Drama Igora Bojovića i pjesma Stojana Lomovića „Ženidba kralja Vukašina“ – sličnosti i razlike

Sažetak:
Rad se bavi komparativnim pregledom drame i pjesme Ženidba kralja Vukašina – likovima, fabulom i
motivom izdaje. U fokusu će biti lik Vidosave, ljube Momčilove, koja ima drugačiju sudbinu i različitu
motivaciju za izdaju u drami i u pjesmi. Kod Igora Bojovića Vidosava prevari Momčila, jer ju je kralj
Vukašin jednom spasio i dužna mu je radi toga. Zbog prirode žanra u drami je eksplicitnije objašnjena
Vidosavina motivacija za izdaju vojvode Momčila. Likovi vještica suđaja koje imaju funkciju hora
antičke drame i najavljuju dešavanja u drami. Govore nam kako su bacile vradžbine Vidosavu,
Momčila i Vukašina i koja je njihova sudbina. Konj vojvode Momčila, Jabučilo u drami je ustvari
mladić i sa njim na kraju drame odlazi Vidosava, dok u pjesmi ne vidimo sudbinu Jabučila, a Vidosava
biva živa rastrgnuta.Cilj rada je da se prikažu sličnosti i razlike u djelima sa istom tematikom koje
potiču iz različitih razdoblja, a imaju isti glavni motiv. Skretanje pažnje na savremene dramske
tekstove je od velikog značaja, jer publika u većini slučajeva nije svjesna činjenice da se oni čitaju kao
i druga književna djela, da nisu samo tekstovi za dramatizaciju i prikazivanje u pozorištu i na filmu.
Тенине Метаморфозе
Сажетак:
Лик Тене је поливалентан лик који пролази кроз три карарактеристичне фазе. Прву фазу
карактерише и заокружује њен живот са родитељима. Друга фаза представља први степеник ка
моралном паду и приказује Тену као разуздану љубавницу богатог Леона. Трећу фазу
карактерише тотални недостатак морала и свијести о друштвеној средини и другим људима. У
овој фази Тена постаје апсолутна блудница. Пошто све фаталне жене на крају доживљавају
обрт у свом животу и Тену је затекла иста судбина. Мотив ожиљка се јавља када жена једног од
Тениних љубавника покушава да је истјера из свог живота те јој поклања мараму заражену
козицама. Са становишта Тенине свјесности о сопственој љепоти примијетила бих и
дјелимично изражену нарцисоидност, која по мом мишљењу мора бити уткана у свакој
фаталној жени. Тена је и прави примјер жене која се противи патријархалним и друштвеним
нормама и због тога бива кажњена и изопштена из своје друштвене средине.
Кључне ријечи: Јосип Козарац, дјевојачка фаза, разуздана љубавница, апсолутна
блудница, ожиљак, нарцисоидност

Југовићи из Михизове драме „Бановић Страхиња“ у односу на Југовиће из усмене

традиције
Сажетак:
Породица Југовић је у центру Михизове драме Бановић Страхиња. У драми се јављају
браћа Бошко и Војин, Југ Богдан и мајка Југовића. Сваки од ових ликова је различит у односу
на традиционалне ликове Југовића. Бошко је приказан као лик који се налази у моралној
дилеми, што није карактеристично за истог лика из усмене традиције. Војин, на први поглед,
својим понашањем, не одступа од патријархалне норме понашања, али на крају открива и
показује своја права осјећања, која такође одступају од лика из народних пјесама. Југ Богдан је
ресемантизован лик, који је приказан као иронични коментатор догађаја. Он није глава
породице и ратник спреман да погине за крст часни, него статичан лик коме таква позиција у
драми и одговара. Мајка Југовића је она која вуче све конце и у друштвеној и у породичној
заједници, те због тога одступа од лика мајке из народних пјесама.
Кључне ријечи: Бошко Југовић, Војин Југовић, Југ Богдан, мајка Југовића, народна
књижевност, драма