizovao je njihovih 10
dela i upotrebio ih 2007. godine za
izradu liste „Top 10 knjiga svih
vremena“. Na vrhu je bila Ana Karenjina.

Tolstojevo delo za Dostojevskog je bilo

„besprekorno umetničko delo„, a za
Nabokova jedna od najlepših ljubavnih
priča koje je ponudila svetska
književnosta. Tolstoj je možda „ubio“
svoju Anu, ali u jedno smo sigurni –
kada ju je stvorio podario joj je magiju
koja nikad neće prestati da traje.

Vrsta dela: roman, tragedija

Vreme radnje: 70-e godine 19. veka

Mesto radnje: Moskva, seoski posedi u

Rusiji, Italija

Tema: ljubavni životi žena iz visokog

društva, problem braka i porodičnog
života, ekonomsko-društveni odnosi u
Rusiji u 18. veku, moralno posrnuće
pojedinaca i društva u celini

Ideja: sreća čoveka ponekad ovisi o

društvu

Kratak sadržaj
prepričano, citati
Roman je podeljen na osam (8) delova,
a geslo „Osveta je moja, ja ću je vratiti“
preuzet iz poslanice Rimljanima 12:19.
Delo započinje sa jednom od najvećih
Tolstojevih citata: „Sve srećne porodice
liče jedna na drugu, svaka nesrećna
porodica, nesrećna je na svoj način“

Prvi deo

Princ Stjepan Arkadjevič Oblonski,

poznat kao Stiva, budi se iz prijatnih
snova u nesrećnu stvarnost: spavao je
na soY u studiju pošto su se on i
njegova žena Doli ozbiljno posvađali.
Pre tri dana, Doli je doznala da je imao
aferu s francuskom dadiljom njihove
dece. Otkad je otkrila, odbija da ga vidi i
napusti svoju sobu, a kao posledica
toga kuća postaje haotično mesto. Iako
mu je, kako kaže, žao samo zato što je
uhvaćen, Oblonski prezire haos koji je
izazvao u svojoj kući i, po savetu
dadilje, komično pokušava da moli za
oproštenje.

Doli, osetivši njegovu neiskrenost,

potvrđuje svoju pretnju da će otići u
majčinu kuću sa decom. Iako zabrinut
što su njegovi pokušaji da ispravi stvari
s Doli propali, Oblonski nastavlja svoje
dužnosti na čelu odbora moskovske
vlade. Delomično je optimističan što će
im njegova sestra, Ana, doći u posetu
sledeći dan, a on predviđa da će njena
nazočnost smiriti Doli i da će mu ona
oprostiti. Anin muž ugledni je vladin
ministar u Sankt Peterburgu, a Ana je
poznata kao draga i šarmantna žena;
kreću se u najvišim krugovima društva.

Za vreme pauze za ručak Oblonski

„naleti“ na svog prijatelja Konstantina
Ljevina koji je upravo stigao sa svoje
farme i došao pravo u njegovu
kancelariju. Ljevin ima hitnu stvar o
kojoj treba da razgovara s njim, ali on je
stidljiv čovek i ne želi da razgovara pred
njegovim poslovnim prijateljima.
Oblonski brzo doznaje da je Ljevin u
gradu da vidi Kiti i da je zaljubljen u
osamnaestogodišnju devojku. Oblonski
sugeriše da se sastanu kasnije te večeri
u parku u kojem Kiti inače kliže. Ljevin
je bio posebno oprezan pošto je dugi
niz godina bio „zaljubljen“ u celu
njegovu porodicu i razmišljao je koju od
tri sestre bi oženio. Nakon sastanka s
Oblonskim, Ljevin odlazi u kuću svog
polubrata Sergeja.

Sergej Ivanović je poznati pisac i

intelektualac, a on i Ljevin imaju
problem s uzajamnim upoređivanjem
što često uzrokuje burne diskusije. To
se ponovo dešava kad stigne Ljevin; oni
ulaze u Ylozofsku raspravu s
profesorom. Nakon što profesor ode,
Ljevin i Sergej razgovaraju o svom
drugom bratu Nikoli, jedinom koji je
uništen i osiromašen u njihovoj
porodici.

Ljevin odlazi u park, kliže s Kiti i hrabro

_ertuje s njom, ali ona mu šalje nejasne
signale o svojim osećanjima za njega.

