Zloin i kazna - Fjodor Mihajlovi Dostojevski

ZLOIN I KAZNA (1866.)

KNJIEVNI ROD: epika
VRSTA DELA: roman
MESTO RADNJE: Rusija, Sankt Petersburg
VREME RADNJE: 19. vek

Zloin i kazna - kratak sadraj

Zloin i kazna, roman je temeljen na poznatoj fabuli kriminalistikih romana. Naime,

dogaa se ubistvo i trai se ubica mi od poetka znamo ko je, zato je zapravo ubio
staru ljudski i socijalno tetnu lihvarku i njenu sestru Lizavetu, pa nas poinje zanimati da
li e se i kako otkriti ubistvo koje je poinio Rodion Raskoljnikov. Ubistvo nije poinjeno iz
razloga banalnog bogaenja, nego ga Raskoljnikov opravdava svojim altruizmom na taj
nain on e pomoi celom drutvu, njegovim siromanim vrnjacima pa ga zaokuplja
jedna takva misao (da on moe ubiti oveka) pa ovaj zloin prerasta u zloin sa
predoumiljajem i na taj nain razmatra se ideoloki zloin uopte. Ni istraitelj u romanu
nije obian dovitljivi policajac, nego je izvrstan poznavalac ljudske due, i konstantnim
razgovorima on pomalo stee obru oko Raskoljnikova i ovaj na kraju poputa priznaje
zloin. Upravo to daje piscu priliku da savreno psiholoki okarakterie glavnog lika, a to
postie mnogobrojnim monolozima Raskoljnikova kojeg savest prodire. On sada, nakon
zloina postavlja mnoga etika i moralna pitanja. Raskoljnikov je siromaan student sa
veoma razvijenom intelektualnom sveu - mnogo razmilja o svetu i sebi, ali on je
takoe pobunjeni plebejac koji je spreman na sve. Raskoljnikovljev je zloin zloin sa
predomiljanjem; ponieni intelektualac eli svojim inom potvrditi ideju o odabranoj,
snanoj ljudskoj linosti kojoj je, upravo zbog te njene izuzetne naravi, doputeno, kao i
Napoleonu, da se u ime viih, navodno humanih, ciljeva poslui zloinom. Ta njegova
razmiljanja data su kroz njegove mnogobrojne monologe, kao i razgovore sa Porfirijem
Petroviem, Razumihinom i prostitutkom Sonjom Marmeladovom koja ga svojom
smirenou i hranskim podnoenjem patnji i iskrenim altruizmom (prostituie se da bi
prehranila porodicu) vodi prema priznanju zloina. Zavretak romana odlazak na robiju
sa Sonjom i Raskoljnikovo smirenje u Evanelju - razreuje mnoge idejne sukobe koje je
mladi intelektualac doiveo.

Zloin i kazna - Prvi Deo

Mesec jul. Roa Romanovi Raskoljnikov je siromani nesvreni student prava u S.
Petersburgu. Na poetku romana ga susreemo kako sa svoje dvadeset i dve godine
izbegava gazdaricu jer mesecima nije platio stanarinu. Odlazi kod stare lihvarke Aljone
Ivanovne da zaloi depni sat, a ona mu daje samo rublju i 15 kopejki jer nije na vreme
otkupio preanji prsten pa je ostao duan. Raskoljnikov ljutit odlazi. U glavi mu se stvara
razbojniki plan.
Kasnije saznajemo (iz njegovih meditacija i seanja) da je jednom u krmi uo razgovor
mladia koji se alio svom drugu na staru lihvarku koja se bogati lukavim otkupom
vrednih predmeta od siromanih ljudi za male novce; pritom je strano gruba prema
svojoj dobroudnoj polusestri Lizaveti koja radi za nju. Mladi je razvio teoriju kako bi
babu valjalo ubiti jer je kao stenica koja pije krv, a strano je bogata. Raskoljnikovu je taj
razgovor bio poetak kovanja planova o ubistvu i krai.
Nakon poseta lihvarki (koji je bio proba jer je oslukivao to i kako ona kljuevima otvara)
u krmi je upoznao propalog inovnika Marmeladova koji mu je otvorio duu tunom
priom o porodici koju je upropastio propivi sav svoj novac, a erka Sonja je postala
prostitutka da bi prehranili ostala tri deteta. Raskoljnikov ga otprati kui gde nije bio pet
dana, a ena ga poe vui za kosu i tui. Raskoljnikov izvue i ostavi 50 kopejki i nestane
kad je poela vikati i na njega.
U prljavoj sobici slukinja Nastasja mu donese majino pismo puno ljubavi koje ga
raznei i rastui. Mati ga je izvestila o tekom ivotu Dunje, njegove sestre koja je sluila
u gospodskoj kui a gazda se zaljubio u nju pa ju je hteo iskoristiti. ena mu je to saznala
pa je isprva okrivila Dunju, pukla je sramota u selu, ali uskoro je saznala istinu pa je
ponovo rehabilitovala Dunju. Njih dve su tekom mukom slale sinu novac u grad i
polagale su velike nade u njega. Mati mu je pisala i o skoroj Dunjinoj svadbi za dvorskog
savetnika Petra Petrovia Luina. Pouzdan i imuan, ima dodue 45 godina ali jo se
moe svideti enama." Raskoljnikov je bio izvan sebe jer su ga dovele pred svren in.
Nisu ga pitale za miljenje o oveku koji je ini se dobar" i otprema na put za S.
Petersburg krinju na svoj raun", a majka i Dunja putuju o svom troku. Raskoljnikov se
udio Dunji i bio ljut na nju. On stalno preispituje sebe, svoje postupke, moral ljudi i
vremena.
SAN - umoran je zaspao i sanjao mraan san o kobili koju su pretukli eleznim ipkama
jer nije mogla trkom povui zapregu. U snu je Raskoljnikov deak i plaui ruicama
udara vlasnika kobile a otac ga odvlai nemono. Probudivi se zaklinje se kako on ne
moe uiniti ono", ali zatim razmilja o dogaaju koji je odredio njegovu sudbinu. U
prolazu je uo razgovor trgovca s Lizavetom da e sutradan u sedam sati navee doi
trgovcu. Shvatio je da e lihvarka tada biti sama i da je to prilika za ubistvo.
U kaputu je zaio traku u kojoj e visiti sekira, nije mogao uzeti sekiru iz kuhinje jer je u
njoj bila Nastasja (nepredvieno) ali imao je sree kad je zavirio u kuepaziteljevu kuicu
gde nije bilo nikoga. Pozvonio je na vrata, ali lihvarka je neto sumnjala pa nije odmah

