Delo 

Ana Karenjina Lava Nikolajeviča Tolstoja prvi put je objavljeno u

obrocima u tada poznatom ruskom časopisu, Russki vestnik (prevod: Ruski
glasnik), u vremenskom periodu od 1875. do 1877. godine. Sukobio se s
urednikom časopisa zbog političkih stavova (osuda tursko-srpsko-ruskog rata)
koji nisu prihvaćeni u poslednjem delu, urednik je smatrao poslednji deo
nepatriotskim i tražio od Tolstoja da ga promeni. Pošto je Tolstoj odbio da
promeni svoje već napisano delo, urednik je odobrio objavu sažetka
poslednjeg dela romana u časopisu, a Tolstoj objavljuje kompletno delo u
obliku knjige godinu dana kasnije.

Malo je ljudi koji nisu upoznati sa čuvenom uvodnom linijom Tolstojevog

tragičnog remek-dela: „Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka
nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način“ Tolstoj pripoveda Aninu
skandaloznu ljubavnu vezu s grofom Vronskim – vezu koja rezultira progonom
Ane iz društva i konačnim samoubistvom. Tolstoj uspostavlja Aninu priču
paralelno sa pričom o Konstantinu Ljevinu, vlasniku seoskog poseda, a koja
se delomično bazira na samom životu Tolstoja. Jedan je kritičar Ljevina
nazvao „manje-više autobiografskom skicom“ Tolstoja. Tolstoj je s Ljevinom
delio mnoga ista politička uverenja i filozofske borbe, uključujući prezir prema
organizovanoj religiji. U romanu se obrađuju teme braka, vernosti, ljubomore,
religije i urbanog nasuprot ruralnom životu.

Za pisanje Ane Karenjine Tolstoj je bio inspirisan pričom o stvarnoj ženi. Ana

Stepanovna Pirogova bila je ljubavnica jednog od Tolstojevih prijatelja. Kad je
saznala da ju je ljubavnik zanemario zbog nemačke dadilje njegove dece,
pobegla je i danima lutala selom. Na kraju se bacila ispred teretnog voza.
Sutra je Tolstoj posmatrao njenu autopsiju. Duboko ga je zabrinula i
inspirisala priča te žene što je rezultiralo pisanjem Ane Karenjine. Neki kažu
da je Tolstoj Ani Karenjini pripisao svoj najveći greh (njegova tamna strana
ličnosti jer je i sam Toolstoj načinio preljub) i da ju je u delu „ubio“ želeći da se
iskupi za lični greh.

Ana Karenjina smatra se jednim od najboljih primera realističke fikcije od svog

izdavanja iz 1878. godine. Autor Vilijam Fokner proglasio ga je „najboljim
romanom ikad napisanim“, a već je desetak puta korišćen za mnoge
adaptacije – film, televiziju, radio, balet, operu i pozorište. Istraživač Džon
Zejn tražio je od 125 najpoznatijih britanskih i američkih pisaca da mu daju
listu njihovih 10 najdražih knjiga fantastike svih vremena. Analizovao je
njihovih 10 dela i upotrebio ih 2007. godine za izradu liste „Top 10 knjiga svih
vremena“. Na vrhu je bila Ana Karenjina.
Tolstojevo delo za Dostojevskog je bilo „besprekorno umetničko delo„, a za
Nabokova jedna od najlepših ljubavnih priča koje je ponudila svetska
književnosta. Tolstoj je možda „ubio“ svoju Anu, ali u jedno smo sigurni – kada
ju je stvorio podario joj je magiju koja nikad neće prestati da traje.

Vrsta dela: roman, tragedija

Vreme radnje: 70-e godine 19. veka

Mesto radnje: Moskva, seoski posedi u Rusiji, Italija

Tema: ljubavni životi žena iz visokog društva, problem braka i porodičnog

života, ekonomsko-društveni odnosi u Rusiji u 18. veku, moralno posrnuće
pojedinaca i društva u celini

Ideja: sreća čoveka ponekad ovisi o društvu

Kratak sadržaj prepričano, citati

Roman je podeljen na osam (8) delova, a geslo „Osveta je moja, ja ću je
vratiti“ preuzet iz poslanice Rimljanima 12:19. Delo započinje sa jednom od
najvećih Tolstojevih citata: „Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka
nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način“

Prvi deo

Princ Stjepan Arkadjevič Oblonski, poznat kao Stiva, budi se iz prijatnih snova
u nesrećnu stvarnost: spavao je na sofi u studiju pošto su se on i njegova
žena Doli ozbiljno posvađali. Pre tri dana, Doli je doznala da je imao aferu s
francuskom dadiljom njihove dece. Otkad je otkrila, odbija da ga vidi i napusti
svoju sobu, a kao posledica toga kuća postaje haotično mesto. Iako mu je,
kako kaže, žao samo zato što je uhvaćen, Oblonski prezire haos koji je
izazvao u svojoj kući i, po savetu dadilje, komično pokušava da moli za
oproštenje.

Doli, osetivši njegovu neiskrenost, potvrđuje svoju pretnju da će otići u

majčinu kuću sa decom. Iako zabrinut što su njegovi pokušaji da ispravi stvari
s Doli propali, Oblonski nastavlja svoje dužnosti na čelu odbora moskovske
vlade. Delomično je optimističan što će im njegova sestra, Ana, doći u posetu
sledeći dan, a on predviđa da će njena nazočnost smiriti Doli i da će mu ona
oprostiti. Anin muž ugledni je vladin ministar u Sankt Peterburgu, a Ana je
poznata kao draga i šarmantna žena; kreću se u najvišim krugovima društva.

Za vreme pauze za ručak Oblonski „naleti“ na svog prijatelja Konstantina

Ljevina koji je upravo stigao sa svoje farme i došao pravo u njegovu
kancelariju. Ljevin ima hitnu stvar o kojoj treba da razgovara s njim, ali on je
stidljiv čovek i ne želi da razgovara pred njegovim poslovnim prijateljima.
Oblonski brzo doznaje da je Ljevin u gradu da vidi Kiti i da je zaljubljen u
osamnaestogodišnju devojku. Oblonski sugeriše da se sastanu kasnije te
večeri u parku u kojem Kiti inače kliže. Ljevin je bio posebno oprezan pošto je
dugi niz godina bio „zaljubljen“ u celu njegovu porodicu i razmišljao je koju od
tri sestre bi oženio. Nakon sastanka s Oblonskim, Ljevin odlazi u kuću svog
polubrata Sergeja.

Sergej Ivanović je poznati pisac i intelektualac, a on i Ljevin imaju problem s

uzajamnim upoređivanjem što često uzrokuje burne diskusije. To se ponovo
dešava kad stigne Ljevin; oni ulaze u filozofsku raspravu s profesorom. Nakon
što profesor ode, Ljevin i Sergej razgovaraju o svom drugom bratu Nikoli,
jedinom koji je uništen i osiromašen u njihovoj porodici.

Ljevin odlazi u park, kliže s Kiti i hrabro flertuje s njom, ali ona mu šalje
nejasne signale o svojim osećanjima za njega.