„Činilo se da nema ničeg osobitog ni u

njenom odelu, ni u njenom držanju;ali
Ljevin je nju tako lako poznao u gomili,
kao što bi se lako poznala ruža među
koprivama. Kiti je osvetljavala sve.“

Njena majka se takođe čini

nezainteresovano za Ljevinove
očigledne namere. Stiže Oblonski, a
Ljevin, s olakšanjem, odlazi s njima na
večeru. Jedu u poznatom restoranu, a
Tolstoj detaljno opisuje obred obroka.
Tokom večere Oblonski zadirkuje
Ljevina za Kiti i oni razgovaraju o
pitanju njegovog predloga. Iako
ohrabruje Ljevina, Oblonski mu govori i
o njegovom suparniku: grofu Alekseju
Vronskom, bogatom, drskom mladom
oYciru i carskom pomoćniku. Oblonski
takođe priznaje da malo oseća bol zbog
ideje prevare (u ime muškaraca).

U međuvremenu, majka je oslobodi

bračne prilike, a otac, iako preferira
Vronskog, smatra Ljevina naročito
nespretnim u javnosti, plaši se da
Vronski nije osobito zainteresiranovan
za ženidbu njegove ćerke Kiti. Ljevin
stiže i odmah predlaže Kiti brak, ali ona
ga odbije u nadi da će Vronski uskoro
izneti svoj predlog o braku. Uskoro stižu
i drugi gosti, a jedan od njih je i groYca
Nordston koja se ismejava Ljevinu zbog
njegovog načina života. Ljevin ostaje i
raspravlja s groYcom sve dok Vronski
ne stigne u nadi da će da sazna više o
svom suparniku. Vronski je šarmantan,
a Ljevin odlazi osećajući se loše. Nakon
što su svi gosti otišli, Kitini se roditelji
svađaju oko njene budućnosti. Njena
majka još uvijek preferira Vronskog, dok
otac više voli Ljevina.

Kad Oblonski sledećeg jutra odlazi na

železničku stanicu da bi dočekao Anu,
naleti na Vronskog, koji takođe čeka da
njegova majka siđe s istog voza. Čini se
da su se njegova majka i Ana, koje su
delile mesta u istom odeljku, već
upoznale i dobro povezale. Tako je i
Vronski, odjednom, bio fasciniran
Aninom energijom i razigranim duhom.
Dok njih četvero razmenjuju banalnosti,
železnički radnik prelazi šinu i ubija ga
voz koji je u tom trenutku prolazio. Ana,
šokirana, ne može da ispustiti ni zvuka,
a kasnije, na Anin nagoveštaj, Vronski
ostavlja dvesta rubalja.

Oblonski je dobro raspoložen: Ana

uverljivo ubedi Doli da ne odlazi.
Šarmira i Kiti. Ali sledeće večeri na balu
Kiti primećuje da je Vronski
nezainteresovan i nepažljiv prema njoj.
Izvor ove nepažnje postaje jasan kad
ugleda Vronskog da celo veče igra s
Anom. Kitino je srce slomljeno, a ona
shvata da su joj sve nade potonule;
Vronski nikad nije hteo da je oženi.

Ljevin odlazi viditi starijeg brata Nikolu,

koji je bolestan i živi u lošim uslovima.
Nezadovoljan celim putovanjem, Ljevin
odlazi iz Moskve na svoj posed. Kod
kuće se oseća prijatno zbog svojih
sluga i svoje zemlje, a kune se da će
ovde uvek biti srećan, čak i bez žene
koja bi s njim delila sve. Ana odlazi
istog dana kao i Ljevin, u vozu za Sankt
Peterburg. Ogorčena je zbog svog
novog poznanstva.

Vronski dolazi na platformu i govori joj

da je zaljubljen u nju i da će je slediti do
Sankt Peterburga. Ana odbija njegov
predlog i odlazi, željna da se vratiti
svom životu, nastavlja sa rutinom mada
otkriva da je stalno nezadovoljna
Karenjinom i svojim životom.

Vronski je u Sankt Peterburgu i čuva

stan svom bahatom prijatelju oYciru
Petritskiju. Odlazi na ručak s njim i
njegovom ljubavnicom, barunicom
Šilton. U međuvremenu planira da se
kreće u krugovima gde bi mogao da
sretne Anu.

