Princ Stjepan Arkadjevič Oblonski, poznat kao Stiva, budi se iz prijatnih snova u nesrećnu

stvarnost: spavao je na sofi u studiju pošto su se on i njegova žena Doli ozbiljno posvađali. Pre
tri dana, Doli je doznala da je imao aferu s francuskom dadiljom njihove dece. Otkad je otkrila,
odbija da ga vidi i napusti svoju sobu, a kao posledica toga kuća postaje haotično mesto. Iako
mu je, kako kaže, žao samo zato što je uhvaćen, Oblonski prezire haos koji je izazvao u svojoj
kući i, po savetu dadilje, komično pokušava da moli za oproštenje.
Doli, osetivši njegovu neiskrenost, potvrđuje svoju pretnju da će otići u majčinu kuću sa decom.
Iako zabrinut što su njegovi pokušaji da ispravi stvari s Doli propali, Oblonski nastavlja svoje
dužnosti na čelu odbora moskovske vlade. Delomično je optimističan što će im njegova sestra,
Ana, doći u posetu sledeći dan, a on predviđa da će njena nazočnost smiriti Doli i da će mu ona
oprostiti. Anin muž ugledni je vladin ministar u Sankt Peterburgu, a Ana je poznata kao draga i
šarmantna žena; kreću se u najvišim krugovima društva.
Za vreme pauze za ručak Oblonski „naleti“ na svog prijatelja Konstantina Ljevina koji je upravo
stigao sa svoje farme i došao pravo u njegovu kancelariju. Ljevin ima hitnu stvar o kojoj treba da
razgovara s njim, ali on je stidljiv čovek i ne želi da razgovara pred njegovim poslovnim
prijateljima. Oblonski brzo doznaje da je Ljevin u gradu da vidi Kiti i da je zaljubljen u
osamnaestogodišnju devojku. Oblonski sugeriše da se sastanu kasnije te večeri u parku u kojem
Kiti inače kliže. Ljevin je bio posebno oprezan pošto je dugi niz godina bio „zaljubljen“ u celu
njegovu porodicu i razmišljao je koju od tri sestre bi oženio. Nakon sastanka s Oblonskim, Ljevin
odlazi u kuću svog polubrata Sergeja.
Sergej Ivanović je poznati pisac i intelektualac, a on i Ljevin imaju problem s uzajamnim
upoređivanjem što često uzrokuje burne diskusije. To se ponovo dešava kad stigne Ljevin; oni
ulaze u filozofsku raspravu s profesorom. Nakon što profesor ode, Ljevin i Sergej razgovaraju o
svom drugom bratu Nikoli, jedinom koji je uništen i osiromašen u njihovoj porodici.
Ljevin odlazi u park, kliže s Kiti i hrabro flertuje s njom, ali ona mu šalje nejasne signale o svojim
osećanjima za njega.
„Činilo se da nema ničeg osobitog ni u njenom odelu, ni u njenom držanju;ali Ljevin je nju tako
lako poznao u gomili, kao što bi se lako poznala ruža među koprivama. Kiti je osvetljavala sve.“
Njena majka se takođe čini nezainteresovano za Ljevinove očigledne namere. Stiže Oblonski, a
Ljevin, s olakšanjem, odlazi s njima na večeru. Jedu u poznatom restoranu, a Tolstoj detaljno
opisuje obred obroka. Tokom večere Oblonski zadirkuje Ljevina za Kiti i oni razgovaraju o pitanju
njegovog predloga. Iako ohrabruje Ljevina, Oblonski mu govori i o njegovom suparniku: grofu
Alekseju Vronskom, bogatom, drskom mladom oficiru i carskom pomoćniku. Oblonski takođe
priznaje da malo oseća bol zbog ideje prevare (u ime muškaraca)
U međuvremenu, majka je oslobodi bračne prilike, a otac, iako preferira Vronskog, smatra
Ljevina naročito nespretnim u javnosti, plaši se da Vronski nije osobito zainteresiranovan za
ženidbu njegove ćerke Kiti. Ljevin stiže i odmah predlaže Kiti brak, ali ona ga odbije u nadi da će
Vronski uskoro izneti svoj predlog o braku. Uskoro stižu i drugi gosti, a jedan od njih je i grofica
Nordston koja se ismejava Ljevinu zbog njegovog načina života. Ljevin ostaje i raspravlja s
groficom sve dok Vronski ne stigne u nadi da će da sazna više o svom suparniku. Vronski je
šarmantan, a Ljevin odlazi osećajući se loše. Nakon što su svi gosti otišli, Kitini se roditelji
svađaju oko njene budućnosti. Njena majka još uvijek preferira Vronskog, dok otac više voli
Ljevina.
Kad Oblonski sledećeg jutra odlazi na železničku stanicu da bi dočekao Anu, naleti na Vronskog,
koji takođe čeka da njegova majka siđe s istog voza. Čini se da su se njegova majka i Ana, koje su
delile mesta u istom odeljku, već upoznale i dobro povezale. Tako je i Vronski, odjednom, bio
fasciniran Aninom energijom i razigranim duhom. Dok njih četvero razmenjuju banalnosti,
železnički radnik prelazi šinu i ubija ga voz koji je u tom trenutku prolazio. Ana, šokirana, ne
može da ispustiti ni zvuka, a kasnije, na Anin nagoveštaj, Vronski ostavlja dvesta rubalja.
Oblonski je dobro raspoložen: Ana uverljivo ubedi Doli da ne odlazi. Šarmira i Kiti. Ali sledeće
večeri na balu Kiti primećuje da je Vronski nezainteresovan i nepažljiv prema njoj. Izvor ove
nepažnje postaje jasan kad ugleda Vronskog da celo veče igra s Anom. Kitino je srce slomljeno, a
ona shvata da su joj sve nade potonule; Vronski nikad nije hteo da je oženi.
Ljevin odlazi viditi starijeg brata Nikolu, koji je bolestan i živi u lošim uslovima. Nezadovoljan
celim putovanjem, Ljevin odlazi iz Moskve na svoj posed. Kod kuće se oseća prijatno zbog svojih
sluga i svoje zemlje, a kune se da će ovde uvek biti srećan, čak i bez žene koja bi s njim delila
sve. Ana odlazi istog dana kao i Ljevin, u vozu za Sankt Peterburg. Ogorčena je zbog svog novog
poznanstva.
Vronski dolazi na platformu i govori joj da je zaljubljen u nju i da će je slediti do Sankt
Peterburga. Ana odbija njegov predlog i odlazi, željna da se vratiti svom životu, nastavlja sa
rutinom mada otkriva da je stalno nezadovoljna Karenjinom i svojim životom.