„Činilo se da nema ničeg osobitog ni u njenom odelu, ni u njenom držanju;ali

Ljevin je nju tako lako poznao u gomili, kao što bi se lako poznala ruža među
koprivama. Kiti je osvetljavala sve.“

Njena majka se takođe čini nezainteresovano za Ljevinove očigledne namere.

Stiže Oblonski, a Ljevin, s olakšanjem, odlazi s njima na večeru. Jedu u
poznatom restoranu, a Tolstoj detaljno opisuje obred obroka. Tokom večere
Oblonski zadirkuje Ljevina za Kiti i oni razgovaraju o pitanju njegovog
predloga. Iako ohrabruje Ljevina, Oblonski mu govori i o njegovom suparniku:
grofu Alekseju Vronskom, bogatom, drskom mladom oficiru i carskom
pomoćniku. Oblonski takođe priznaje da malo oseća bol zbog ideje prevare (u
ime muškaraca).

U međuvremenu, majka je oslobodi bračne prilike, a otac, iako preferira

Vronskog, smatra Ljevina naročito nespretnim u javnosti, plaši se da Vronski
nije osobito zainteresiranovan za ženidbu njegove ćerke Kiti. Ljevin stiže i
odmah predlaže Kiti brak, ali ona ga odbije u nadi da će Vronski uskoro izneti
svoj predlog o braku. Uskoro stižu i drugi gosti, a jedan od njih je i grofica
Nordston koja se ismejava Ljevinu zbog njegovog načina života. Ljevin ostaje
i raspravlja s groficom sve dok Vronski ne stigne u nadi da će da sazna više o
svom suparniku. Vronski je šarmantan, a Ljevin odlazi osećajući se loše.
Nakon što su svi gosti otišli, Kitini se roditelji svađaju oko njene budućnosti.
Njena majka još uvijek preferira Vronskog, dok otac više voli Ljevina.

Kad Oblonski sledećeg jutra odlazi na železničku stanicu da bi dočekao Anu,

naleti na Vronskog, koji takođe čeka da njegova majka siđe s istog voza. Čini
se da su se njegova majka i Ana, koje su delile mesta u istom odeljku, već
upoznale i dobro povezale. Tako je i Vronski, odjednom, bio fasciniran
Aninom energijom i razigranim duhom. Dok njih četvero razmenjuju
banalnosti, železnički radnik prelazi šinu i ubija ga voz koji je u tom trenutku
prolazio. Ana, šokirana, ne može da ispustiti ni zvuka, a kasnije, na Anin
nagoveštaj, Vronski ostavlja dvesta rubalja.

Oblonski je dobro raspoložen: Ana uverljivo ubedi Doli da ne odlazi. Šarmira i

Kiti. Ali sledeće večeri na balu Kiti primećuje da je Vronski nezainteresovan i
nepažljiv prema njoj. Izvor ove nepažnje postaje jasan kad ugleda Vronskog
da celo veče igra s Anom. Kitino je srce slomljeno, a ona shvata da su joj sve
nade potonule; Vronski nikad nije hteo da je oženi.

Ljevin odlazi viditi starijeg brata Nikolu, koji je bolestan i živi u lošim uslovima.
Nezadovoljan celim putovanjem, Ljevin odlazi iz Moskve na svoj posed. Kod
kuće se oseća prijatno zbog svojih sluga i svoje zemlje, a kune se da će ovde
uvek biti srećan, čak i bez žene koja bi s njim delila sve. Ana odlazi istog dana
kao i Ljevin, u vozu za Sankt Peterburg. Ogorčena je zbog svog novog
poznanstva.

Vronski dolazi na platformu i govori joj da je zaljubljen u nju i da će je slediti

do Sankt Peterburga. Ana odbija njegov predlog i odlazi, željna da se vratiti
svom životu, nastavlja sa rutinom mada otkriva da je stalno nezadovoljna
Karenjinom i svojim životom.

Vronski je u Sankt Peterburgu i čuva stan svom bahatom prijatelju oficiru

Petritskiju. Odlazi na ručak s njim i njegovom ljubavnicom, barunicom Šilton.
U međuvremenu planira da se kreće u krugovima gde bi mogao da sretne
Anu.
Drugi deo

Kiti je slomljena, a njeno stanje se odrazilo na niz fizičkih simptoma. Čitava

njena porodica, posebno njena majka, osećaju krivicu zbog svojih uloga u
forsiranju predloga za udaju. Kiti je posebno emotivna na početku drugog
dela. Razdražljiva, zabrinuta i slobodna pod „izgovorom“ bolesti, ona govori o
svojim osećanjima Doli.

Oseća se, kaže Kiti, „grubo i vulgarno“, a takođe tvrdi da nikad neće napraviti
ono što je učinila Doli: nastaviti živeti u istoj kući sa čovekom koji je bio
nepošten prema njoj. Kiti gotovo odmah požali zbog okrutnosti ove poslednje
izjave jer se Doli još uvek oseća nesigurno u vezi s prošlim i budućim
preljubima svog muža. Ubrzo se pomire i Kiti se vraća s njom kući da joj
pomogne starati se za decu zbog epidemije groznice. Ali, Kitino zdravlje se ne
poboljšava i njena porodica odluči da je odvedu u Nemačku na lečenje.

Sledeće poglavlje otvara se detaljnim opisom tri različita društvena kruga koje
Ana ima na raspolaganju. Prvi je poslovni krug saradnika njenog muža, drugo
je mala skupina učenih i religioznih muškaraca i žena, popularno zvani
„Savest društva iz Sankt Peterburga“. I treći je takođe i najveći krug: društvo
sa kojim večera, igra igre, karte, itd. Pre puta u Moskvu, Ana se obično družila
sa drugim krugom, ali po povratku počinje češće da kruži trećim krugom gde
se nada da će sresti Vronskog. Dele zajedničku prijateljicu, kneginju
Jelisavetu „Betsi“, koja je takođe i rođaka Vronskog, a koja neizmerno uživa u
gledanju kako njihova strast napreduje. Ana u početku veruje da ona samo
dozvoljava Vronskom da ju progoni, ali ubrzo i sama priznaje da njegova
osećanja čine svu strast njenog sadašnjeg postojanja.

Njihovo ponašanje brzo eskalira u područje društveno neprihvatljivog. Jedno

veče, u kući princeze Betsi, to postaje i svima drugima jasno. Dok se ostali
gosti zabavljaju razgovarajući, Ana i Vronski povlače se za svoj stol i vode
dugotrajan privatni razgovor. To ne bi bilo neobično, ali oni to ne rade u
prisustvu Karenjina, Aninog muža i tako drugi primećuju njihovu vezu. Obrve
počinju da se dižu svuda po celom St. Peterburgu.

Sa svojom tipičnom nezainteresovanošću i naivnošću, Karenjin ne veruje da

ima nešto loše u Aninom ponašanju, ali primećuje efekt njenog razgovora s
Vronskim na druge članove društva. Karenjin je čovek koji se aktivno bavi
spoljašnim izgledom i upravo se zbog toga suočava sa Anom zbog incidenta.
Ona dolazi kući vrlo kasno, na njegovo nezadovoljstvo. On joj prigovori za
njeno ponašanje, a ona, zatim, nastavlja veselo da ignoriše njegovu
zabrinutost. Frustriran nesposobnosti da razgovara sa svojom ženom,
Karenjin se povlači od Ane, a ona od njega. Od ovog časa, Anin primarni
fokus je na Vronskom.