Drugi deo

Kiti je slomljena, a njeno stanje se

odrazilo na niz Yzičkih simptoma.
Čitava njena porodica, posebno njena
majka, osećaju krivicu zbog svojih
uloga u forsiranju predloga za udaju.
Kiti je posebno emotivna na početku
drugog dela. Razdražljiva, zabrinuta i
slobodna pod „izgovorom“ bolesti, ona
govori o svojim osećanjima Doli.

Oseća se, kaže Kiti, „grubo i vulgarno“, a

takođe tvrdi da nikad neće napraviti ono
što je učinila Doli: nastaviti živeti u istoj
kući sa čovekom koji je bio nepošten
prema njoj. Kiti gotovo odmah požali
zbog okrutnosti ove poslednje izjave jer
se Doli još uvek oseća nesigurno u vezi
s prošlim i budućim preljubima svog
muža. Ubrzo se pomire i Kiti se vraća s
njom kući da joj pomogne starati se za
decu zbog epidemije groznice. Ali,
Kitino zdravlje se ne poboljšava i njena
porodica odluči da je odvedu u
Nemačku na lečenje.

Sledeće poglavlje otvara se detaljnim

opisom tri različita društvena kruga
koje Ana ima na raspolaganju. Prvi je
poslovni krug saradnika njenog muža,
drugo je mala skupina učenih i
religioznih muškaraca i žena, popularno
zvani „Savest društva iz Sankt
Peterburga“. I treći je takođe i najveći
krug: društvo sa kojim večera, igra igre,
karte, itd. Pre puta u Moskvu, Ana se
obično družila sa drugim krugom, ali po
povratku počinje češće da kruži trećim
krugom gde se nada da će sresti
Vronskog. Dele zajedničku prijateljicu,
kneginju Jelisavetu „Betsi“, koja je
takođe i rođaka Vronskog, a koja
neizmerno uživa u gledanju kako
njihova strast napreduje. Ana u početku
veruje da ona samo dozvoljava
Vronskom da ju progoni, ali ubrzo i
sama priznaje da njegova osećanja čine
svu strast njenog sadašnjeg postojanja.

Njihovo ponašanje brzo eskalira u

područje društveno neprihvatljivog.
Jedno veče, u kući princeze Betsi, to
postaje i svima drugima jasno. Dok se
ostali gosti zabavljaju razgovarajući,
Ana i Vronski povlače se za svoj stol i
vode dugotrajan privatni razgovor. To
ne bi bilo neobično, ali oni to ne rade u
prisustvu Karenjina, Aninog muža i tako
drugi primećuju njihovu vezu. Obrve
počinju da se dižu svuda po celom St.
Peterburgu.

Sa svojom tipičnom
nezainteresovanošću i naivnošću,
Karenjin ne veruje da ima nešto loše u
Aninom ponašanju, ali primećuje efekt
njenog razgovora s Vronskim na druge
članove društva. Karenjin je čovek koji
se aktivno bavi spoljašnim izgledom i
upravo se zbog toga suočava sa Anom
zbog incidenta. Ona dolazi kući vrlo
kasno, na njegovo nezadovoljstvo. On
joj prigovori za njeno ponašanje, a ona,
zatim, nastavlja veselo da ignoriše
njegovu zabrinutost. Frustriran
nesposobnosti da razgovara sa svojom
ženom, Karenjin se povlači od Ane, a
ona od njega. Od ovog časa, Anin
primarni fokus je na Vronskom.

Vronski i Ana spavaju zajedno, a Ana

mu jasno govori da nikad ranije nije
imala aferu, kaže: „Sve je gotovo. Ja
nemam ništa drugo osim tebe. Zapamti
to.“. Vronski razmišlja i oseća krivicu za
Anino moralno posrnuće za čiji je
uzročnik upravo on.