otvorila. Svo to vreme je Raskoljnikov razmiljao o svom ponaanju i jo uvek zdravom

razumu. Pruio je starici vrsto svezani smotuljak koji je trebao biti srebrna tabakera. Tri
puta je udario sekirom po temenu i zatim u sobi iz krinje natrpao depove raznim
zlatnim predmetima. Odjednom je zauo korake u susednoj sobi, zaprepastio se kad je
ugledao Lizavetu i potom je ubio. Strah ga je hvatao sve vie i vie - posebno nakon tog
drugog, sasvim neoekivanog umorstva."
Kad je hteo da pobegne, zauo je korake i zakljuao vrata - dvojica su lupala i shvatila da
se zbiva neto neobino. Jedan je krenuo po pomo, a kad se drugi nakratko izgubio
Raskoljnikov se spustio sprat nie i sakrio u stanu kojeg su kreila dva molera, koji su
izali iz stana, pa su vrata bila otvorena. Iunjao se iz stana kada su se dvojica i vratar
popeli do lihvarkinog stana i izaao na ulicu nezapaen. Znoj je curio s njega, ija mu je
bila posve mokra - prolaznici su mislili da je pijan. Vratio je sekiru na mesto sve u bunilu...
Komadii i odlomci nekakvih misli rojile su mu se u glavi, ali ni jedne misli nije mogao
uloviti, ni na jednoj se nije mogao zadrati, koliko se god trsio.."

Zloin i kazna - Drugi deo

Leao je vrlo dugo i razne misli su mu se rojile glavom. Sakrio je ukradene stvari u rupi u
zidu. Nastasja mu je donela poziv od policije - pretrnuo je. Ali u stanici je saznao da ga je
gazdarica traila jer nije plaao stanarinu. U stanici se posvaao s porunikom Iljom
Petroviem. Odahnuo je, ali kad je inspektor Fomi priao o ubistvu lihvarke - sruio se u
nesvest.
U strahu je blago" skrio u gradu ispod nekog tekog kamena. udno se ponaao (uao
kod Razumihina i odmah izaao, buncao je, sanjao da je Ilja istukao gazdaricu), pao je u
groznicu, a Razumihin ga je s prijateljem Zosimovim, doktorom portvovano negovao. Za
to vreme su svi poeli da komentariu ubistvo, u prvi mah su optuili molere!
Dok je bio u krevetu posetio ga je Luin, a Raskoljnikov je sluajui komentar na pismo
njegove majke rekao: Tornjajte se dovraga!" Jo onako slab pobegao je iz sobe i lutao
gradom, uao u neku krmu i majinim novcem nagradio neku prostitutku iz istog hira.
Za ankom je drsko izazivao Zamjotova priajui mu o zloinu i izazovno ga gledajui u
oi. Na vrh jezika mu je bilo da prizna. A ta ako sam onda ba ja ubio babu i Lizavetu?!"
Neki vrag mu nije dao mira i uao je u kuu i sobu gde se zbilo ubistvo, provocirao je
radnike koji su ureivali stan. Pod je opran, hoe li ga ofarbati?! Nema krvi?!" Oterali su
ga.
Na ulici je uo graju i pribliio se - zaprega s konjima je pregazila pijanog Marmeladova.
Raskoljnikov se zauzeo za nastradalog i pomogao da ga odnesu u kuu. ena Katarina
Ivanovna bila je van sebe. Pop ga je ispovedio okrvavljenog. Dirljiv prizor kada ena
pomae muu, a pop moli da mu oprosti. Ma ta je pijanica popila sve to je imala...
upropastio mi je ivot! Hvala Bogu to umire. Bie manje tete!" Govorei to, ona je
davala sve od sebe da mu olaka poslednje trenutke, da mu pomogne. Na vratima se