Vronski i Ana spavaju zajedno, a Ana mu jasno govori da nikad ranije nije
imala aferu, kaže: „Sve je gotovo. Ja nemam ništa drugo osim tebe. Zapamti
to.“. Vronski razmišlja i oseća krivicu za Anino moralno posrnuće za čiji je
uzročnik upravo on.

„Bled, sa dršćućom donjom vilicom stajao je on pred njom i molio da se umiri

ne znajući ni sam zbog čega i kako. … On pak, osećao je ono što mora osetiti
ubica kad vidi lešinu koju je lišio života. Ta lešina, lišena života, bila je njihova
ljubav, prvi period njihove ljubavi. Bilo je nečeg užasnog i odvratnog u
uspomenama na ono za šta je plaćeno ovom strašnom cenom stida. Stid pred
svojom duhovnom razgolićenošću gušio je nju, i prelazio na njega. Ali, bez
obzira na sav užas ubičin pred lešinom ubijenog, treba sad seći na komade, i
kriti to telo, treba se koristiti onim što je ubica zadobio ubistvom.“

Ona odlazi, a kad to veče legne u krevet, sanja da je u braku sa Vronskim i

Karenjinom i da ju u isto vreme očaraju obojica. Užasnuta je tim snom.

U međuvremenu, Ljevin priprema svoj posed za dolazak proleća. Za razliku

od mnogih drugih vlasnika farmi, Ljevin uživa u velikim naporima na svom
posedu; Tolstoj u ovom delu daje mnogo Ljevinovog fizičkog opisa i njegovih
dela.

Ljevin radi, ne samo zato što mu pruža užitak, već i zato što mu to odvraća
misli od Kiti. Posetilac stiže na njegov posed: bojeći se da je to njegov brat
Nikola, Ljevin je presrećan kada se ispostavi da je Oblonski. Sa
karakterističnim aplombom, Oblonski najavljuje svoje namere: posetiti i prodati
jednu od svojih šuma lokalnom trgovcu po imenu Riabinin. Pojašnjava da ga
Riabinin iskorišćava plaćajući puno manje nego što šuma vredi. Ljevin je
besan na Oblonskog i koristi priliku da mu održi predavanje o njegovim
finansijskim poslovima. Oblonski ga smiruje. Pre odlaska, Oblonski kaže
Ljevinu da je Kiti bolesna i da je Vronski napustio Moskvu u potrazi za Anom.

U Peterburgu afera „Vronski i Ana“ brzo postaje široko poznata. Iako je afera
„oproštena“ zato što su ostali diskretni, žene Peterburga s nestrpljenjem
čekaju da Ana pogreši, a porodica Vronskog postaje zabrinuta što ga ova
afera odvraća od napredovanja u karijeri. Usred sve te brige, Vronski se
priprema za jahanje u godišnjoj konjskoj trci za oficire svoje satnije.

Pre trke, Vronski posećuje Anu u bašti. Zastane da joj se divi, govori joj da
izgleda prelepo, ali i tužno, ali ona mu priopšti vest: trudna je. Ne oseća
značaj ove najave, ali snažno sugeriše da pobegnu. Ana to odbija. Planiraju
da se sastanu kasnije, a Vronski uzbuđen zbog vesti koje je upravo čuo, žuri
na trku. Susreće brata koji iznosi nekoliko uvredljivih komentara o njegovoj
aferi s Anom. Ana i njen muž sudeluju na trci, ali sede odvojeno na tribinama.
Vronski započinje trku u vođstvu, ali ne uspeva da ostane u prednosti sa
svojom nervoznom kobilom, Frou-Frou tokom prepreke. Konj padne i slomi
leđa; Vronski besno udara umiruću kobilu, iako on nije povređen.

„Osećao se nesrećan. Prvi put u životu osetio je vrlo tešku nesreću , koja se
ne da popraviti, i čiji je uzrok on sam.“

Karenjin na trci posmatra Anine reakcije. Besan je kad je vidi kako se

otvoreno raduje Vronskom dok jaše, a zatim i vidi kako fizički reaguje kad on
padne. Sa velikom teškoćom, pošto Ana ne zna da li je Vronski povređen ili
ne, uspeva da je natera da se vrati kući s njim. U kočiji se suočio s njom o
aferi, ovaj put sa više snage. Ana, ne samo da mu prizna svoja osećanja
prema Vronskom –„ja vas volim ali sam drugom žena i ostaću mu do groba
verna“, već nasrće na Karenjina i govori mu da ga mrzi.

U lečilištu, Kiti upoznaje Varenjku, mladu ženu koja brine o madam Štal,
njenoj usvojiteljskoj majci. Štal je misteriozan lik, član najvišeg društva koja je
previše ponosna da bi se družila s drugim Rusima. Varenjka je pobožna, s
dubokim osećajem za moral, i mnogo svog vremena posvećuje brizi na manje
srećne. Kiti se ugleda na Varenjku i pokušava da oponaša njen osećaj duboke
duhovnosti. Nikola Ljevin i njegova saputnica Maša takođe su u istom
odmaralištu. Loše je obučen i nema društvenih manira. Kiti odbije brinuti se za
njega, ne zato što joj je nelagodno već zato što ju podseća na njegovog brata
koga je odbila.

Varenjka ubeđuje Kiti da na svetu postoje daleko bitnije stvari od braka. Tako
osramoćena, Kiti se trudi da bude korisna i počne da se stara za Petrova,
bolesnog slikara. To joj se vraća tako da se Petrov zaljubi u Kiti i njegova
žena se naljuti na devojčinu pažnju. U početku je Kiti tužna zato što ne može
da bude poput Varenjke, ali onda upoznaje misterioznu madam Štal i otkriva
da je ona, za koju tvrdi da je religiozna, zapravo licemerna i okrutna prema
Varenjki. S tim uverenjem, Kiti se priprema za povratak u Moskvu s većim
razumevanjem sebe. Zadržava svoju ljubav prema Varenjki, moleći je da joj
dođe u posetu. Varenjka joj obeća da će doći čim se Kiti bude udavala.

Treći deo

U leto, Ljevinov polubrat Koznišev odluči da se odmori od svog intelektualnog

rada da bi posetio Ljevina. Ljevin je srećan što vidi svog brata, mada ga
nerviraju razlike u nameni seoskog poseda. Ljevin je aktivno uključen u sve
što se tiče njegove farme, dok Koznišev zemlju posmatra kao  mogućnost
odmora i besposlenosti, „korisnim protivotrovima protiv razuzdanosti„. Postoje
razlike i između dva brata u razmišljanju o seljacima. Koznišev voli „ljude“, čak
i do tačke da idealizuje njihovu jednostavnost i dobar stav, dok je Ljevin
poznatiji po njihovim slabostima i zbog toga ne može da idealizuje njih ili
njihovu ulogu na tržištu rada. Koznišev takođe želi da Ljevin preuzme bolju
poziciju u toj oblasti i kritikuje ga zbog napuštanja okružnog veća.