Vronski je u Sankt Peterburgu i čuva stan svom bahatom prijatelju oficiru Petritskiju. Odlazi na
ručak s njim i njegovom ljubavnicom, barunicom Šilton. U međuvremenu planira da se kreće u
krugovima gde bi mogao da sretne Anu.
Drugi deo
Kiti je slomljena, a njeno stanje se odrazilo na niz fizičkih simptoma. Čitava njena porodica,
posebno njena majka, osećaju krivicu zbog svojih uloga u forsiranju predloga za udaju. Kiti je
posebno emotivna na početku drugog dela. Razdražljiva, zabrinuta i slobodna pod „izgovorom“
bolesti, ona govori o svojim osećanjima Doli.
Oseća se, kaže Kiti, „grubo i vulgarno“, a takođe tvrdi da nikad neće napraviti ono što je učinila
Doli: nastaviti živeti u istoj kući sa čovekom koji je bio nepošten prema njoj. Kiti gotovo odmah
požali zbog okrutnosti ove poslednje izjave jer se Doli još uvek oseća nesigurno u vezi s prošlim i
budućim preljubima svog muža. Ubrzo se pomire i Kiti se vraća s njom kući da joj pomogne
starati se za decu zbog epidemije groznice. Ali, Kitino zdravlje se ne poboljšava i njena porodica
odluči da je odvedu u Nemačku na lečenje.
Sledeće poglavlje otvara se detaljnim opisom tri različita društvena kruga koje Ana ima na
raspolaganju. Prvi je poslovni krug saradnika njenog muža, drugo je mala skupina učenih i
religioznih muškaraca i žena, popularno zvani „Savest društva iz Sankt Peterburga“. I treći je
takođe i najveći krug: društvo sa kojim večera, igra igre, karte, itd. Pre puta u Moskvu, Ana se
obično družila sa drugim krugom, ali po povratku počinje češće da kruži trećim krugom gde se
nada da će sresti Vronskog. Dele zajedničku prijateljicu, kneginju Jelisavetu „Betsi“, koja je
takođe i rođaka Vronskog, a koja neizmerno uživa u gledanju kako njihova strast napreduje. Ana
u početku veruje da ona samo dozvoljava Vronskom da ju progoni, ali ubrzo i sama priznaje da
njegova osećanja čine svu strast njenog sadašnjeg postojanja.
Njihovo ponašanje brzo eskalira u područje društveno neprihvatljivog. Jedno veče, u kući
princeze Betsi, to postaje i svima drugima jasno. Dok se ostali gosti zabavljaju razgovarajući, Ana
i Vronski povlače se za svoj stol i vode dugotrajan privatni razgovor. To ne bi bilo neobično, ali
oni to ne rade u prisustvu Karenjina, Aninog muža i tako drugi primećuju njihovu vezu. Obrve
počinju da se dižu svuda po celom St. Peterburgu.
Sa svojom tipičnom nezainteresovanošću i naivnošću, Karenjin ne veruje da ima nešto loše u
Aninom ponašanju, ali primećuje efekt njenog razgovora s Vronskim na druge članove društva.
Karenjin je čovek koji se aktivno bavi spoljašnim izgledom i upravo se zbog toga suočava sa
Anom zbog incidenta. Ona dolazi kući vrlo kasno, na njegovo nezadovoljstvo. On joj prigovori za
njeno ponašanje, a ona, zatim, nastavlja veselo da ignoriše njegovu zabrinutost. Frustriran
nesposobnosti da razgovara sa svojom ženom, Karenjin se povlači od Ane, a ona od njega. Od
ovog časa, Anin primarni fokus je na Vronskom.
Vronski i Ana spavaju zajedno, a Ana mu jasno govori da nikad ranije nije imala aferu, kaže: „Sve
je gotovo. Ja nemam ništa drugo osim tebe. Zapamti to.“. Vronski razmišlja i oseća krivicu za
Anino moralno posrnuće za čiji je uzročnik upravo on.
„Bled, sa dršćućom donjom vilicom stajao je on pred njom i molio da se umiri ne znajući ni sam
zbog čega i kako. … On pak, osećao je ono što mora osetiti ubica kad vidi lešinu koju je lišio
života. Ta lešina, lišena života, bila je njihova ljubav, prvi period njihove ljubavi. Bilo je nečeg
užasnog i odvratnog u uspomenama na ono za šta je plaćeno ovom strašnom cenom stida. Stid
pred svojom duhovnom razgolićenošću gušio je nju, i prelazio na njega. Ali, bez obzira na sav
užas ubičin pred lešinom ubijenog, treba sad seći na komade, i kriti to telo, treba se koristiti
onim što je ubica zadobio ubistvom.“
Ona odlazi, a kad to veče legne u krevet, sanja da je u braku sa Vronskim i Karenjinom i da ju u
isto vreme očaraju obojica. Užasnuta je tim snom.
U međuvremenu, Ljevin priprema svoj posed za dolazak proleća. Za razliku od mnogih drugih
vlasnika farmi, Ljevin uživa u velikim naporima na svom posedu; Tolstoj u ovom delu daje
mnogo Ljevinovog fizičkog opisa i njegovih dela.
Ljevin radi, ne samo zato što mu pruža užitak, već i zato što mu to odvraća misli od Kiti.
Posetilac stiže na njegov posed: bojeći se da je to njegov brat Nikola, Ljevin je presrećan kada se
ispostavi da je Oblonski. Sa karakterističnim aplombom, Oblonski najavljuje svoje namere:
posetiti i prodati jednu od svojih šuma lokalnom trgovcu po imenu Riabinin. Pojašnjava da ga
Riabinin iskorišćava plaćajući puno manje nego što šuma vredi. Ljevin je besan na Oblonskog i
koristi priliku da mu održi predavanje o njegovim finansijskim poslovima. Oblonski ga smiruje.
Pre odlaska, Oblonski kaže Ljevinu da je Kiti bolesna i da je Vronski napustio Moskvu u potrazi
za Anom.
U Peterburgu afera „Vronski i Ana“ brzo postaje široko poznata. Iako je afera „oproštena“ zato
što su ostali diskretni, žene Peterburga s nestrpljenjem čekaju da Ana pogreši, a porodica
Vronskog postaje zabrinuta što ga ova afera odvraća od napredovanja u karijeri. Usred sve te
brige, Vronski se priprema za jahanje u godišnjoj konjskoj trci za oficire svoje satnije.