pojavila Sonja i Marmeladovu su zasuzile oi. Raskoljnikov je zadivljen Sonjinom

mravom figurom s predivnim plavim oima. Dao je Katarini sve rublje to je imao i rekao
da ona snosi trokove sprovoda. Kad je odlazio mala sestrica je dotrala i rekla da Sonja
pita za adresu.
Vrativi se kui doekale su ga majka i sestra vritavi od uzbuenja. Ali on stajae kao
mrtav... nije ni ruke podigao da ih zagrli - nije mogao." Sruio se u nesvest. Razumihin ih
je smirivao, uveravao da mu nije nita.

Zloin i kazna - Trei deo

Razumihin je nagovorio Dunju i majku da odu kui, da e se on pobrinuti za
Raskoljnikova. Raskoljnikov je samo uspeo rei da je Luin podlac i da se on protivi
venanju. Ili on ili ja!" Razumihin ih je pratio do stana umirujui ih. Bio je pijan jer se
upravo vratio s terevenke, ali se na prvi pogled zaljubio u visoku, ponosnu i naoitu
Dunju. Obeao je da e doi sa Zosimovim i odrao obeanje.
Luin im je poslao pismo i dogovorio sastanak s Dunjom i majkom pod uslovom da
Raskoljnikov ne bude tamo. Dunja i mati su se tome usprotivile. Sutradan se
Raskoljnikov naao s njima, ali je razgovor svejedno zapinjao, mati nije mogla prepoznati
sina, on se suprotstavljao sestrinoj svadbi, Dunja je o tome elela da odlui sama ....
Tada u sobu uleti Sonja da pozove Raskoljnikova na pogreb - svi se zbune, a
Raskoljnikov se rastri oko nje upoznavi je sa svima, majci je sve to bilo sumnjivo.
Raskoljnikovu je Razumihin otkrio da je i on zalagao neke predmete kod stare lihvarke i
Razumihin ga je uputio k prijatelju Porfiriju Petroviu, inspektoru. Porfirij se pokazao kao
lukav i alama i pitanjima je provocirao Raskoljnikova. Samo su jo njega i ekali, jer su
na zamotuljcima kod starice nali napisano i njegovo ime, raspitivao se i o smrti
Marmeladova. Zatim se inspektor interesovao o lanku Raskoljnikova izalom u
periodinoj rei" u kojem je Raskoljnikov izloio misao o obinim i neobinim ljudima koji
vuku svet pa im se moe oprostiti ak i zloin ako to znai napredak oveanstva. Porfirij
je to povezao s psihikim stanjem zloinca u trenutku zloina (Raskoljnikovu se inilo da
mu je Porfirij namignuo). Na kraju ga je ak pitao da li je video molere one noi Raskoljnikov se nije dao prevariti, a Razumihin se razbesneo na Porfirija.
Raskoljnikov stalno razmilja i preispituje svoj in. Vrlo vano za babuskeru!" - Mislio je
uzrujano i plahovito. Moda sam tu i pogreio, ali nije sad to vano. To je bila tek bolest ...
hteo sam to pre preskoiti granicu .. nisam ubio oveka nego naelo! Naelo sam zaista
ubio, ali nisam prekoraio granicu, nisam, ostao sam na ovoj strani .. Majka, sestra,
koliko sam ih voleo! Zato ih sada mrzim, ne trpim ih u svojoj blizini .... Grliti je i misliti:
kad bi ona znala ... pa da joj kaem?! O kako sad mrzim tu babuskeru! Mislim da bih je i
po drugi put ubio kad bi oivela! Sirota Lizaveta! Zato se ona morala tamo zatei?
udno je ipak zato na nju i ne mislim, ba kao da je nisam ni ubio! Lizaveta! Sonja!
Sirotice moje krotkih oiju .... Mile moje! "

- Ovaj je komentar najbitnija odrednica romana, obrazloenje njegovog postupka i pojava

unutranjeg monologa inae kategorije modernog romana.
Zaspao je u bunilu, sanjao da udara babu sekirom, a celo je predsoblje puno ljudi. Kad
se probudio kraj kreveta je sedeo Svidrigajlov.