U međuvremenu, Oblonski je otišao u Peterburg na potrebne birokratske

funkcije i poslao Doli i djecu na njihovo imanje u Jergušovu da bi uštedeli
novac. Dok Oblonski posećuje trke konja i živi kao neženja u Peterburgu,
njegova se porodica teško prilagođava nedaćama u seoskom životu. Nakon
nedelju dana, seoska kuća je sređena, a Doli ima trenutak matrijarhalnog
trijumfa u izvrsnom ponašanju svoje dece u crkvi. Ljevin dolazi posle pričesti,
a Doli mu sugeriše da opet predloži brak Kiti. Ovaj predlog sramoti Ljevina i
oni malo diskutuju. Čini se da njihov loš humor utiče na djecu, čije se dobro
ponašanje ranije tokom dana raspada. Ljevin, ismejavajući Doline majčinske
sposobnosti, brzo odlazi. Nakon što je podmirio poslovne račune, primećuje
veselu seljačku porodicu koja naporno radi na svojoj farmi. Njihova očigledna
sreća jako ga pogađa, pa se vraća svojim pitanjima o ekonomiji i duhovnoj
sreći. Dok napušta polje, primećuje kako Kiti prolazi u kočiji, i shvata da je još
uvijek voli.

Karenjin se bori s Aninom izjavom da voli Vronskog i razmišlja o

mogućnostima koje ima na raspolaganju. To čini na vrlo klinički, birokratski
način. Tradicionalni odgovor bio bi izazvati Vronskog na duel, ali on smatra da
su dueli nepošteni i glupi. Najvažnije mu je da zaštiti svoj ugled, što mu je
potrebno da bi neometano mogao da nastavi karijeru. Da bi se razveo, morao
bi pružiti „dokaz“ o Aninom preljubu i misli da su takve stvari grube. Pored
toga, razvod bi bio za njega javno ponižavajući. Tako odlučuje da je jedina
opcija da natera Anu da prekine sve odnose sa Vronskim i ostane s njim.
Barem spolja, sačuvaće status quo. Iznutra, on to takođe prepoznaje kao
kaznu za nju.

Ana se u strahu probudi ujutro nakon svađe u kočiji koju je imala sa svojim
mužem. Uplašena je da će ju Karenjin izbaciti iz kuće, pa očajnički planira da
pobegne sa svojim sinom, bez Vronskog. U vezi s tim piše Karenjinu pismo, a
njegov odgovor je hladan. Odlazi na druženje kod princeze Betsi. Betsi je
dogovorila dolazak više žena iz visokog društva koje imaju ljubavnike da bi
Ana mogla „učiti“ iz njihovog primera. Meč kroketa privremeno odvraća Ani
pažnju, ali ona se priseća šta ju čeka kod kuće i odlazi.

Istog jutra, Vronski provodi vreme uređujući svoje finansijske poslove.

Njegove kalkulacije otkrivaju da ima puno dugova i ograničen prihod. Poseta
njegovog prijatelja Šerpukovskog pokreće u njemu ljubomoru – Šerpukovski je
general koji očekuje još veće imenovanje, dok njegova karijera stagnira.

Ali kad mu Šerpukovski pruži šansu da započne karijeru napuštanjem svoje

satnije, Vronski to odbije jer će ga to odvesti od Ane. Nakon sastanka krene
pronaći Anu. Ona mu kaže za Karenjina i Vronski je uzbuđen, ali Ana sugeriše
da sve ostane isto. Vronski veruje da je duel neizbežan, ali ona zna bolje –
Karenjin sigurno neće izazvati Vronskog na duel. Karenjin je udubljen u svoj
rad, a privremeni trijumf nad političkim neprijateljem odvrati ga od porodičnih
stvari. Kad mu Ana dođe u emocionalnom očaju, njegov je odgovor hladan i
osvetoljubiv. Kaže mu da će ostati s njim i prekinuti vezu s Vronskim.

Ljevin provodi ostatak leta u razišljanju o ekonomskim i poljoprivrednim

strategijama, dok pokušava da izbegne razmišljanja o Kiti koja boravi u
Dolinoj kući koja je udaljena manje od dvadeset milja. Posjećuje vlasnika
obližnjeg poseda i oni započnu diskusiju o radu seljaka. Iako se ne slaže sa
njim (želi ponovno uvesti kmetstvo ukinuto 1861. godine), razgovor pokreće
Ljevinovo razmišljanje o seljacima. Ljevin veruje da najbolji način da ih se
podstakne nije prisiljavati na rad, već im dati vlasnički udio u njihovom radu
kroz vlasništvo. On razvija „teoriju“ ekonomskog rada koja uključuje
kooperativni rad i vlasništvo. Pokušava primeniti ovu teoriju na svojoj farmi, ali
meštani pokazuju puno manje entuzijazma nego Ljevin.

Krajem septembra Ljevin je primio iznenađujuću posetu svog brata Nikolaja.

Nikolaj je osakaćen i očigledno jako bolestan; smrt mu je neizbežna. Iako je
Ljevin užasnut izgledom svog brata i zabrinut za njegovu budućnost, Nikolina
sudbina nije tema za raspravu. Nikola čak tvrdi da se njegovo zdravlje
poboljšava. Umesto toga, oni se svađaju oko Ljevinove ekonomske teorije.
Nikola se ismejava verovanjima svog brata, nazivajući ih iskrivljenim oblikom
komunizma. Ovo razočara Ljevina u potencijal njegove ideje. Nikola odlazi, a
Ljevin tone u moroz. Svuda počinje da vidi smrt i depresivan je zbog vlastite
duše.

Četvrti deo

Kako se ovaj deo knjige otvara, porodica Karenjin živi zajedno u napetosti.
Oni su „krajnji stranci“, a Ana i dalje viđa Vronskog izvan kuće. Karenjin je
toga svestan ali ne uradi ništa po tom pitanju. Jedno veče, Ana jedva podnosi
svoju usamljenost i moli ga da dođe u sedam časova kad Karenjin ima
sednicu veća. Vronski se pojavi i bukvalno naleti na Karenjina na vratima.
Karenjin, koji izgleda poput glave smrti, prođe pored njega. Pomalo uzdrman,
Vronski uđe u kuću videti Anu, ali je primoran da prizna da je njena ljubomora
i trudnoća čine njemu manje privlačnom. Ana uživa u ismejavanju svog
supruga Vronskom i govori mu o košmaru koji je imala o prljavom seljaku.

Dok je Vronski bio u njegovoj kući, Karenjin je otišao u operu kako je i

planirao. Ali ne može uživati u pozorištu od besa i odlazi kući. Sledećeg jutra,
on se opet suoči s Anom i njenom neumoljivom odlučnošću, on joj govori da
namerava da podnese zahtev za razvod. Moli ga da joj pusti da povede
Serjožu. Karenjin odlazi kod poznatog peterburškog advokata za razvode gde
sazna da će ipak morati da pruži fizičke dokaze o Aninoj neveri. Odluči
pažljivo razmotriti ovaj predlog. U isto vreme, suočen s otporom s kolegama
na poslu, odlazi u provinciju na službeni posao.

Na putu za provinciju Karenjin se zaustavlja u Moskvi na sastancima.

