Женски ликови у роману ,,Нечиста крв“ Б.

Станковића

Борисав Станковић је један од најзначајнијих писаца са југа Србије. У својим

књижевним делима приказује слику српског друштва на прелазу из 19. у 20. век. То је
било време ослобађања Врања и других градова од Турака, што доводи до друштвених
промена. Са друге стране, писац Станковић представља психолошко стање женских
ликова у патријархалној средини. Његове јунакиње имају изузетне особине, али
најчешће трагичну судбину.
У роману ,,Нечиста крв“ пратимо тужну причу о пропадању једне чорбаџијске
породице. Њен последњи изданак је прелепа Софка која се по много чему издваја у
патријархалној средини. Она је заносна лепотица једрог тела и поносног држања. Била
је свесна своје лепоте, снаге и енергије, па је са висине гледала на остале у вароши, а
девојке су јој завиделе. Знала је за језиве приче о прецима и њиховој нечистој крви.
Није хтела да призна да и њеним венама тече иста таква крв која вуче на пороке и блуд.
Њена мајка је била сиромашна лепотица коју је ефенди-Мита оженио. Односи између
Софке и мајке Тодоре су били складни, само што је мајка крила тајну о сиромашењу
њихове породице. Софка ће за сиромаштво и беду сазнати кад је већ отац ефенди-Мита
одредио њену судбину.
Писац Станковић по први пут слика еротичност и чулност женског лика. Софка
је страствена млада жена, која сања о високом тамнопутом мушкарцу. Међутим, силом
прилика да би спасила породицу од беде, удаје се за 12-годишњег дечака Томчу.
Постоји сцена из хамама када се девојке веселе и шале једне са другима. Међутим, оне
певају и тужне песме о удаји, растанку и изгубљеној љубави. То указује на трагичан
положај жене у друштвеној средини, која не мари за њихове жеље и снове. Углавном
се жене као Софка удају без љубави, често за доста млађег мушкарца. Морају да ћуте и
трпе наређења мушкараца као Софкина мајка Тодора, слушкиња Магда и газда-
Маркова жена. Оне све попут главне јунакиње морају да се мире са судбином, али се
међусобно подржавају и теше.
Софка има наклоност Томчине мајке. Та жена је бранила мужу газда-Марку
право на прву брачну ноћ са снахом. Међутим, морала је да истрпи батине од мужа јер
није требало да се њему као мушкарцу и господару куће супротставља. Ипак, волела је
Софку и било јој је криво због њене судбине. У међувремену је Томча порастао и
постао диван мушкарац, па је Софка накратко била срећна у браку. Онда се појавио
њен отац ефенди-Мита који је поново нанео зло својој ћерци, као да је заборавио да се
она некада жртвовала за њега. Понашао се према њој као да је предмет и роба док је
Томчу извређао. То је довело до тога да захладне идилични односи између
супружника. Нажалост, Софка је ћутљиво трпела физичко и психичко злостављање
мужа. Свекрва је била веома тужна, али није могла да помогне снаси. На крају видимо

1
Софку како шара без наде по пепелу, окружена болешљивом децом. Препустила се
тешким животним околностима и није хтела да се врати оцу да се не би обрукала у тој
средини.
Нема много женских ликова у Станковићевом роману ,,Нечиста крв“. Међу
њима се највише истиче Софка, коју спољашња лепота и храбар дух нису могли да
спасу од норми патријархалне средине. Она је била јача по карактеру и поноснија од
других јунакиња, али ју је задесила слична судбина. Није успела да побегне од утицаја
нечисте крви, односно грешне породичне прошлости и морала је да се повинује вољи
мушкараца. Њена гордост, самопоуздање и снови су се претворили у пепео. Живот
Софке и осталих јунакиња показују скривене жеље и енергију жена које се спутавају
патријархалним правилима.