Zloin i kazna - etvrti deo

Svidrigajlov je mu pokojne Marfe Petrovne koji je pokuao napastvovati Dunju kad je
radila za njega. Raskoljnikov ga je hteo oterati, ali mu je ovaj ponudio 10000 rubalja za
Dunjeku bez ikakvih protivusluga. Raskoljnikov je bio van sebe, a Svidrigajlov neobino
hladan i miran. Otkrio je da je Marfa ostavila Dunji 3000 rubalja i nek se ne udaje za
Luina jer je nitkov! Na izlazu ga je video Razumihin.
U svratitu majke i Dunje sastaju se Luin, Razumihin i Raskoljnikov. Luin je u unoj
raspravi napao Raskoljnikova i pozvao se na svoju velikodunost prema ozloglaenoj"
devojci i siromanoj majci koje je hteo spasiti od neimatine. Dunja je pobesnela i
zajedno s bratom oterala iznenaenog Luina. Luin je ak zatraio da mu vrate trokove
puta.
Raskoljnikov se odmah zatim oprata od majke i sestre i taj oprotaj izgleda konaan.
Razumihin ga je pokuao da ga zaustavi, ali Raskoljnikov ga je nemo gledao, pogled mu
je prodirao u duu. Odjednom se Razumihin lecne.. Neto udnovato kao da je
prostrujalo izmeu njih.... Nekakva misao proleti kao kakav nagovetaj, neto uasno
runo, to su obojica shvatila. Razumihin prebledi kao krpa. Razume li sad? - upita
Raskoljnikov a lice mu se iskrivi od bola. Vrati se k njima i uvaj ih uvek!" Iznenada se
okrene i ode.
Od te veeri Razumihin im je postao sin i brat.
Raskoljnikov je poao Sonji koja se oduevila kad ga je videla. On je ispitivao o njenom
ivotu, bio je ganut njenim izgledom, sudbinom i portvovanjem za dobrobit svoje
porodice, pitao je da li veruje u Boga i kako on moe dopustiti takvu bedu, naterao je da
mu ita Bibliju - uskrsnue Lazarevo, itavo vreme oseajui kako mu se vraa elja za
ivotom, smisao kako se neto budi u njemu. Rekao joj je da je danas prekinuo sa
sestrom i majkom. Sad imam samo tebe. Hajdemo zajedno... Oboje smo prokleti, pa
emo dalje zajedno!" Ako sutra opet doe rei e joj ko je ubio Lizavetu - bila je
zaprepaena.
Raskoljnikov je poao kod Porfirija koji mu je natuknuo da ga eli ispitati. Porfirij ga je u
aljivom tonu doveo do ludila i Raskoljnikov je zavikao da to ne doputa. Uhapsite me
ako elite, ali nemojte se poigravati sa mnom. Porfirij je znao da je Raskoljnikov odlazio
babi, da je pitao za krv. Porfirij mu je obeao iznenaenje, ali u jednom trenutku ue

Nikolaj, moler s priznanjem da je on ubica, a Porfirij se zbunio. Raskoljnikov je doao k

sebi i uzvratio mu: Neete mi pokazati ono nae malo iznenaenje?!"
U stanu, u trenutku kad je hteo izii otvorila su se vrata i pojavio se ovek koji mu je na
ulici apnuo da je ubica. kao da je iznikao iz zemlje" Raskoljnikov se sledio. Ali ovaj mu
se stane izvinjavati to ga je pogreno optuio i prokazao Porfiriju jer je video
Raskoljnikova ono vee kad je zavitlavao stanare i pazikuu, a on je obrtnik - krznar, iz
iste vee i nije hteo da Raskoljnikov proe nekanjeno. (On je bio to iznenaenje o kojem
je Porfirij priao, stajao je iza vrata i uo razgovor, ali kad se Nikolaj pojavio, pokajao se i
doao u stan da se izvini.) Oprostite mi zbog klevete i zlobe." Raskoljnikov je izaao iz
sobe bodriji nego ikad. Sad emo se jo ogledati." ree smeei se pakosno.

