1

МАГНЕТНИ МОМЕНТ АТОМА

Још у XIX веку Ампер је претпоставио да атоми представљају микроскопске магнете. Да

би објаснио појаву намагнетисавања, претпоставио је да постоје молекулске кружне
струје. Претпоставио да магнетне особине материјала потичу од малих струјних
контура у унутрашњој структури (''молекулске струје''). Амперова претпоставка о
постојању молекулских струја одговара савременим претпоставкама о грађи атома и
молекула.

Магнетна својства супстанце објашњена су тек после детаљнијег упознавања структуре

атома. Према Боровој теорији атома, електрони се у атому крећу по кружним
путањама. Иако квантна теорија показује да је стварна слика атома знатно сложенија,
Боров модел атома може да се користи за објашњавање парамагнетних и
дијамагнетних својстава тела.

Кретање електрона, негативно наелектрисане честице, по затвореној путањи, одговара

електричној струји кроз затворену контуру.

Посматрамо електрон који се креће брзином v по кружној путањи полупречника r око

тачкастог језгра. Смер струје је супротан од смера кретања електрона.

Можемо да сматрамо да кроз кружну контуру тече струја јачине:

q e
I 
T T

Период T – време које је потребно да електрон опише круг дуж своје орбите. Пошто је:
 2

1
f 
T
I  e f

Оваква струја ствара магнетно поље окарактерисано магнетним моментом, чији

интензитет је једнак производу јачине струје и површине орбите:

p m  IS

p m  efr 2

Магнетни момент атома је физичка величина која је значајна за описивање магнетних

појава, односно за објашњавање узрока различитог понашања материјала у магнетном
пољу.

Пошто је:
s
v
t
v
2r f 
v 2r
T
v  2rf

v 2
pm  e r 
2r
evr
pm 
2

Момент импулса електрона:

L
L  me vr vr 
me

e
pm  L
2m e

Магнетни момент је векторска величина чији правац се поклапа са нормалом на

површину Ѕ, а смер се одређује правилом десне руке. Ако савијене прсте десне руке
 3

поставимо тако да показују смер протицања струје, тада испружени палац показује
смер магнетног момента електрона.

Магнетни момент електрона је сразмеран је моменту импулса (орбиталном моменту)

електрона. Ова два момента имају исти правац, али супротне смерове.

 e 
pm   L
2m e

Сваки овакав систем (елементарни магнет) у спољашњем магнетном пољу тежи да се

оријентише у правцу и смеру тог магнетног поља.

Магнетни момент електрона и његов смер, од посебног су значаја за описивање

магнетних својстава материјала.
 4

Атоми (осим водоника) имају више од једног електрона, који се крећу по путањама
различитих полупречника. Сваки електрон има свој магнетни момент, тако да је укупан
магнетни момент атома једнак збиру магнетних момената свих електрона.