Pre trke, Vronski posećuje Anu u bašti. Zastane da joj se divi, govori joj da izgleda prelepo, ali i
tužno, ali ona mu priopšti vest: trudna je. Ne oseća značaj ove najave, ali snažno sugeriše da
pobegnu. Ana to odbija. Planiraju da se sastanu kasnije, a Vronski uzbuđen zbog vesti koje je
upravo čuo, žuri na trku. Susreće brata koji iznosi nekoliko uvredljivih komentara o njegovoj
aferi s Anom. Ana i njen muž sudeluju na trci, ali sede odvojeno na tribinama. Vronski započinje
trku u vođstvu, ali ne uspeva da ostane u prednosti sa svojom nervoznom kobilom, Frou-Frou
tokom prepreke. Konj padne i slomi leđa; Vronski besno udara umiruću kobilu, iako on nije
povređen.
„Osećao se nesrećan. Prvi put u životu osetio je vrlo tešku nesreću , koja se ne da popraviti, i čiji
je uzrok on sam.“
Karenjin na trci posmatra Anine reakcije. Besan je kad je vidi kako se otvoreno raduje Vronskom
dok jaše, a zatim i vidi kako fizički reaguje kad on padne. Sa velikom teškoćom, pošto Ana ne
zna da li je Vronski povređen ili ne, uspeva da je natera da se vrati kući s njim. U kočiji se suočio
s njom o aferi, ovaj put sa više snage. Ana, ne samo da mu prizna svoja osećanja prema
Vronskom –„ja vas volim ali sam drugom žena i ostaću mu do groba verna“, već nasrće na
Karenjina i govori mu da ga mrzi.
U lečilištu, Kiti upoznaje Varenjku, mladu ženu koja brine o madam Štal, njenoj usvojiteljskoj
majci. Štal je misteriozan lik, član najvišeg društva koja je previše ponosna da bi se družila s
drugim Rusima. Varenjka je pobožna, s dubokim osećajem za moral, i mnogo svog vremena
posvećuje brizi na manje srećne. Kiti se ugleda na Varenjku i pokušava da oponaša njen osećaj
duboke duhovnosti. Nikola Ljevin i njegova saputnica Maša takođe su u istom odmaralištu. Loše
je obučen i nema društvenih manira. Kiti odbije brinuti se za njega, ne zato što joj je nelagodno
već zato što ju podseća na njegovog brata koga je odbila.
Varenjka ubeđuje Kiti da na svetu postoje daleko bitnije stvari od braka. Tako osramoćena, Kiti
se trudi da bude korisna i počne da se stara za Petrova, bolesnog slikara. To joj se vraća tako da
se Petrov zaljubi u Kiti i njegova žena se naljuti na devojčinu pažnju. U početku je Kiti tužna zato
što ne može da bude poput Varenjke, ali onda upoznaje misterioznu madam Štal i otkriva da je
ona, za koju tvrdi da je religiozna, zapravo licemerna i okrutna prema Varenjki. S tim uverenjem,
Kiti se priprema za povratak u Moskvu s većim razumevanjem sebe. Zadržava svoju ljubav
prema Varenjki, moleći je da joj dođe u posetu. Varenjka joj obeća da će doći čim se Kiti bude
udavala.
Treći deo
U leto, Ljevinov polubrat Koznišev odluči da se odmori od svog intelektualnog rada da bi posetio
Ljevina. Ljevin je srećan što vidi svog brata, mada ga nerviraju razlike u nameni seoskog poseda.
Ljevin je aktivno uključen u sve što se tiče njegove farme, dok Koznišev zemlju posmatra kao
mogućnost odmora i besposlenosti, „korisnim protivotrovima protiv razuzdanosti„. Postoje
razlike i između dva brata u razmišljanju o seljacima. Koznišev voli „ljude“, čak i do tačke da
idealizuje njihovu jednostavnost i dobar stav, dok je Ljevin poznatiji po njihovim slabostima i
zbog toga ne može da idealizuje njih ili njihovu ulogu na tržištu rada. Koznišev takođe želi da
Ljevin preuzme bolju poziciju u toj oblasti i kritikuje ga zbog napuštanja okružnog veća.
U međuvremenu, Oblonski je otišao u Peterburg na potrebne birokratske funkcije i poslao Doli i
djecu na njihovo imanje u Jergušovu da bi uštedeli novac. Dok Oblonski posećuje trke konja i živi
kao neženja u Peterburgu, njegova se porodica teško prilagođava nedaćama u seoskom životu.
Nakon nedelju dana, seoska kuća je sređena, a Doli ima trenutak matrijarhalnog trijumfa u
izvrsnom ponašanju svoje dece u crkvi. Ljevin dolazi posle pričesti, a Doli mu sugeriše da opet
predloži brak Kiti. Ovaj predlog sramoti Ljevina i oni malo diskutuju. Čini se da njihov loš humor
utiče na djecu, čije se dobro ponašanje ranije tokom dana raspada. Ljevin, ismejavajući Doline
majčinske sposobnosti, brzo odlazi. Nakon što je podmirio poslovne račune, primećuje veselu
seljačku porodicu koja naporno radi na svojoj farmi. Njihova očigledna sreća jako ga pogađa, pa
se vraća svojim pitanjima o ekonomiji i duhovnoj sreći. Dok napušta polje, primećuje kako Kiti
prolazi u kočiji, i shvata da je još uvijek voli.
Karenjin se bori s Aninom izjavom da voli Vronskog i razmišlja o mogućnostima koje ima na
raspolaganju. To čini na vrlo klinički, birokratski način. Tradicionalni odgovor bio bi izazvati
Vronskog na duel, ali on smatra da su dueli nepošteni i glupi. Najvažnije mu je da zaštiti svoj
ugled, što mu je potrebno da bi neometano mogao da nastavi karijeru. Da bi se razveo, morao
bi pružiti „dokaz“ o Aninom preljubu i misli da su takve stvari grube. Pored toga, razvod bi bio za
njega javno ponižavajući. Tako odlučuje da je jedina opcija da natera Anu da prekine sve odnose
sa Vronskim i ostane s njim. Barem spolja, sačuvaće status quo. Iznutra, on to takođe
prepoznaje kao kaznu za nju.
Ana se u strahu probudi ujutro nakon svađe u kočiji koju je imala sa svojim mužem. Uplašena je
da će ju Karenjin izbaciti iz kuće, pa očajnički planira da pobegne sa svojim sinom, bez Vronskog.
U vezi s tim piše Karenjinu pismo, a njegov odgovor je hladan. Odlazi na druženje kod princeze
Betsi. Betsi je dogovorila dolazak više žena iz visokog društva koje imaju ljubavnike da bi Ana
mogla „učiti“ iz njihovog primera. Meč kroketa privremeno odvraća Ani pažnju, ali ona se
priseća šta ju čeka kod kuće i odlazi.