Zloin i kazna - Peti deo

Luin se nije predao i u glavi je smiljao osvetu. iveo je u sobi sa studentom
Lebezjatnikovom (koji je imao moderna naela - ivot u komuni, ena moe varati
mukarca jer mu nije rob....) i poslao ga po Sonju kojoj je velikoduno dao 10 rubalja
pravei se duebrinik, ali joj je krijui gurnuo u dep presavijenih 100 rublji kanei je
optuiti pred svima da mu je Sonja ukrala novac da bi okaljao nju i Raskoljnikova pred
Dunjinim i majinim oima i vratio izgubljeno poverenje. Sreom je na dai (obredu u ast
pokojnika) pred raskalaenom gomilom koja uopte nije dola da oplakuje Marmeladova
nego najesti se, Lebezjatnikov oinutt Luinovim postupkom izrekao je pravu istinu, ne
znajui ni sam Luinove porive. Sve to nije spreilo Sonjinu maehu Katarinu Ivanovnu
da se poupa s gazdaricom Nemicom koja se pravila dama i smeno govorila ruski.
Raskoljnikov je odluio Sonji priznati zloin. Dok joj je s mukom govorio, onako nemona
podsetila ga je na Lizavetu. Uasnuto je uzdahnula: Boe!" Odmah ga je potom uhvatila
za ruke, obesila mu se oko vrata. Onda nee me ostaviti Sonja? - ree on gledajui je
gotovo u nekoj nadi. -Neu, neu, nikad i nigde!, uzviknu Sonja. -Svuda u za tobom, kud
ti tud i ja! O Boe! O jadne li mene! I zato, zato te pre nisam upoznala!"
Raskoljnikov se lomio u sebi zato joj je rekao jer ona nije mogla shvatiti motiv zloina, a
on se nije kajao - to nije mogla razumeti. Nisam ubio zbog toga da pomognem majci kojeta! Nisam ubio ni zbog toga da se domognem sredstava i vlasti pa da postanem
dobrotvor oveanstva. Jednostavno sam ubio, zbog sebe sam ubio, samo zbog sebe!
Neto sam drugo morao shvatiti, morao sam doznati jesam li gnjida kao svi ili sam
ovek? Hou i da li mogu preskoiti prepreku ili neu. Jesam li puzav stvor ili imam
PRAVO." Sonja mu nije povlaivala i upitao je ta da radi. Sevnula je oima i odgovorila
neka poe do raskra. Stani i pokloni se, poljubi zemlju koju si oskrvnio, a onda se
pokloni celom svetu, na sve etiri strane, i reci svima, na sav glas: Ubio sam!" Pa e ti
Bog opet vratiti ivot. Hoe li?"
Znao je da ona misli na robiju, da prihvati kaznu. Dala mu je drveni krsti da ga obesi oko
vrata. Raskoljnikov je u sebi odluio.

Katarina Ivanovna je imala histerian napad, odvukla je deicu na ulicu, jer je gazdarica
isterala iz stana, i pevala, terala ih da pleu i prosila novac, otila je ak do nekog
generala. Umrla je u hropcu na ulici okruena znatieljnom gomilom. Raskoljnikovu je
priao Svidrigajlov obavestivi ga da je preuzeo brigu o malianima i Sonji i da e tako
utroiti onih 10000 rubalja namenjenih Dunji. Na Raskoljnikovo zaprepaenje izrekao
mu je iste rei koje je Raskoljnikov izrekao Sonji. I Svidrigajlov mu je priznao da stanuje
stan do Sonje i da je prislukivao njihov razgovor. Pa rekao sam vam da emo se nas
dvojica jo zbliiti!" Sad ga je imao u aci.

Zloin i kazna - esti deo

"Za Raskoljnikova su poeli udni dani: kao da ga je odjednom obavila magla i zatoila u
bezizlaznu, munu osamljenost. Kad se posle, ve mnogo kasnije priseao tih dana,
poimao je da mu se svest gdekad mutila i da je tako bilo, uz stalne prekide, sve do
konane katastrofe. Na mahove ga obuzimao bolestan i muan nemir to je prelazilo ak
u panian strah." Najvie ga je muio Svidrigajlov.
S Razumihinom se oprostio i ponovio mu da ga Dunja voli i neka mu uva majku i sestru,
a Razumihin mu je uzvratio da mu je sada sve jasno, da zna da je Raskoljnikov nevin jer
mu je Porfirije sve razjasnio. Raskoljnikov je u nedoumici - ta Porfirij sprema? I zaista,
inspektor mu je sam doao na vrata. Ispoetka je mislio da mu se doao izvinuti zbog
neugodnosti to mu je zadao, ali je onda na svoj stari lukavi nain poeo rekonstruirati
zloin i psiholoki portret poinioca. Nikolaj pripada ruskoj sekti RASKOLNIKA koji su
rado prihvatali na sebe patnju. Ne, dragi moj Rodione Romanoviu nije Nikolaj nita kriv!
Posredi je fantastino, mrano nedelo, savremeno, sluaj naeg doba kad se smutilo
ljudsko srce ... ubio je, a sam sebe smatra za potenog oveka, ljude prezire, ponaa se
kao kakav aneo, ne dragoviu moj, nije Nikolaj nita kriv!" Raskoljnikov je samo
zadrhtao kao da ga je neto preseklo. Pa ko je onda ubio?" ne odoli da ne upita jedva
diui. Kako ko je ubio? - ponovi ba kao da ne veruje svojim uima - Pa vi ste ih ubili
Rodione Romanoviu! Vi ste ih ubili... doda gotovo apatom, duboko uverenim glasom."
Raskoljnikovu su se oduzele noge. Pokuao se pobuniti ali ga je ovaj proitao. Predloio
mu je da se sam prijavi pa e mu smanjiti kaznu i ivot je pred njim. Smanjie mi
kaznu... nasmejao se." Porfirij mu je dao rok od par dana i obeao da ga do tada nee
prijaviti.
Raskoljnikov je pohitao do Svidrigajlova. Naao ga je u nekom bednom svratitu, a ovaj
je pak bio raspoloen i priao mu o dogodovtinama iz ivota (zavoenje siromanih
maloletnih devojaka, o svojoj mani - neutoljivoj gladi za enama), pokazao se u svetlu
razuzdanog i perverznog oveka. Raskoljnikov mu je zapretio da e bude li dirao Dunju,
ga ubiti. Svidrigajlov ga se jedva otarasio i poao na ugovoreni sastanak s Dunjom.
Prethodno joj je napisao pismo u kojem joj je natuknuo o bratovom zloinu. Ona je