Slučajno naleti na Oblonskog i Doli i nerado prihvata poziv na večeru.
Oblonski se raduje priređivanju večere i rado sve sprema, uključujući i
pozivnice za Kiti i Ljevina. Kad krene Karenjinu poslati pozivnicu da ga podseti
na večeru, Karenjin mu grubo kaže Oblonskom da će tražiti razvod od Ane.
Oblonski upozori Karenjina da donosi ishitrene odluke i pozove ga da dođe na
večeru i razgovara o tome sa Doli.

Za večerom se gosti druže zahvaljujući izvrsnim zabavljačkim tehnikama

domaćina Oblonskog. Karenjin i čovek po imenu Pestsov razgovaraju o
politici, dok Ljevin i Kiti uživaju u srećnom druženju. Ljevin se divi kako se Kiti
čini posve drugačije i krhkije, a oni nastavljaju da formišu svoju sopstvenu
enklavu razgovora neovisno o drugima. Kako se njihovi osećaji produbljuju,
Doli bezuspešno pokuša da razgovara sa Karenjinom o razvodu. U
međuvremenu, Kiti i Ljevin igraju igru reči u kojoj mu ona otkrije da želi da se
venča za njega. Dve noći ne spava i materijalne brige sveta sada mu deluju
neozbiljno. Potom posjećuje porodicu Ščerbacki da bi tražio Kitinu ruku za
brak. Ali Ljevina muči da Kiti ne zna dve stvari o njemu: da nije nevin i da ne
veruje u Boga. U interesu potpunog otkrivanja daje joj svoje dnevnike. Iako je
užasnuta, ona ga ionako prihvata.

Nakon zabave kod Oblonskog, Karenjin od Ane primi telegram: „Umirem.

Moli, molim te da dođeš. Sa svojim oproštenjem umret ću mirnije.“ On
odmerava prednosti i nedostatke i konačno odluči da se vrati te večeri u
Peterburg. Tamo pronađe Anu vrlo bolesnu od poroda ćerke Vronskom.
Lekari kažu da će možda da umre. Vronski je u spoljašnjoj sobi, plače. Anu u
njenom uznemirenom stanju, potdstiče Karenjina na oprost. Plačući, on
oprašta i njoj i Vronskom u stanju velike sreće. Tada Ana provodi tri dana
naizmenično između komatoze i boreći se sa bolom. Dok pati, Karenjin
sramoti Vronskog govoreći da, koliko god ga njih dvoje ponižavaju, Karenjin
neće napustiti Anu. Razoren od Karenjinove plemenite geste, Vronski odlazi
kući i pokušava učiniti samoubistvo tako da ispali metak u sebe iz revolvera.
Metak promaši srce i on preživi, a oporavlja se uz pomoć svoje sestre.

Ana se polako oporavlja od svoje bolesti. Karenjin je postao roditelj oboje

dece, posebno njenoj ćerki, takođe zvanoj Ana, za koju oseća posebnu
naklonost. Ana ostaje uznemirena muževim velikodušnim osećanjima, ali još
uvijek se oseća ukočeno, pogotovo kad čuje vest da je Vronskom ponuđena
prestižna vojna pozicija u Taškentu. Oblonski, osećajući mučnost situacije,
posećuje Karenjina i podstiče ga da ponovno pokrene postupak razvoda, ali
da prihvati krivicu na sebe, tako da Ana dobije barem moralni autoritet u
pogodbi. U emotivnom trenutku Karenjin se složi s predlogom. Kad čuje ovu
vest, Vronski odmah odustane od vojnih dužnosti i žuri u Karenjinovu kuću.
Iako je Ana presretna što ga vidi, i iako pristane otići s njim u Italiju, govori mu
da „sada ništa nije važno“.

Peti deo

U toku su pripreme za venčanje Ljevina i Kiti. Da bi ispunio crkvene zahteve

za brakom, Ljevin prolazi kroz crkvene pripreme za zajedništvo. Svešteničko
insistiranje na postojanju Boga uznemiri ga čak i do te mere da pokuša u
poslednjem trenutku da razgovara sa Kiti, ali venčanje se nastavlja u svom
složenom sjaju. Ljevina je na ceremoniji obuzela radost i ljubav, ali mnogi
drugi gosti ubacuju notu ozbiljnosti u scenu razmišljajući o propalim brakovima
o čemu Ljevin počne da intenzivno razmišlja.

Ana i Vronski putuju Italijom tri meseca pre nego što se smeste u malom
gradu. Tamo Vronski sreće starog prijatelja, ruskog intelektualca po imenu
Goleničev. Goleničev piše knjigu „Dva načela“ u kojoj tvrdi da je rusko tajno
nasleđe Vizantija. Takođe podstiče novi interes Vronskog za slikarstvo.
Vronski je počeo slikati Anin portret. Vronski i Ana susreću i poznatog slikara
po imenu Mihajlov i, iako Goleniščev ne odobrava njegova dela, Vronski i Ana
su impresionirani (iako oboje okreću glavu od Mihajlovog remek-dela,
Pilateove opomene, u korist bukoličke studije dva zgodna mladića koji
pecaju). Mihajlov pristane napraviti Anin portret, ali kad Vronski ustanovi da
Mihajlov portret bolji od njegovog, on odluči da se odustane od slikarstva.
Napuštaju Italiju i vraćaju se provesti leto na seoskom posedu porodice
Vronski. Planiraju se zaustaviti u Petersburgu zbog Vronskog zbog nekog 
posla s nekretninama, a Ana da vidi sina.

Nakon tri meseca braka, Ljevin i Kiti se još uvijek trude da se naviknu deliti
kućanstvo. Ljevin je srećan, ali razočaran što se čini da se njegov brak sastoji
od sitnih svađa zbog kojih se jednom smejao drugim bračnim parovima. Oboje
su inače dobro raspoloženi i strastveni jedno prema drugom, ali ipak ne
razumeju međusobne uloge i zahteve. Stvari teku idilično sve dok Ljevin ne
primi vest da je njegov brat Nikolaj na rubu smrti. Tužan, onreši da ga ode
posetiti, a Kitty insistira na tome da ide s njim. Isprva iznerviran što će Kiti da
bude svedokom bestidnosti u kojoj živi njegov brat, Ljevin kasnije stekne
neverovatnu zahvalnost Kiti nakon što ju je gledao kako za Nikolu čini sve da
mu bude ugodno tokom mučnih dana koliko je potrebno da umre. Nikola
govori Kiti da neće odgovarati ni Ljevinu ni bilo kom drugom. Gledanje Kiti u
ovom svetlu pomaže Ljevinu da shvati koja je buduća Kitina uloga, a ona
postaje još jasnija nakon Nikoline smrti – Kiti mu saopštava da je trudna.

Pošto Karenjin pati od poniženja javnog mišljenja i ima karijeru koja stoji u
mestu, on postaje plen ekstatične zavodljivosti socijalistice, grofice Lidije
Ivanovne. Lidija veruje u modernu vrstu emocionalnog hrišćanstva i, iako
oseća glupost koja stoji iza njenog poziranja, Karenjin nalazi utehu u njenim
rečima i pažnji. Ali Lidija je takođe osvetoljubivo raspoložena prema Ani: ona
kaže Serjoži da je njegov otac svetac, a majka mrtva, a kad Ana pošalje
poruku u kojoj traži dozvolu da vidi Serjožu, ona ubeđuje Karenjina da odbije
njen zahtev.
Uprkos ovoj naredbi, Ana uleće u kuću da vidi svog sina ujutro na njegov
rođendan. Serjoža je strašno trpio u Aninoj odsutnosti.  Loše se snalazi u
školi, nesvesno shvata napetu prirodu očevih osećanja prema njemu i
nedostaje mu majka. Imaju emotivno okupljanje, prekinuto dolaskom
Karenjina. Iako je odbio da je pusti da vidi dete, i on je obuzet prizorom i samo
savije glavu i dopusti joj da prođe. Ana u strasti ostavlja sina iza sebe. Vraća
se u hotel ćerki koju nije mogla ljubiti s istom strašću koju oseća prema svom
sinu.

