ФИЗИКА

3 СМ, 2020/2021.
нaставник: Немања Момчиловић
nemanja.momcilovic@prvagimnazija.edu.rs
Тема 1: Магнетно поље
Чиме ћемо се бавити у овој теми:

 Магнетно поље струјног проводника. Магнетна индукција и

јачина магнетног поља. Линије поља и магнетни флукс;
 Лоренцова сила. Кретање наелектрисаних честица у магнетном
и електричном пољу и интеракција наелектрисања у кретању;
 Амперова сила. Узајамно деловање струјних проводника и
деловање магнетног поља на проводнике и контуре са струјом;
 Принцип рада уређаја базираних на дејству Лоренцове и
Амперове силе.
 Дија-, пара- и феромагнетици, магнетни момент атома и
магнетно поље у супстанцији.
Магнетно поље
По завршетку трећег разреда, а везано за градиво обрађено у овој теми, ученик ће
бити у стању да:
Користи одговарајуће појмове, величине и законе за објашњавање основних
карактеристика магнетног поља сталних магнета и електричне струје:
 објасни физички смисао и структуру магнетног поља струјних проводника и сталних магнета,
анализира га у различитим случајевима и упореди га са електричним;
 дефинише основне физичке величине којима се описује магнетно поље (индукција, јачина,
флукс, момент) и примени их у конкретним ситуацијама при решавању проблема;

Анализира дејство Лоренцове силе и кретање наелектрисаних честица у

електричном и магнетном пољу и објашњава примену (масени спектрометар,
циклотрон...):
• дефинише Лоренцову силу и наведе и објасни њене особине; објасни и анализира магнетну
интеракцију покретних наелектрисања; примењује једначину кретања наелектрисане честице у
објашњавању њеног кретања у магнетним и електричним пољима.
• опише и објасни принцип рада карактеристичних уређаја и ефеката базираних на њеном
деловању (масени спектрометар, циклотрон, Холовефекат, одређивање специфичног
наелектрисања) и анализира њихов значај и примену у науци, техници и медицини
Магнетно поље
Опише деловање магнетног поља на струјни проводник и наводи примере примене:
 дефинише Амперову силу, наведе њене особине и повеже је са Лоренцовом; објасни и
анализира деловање магнетног поља на струјне проводнике и контуре у различитим
ситуацијама и узајамно деловање струјних проводника;
 објасни принцип рада мерних уређаја базираних на деловању Амперове силе;

Разликује материјале према магнетним својствима:

 Опише и објасни макро-понашање супстанци у магнетном пољу на основу модела магнетног
дипола;
 Дефинише и објасни дија-, пара- и феромагнетнизам на микро-нивоу, користећи
карактеристичне физичке величине и појмове (магнетизација, хистерезис); закључи да се
супстанцијални магнетизам не може поптуно објаснити класичном физиком.
Магнетно поље
Као и:
- Самостално постави експеримент везан за магнетно поље, прикупи податке
мерењем, обради их на одговарајући начин (табеларно и графички), одреди
тражену величину са грешком мерења, објасни резултате експеримента и процени
њихову сагласност са предвиђањима.
- Решава квалитативне и квантитативне проблеме везане за магнетно поље у
вакууму и супстанцији и магнетну интеракцију, јасно и прецизно изрази идеју,
објасни поступак решавања и анализира добијени резултат.
- Безбедно по себе и околину рукује уређајима, алатима, материјалима.
- Анализира и објашњава примере из свакодневног живота везаних за магнетизам
(нпр. мангетизам Земље), који потврђују значај физике за разумевање природних
појава и развој природних наука и технологије.
- Самостално планира, скицира, реализује и презентује пројекат везан за магнетно
поље.
- Уочи проблем везан за магнетно поље, самостално га дефинише, предложи
могућа решења, истражи и постави експеримент.
1.1. Магнетно поље сталног
магнета и проводника са струјом.
1.1.1. Увод. Магнети.
Кратак историјски увод:
 Магнезија (Мала Азија) – руда магнетит (Fe 3O4) привлачи гвоздене предмете –
природни магнет!
 Гвоздени предмети могу да се намагнетишу – тако постају вештачки магнети!
Магнетни материјали: Fe, Со, Ni…
 Направисмо компас – дакле, и Земља се понаша као џиновски магнет! Игла
компаса показује ка северном географском полу.
 Магнет је свако тело које може да привлачи гвоздене предмете – тела се
намагнетишу увек тако да се привлаче са оним што их је намагнетисало.
 Магнетни материјали могу бити меки (губе магнетне особине удаљавањем од
узрока намагнетисавања, Fe) и тврди (не губе особине удаљавањем од узрока
намагнетисавања – легуре и оксиди, нпр. челик). Имају израженија магнетна
својства од природних (нпр. неодијумски магнети).
 Природни магнети су стални (перманентни) магнети – врло дуго одржавају
магнетне особине; на губљење особина утичу спољашњи узроци.
1.1.1. Увод. Магнети.
 Магнети узајамно делују – могу да се међусобно привлаче и одбијају! Идеја:
имају два пола: северни (N – North – он се оријентише ка северном
географском полу) и јужни (S – South). Та сила (интеракција) се зове магнетна
сила.
 Истоимени полови се одбијају, а разноимени привлаче! Магнетна сила
зависи од геометријског облика и узајамног положаја магнета; најизраженија је
на половима, а полови једног магнета имају исте “јачине” – то сте могли
закључити играјући се са магнетима на часу и код куће.
 Кулон је, полазећи од сличности електричне и магнетне интеракције, покушао
(и успео, донекле) да добије закон интеракције магнетних полова, сматрајући их
”тачкастим”. Објасните појам тачкастог магнетног пола! Уводећи појам
намагнетисања пола, m, које може бити позитивно или негативно, добио је да за
интензитет магнетне силеm1уmвакууму између два тачкаста магнетна пола, m1 и
F 22
m2, на међусобном растојањуr r, важи:

 На ово ћемо се вратити касније, за сад нас не занима.

1.1.1. Увод. Магнети.
 Сви покушаји да се добије јединствени северни или јужни магнетни пол су
пропали – колико год да делимо магнет, увек добијамо два пола – не
постоје магнетни монополи – изоловани само северни или само
јужни пол!
 Кога занима, нека истражи шта савремена квантна теоријска физика има да каже о
(не)постојању магнетних монопола! Обратите се наставнику за савет везан за
литературу/линкове.

Магнетна интеракција Деоба магнета

1.1.1. Увод. Магнети.
 Физичко поље које је посредник преношења магнетне интеракције зове се
магнетно поље – постоји око сваког природног и вештачког магнета.
 Идеја: кренућемо у супротном смеру у односу на онај који смо користили
при проучавању електричног поља – поћи ћемо од магнетног поља и на
основу њега дефинисаћемо магнетну силу. Видећете ускоро због чега.
 Као и код електричног поља, магнетно поље визуализоваћемо линијама
поља – тамо где су оне гушће, магнетно поље је јаче и обратно, јасно је да
је дејство поља јаче у близини магнета и да опада са удаљавањем од њега.
Видимо из огледа са часа и да се магнетно поље сталног магнета не мења
током времена – статичко је, али зависи од облика магнета и од растојања
од њега – није хомогено, у општем случају.
 Подсетите се појмова статичности и хомогености физичког поља!
1.1.1. Увод. Магнети.
 Магнетно поље сталног магнета можемо скицирати постављањем компаса
у разним деловима простора око магнета, знајући да се игла поставља
тангентно на линију поља (зашто?) и усмерено ка јужном магнетном полу
(зашто?). А можемо га и лепо видети ако ставимо магнет испод стакла или
папира, по коме поспемо гвоздене опиљке.
 Објасните приказане цртеже и огледе који смо извели на часу!
1.1.1. Увод. Магнети.
- На основу претходног, можемо закључити да линије магнетног поља
извиру из северног а увиру у јужни пол, затварајући се кроз магнет –
то су, дакле, затворене линије!
1.1.1. Увод. Магнети.
 Магненто поље које је приближно хомогено можемо добити у довољно
великом простору између два пола истог магнета. Линије поља су онда
међусобно паралелне праве, усмерене од северног ка јужном полу.
 Где долази до нарушења хомогености оваквог поља и када смете да то
занемарите? Где је “остатак” ових линија?

 Физичка величина којом се описује магнетно поље (аналогно јачини


електричног поља) зове се магнетна индукција, B .
То је вектор чији је правац у датој тачки тангентан на линију магнетног
поља и усмерен као линија, а интензитет му је сразмеран броју линија
поља по јединичној површини око дате тачке. Јединица јој је тесла, Т.
1.1.1. Увод. Магнети.
 И Земља је један џиновски магнет! Занимљиво је да јој је јужни магнетни
пол заправо на северу, али се не поклапа са северним полом. Интензитет
индукције Земљиног магнетног поља је мали, (25-65)μТ. Ранија јединица је
била Гаус, G. 1 G = 10-4 T. Угао између географског и магнетног
меридијана је деклинациони угао, а у близини површине Земље линије
поља нису паралелне са њом, већ с њом заклапају тзв. инклинациони угао.