usplahireno dola na mesto sastanka, a on je, kujui u glavi plan, namamio u dobro
izolovani stan zakljuavi za njom vrata. Znao je da je sudbina njene porodice u njegovim
rukama - ponudio joj je da e uvati tajnu, a za uzvrat e joj biti rob" do kraja ivota.
Dunja je istrgla i izvadila pitolj, pucala je samo jednom, ali ga je samo okrznula. On joj
se polako pribliio i rekao neka pokua jo jednom, ali ona je bacila oruje, a on je
zagrlio. Dunja ga je zamolila da ju pusti.
Ne voli me dakle? - tiho priupita.
Ne.
I ne bi mogla? Nikad?
Nikad. - apne Dunja. Svidrigajlov slomljeno spusti ruke, pustivi je da izae.

Svidrigajlov se oprostio od Sonje, ostavivi njoj i Dunji puno novaca. Uao je u neko
svratite i pokuao zaspati, ali san mu nije dolazio. Naposletku je izaao i spustio se do
Male Neve blizu vatrogasnog tornja. Straar ga je mucajui hteo oterati, ali Svidrigajlov
uzme pitolj i napne ga. Ovde vam nema mesta.
E, pa brate moj, svejedno. Mesto je dobro i ako te budu ta pitali, reci im da sam
otputovao u Ameriku." I ubije se.
Raskoljnikov se oprostio od majke, ne rekavi joj nita, zatim od sestre kojoj je bilo teko,
ali oprostila mu je u svojoj ljubavi i zagrlila ga. Pobegao je od Dunje i uinio na ulici kako
mu je Sonja rekla: kleknuo je nasred trga, poklonio se i poljubio prljavu zemlju, sav proet
nasladom i sreom. Ljudi su se smejali mislei da je pijan. Malo dalje od njega stajala je
Sonja, i tada je shvatio da e ostati s njim do kraja.
Uao je u policijsku stanicu i naleteo na Ilju Petrovia, koji ga je ugodno primio, nije
mogao priznati zloin i izaao je napolje. Ali, tada je ugledao Sonju na ijem licu je
ugledao slabaan smeak. Vratio se i rekao: Ja sam onda ubio sekirom onu staru
inovniku udovicu i njenu sestru Lizavetu." I Petrovi zine. Sjatie se ljudi sa svih strana.

Zloin i kazna Epilog

Zbog olakavajuih okolnosti (sam je priznao zloin za koji je drugi ve okrivljen, nije
kanjavan, potpomagao je studenta bolesnog od tuberkuloze, pokopao siromanog
Marmeladova) dobio je samo osam godina Sibira. Porfirij je odrao obeanje. Majka mu
je obolela i umrla verovatno znajui za stranu istinu, Dunja se udala za Razumihina, a
Sonja je pola u Sibir s njim. Raskoljnikov je utke radio i svi su ga kanjenici mrzeli.
Teko se razboleo i Sonja je pismom javila Dunji da lei u zatvorskoj bolnici. Ali nije se
razboleo od tekog rada i posne hrane - razboleo se od povreenog ponosa. Stideo se
to je on, Raskoljnikov, propao tako glupo i slepo, to se mora poniziti i pokoriti pred
besmislom. Kad bi mu bar sudbina poslala kajanje... Ali, nije se kajao zbog svog