Vronski provodi dane u društvenim krugovima da bi osetio kako će

Peterburško društvo da prihvati njega i Anu. Primio je hladan doček i uveren
je da je Ana posebno prognana. Iako Vronski i dalje može uživati u društvu
muškaraca, poput svog starog prijatelja Jašvina, Ana je zatvorena u svoje
sobe. Ljubomorna i razdražena zbog ovog nedostatka slobode, reši da počini
društveno samoubistvo i odlazi u operu. Prizor je prikazan očima Vronskog:
Ana stvara scenu i vređaju je članovi društva. Iako ju je Vronski savetovao da
to ne radi, Ana ga krivi za svoj društveni položaj, zbog čega ga je morao da ju
smiri uz stalno uverenje u njegovu ljubav. Oni odlaze već sledećeg dana iz
zemlje.

Šesti deo

Iz različitih razloga, Ljevin i Kiti treba mnogo mesta u njihovoj seoskoj kući.
Doli i njena deca su joj u poseti, velikim delom zato što je njihova seoska kuća
u ruševinama. Varenjka, Kitina pobožna drugarica iz drugog dela, ispunila je
svoje obećanje da će doći u poset kada se Kiti bude udavala. Starija princeza
Ščerbacka odlučna je da ostane uz Kiti tokom njene prve trudnoće. I
Koznišev, kao i obično, traži svoje godišnje oslobađenje od gradskog stresa.
Kozniševa privlači Varenjka, a to uzbuđuje cjelu kuću. Kiti i Doli s
nestrpljenjem planiraju mogućnost da joj Koznišev predloži brak, dok se starija
princeza Ščerbacka stara za Kiti, govoreći joj da je uzbuđenje loše za njeno
zdravlje i insistira na svim vrstama preteranih mera opreza za zdravlje
nerođenog djeteta.

Kad Varenjka i Koznišev izađu da beru pećurke, Koznišev vidi da mu je ovo

prilika da joj predloži brak. Ali kad se približi Varenjki, preuzme ga je stid i oni
završe banalnim razgovorom o pećurkama. Trenutak prolazi i oboje znaju da
se ovo više nikad neće ponoviti.
Oblonski stiže s Vasenkom Veslovskim, zgodnim mladim zavodnikom. Ljevin
je razdražen pošto je očekivao starog princa Ščerbackog i zato što odmah
primećuje Veslovskovu privlačnost prema Kiti. Naglo se oseća ljubomorno na
Veslovskog i oseća se nesigurno zbog njegovog odnosa prema Kiti. Sklon je
preterivanju, kako primećuje Tolstoj, „Već je sebe vidio kao prevarenog muža,
kojem su bila potrebna njegova supruga i njen ljubavnik samo kako bi im
osigurali životne blagodati i užitke“. Pristane na odlazak u lov s Oblonskim i
Veslovskim, a Veslovskova nesposobnost ga teši. Ali kad se vrate u kuću,
Veslovski i dalje hrabro flertuje s Kiti. Doli pokušava reći Ljevinu da se nema
za šta brinuti, ali Ljevin izbacuje Veslovskog. Svi ostaju šokirani.

Doli odlazi posetiti Anu na seoski posed Vronskog, jednodnevni prevoz kolima
iz Ljevinove kuće. Ona brine o svojoj deci koju ostavlja, od njihovog zdravlja
do ponašanja tokom dana. Oseća se nervozno odlazeći od njih, ali odlučna je
da ispuni svoje obećanje da će posetiti Anu. Kad Doli stigne, Ana joj se baci u
naručje s puno radosti. Doli je u početku impresionirana raskošnim
okruženjem poseda porodice Vronskog i Aninom vitalnošću, ali ona se
postepeno uznemirava kako poset traje. Iako su okruženi ljudima, posetioci su
nešto niže klase nego na što je navikla viđati ih u njihovom društvu. Čini se da
je Vronski srećan i okupiran višestrukim zanimanjima – uživa u ulozi vlasnika
zemlje, uključuje se u lokalnu politiku i uživa u velikim gestovima poput
izgradnje bolnice za seljake. Ali ubrzo Doli shvata da je ispod površine
njihovih života velik nemir.

Ana još uvijek odbija da prihvati Karenjinovu ponudu za razvod braka uprkos
željama Vronskog. Želi da njegova deca budu legalna da bi mogla da naslede
njegovu zemlju. Doli pokušava da ubedi Anu, ali Ana to odbija razmotriti. Doli
takođe zabrinuto primećuje da se Ana uopšte ne zanima za svoju devojčicu.
Ana govori Doli da praktikuje kontrolu trudnoće i rađanja. Kaže da više ne
može da zatrudni jer više neće biti privlačna Vronskom ako ostane trudna.
Doli, naivna na takve stvari, u isto vreme je užasnuta je i fascinirana. Takođe
saznajemo da Ana noću uzima morfijum da bi lakše zaspala. Doli odlazi
sledeći dan osećajući se nelagodno, i osetila je veliko olakšanje kad se vrati u
Ljevinovu kuću. Ali svejedno nastavlja braniti Anu pred svim drugim
posetiocima Ljevinove kuće.

Vronski odlazi u Moskvu na pokrajinske izbore i ostavlja Anu kod kuće.

Očekuje svađu, ali ona mu se uopšte ne protivi. Ta činjenica Vronskog čini još
nervoznijom, ali on reši da negira svoja osećanja i ceni mir u kući. Ljevinovi se
takođe presele u Moskvu poslednjeg meseca Kitine trudnoće. Nekoliko drugih
plemića iz provincije takođe se sastaju u Moskvi zbog izbora. Ljevin, za koga
se očekuje da učestvuje u energiji i uzbuđenju oko izbora, dosadan je i
nestrpljiv tokom cele afere. Debata je beskonačna, a celi birokratski proces ne
sadrži ni mrvu brige za njegove ideje. Ljevinu nedostaje temperament za
izbore i naparavi nekoliko društvenih grešaka. Ljevin i Vronski se sastaju;
Vronski je šarmantan kao i obično, ali Ljevin je bezobrazan prema njemu.
Vronski ostaje jedan dan duže nego što je planirao i priređuje večeru za
pobednike. Oduševljen muškim društvom i raspravom, Vronski je zadovoljan
svime dok ne primi prilično neprijateljsku poruku od Ane da se odmah vrati
kući. U poruci piše da je mala Ana bolesna.