Istog jutra, Vronski provodi vreme uređujući svoje finansijske poslove. Njegove kalkulacije
otkrivaju da ima puno dugova i ograničen prihod. Poseta njegovog prijatelja Šerpukovskog
pokreće u njemu ljubomoru – Šerpukovski je general koji očekuje još veće imenovanje, dok
njegova karijera stagnira.
Ali kad mu Šerpukovski pruži šansu da započne karijeru napuštanjem svoje satnije, Vronski to
odbije jer će ga to odvesti od Ane. Nakon sastanka krene pronaći Anu. Ona mu kaže za Karenjina
i Vronski je uzbuđen, ali Ana sugeriše da sve ostane isto. Vronski veruje da je duel neizbežan, ali
ona zna bolje – Karenjin sigurno neće izazvati Vronskog na duel. Karenjin je udubljen u svoj rad,
a privremeni trijumf nad političkim neprijateljem odvrati ga od porodičnih stvari. Kad mu Ana
dođe u emocionalnom očaju, njegov je odgovor hladan i osvetoljubiv. Kaže mu da će ostati s
njim i prekinuti vezu s Vronskim.
Ljevin provodi ostatak leta u razišljanju o ekonomskim i poljoprivrednim strategijama, dok
pokušava da izbegne razmišljanja o Kiti koja boravi u Dolinoj kući koja je udaljena manje od
dvadeset milja. Posjećuje vlasnika obližnjeg poseda i oni započnu diskusiju o radu seljaka. Iako
se ne slaže sa njim (želi ponovno uvesti kmetstvo ukinuto 1861. godine), razgovor pokreće
Ljevinovo razmišljanje o seljacima. Ljevin veruje da najbolji način da ih se podstakne nije
prisiljavati na rad, već im dati vlasnički udio u njihovom radu kroz vlasništvo. On razvija
„teoriju“ ekonomskog rada koja uključuje kooperativni rad i vlasništvo. Pokušava primeniti ovu
teoriju na svojoj farmi, ali meštani pokazuju puno manje entuzijazma nego Ljevin.
Krajem septembra Ljevin je primio iznenađujuću posetu svog brata Nikolaja. Nikolaj je osakaćen
i očigledno jako bolestan; smrt mu je neizbežna. Iako je Ljevin užasnut izgledom svog brata i
zabrinut za njegovu budućnost, Nikolina sudbina nije tema za raspravu. Nikola čak tvrdi da se
njegovo zdravlje poboljšava. Umesto toga, oni se svađaju oko Ljevinove ekonomske teorije.
Nikola se ismejava verovanjima svog brata, nazivajući ih iskrivljenim oblikom komunizma. Ovo
razočara Ljevina u potencijal njegove ideje. Nikola odlazi, a Ljevin tone u moroz. Svuda počinje
da vidi smrt i depresivan je zbog vlastite duše.
Četvrti deo
Kako se ovaj deo knjige otvara, porodica Karenjin živi zajedno u napetosti. Oni su „krajnji
stranci“, a Ana i dalje viđa Vronskog izvan kuće. Karenjin je toga svestan ali ne uradi ništa po
tom pitanju. Jedno veče, Ana jedva podnosi svoju usamljenost i moli ga da dođe u sedam časova
kad Karenjin ima sednicu veća. Vronski se pojavi i bukvalno naleti na Karenjina na vratima.
Karenjin, koji izgleda poput glave smrti, prođe pored njega. Pomalo uzdrman, Vronski uđe u
kuću videti Anu, ali je primoran da prizna da je njena ljubomora i trudnoća čine njemu manje
privlačnom. Ana uživa u ismejavanju svog supruga Vronskom i govori mu o košmaru koji je
imala o prljavom seljaku.
Dok je Vronski bio u njegovoj kući, Karenjin je otišao u operu kako je i planirao. Ali ne može
uživati u pozorištu od besa i odlazi kući. Sledećeg jutra, on se opet suoči s Anom i njenom
neumoljivom odlučnošću, on joj govori da namerava da podnese zahtev za razvod. Moli ga da
joj pusti da povede Serjožu. Karenjin odlazi kod poznatog peterburškog advokata za razvode gde
sazna da će ipak morati da pruži fizičke dokaze o Aninoj neveri. Odluči pažljivo razmotriti ovaj
predlog. U isto vreme, suočen s otporom s kolegama na poslu, odlazi u provinciju na službeni
posao.
Na putu za provinciju Karenjin se zaustavlja u Moskvi na sastancima. Slučajno naleti na
Oblonskog i Doli i nerado prihvata poziv na večeru. Oblonski se raduje priređivanju večere i rado
sve sprema, uključujući i pozivnice za Kiti i Ljevina. Kad krene Karenjinu poslati pozivnicu da ga
podseti na večeru, Karenjin mu grubo kaže Oblonskom da će tražiti razvod od Ane. Oblonski
upozori Karenjina da donosi ishitrene odluke i pozove ga da dođe na večeru i razgovara o tome
sa Doli.

Za večerom se gosti druže zahvaljujući izvrsnim zabavljačkim tehnikama domaćina Oblonskog.

Karenjin i čovek po imenu Pestsov razgovaraju o politici, dok Ljevin i Kiti uživaju u srećnom
druženju. Ljevin se divi kako se Kiti čini posve drugačije i krhkije, a oni nastavljaju da formišu
svoju sopstvenu enklavu razgovora neovisno o drugima. Kako se njihovi osećaji produbljuju,
Doli bezuspešno pokuša da razgovara sa Karenjinom o razvodu. U međuvremenu, Kiti i Ljevin
igraju igru reči u kojoj mu ona otkrije da želi da se venča za njega. Dve noći ne spava i
materijalne brige sveta sada mu deluju neozbiljno. Potom posjećuje porodicu Ščerbacki da bi
tražio Kitinu ruku za brak. Ali Ljevina muči da Kiti ne zna dve stvari o njemu: da nije nevin i da ne
veruje u Boga. U interesu potpunog otkrivanja daje joj svoje dnevnike. Iako je užasnuta, ona ga
ionako prihvata.
Nakon zabave kod Oblonskog, Karenjin od Ane primi telegram: „Umirem. Moli, molim te da
dođeš. Sa svojim oproštenjem umret ću mirnije.“ On odmerava prednosti i nedostatke i konačno
odluči da se vrati te večeri u Peterburg. Tamo pronađe Anu vrlo bolesnu od poroda ćerke
Vronskom. Lekari kažu da će možda da umre. Vronski je u spoljašnjoj sobi, plače. Anu u njenom
uznemirenom stanju, potdstiče Karenjina na oprost. Plačući, on oprašta i njoj i Vronskom u
stanju velike sreće. Tada Ana provodi tri dana naizmenično između komatoze i boreći se sa
bolom. Dok pati, Karenjin sramoti Vronskog govoreći da, koliko god ga njih dvoje ponižavaju,
Karenjin neće napustiti Anu. Razoren od Karenjinove plemenite geste, Vronski odlazi kući i
pokušava učiniti samoubistvo tako da ispali metak u sebe iz revolvera. Metak promaši srce i on
preživi, a oporavlja se uz pomoć svoje sestre.