zloina.... Eto to je jedino on drao za svoj zloin: samo to to nije uspeo i to je sam
priznao svoju krivicu."
Nije shvatao kako su svi kanjenici zavoleli Sonju (posredovala je u slanju pisama i
posetama kanjenika), svima se osmehivala. Za bolesti je opet u bunilu sanjao o propasti
sveta i nekolicini odabranih koji su preiveli. Bolno se priseao tog sna. Jednom je
ugledao Sonju kod bolnikog ulaza kao da ga je neto ujelo za srce", brzo se odmakao
od prozora. Sonja se razbolela i neko vreme nije dolazila. Raskoljnikov se uznemirio i
stalno raspitivao za nju. Poslala mu je pismo pisano olovkom - srce mu je tako snano
tuklo dok je itao, neto se u njemu prelomilo.
Sedeo je pokraj reke, ona je sela do njega, straar ih nije gledao. Nije ni sam znao kako
se to dogodilo, ali najednom kao da ga je neto zgrabilo i bacilo do njenih nogu. Plakao
je i grlio joj kolena. Ona se u prvi mah strano prepala i prebledela kao krpa. Skoila je s
mesta i zagledala se u nju drui. Ali, zaas u isti tren, sve pojmi. U oima joj zasja
beskrajna srea. Pojmila je i vie nije sumnjala da je on voli, da je napokon doao taj
as... Uskrsnula ih je ljubav, srce jednog mrsilo je u sebi neiscrpne izvore ivota za srce
drugog."
Nikad do tada nije u ruke uzeo jevanelje to mu je Sonja dala (nikad ga nije davila
verom), ali ga je sad otvorio. Sedam godina im se inilo kao sedam dana. Bili su sreni.
"Raskoljnikov nije znao da nije dobio ivot na dar, nego da e ga jo i te kako skupo
stajati, da e platiti za njegovim velikim podvigom u budunosti...
- ali to je ve nova pripovest."

Zloin i kazna likovi

RODION ROMANOVI RASKOLJNIKOV je glavni lik romana "ZLOIN I KAZNA". On je

bivi student prava, povuen u sebe, odbaen od drutva i prijatelja. Siromatvo ga
navodi na pomisao da bi mogao da ubije staru babu - zelenaicu. Poznanstvo sa
Marmeladovim, pismo majke u kome mu saoptava da e bogato udati erku kako bi
njemu materijalno pomogla - sve to pomae Raskoljnikovu da opravda svoj zloin.
Uporedo sa razvijanjem plana ubistva deluju i sile otpora. To su Raskoljnikovljevi snovi:
jedan kada se ocem eta i gleda kako pijani ljudi ubijaju konje i drugi kada sanja da je u
nekoj oazi u Egiptu. Sve to svedoi koliko je teak ivot junaka i koliko je on uznemiren.
Teio je da svoj zloin uini savrenim, pa je pazio na najsitnije detalje, a zaboravljao na
vanije stvari. Aljona Ivanovna je bila baba, svakako bi ubrzo umrla, ivela je na tetu
drugih i svima je nanosila bol. Raskoljnikov je smatrao da e tim ubistvom uiniti stotine
dobrih dela koja e iskupiti taj zloin. Svojom nepanjom ostavlja vrata otvorena, pa tako
biva ubijena i Lizaveta. Nakon ubistva poinju dani u kojima se Raskoljnikov bori sam sa
sobom, sa svojom saveu. On nije ubio zbog novca, to potvruje injenica da novac nije
ni prebrojao ve ga je odmah odneo daleko od kue da ga ne podsea na zloin. Teio je
ka napoleonskoj moi, da se izdvoji od obinih ljudi. On kae: "Neobian ovek ima
pravo...tj. ne zvanino pravo nego sam ima pravo da dozvoli svojoj savesti da prekorai
preko izvesnih prepreka i to jedino u sluaju ako to zahteva ostvarenje njegove ideje..."
U snovima mu se pojavljuje Aljona Ivanovna i dok ponovo pokuava da je ubije ona se
smije. To pokazuje da njegova savest osea teret krivice. Bori se sa svojom saveu,
snovima, dilemama. Doao je do raskrsnice: jedan put vodi ka samoubistvu i
Raskoljnikov ga odbacuje. On polazi drugim, Sonjinim putem, koji vodi ka Bogu,
spasenju. On se predaje sudu, ali ak ni u prognanstvu svoj postupak ne smatra
zloinom. Prognanstvo predstavlja za njega novi ivot. Spas su mu pruili Sonja i
Jevanjelje.