Kod kuće, Vronski doznaje da je poruka da je Ana bolesna laž. Princeza

Barbara žali se da Ana uzima morfijum kad njega nema. Ana je poželela da
se vrati kući pošto je bila ljubomorna i usamljena. Oni se ponovo ujedinjuju
strastveno, ali Vronski se oseća sve više razdraženo i obuzeto njenim stalnim
zahtevima. Ana prepozna da on čezne za slobodom, za onim što
naziva „mojom muškom nezavisnošću“ i da o tome ovisi budućnost njihove
veze, ali ne može ni da zamisli da mu pruži više prostora. Njena sopstvena
usamljenost i visok stepen nesigurnosti onemogućavaju joj da se ponaša
drugačije od toga nego da se prilepi za njega. Ali ona reši da napiše poruku
Karenjinu da pristaje na razvod, a par se seli u Moskvu.

Sedmi deo

Kako se ovaj deo romana otvara, Ljevini su u Moskvi već više od dva meseca.
Iščekuju porod svog prvog deteta. Oni se povezuju i retko svađaju. Tokom
posete porodičnoj drugarici, Kiti i njen otac sretnu Vronskog. Kiti impresionira
samu sebe opanašajući se prema njemu mirno i uljudno, ali bez zanimanja.
Ljevin je daleko uznemireniji, premda uspe da se smiri i odluči da će se prema
Vronskom ponašati ljubazno sledeći put kad ga ugleda jer sad više nema
razloga da bude ljubomoran.

Kao i uvek, Ljevinu je neprijatno u gradu. Iznerviran je zbog velikih, naizgled

neozbiljnih troškova koji dolaze s životom u gradskoj sredini. Teško mu je da
radi na svojoj poljoprivrednoj teoriji, ali obnavlja prijateljstvo sa starim
prijateljima sa univerziteta poput Katavasova i upoznaje nove intelektualce,
poput Metrova. Posećuje Kitinu porodicu, uključujući i njenu sestru Nataliju,
koju prati na koncert. Tokom posebno neprijatne posete porodici Bols, sreće
Oblonskog koji je, kao i obično, šarmantan. Pod uticajem Oblonskog, Ljevin
ne samo da sklapa mir s Vronskim, nego i pristaje posetiti Anu, koju nikad nije
upoznao.

Ljevin ulazi u dom Vronskog i susreće se prvo s Aninim portretom koji je

naslikao talijanski slikar Mihajlov. Potpuno ga je obuzela vanzemaljska lepota
portreta i žena iz stvarnog života, koja ga potpuno šarmira. Čini se da je Ana
pravi primer svetske, obrazovane, dobrotvorne (brine se o siročadi) žene i
zanimaju je razni predmeti. Kad se vrati kući, Kiti je uznemirena što je Ljevin
išao videti Anu. „Zbunila te je“, tvrdi ona. Ostaje do kasno da ju teši i uverava
u svoju ljubav.

Posle Ljevinovog odlaska, Ana analizira svoju situaciju. Uložila je poseban

napor da šarmira Ljevina, u nastojanju da testira  svoje moći. Ona je ogorčena
i besna jer se oseća zapostavljeno i uskraćeno za ljubav. Shvata da se njeno
zadržavanje Vronskog obrušava; obično se međusobno pozdravljaju
neprijateljski. Ana zna da je se ponaša destruktivno, ali ne može da stane.
Oseća kako je njihova svađa postala neophodna.

 „A osećala je da se pored ljubavi, koja ih je vezivala, uspostavio među njima

zao duh nekakve borbe, koga ona nije mogla isterati ni iz njegova, a još
manje iz svoga srca“.

Od Karenjina još nije čula ništa u vezi sa njenim zahtevom za razvod, zbog
čega su njihovi odnosi još više zategnuti.

Te noći, Kiti budi Ljevina i kaže mu da se ne oseća dobro. Ima trudove i

počinje da rađa. Stiže babica Marija, a Ljevin žuri po lekara koga čeka
nekoliko sati i tada se pojavi ravnodušan zbog čega Ljevin besni, ali lekar mu
objašnjava da nema žurbe. Zaista, rađanje traje 22 časa, tokom kojih Ljevin
svojim dramatičnim zahtevima i ispadima muči babicu, Doli i Kitinu majku. Ali i
on moli, prvi put nakon godina, i misli na svog brata Nikolu. Kad se dete rodi
(dečak), Ljevin doživi duboku sreću.

Obuzet srećom, Oblonski se tog proleća uputio u Peterburgu da bi dobio

unosnije mesto kao član uprave železničke kompanije. Dobijanje poosla
zahteva samoodricanje na brojne ponižavajuće načine. Dok je u gradu,
posećuje Karenjina da bi ga pritisnuo na razvod od Ane. Karenjin reaguje sa
velikom emocijom i govori da mu hrišćanstvo ne dozvoljava da to učini.
Ugleda Serjožu koji se bolno prilagodio majčinog odsustva tako što ju je
izbacio iz uma. Uprkos svojim naporima, uznemiri se kad vidi Oblonskog i
plače nakon što on ode.

„Videći sad ujaka, koji liči na mater, bilo mu je neprijatno stoga što je to
izazvalo u njemu uspomene koje je smatrao za stidne“;

„A sećaš li se matere“? – odjednom upita on /Oblonski/,

„Ne, ne sećam se“ – brzo odgovori Serjoža“

Oblonski čuje od princeze Betsi da sudbina njegove sestre ovisi o Žulu

Landau, mistiku koji navodno daje izvanredne savete dok spava.

To se ispostavilo tačnim. Tokom poslovne posete princezi Lidiji, u nastojanju

da si obezbedi bolji posao, Lidiju i Karenjina pronalaze u društvu Landaua.
Lidija je zaslužna za Karenjino novoosnovano hrišćanstvo. Sledi bizaran
prizor kada mu Landau nudi svoj mudar savet dok spava. Oblonski beži sa
scene, samo da bi sledećeg dana od Karenjina dobio jednostavan odgovor
„ne„. Shvata da je Karenjinov odgovor posledica Landauovog nesvesnog
savetovanja.

Odnosi između Ane i Vronskog nastavljaju da se pogoršavaju. Ana postaje

ljubomornija, a Vronski hladniji i udaljeniji. Vronski provodi više vremena izvan
kuće, a majka ga podstiče na ženidbu mlade princeze Sorokin. Ana se želi
vratiti u zemlju, gde iskušenja prvostupnika neće biti tako velika. Vronski se
slaže, ali ne želi odmah otići. Očekuje se da će sutradan posetiti majku. Na tu
vijest Ana otkriva svoju ljubomoru. Sumnja da njegova majka pokušava
dogovoriti brak između Vronskog i princeze Sorokin; njen bes izaziva još
jednu razornu svađu. Svađaju se te noći, a zatim sledećeg jutra opet; Vronski
odlazi zgađen njenim rečima i ponašanjem. Ana uzme dozu morfiuma i napiše
Vronskom poruku, moleći ga za oprost i moli ga da se odmah vrati. Zatim,
očajnički, odlazi.