Ana se polako oporavlja od svoje bolesti. Karenjin je postao roditelj oboje dece, posebno njenoj
ćerki, takođe zvanoj Ana, za koju oseća posebnu naklonost. Ana ostaje uznemirena muževim
velikodušnim osećanjima, ali još uvijek se oseća ukočeno, pogotovo kad čuje vest da je
Vronskom ponuđena prestižna vojna pozicija u Taškentu. Oblonski, osećajući mučnost situacije,
posećuje Karenjina i podstiče ga da ponovno pokrene postupak razvoda, ali da prihvati krivicu
na sebe, tako da Ana dobije barem moralni autoritet u pogodbi. U emotivnom trenutku Karenjin
se složi s predlogom. Kad čuje ovu vest, Vronski odmah odustane od vojnih dužnosti i žuri u
Karenjinovu kuću. Iako je Ana presretna što ga vidi, i iako pristane otići s njim u Italiju, govori
mu da „sada ništa nije važno“.
Peti deo
U toku su pripreme za venčanje Ljevina i Kiti. Da bi ispunio crkvene zahteve za brakom, Ljevin
prolazi kroz crkvene pripreme za zajedništvo. Svešteničko insistiranje na postojanju Boga
uznemiri ga čak i do te mere da pokuša u poslednjem trenutku da razgovara sa Kiti, ali venčanje
se nastavlja u svom složenom sjaju. Ljevina je na ceremoniji obuzela radost i ljubav, ali mnogi
drugi gosti ubacuju notu ozbiljnosti u scenu razmišljajući o propalim brakovima o čemu Ljevin
počne da intenzivno razmišlja.
Ana i Vronski putuju Italijom tri meseca pre nego što se smeste u malom gradu. Tamo Vronski
sreće starog prijatelja, ruskog intelektualca po imenu Goleničev. Goleničev piše knjigu „Dva
načela“ u kojoj tvrdi da je rusko tajno nasleđe Vizantija. Takođe podstiče novi interes Vronskog
za slikarstvo. Vronski je počeo slikati Anin portret. Vronski i Ana susreću i poznatog slikara po
imenu Mihajlov i, iako Goleniščev ne odobrava njegova dela, Vronski i Ana su impresionirani
(iako oboje okreću glavu od Mihajlovog remek-dela, Pilateove opomene, u korist bukoličke
studije dva zgodna mladića koji pecaju). Mihajlov pristane napraviti Anin portret, ali kad Vronski
ustanovi da Mihajlov portret bolji od njegovog, on odluči da se odustane od slikarstva.
Napuštaju Italiju i vraćaju se provesti leto na seoskom posedu porodice Vronski. Planiraju se
zaustaviti u Petersburgu zbog Vronskog zbog nekog posla s nekretninama, a Ana da vidi sina.
Nakon tri meseca braka, Ljevin i Kiti se još uvijek trude da se naviknu deliti kućanstvo. Ljevin je
srećan, ali razočaran što se čini da se njegov brak sastoji od sitnih svađa zbog kojih se jednom
smejao drugim bračnim parovima. Oboje su inače dobro raspoloženi i strastveni jedno prema
drugom, ali ipak ne razumeju međusobne uloge i zahteve. Stvari teku idilično sve dok Ljevin ne
primi vest da je njegov brat Nikolaj na rubu smrti. Tužan, onreši da ga ode posetiti, a Kitty
insistira na tome da ide s njim. Isprva iznerviran što će Kiti da bude svedokom bestidnosti u
kojoj živi njegov brat, Ljevin kasnije stekne neverovatnu zahvalnost Kiti nakon što ju je gledao
kako za Nikolu čini sve da mu bude ugodno tokom mučnih dana koliko je potrebno da umre.
Nikola govori Kiti da neće odgovarati ni Ljevinu ni bilo kom drugom. Gledanje Kiti u ovom svetlu
pomaže Ljevinu da shvati koja je buduća Kitina uloga, a ona postaje još jasnija nakon Nikoline
smrti – Kiti mu saopštava da je trudna.
Pošto Karenjin pati od poniženja javnog mišljenja i ima karijeru koja stoji u mestu, on postaje
plen ekstatične zavodljivosti socijalistice, grofice Lidije Ivanovne. Lidija veruje u modernu vrstu
emocionalnog hrišćanstva i, iako oseća glupost koja stoji iza njenog poziranja, Karenjin nalazi
utehu u njenim rečima i pažnji. Ali Lidija je takođe osvetoljubivo raspoložena prema Ani: ona
kaže Serjoži da je njegov otac svetac, a majka mrtva, a kad Ana pošalje poruku u kojoj traži
dozvolu da vidi Serjožu, ona ubeđuje Karenjina da odbije njen zahtev.
Uprkos ovoj naredbi, Ana uleće u kuću da vidi svog sina ujutro na njegov rođendan. Serjoža je
strašno trpio u Aninoj odsutnosti. Loše se snalazi u školi, nesvesno shvata napetu prirodu
očevih osećanja prema njemu i nedostaje mu majka. Imaju emotivno okupljanje, prekinuto
dolaskom Karenjina. Iako je odbio da je pusti da vidi dete, i on je obuzet prizorom i samo savije
glavu i dopusti joj da prođe. Ana u strasti ostavlja sina iza sebe. Vraća se u hotel ćerki koju nije
mogla ljubiti s istom strašću koju oseća prema svom sinu.
Vronski provodi dane u društvenim krugovima da bi osetio kako će Peterburško društvo da
prihvati njega i Anu. Primio je hladan doček i uveren je da je Ana posebno prognana. Iako
Vronski i dalje može uživati u društvu muškaraca, poput svog starog prijatelja Jašvina, Ana je
zatvorena u svoje sobe. Ljubomorna i razdražena zbog ovog nedostatka slobode, reši da počini
društveno samoubistvo i odlazi u operu. Prizor je prikazan očima Vronskog: Ana stvara scenu i
vređaju je članovi društva. Iako ju je Vronski savetovao da to ne radi, Ana ga krivi za svoj
društveni položaj, zbog čega ga je morao da ju smiri uz stalno uverenje u njegovu ljubav. Oni
odlaze već sledećeg dana iz zemlje.