SONJA SEMJONOVNA MARMELADOVA je erka biveg inovnika pijanca koja se

odaje prostituciji da bi prehranila svoju porodicu. Njenog oca na ulici pregaze koije dok
se pijan vraao kui. Njena maeha ubrzo umire, a Sonja ostaje sama sa decom.
Zahvaljujui novcu koji joj je poklonio Svidrigajlov, ona smeta decu u dom. Sonja je uz,
Raskaljnikova, veoma vaan lik. Raskaljnikov svoju tajnu otkriva prvo Sonji. Ona mu
prua moralnu podrku, nadu, spas. Ona je stidljiva, mirna, hrianka koja veruje u Boga,
ita Bibliju, podnosi rtvu bez prigovora. Iako ju je ivot naterao na prostituciju, ona je
uspela da sauva istotu due. Kada je Raskoljnikov pita moli li se Bogu, ona mu
odgovara: "A kako bih ja bez Boga!" Ona vodi Raskoljnikova dalje kroz ivot. Polazi za
njim u Sibir i zahvaljujui upornosti i ljubavi uspeva da Raskoljnikova vrati u ivot.

SVIDRIGAJLOV je amoralista, ovek koji ivi izvan domena moralnih zakona. On smatra
da moral ini ivot dosadnim. Dok Raskoljnikov ubija za novi, bolji svet, za dobrobit svih,
Svidrigajlov ubija iz egoizma. On je ovek bez nadanja, bez vere. Sav novac koji mu je
ostao od otrovane ene, on ostavlja u dobrotvorne svrhe: Zbrinjava Marmeladovu decu,
Sonju, Dunju. Na taj nain on nastoji da se iskupi za svoj razvratni ivot. Kada je shvatio
da ni na koji nain ne moe zadobiiti ljubav Dunje, on izlaz nalazi u samoubistvu.

ALJONA IVANOVNA je zla, koristoljubiva, nepoverljiva, krta, zelenaica. "To je bila

siuna, mrava stara baba od ezdesetak godina, zlobnih oica, malog iljatog nosa i
gologlava. Njena bledoplava i proseda kosa bila je izdano namazana zejtinom. Njen
dugaki i tanki vrat, koji je liio na kokoju nogu, bio je omotan nekom flanelskom krpom,
a o ramenima, iako je bila vruina, visio joj je pohaban i pouteo krznom obrubljen
haljetak. Baba je svaki as kaljala i stenjala. Mora da ju je mladi odmerio nekim udnim
pogledom, jer i u njenim oima opet bljesnu ona preanja nepoverljivost."

LIZAVETA IVANOVNA je plaljiva, vredna, potena, pobona. "To je bila visoka,

nezgrapna, stidljiva i tiha devojka, skoro idiotkinja, koja je imala oko trideset i pet godina i
bila prava robinja svoje sestre, dan i no je radila, drhtala pred njom i ak batine od nje
dobijala. Sa nekim zaveljajem u rukama, ona je zamiljeno stajala pred tim trgoviem i
njegovom enom i paljivo ih sluala"

KATARINA IVANOVNA je ena Marmeladova, upropaena sadanjim prilikama i

statusom i sa time se nikako ne moe pomiriti, pa je zbog toga besna i gnevna, izmuena
i iscrpljena, a tuberkuloza ju je naela, voli jako svoju decu, ali kada umire od tuberkuloze
konano nalazi svoj mir.

DIMITRIJE PROKOFJI - RAZMIHIN: Jedini razume Raskoljnikova i jedini je sa kojim se

on drui na univerzitetu, voli Dunju, veoma poten, spreman pomoi u nevolji i uvek daje
sve od sebe.

PETAR PETROVI LUIN je podao, zao, laljiv, primitivan i veoma umiljen

malograanin, priglup i podmukao.

AVDOTJA ROMANOVNA (DUNJA) je pametna i razborita, iako i tvrdoglava, snanog

karaktera, vredna i potena, voli majku i brata, portvovna.

PULHERIJA ALEKSANDROVNA je prava majka, brina i potena, eli svojoj deci sve
najbolje, ne moe se suoiti sa sudbinom sina pa su joj ludilo i konano smrt jedini izlaz.
Pulherija Aleksandrovna je bila oseajna ali ne prekomerno, bila je snebivljiva i
popustljiva, ali samo do izvesne granice: u mnogo emu je mogla popustiti, na mnogo ta
je mogla pristati, ak i na ono to je protivreno njenom uverenju, ali kod nje je uvek
postojala odreena crta potenja, pravila i krajnjih uverenja preko koje je nikakve
okolnosti nisu mogle primorati da je prekorai.

PORFIRIJE PETROVI je inteligentan ovek, izvrstan poznavalac ljudskog uma i due,

nije samo obini policijski slubenik.

ARKADIJE IVANOVI SVIDRIGAJLOV je strastveni kockar, razbludan ovek, dosta

nemoralan, ali ipak ima dovoljnu savest i pri kraju ivota ini dobra dela, Raskoljnikov je
rekao da je hrabar jer je imao snage ubiti se, ali treba imati hrabrosti nastaviti ivot.