„Bled, sa dršćućom donjom vilicom

stajao je on pred njom i molio da se
umiri ne znajući ni sam zbog čega i
kako. … On pak, osećao je ono što mora
osetiti ubica kad vidi lešinu koju je lišio
života. Ta lešina, lišena života, bila je
njihova ljubav, prvi period njihove
ljubavi. Bilo je nečeg užasnog i
odvratnog u uspomenama na ono za
šta je plaćeno ovom strašnom cenom
stida. Stid pred svojom duhovnom
razgolićenošću gušio je nju, i prelazio
na njega. Ali, bez obzira na sav užas
ubičin pred lešinom ubijenog, treba sad
seći na komade, i kriti to telo, treba se
koristiti onim što je ubica zadobio
ubistvom.“

Ona odlazi, a kad to veče legne u krevet,

sanja da je u braku sa Vronskim i
Karenjinom i da ju u isto vreme očaraju
obojica. Užasnuta je tim snom.

U međuvremenu, Ljevin priprema svoj

posed za dolazak proleća. Za razliku od
mnogih drugih vlasnika farmi, Ljevin
uživa u velikim naporima na svom
posedu; Tolstoj u ovom delu daje
mnogo Ljevinovog Yzičkog opisa i
njegovih dela.

Ljevin radi, ne samo zato što mu pruža

užitak, već i zato što mu to odvraća
misli od Kiti. Posetilac stiže na njegov
posed: bojeći se da je to njegov brat
Nikola, Ljevin je presrećan kada se
ispostavi da je Oblonski. Sa
karakterističnim aplombom, Oblonski
najavljuje svoje namere: posetiti i
prodati jednu od svojih šuma lokalnom
trgovcu po imenu Riabinin. Pojašnjava
da ga Riabinin iskorišćava plaćajući
puno manje nego što šuma vredi. Ljevin
je besan na Oblonskog i koristi priliku
da mu održi predavanje o njegovim
Ynansijskim poslovima. Oblonski ga
smiruje. Pre odlaska, Oblonski kaže
Ljevinu da je Kiti bolesna i da je Vronski
napustio Moskvu u potrazi za Anom.

U Peterburgu afera „Vronski i Ana“ brzo

postaje široko poznata. Iako je afera
„oproštena“ zato što su ostali diskretni,
žene Peterburga s nestrpljenjem čekaju
da Ana pogreši, a porodica Vronskog
postaje zabrinuta što ga ova afera
odvraća od napredovanja u karijeri.
Usred sve te brige, Vronski se priprema
za jahanje u godišnjoj konjskoj trci za
oYcire svoje satnije.

Pre trke, Vronski posećuje Anu u bašti.

Zastane da joj se divi, govori joj da
izgleda prelepo, ali i tužno, ali ona mu
priopšti vest: trudna je. Ne oseća značaj
ove najave, ali snažno sugeriše da
pobegnu. Ana to odbija. Planiraju da se
sastanu kasnije, a Vronski uzbuđen
zbog vesti koje je upravo čuo, žuri na
trku. Susreće brata koji iznosi nekoliko
uvredljivih komentara o njegovoj aferi s
Anom. Ana i njen muž sudeluju na trci,
ali sede odvojeno na tribinama. Vronski
započinje trku u vođstvu, ali ne uspeva
da ostane u prednosti sa svojom
nervoznom kobilom, Frou-Frou tokom
prepreke. Konj padne i slomi leđa;
Vronski besno udara umiruću kobilu,
iako on nije povređen.

„Osećao se nesrećan. Prvi put u životu

osetio je vrlo tešku nesreću , koja se ne
da popraviti, i čiji je uzrok on sam.“

Karenjin na trci posmatra Anine

reakcije. Besan je kad je vidi kako se
otvoreno raduje Vronskom dok jaše, a
zatim i vidi kako Yzički reaguje kad on
padne. Sa velikom teškoćom, pošto
Ana ne zna da li je Vronski povređen ili
ne, uspeva da je natera da se vrati kući
s njim. U kočiji se suočio s njom o aferi,
ovaj put sa više snage. Ana, ne samo
da mu prizna svoja osećanja prema
Vronskom –„ja vas volim ali sam
drugom žena i ostaću mu do groba
verna“, već nasrće na Karenjina i govori
mu da ga mrzi.

U lečilištu, Kiti upoznaje Varenjku,

mladu ženu koja brine o madam Štal,
njenoj usvojiteljskoj majci. Štal je
misteriozan lik, član najvišeg društva
koja je previše ponosna da bi se družila
s drugim Rusima. Varenjka je pobožna,
s dubokim osećajem za moral, i mnogo
svog vremena posvećuje brizi na manje