Šesti deo
Iz različitih razloga, Ljevin i Kiti treba mnogo mesta u njihovoj seoskoj kući. Doli i njena deca su
joj u poseti, velikim delom zato što je njihova seoska kuća u ruševinama. Varenjka, Kitina
pobožna drugarica iz drugog dela, ispunila je svoje obećanje da će doći u poset kada se Kiti bude
udavala. Starija princeza Ščerbacka odlučna je da ostane uz Kiti tokom njene prve trudnoće. I
Koznišev, kao i obično, traži svoje godišnje oslobađenje od gradskog stresa. Kozniševa privlači
Varenjka, a to uzbuđuje cjelu kuću. Kiti i Doli s nestrpljenjem planiraju mogućnost da joj
Koznišev predloži brak, dok se starija princeza Ščerbacka stara za Kiti, govoreći joj da je
uzbuđenje loše za njeno zdravlje i insistira na svim vrstama preteranih mera opreza za zdravlje
nerođenog djeteta.
Kad Varenjka i Koznišev izađu da beru pećurke, Koznišev vidi da mu je ovo prilika da joj predloži
brak. Ali kad se približi Varenjki, preuzme ga je stid i oni završe banalnim razgovorom o
pećurkama. Trenutak prolazi i oboje znaju da se ovo više nikad neće ponoviti.
Oblonski stiže s Vasenkom Veslovskim, zgodnim mladim zavodnikom. Ljevin je razdražen pošto
je očekivao starog princa Ščerbackog i zato što odmah primećuje Veslovskovu privlačnost prema
Kiti. Naglo se oseća ljubomorno na Veslovskog i oseća se nesigurno zbog njegovog odnosa
prema Kiti. Sklon je preterivanju, kako primećuje Tolstoj, „Već je sebe vidio kao prevarenog
muža, kojem su bila potrebna njegova supruga i njen ljubavnik samo kako bi im osigurali
životne blagodati i užitke“. Pristane na odlazak u lov s Oblonskim i Veslovskim, a Veslovskova
nesposobnost ga teši. Ali kad se vrate u kuću, Veslovski i dalje hrabro flertuje s Kiti. Doli
pokušava reći Ljevinu da se nema za šta brinuti, ali Ljevin izbacuje Veslovskog. Svi ostaju
šokirani.
Doli odlazi posetiti Anu na seoski posed Vronskog, jednodnevni prevoz kolima iz Ljevinove kuće.
Ona brine o svojoj deci koju ostavlja, od njihovog zdravlja do ponašanja tokom dana. Oseća se
nervozno odlazeći od njih, ali odlučna je da ispuni svoje obećanje da će posetiti Anu. Kad Doli
stigne, Ana joj se baci u naručje s puno radosti. Doli je u početku impresionirana raskošnim
okruženjem poseda porodice Vronskog i Aninom vitalnošću, ali ona se postepeno uznemirava
kako poset traje. Iako su okruženi ljudima, posetioci su nešto niže klase nego na što je navikla
viđati ih u njihovom društvu. Čini se da je Vronski srećan i okupiran višestrukim zanimanjima –
uživa u ulozi vlasnika zemlje, uključuje se u lokalnu politiku i uživa u velikim gestovima poput
izgradnje bolnice za seljake. Ali ubrzo Doli shvata da je ispod površine njihovih života velik
nemir.
Ana još uvijek odbija da prihvati Karenjinovu ponudu za razvod braka uprkos željama Vronskog.
Želi da njegova deca budu legalna da bi mogla da naslede njegovu zemlju. Doli pokušava da
ubedi Anu, ali Ana to odbija razmotriti. Doli takođe zabrinuto primećuje da se Ana uopšte ne
zanima za svoju devojčicu. Ana govori Doli da praktikuje kontrolu trudnoće i rađanja. Kaže da
više ne može da zatrudni jer više neće biti privlačna Vronskom ako ostane trudna. Doli, naivna
na takve stvari, u isto vreme je užasnuta je i fascinirana. Takođe saznajemo da Ana noću uzima
morfijum da bi lakše zaspala. Doli odlazi sledeći dan osećajući se nelagodno, i osetila je veliko
olakšanje kad se vrati u Ljevinovu kuću. Ali svejedno nastavlja braniti Anu pred svim drugim
posetiocima Ljevinove kuće.
Vronski odlazi u Moskvu na pokrajinske izbore i ostavlja Anu kod kuće. Očekuje svađu, ali ona
mu se uopšte ne protivi. Ta činjenica Vronskog čini još nervoznijom, ali on reši da negira svoja
osećanja i ceni mir u kući. Ljevinovi se takođe presele u Moskvu poslednjeg meseca Kitine
trudnoće. Nekoliko drugih plemića iz provincije takođe se sastaju u Moskvi zbog izbora. Ljevin,
za koga se očekuje da učestvuje u energiji i uzbuđenju oko izbora, dosadan je i nestrpljiv tokom
cele afere. Debata je beskonačna, a celi birokratski proces ne sadrži ni mrvu brige za njegove
ideje. Ljevinu nedostaje temperament za izbore i naparavi nekoliko društvenih grešaka. Ljevin i
Vronski se sastaju; Vronski je šarmantan kao i obično, ali Ljevin je bezobrazan prema njemu.
Vronski ostaje jedan dan duže nego što je planirao i priređuje večeru za pobednike. Oduševljen
muškim društvom i raspravom, Vronski je zadovoljan svime dok ne primi prilično neprijateljsku
poruku od Ane da se odmah vrati kući. U poruci piše da je mala Ana bolesna.
Kod kuće, Vronski doznaje da je poruka da je Ana bolesna laž. Princeza Barbara žali se da Ana
uzima morfijum kad njega nema. Ana je poželela da se vrati kući pošto je bila ljubomorna i
usamljena. Oni se ponovo ujedinjuju strastveno, ali Vronski se oseća sve više razdraženo i
obuzeto njenim stalnim zahtevima. Ana prepozna da on čezne za slobodom, za onim što naziva
„mojom muškom nezavisnošću“ i da o tome ovisi budućnost njihove veze, ali ne može ni da
zamisli da mu pruži više prostora. Njena sopstvena usamljenost i visok stepen nesigurnosti
onemogućavaju joj da se ponaša drugačije od toga nego da se prilepi za njega. Ali ona reši da
napiše poruku Karenjinu da pristaje na razvod, a par se seli u Moskvu.