Narednih nekoliko poglavlja odvija se uglavnom u Aninoj glavi. Odlazi videti

Doli, ali Kiti je tamo. Dve sestre nespretno reaguju na Anu i o njima se malo
govori. Ana nema priliku da priča sa Doli. Ona odlazi i vraća se kući, gdje joj je
sve i svako odbojan. Očajna kad ne nađe Vronskog, ona kreće prema
železničkoj stanici. Nada se da će se povesti vozom do imanja njegove majke
i suočiti se sa svo troje – Vronskim, njegovom majkom i princezom Sorokin.
Na putu do železničke stanice, Ana je u strašnom mentalnom stanju. Njoj je
sve prezirno i svet je prepun ružnoće, jada i mržnje. Ona gleda ljude na stanici
i u vozu. Čini se da je par koji sedi preko puta vlaka lažan; devojka na
platformi prepuna je grimasa i vulgarnosti. Izađe iz voza nakon jednog
zaustavljanja. Nailazi na vozača kola Vronskog, koji joj daje hladnu poruku od
njega. Iznenađena jadom, luta peronom. Odjednom se seća železničkog
radnika koji je umro prvog dana kad je upoznao Vronskog i odluči što mora
učiniti.

„Odjednom, setivši se pregaženog čoveka na dan njenog prvog susreta sa

Vronskim, ona shvati šta treba da učini.“

Spusti se na pruge i čeka vlak. Moli Boga za oproštaj („Gospode, oprosti mi

sve!“), a zatim podigne pogled – posljednja joj je vizija prljavog seljaka iz sna.

Osmi deo

Sredina je leta. Koznišev se sprema preseliti na Ljevino seosko imanje.

Koznišev je pretrpeo mnoge životne promene tokom poslednjih godinu dana;
najveća je objavljivanje knjige o teorijama vlasti. Proveo je šest godina pišući
knjigu i bio je uveren da će ju društvo dobro prihvatiti, ali uznemiri ga činjenica
da je knjiga jedva napravila pomutnju. Čini se da ju nitko nije pročitao, a
prikupio je samo jednu štampanu recenziju, koja je bila negativna. Srećom,
objavljivanje njegove knjige podudara se s pokretom ruske simpatije prema
slavenskim narodima kojima vladaju Srbi. Iako Koznišev prepoznaje da se
slavensko pitanje „pretvorilo u jednu od onih modnih diverzija koje u stalnom
slijedu uvijek služe društvu kao žarište interesa“, on se baca na pisanje
uzroka.

Kad Koznišev i Katavasov odu na železničku stanicu da bi se vratili u zemlju,

naiđu na nekoliko skupina muškaraca koji se dobrovoljno bore sa Slavenima.
Jedna od žena kaže im da je i Vronski ovde. Pre nego što Koznišev može
saznati više, Oblonski se pojavljuje u gomili sa svojim uobičajenim šalama.
Svi su nervozni zbog njegove nazočnosti, uključujući i Vronskog, koga muči
pitanje njegove ćerke dok zadnji ulazi u voz.

Tokom vožnje Katavasov razgovara s volonterima i otkriva da su pokvareni i

neprijatni. U međuvremenu, Koznišev razgovara s majkom Vronskog koja ga
prati dio puta u vozu. Kaže mu da je volonterski pokret jedina nada Vronskog;
sad je bio samo olupina od Anine smrti. Borba mu je dala nešto što bi ga
moglo zanimati, a grofica je zahvalna na tome, iako brine za sigurnost svoga
sina. Karenjin je uzeo Vronskom kćer, a Vronski ju ne može vratiti. Kad
Koznišev kasnije na putu priča s Vronskim, on počne da shvata što mu je
njegova majka pričala. Vronski je ostario mnogo godina i ponaša se kao da
živi u mentalnom zatvoru.

Ljevinov dom portret je domaćinstva i sretnog, učinkovitog rada. Kiti je toliko

opčinjena sa svojim detetom da ga zna nahraniti kad god oseti da joj mleko
naleva u grudi, pa čak i ako nije gladno. Doli, koja je nedavno rasprodala dio
vlastitog imanja kako bi platila Oblonskijeve dugove i njena deca takođe
borave kod Ljevina. Sam Ljevin ostaje vrlo aktivan na svojoj farmi i nastavlja
da proučava razne predmete. Ipak ga muče verske sumnje i duhovna
strepnja, a ove su mu stvari toliko zabrinjavajuće da je čak i Kiti počela da
ispituje što se događa u glavi njenog muža. Ljevinovo osnovno pitanje, kako
on kaže, glasi: „Ako ne prihvatim odgovore koje je hrišćanstvo dalo na pitanja
iz moga života, koje odgovore prihvatam?“ Tokom molitve često razmišlja o
Kiti, neveri i braku, a ponekad postane toliko loše da želi da se ubije.
Pokušava da skrene pažnju sa porodičnih i seoskih dužnosti i u tome je
umereno uspešan.

U posebnoj je teskobi na dan dolaska Kozniševa. Najteže su tri nedelje žetve.

Seljaci moraju da rade dvadeset sati dnevno. Dok Ljevin jaše gore-dole,
gledajući kako se seljaci naprežu, on se iznova pita koji je smisao života.
Zaustavlja se da ispravi seljaka po imenu Teodor, a usred njihovog razgovora
postavlja mu pitanje o Bogu. Teodorov odgovor „živi pravedno, na pobožan
način“ daje Ljevinu odgovor koji traži. Doživljava epifaniju i shvata da je već
živeo za Boga. Ceneći svoju porodicu i svoje radnike i posvećujući se
dobrobiti drugih oko sebe, ponaša se onako kako Bog želi. Oseća da će,
pošto sad zna odgovor, njegov život biti savršen.

Gotovo odmah se Ljevin ispravlja u ovom posljednjem uverenju. Katavasov i

Koznišev prilaze, a ponovno se pojavljuje staro neprijateljstvo između braće.
U početku je Ljevin u nedoumici, ali njegova vera ga drži na pravom putu.
Braća Katavasov, stariji princ Ščerbacki i Doli raspravljaju o veri i srpskom
ratu. Tada iznenada strahovita grmljavina prekine diskusiju. Doli požuruje
decu u kuću, a Ljevin otkriva sluškinji da je Kiti odvela dete u šumu. Užasnut
da su nastradali, on trči u šumu. Dok ih traži, grom udari u drvo ispred njega,
od čega drvo bude spaljeno i sruši se pred njim.
Kad ih kasnije pronađe, neozleđene, savlada ga olakšanje. Iskustvo obnavlja
njegovo verovanje u Boga.

Te noći, diskusija se nastavlja između članova domaćinstva. Dok je Ljevin

uključen u razgovor, Kiti ga zove u dečiju sobu. Beba je pokazala svoje prve
znakove prepoznavanja ljudi oko sebe, još jedan trenutak koji ispunjava
Ljevinovo srce ljubavlju. Kasnije te noći Ljevin još jednom razmatra prirodu
svojih pitanja i odlučuje da njegovo verovanje u Boga pripada samo njemu i
da nema pravo pominjati odnose s Gospodinom drugima. Kiti ulazi i pita ga o
čemu razmišlja, ali on poručuje da ne želi da s njom razgovara o tome. Shvata
on da je to lična stvar koja možda neće uticati na njegov spoljašnji život, ali
sve će odraziti na njegov unutrašnji mir.

„Ali živoš moj, sada, sav moj život, nezavisno od svega što se može desiti sa
mnom, svaki trenutak toga života – ne samo da nije besmislen, kao ranije,
nego ima nesumnjivi smisao dobra, koji ja imam vlast da unesem u njega.“