Sedmi deo
Kako se ovaj deo romana otvara, Ljevini su u Moskvi već više od dva meseca. Iščekuju porod
svog prvog deteta. Oni se povezuju i retko svađaju. Tokom posete porodičnoj drugarici, Kiti i
njen otac sretnu Vronskog. Kiti impresionira samu sebe opanašajući se prema njemu mirno i
uljudno, ali bez zanimanja. Ljevin je daleko uznemireniji, premda uspe da se smiri i odluči da će
se prema Vronskom ponašati ljubazno sledeći put kad ga ugleda jer sad više nema razloga da
bude ljubomoran.

Kao i uvek, Ljevinu je neprijatno u gradu. Iznerviran je zbog velikih, naizgled neozbiljnih
troškova koji dolaze s životom u gradskoj sredini. Teško mu je da radi na svojoj poljoprivrednoj
teoriji, ali obnavlja prijateljstvo sa starim prijateljima sa univerziteta poput Katavasova i
upoznaje nove intelektualce, poput Metrova. Posećuje Kitinu porodicu, uključujući i njenu
sestru Nataliju, koju prati na koncert. Tokom posebno neprijatne posete porodici Bols, sreće
Oblonskog koji je, kao i obično, šarmantan. Pod uticajem Oblonskog, Ljevin ne samo da sklapa
mir s Vronskim, nego i pristaje posetiti Anu, koju nikad nije upoznao.
Ljevin ulazi u dom Vronskog i susreće se prvo s Aninim portretom koji je naslikao talijanski slikar
Mihajlov. Potpuno ga je obuzela vanzemaljska lepota portreta i žena iz stvarnog života, koja ga
potpuno šarmira. Čini se da je Ana pravi primer svetske, obrazovane, dobrotvorne (brine se o
siročadi) žene i zanimaju je razni predmeti. Kad se vrati kući, Kiti je uznemirena što je Ljevin išao
videti Anu. „Zbunila te je“, tvrdi ona. Ostaje do kasno da ju teši i uverava u svoju ljubav.
Posle Ljevinovog odlaska, Ana analizira svoju situaciju. Uložila je poseban napor da šarmira
Ljevina, u nastojanju da testira svoje moći. Ona je ogorčena i besna jer se oseća zapostavljeno i
uskraćeno za ljubav. Shvata da se njeno zadržavanje Vronskog obrušava; obično se međusobno
pozdravljaju neprijateljski. Ana zna da je se ponaša destruktivno, ali ne može da stane. Oseća
kako je njihova svađa postala neophodna.
„A osećala je da se pored ljubavi, koja ih je vezivala, uspostavio među njima zao duh nekakve
borbe, koga ona nije mogla isterati ni iz njegova, a još manje iz svoga srca“.

Od Karenjina još nije čula ništa u vezi sa njenim zahtevom za razvod, zbog čega su njihovi odnosi
još više zategnuti.
Te noći, Kiti budi Ljevina i kaže mu da se ne oseća dobro. Ima trudove i počinje da rađa. Stiže
babica Marija, a Ljevin žuri po lekara koga čeka nekoliko sati i tada se pojavi ravnodušan zbog
čega Ljevin besni, ali lekar mu objašnjava da nema žurbe. Zaista, rađanje traje 22 časa, tokom
kojih Ljevin svojim dramatičnim zahtevima i ispadima muči babicu, Doli i Kitinu majku. Ali i on
moli, prvi put nakon godina, i misli na svog brata Nikolu. Kad se dete rodi (dečak), Ljevin doživi
duboku sreću.
Obuzet srećom, Oblonski se tog proleća uputio u Peterburgu da bi dobio unosnije mesto kao
član uprave železničke kompanije. Dobijanje poosla zahteva samoodricanje na brojne
ponižavajuće načine. Dok je u gradu, posećuje Karenjina da bi ga pritisnuo na razvod od Ane.
Karenjin reaguje sa velikom emocijom i govori da mu hrišćanstvo ne dozvoljava da to učini.
Ugleda Serjožu koji se bolno prilagodio majčinog odsustva tako što ju je izbacio iz uma. Uprkos
svojim naporima, uznemiri se kad vidi Oblonskog i plače nakon što on ode.

Oblonski čuje od princeze Betsi da sudbina njegove sestre ovisi o Žulu Landau, mistiku koji
navodno daje izvanredne savete dok spava.
To se ispostavilo tačnim. Tokom poslovne posete princezi Lidiji, u nastojanju da si obezbedi bolji
posao, Lidiju i Karenjina pronalaze u društvu Landaua. Lidija je zaslužna za Karenjino
novoosnovano hrišćanstvo. Sledi bizaran prizor kada mu Landau nudi svoj mudar savet dok
spava. Oblonski beži sa scene, samo da bi sledećeg dana od Karenjina dobio jednostavan
odgovor „ne„. Shvata da je Karenjinov odgovor posledica Landauovog nesvesnog savetovanja.
Odnosi između Ane i Vronskog nastavljaju da se pogoršavaju. Ana postaje ljubomornija, a
Vronski hladniji i udaljeniji. Vronski provodi više vremena izvan kuće, a majka ga podstiče na
ženidbu mlade princeze Sorokin. Ana se želi vratiti u zemlju, gde iskušenja prvostupnika neće
biti tako velika. Vronski se slaže, ali ne želi odmah otići. Očekuje se da će sutradan posetiti
majku. Na tu vijest Ana otkriva svoju ljubomoru. Sumnja da njegova majka pokušava dogovoriti
brak između Vronskog i princeze Sorokin; njen bes izaziva još jednu razornu svađu. Svađaju se te
noći, a zatim sledećeg jutra opet; Vronski odlazi zgađen njenim rečima i ponašanjem. Ana uzme
dozu morfiuma i napiše Vronskom poruku, moleći ga za oprost i moli ga da se odmah vrati.
Zatim, očajnički, odlazi.
Narednih nekoliko poglavlja odvija se uglavnom u Aninoj glavi. Odlazi videti Doli, ali Kiti je
tamo. Dve sestre nespretno reaguju na Anu i o njima se malo govori. Ana nema priliku da priča
sa Doli. Ona odlazi i vraća se kući, gdje joj je sve i svako odbojan. Očajna kad ne nađe Vronskog,
ona kreće prema železničkoj stanici. Nada se da će se povesti vozom do imanja njegove majke i
suočiti se sa svo troje – Vronskim, njegovom majkom i princezom Sorokin.
Na putu do železničke stanice, Ana je u strašnom mentalnom stanju. Njoj je sve prezirno i svet je
prepun ružnoće, jada i mržnje. Ona gleda ljude na stanici i u vozu. Čini se da je par koji sedi
preko puta vlaka lažan; devojka na platformi prepuna je grimasa i vulgarnosti. Izađe iz voza
nakon jednog zaustavljanja. Nailazi na vozača kola Vronskog, koji joj daje hladnu poruku od
njega. Iznenađena jadom, luta peronom. Odjednom se seća železničkog radnika koji je umro
prvog dana kad je upoznao Vronskog i odluči što mora učiniti.
„Odjednom, setivši se pregaženog čoveka na dan njenog prvog susreta sa Vronskim, ona shvati
šta treba da učini.“
Spusti se na pruge i čeka vlak. Moli Boga za oproštaj („Gospode, oprosti mi sve!“), a zatim
podigne pogled – posljednja joj je vizija prljavog seljaka iz sna.

Osmi deo
Sredina je leta. Koznišev se sprema preseliti na Ljevino seosko imanje. Koznišev je pretrpeo
mnoge životne promene tokom poslednjih godinu dana; najveća je objavljivanje knjige o
teorijama vlasti. Proveo je šest godina pišući knjigu i bio je uveren da će ju društvo dobro
prihvatiti, ali uznemiri ga činjenica da je knjiga jedva napravila pomutnju. Čini se da ju nitko nije
pročitao, a prikupio je samo jednu štampanu recenziju, koja je bila negativna. Srećom,
objavljivanje njegove knjige podudara se s pokretom ruske simpatije prema slavenskim
narodima kojima vladaju Srbi. Iako Koznišev prepoznaje da se slavensko pitanje „pretvorilo u
jednu od onih modnih diverzija koje u stalnom slijedu uvijek služe društvu kao žarište interesa“,
on se baca na pisanje uzroka.
Kad Koznišev i Katavasov odu na železničku stanicu da bi se vratili u zemlju, naiđu na nekoliko
skupina muškaraca koji se dobrovoljno bore sa Slavenima. Jedna od žena kaže im da je i Vronski
ovde. Pre nego što Koznišev može saznati više, Oblonski se pojavljuje u gomili sa svojim
uobičajenim šalama. Svi su nervozni zbog njegove nazočnosti, uključujući i Vronskog, koga muči
pitanje njegove ćerke dok zadnji ulazi u voz.
Tokom vožnje Katavasov razgovara s volonterima i otkriva da su pokvareni i neprijatni. U
međuvremenu, Koznišev razgovara s majkom Vronskog koja ga prati dio puta u vozu. Kaže mu
da je volonterski pokret jedina nada Vronskog; sad je bio samo olupina od Anine smrti. Borba
mu je dala nešto što bi ga moglo zanimati, a grofica je zahvalna na tome, iako brine za sigurnost
svoga sina. Karenjin je uzeo Vronskom kćer, a Vronski ju ne može vratiti. Kad Koznišev kasnije
na putu priča s Vronskim, on počne da shvata što mu je njegova majka pričala. Vronski je ostario
mnogo godina i ponaša se kao da živi u mentalnom zatvoru.

Ljevinov dom portret je domaćinstva i sretnog, učinkovitog rada. Kiti je toliko opčinjena sa
svojim detetom da ga zna nahraniti kad god oseti da joj mleko naleva u grudi, pa čak i ako nije
gladno. Doli, koja je nedavno rasprodala dio vlastitog imanja kako bi platila Oblonskijeve
dugove i njena deca takođe borave kod Ljevina. Sam Ljevin ostaje vrlo aktivan na svojoj farmi i
nastavlja da proučava razne predmete. Ipak ga muče verske sumnje i duhovna strepnja, a ove su
mu stvari toliko zabrinjavajuće da je čak i Kiti počela da ispituje što se događa u glavi njenog
muža. Ljevinovo osnovno pitanje, kako on kaže, glasi: „Ako ne prihvatim odgovore koje je
hrišćanstvo dalo na pitanja iz moga života, koje odgovore prihvatam?“ Tokom molitve često
razmišlja o Kiti, neveri i braku, a ponekad postane toliko loše da želi da se ubije. Pokušava da
skrene pažnju sa porodičnih i seoskih dužnosti i u tome je umereno uspešan.
U posebnoj je teskobi na dan dolaska Kozniševa. Najteže su tri nedelje žetve. Seljaci moraju da
rade dvadeset sati dnevno. Dok Ljevin jaše gore-dole, gledajući kako se seljaci naprežu, on se
iznova pita koji je smisao života. Zaustavlja se da ispravi seljaka po imenu Teodor, a usred
njihovog razgovora postavlja mu pitanje o Bogu. Teodorov odgovor „živi pravedno, na pobožan
način“ daje Ljevinu odgovor koji traži. Doživljava epifaniju i shvata da je već živeo za Boga.
Ceneći svoju porodicu i svoje radnike i posvećujući se dobrobiti drugih oko sebe, ponaša se
onako kako Bog želi. Oseća da će, pošto sad zna odgovor, njegov život biti savršen.
Gotovo odmah se Ljevin ispravlja u ovom posljednjem uverenju. Katavasov i Koznišev prilaze, a
ponovno se pojavljuje staro neprijateljstvo između braće. U početku je Ljevin u nedoumici, ali
njegova vera ga drži na pravom putu. Braća Katavasov, stariji princ Ščerbacki i Doli raspravljaju o
veri i srpskom ratu. Tada iznenada strahovita grmljavina prekine diskusiju. Doli požuruje decu u
kuću, a Ljevin otkriva sluškinji da je Kiti odvela dete u šumu. Užasnut da su nastradali, on trči u
šumu. Dok ih traži, grom udari u drvo ispred njega, od čega drvo bude spaljeno i sruši se pred
njim.
Kad ih kasnije pronađe, neozleđene, savlada ga olakšanje. Iskustvo obnavlja njegovo verovanje
u Boga.
Te noći, diskusija se nastavlja između članova domaćinstva. Dok je Ljevin uključen u razgovor,
Kiti ga zove u dečiju sobu. Beba je pokazala svoje prve znakove prepoznavanja ljudi oko sebe,
još jedan trenutak koji ispunjava Ljevinovo srce ljubavlju. Kasnije te noći Ljevin još jednom
razmatra prirodu svojih pitanja i odlučuje da njegovo verovanje u Boga pripada samo njemu i da
nema pravo pominjati odnose s Gospodinom drugima. Kiti ulazi i pita ga o čemu razmišlja, ali on
poručuje da ne želi da s njom razgovara o tome. Shvata on da je to lična stvar koja možda neće
uticati na njegov spoljašnji život, ali sve će odraziti na njegov unutrašnji mir.
„Ali živoš moj, sada, sav moj život, nezavisno od svega što se može desiti sa mnom, svaki
trenutak toga života – ne samo da nije besmislen, kao ranije, nego ima nesumnjivi smisao
dobra, koji ja imam vlast da unesem u njega.“