 деклинациони угао инклинациони угао

1.1.1. Увод. Магнети.
 Магнетно поље Земље ће, уз одговарајућу лаб.вежбу, бити
тема (надам се) вашег истраживачког задатка!
Као што рекосмо, физичка величина којом се описује магнетно поље
(аналогно јачини електричног поља) зове се магнетна индукција, B . То
је вектор чији је правац у датој тачки тангентан на линију магнетног поља
и усмерен као линија, а интензитет му је сразмеран броју линија поља по
јединичној површини око дате тачке. Јединица јој је тесла, Т. Код
хомогеног поља, индукција у свакој тачки има исти интензитет, правац и
смер, те се поклапа са линијама поља – међусобно паралелним линијама у
N-S смеру.
• Приметите да у случају магнетног поља не користим израз линије силе,
већ искључиво линије поља. Код електричног поља смо користили оба
израза равноправно. Шта мислите, који је разлог што то не радим у случају
магнетног поља?
1.1.2. Магнетно поље проводника са сталном
електричном струјом.
- Први експеримент који је показао везу између електрицитета и
магнетизма извео је дански физичар Ерстед 1820.г. Као што и сами видите
(експеримент са часа) – када се магнетна игла (компас) постави поред
праволинијског проводника са струјом, тако да је паралелна са правцем
проводника, па се кроз проводник пусти стална електрична струја –
магнетна игла скреће! То је доказ да око проводника са струјом
постоји магнетно поље! Као што сте закључили из експеримента, смер
скретања игле зависи од њеног положаја у односу на проводник и смера
струје кроз њега, а угао скретања је сразмеран јачини струје. Емпиријски
можемо дефинисати тзв. Правило десне руке(1): ако је магнетна игла
поравната са проводником и постављена испод њега, а испружени
прсти десне руке, дланом постављене изнад проводника, показују
смер струје кроз проводник, онда палац десне руке показује смер
скретања магнетне игле (кад кажемо магнетна игла, подразумевамо
део игле који показује север).
1.1.2. Магнетно поље проводника са сталном
електричном струјом.
 У ком правцу је била постављена магнетна игла пре него што
смо извели експеримент?

Hans Christian Ørsted (1777-1851)

https://www.youtube.com/watch?v=fCIjKZXmaU8
Погледајте клип, па реците у ком смеру тече струја и који део магнетне игле показује север.
1.1.2. Магнетно поље проводника са сталном
електричном струјом.
 Закључили сте и да око проводника са сталном струјом постоји
магнетно поље које је статичко – временски непроменљиво (у
сваком тренутку је исто датој тачки простора), али у општем случају
нехомогено – што смо даљи од проводника, поље је слабије , а
просторна конфигурација (изглед линија) му зависи од геометрије
проводника. Такође, сразмерно је јачини струје кроз проводник.
 То што око проводника са сталном струјом постоји временски
непроменљиво магнетно поље имплицира да је његов узрок, тј.
извор - наелектрисање које се креће.
 Знамо да непокретно наелектрисање око себе “прави”
електростатичко поље. Знамо да овакво електрично поље постоји у и
око проводника са сталном струјом (тачније , то поље је стационарно
– објасните разлику!). Видимо да у случају проводника са сталном
струјом постоји још и магнетостатичко поље!
1.1.2. Магнетно поље проводника са сталном
електричном струјом.
- Замислите један електрон или протон који се креће равномерно
праволинијсии у односу на вас. Око њега, дакле, постоје електрично
поље и магнетно поље– то ви видите (тј.мерите). Али, замислите сад
да сте “узјахали” тај електрон или протон – тј. да сте прешли у
референтни систем везан за њега. У том систему за вас електрон,
односно протон, мирује и ви онда видите само електростатичко
поље! Како је могуће да у оба референтна система – у оном у ком се
наелектрисана честица креће равномерно праволинијски и у оном у
ком мирује - видите електрично поље, а само у једном систему
видите магнетно поље? Где се “изгубило” магнетно поље при прелазу
из једног у други систем? Да ли у оба система видите исто
електрично поље? Шта се, заправо, дешава овде???
1.1.2. Магнетно поље проводника са сталном
електричном струјом.
Враћајте се с времена на време на претходну мозгалицу, а ми ћемо кренути
са систематским изучавањем магнетног поља проводника са сталном
струјом.
Прво морамо нагласити да ћемо посматрати магнетно поље у вакууму
(мада је занемарљива разлика у односу на поље у ваздуху – видећете). Да
бисмо добили адекватан математички израз којим описујемо магнетно
поље, тј. којим ћемо дефинисати вектор магнетне индукције у
произвољној тачки тог поља, неопходно је да, типично физичарски, све
упростимо колико год је то могуће – да моделирамо ствари.
Модел који нам је неопходан овде јесте тзв. струјни елемент.
1.1.2. Магнетно поље проводника са сталном
електричном струјом.
Посматрајмо струјни проводник занемарљиве површине попречног
пресека – тзв. линијски проводник. Нека кроз њега тече стална
електрична струја јачине I. Без обзира на облик проводника, увек можемо
узети један његов део врло мале дужине, за који (због “малости”) можемо
сматрати да је права линија. Дужина тог врло малог дела проводника је l.
Направимо сада један вектор на следећи начин: интензитет му је
производ јачине струје и дужине тог малог дела, правац
му се поклапа са правцем тог малог дела, а смер му је
одређен смером струје (не заборавите – то је смер
протока позитивних наелектрисања!). Тиме добијамо

тзв. линијски струјни елемент: I l .
1.1.2. Магнетно поље проводника са сталном
електричном струјом.
Занимљиво је да је линијски струјни елемент једнодимензионални
објекат, за разлику од тачкастог наелектрисања, а које је
бездимензионално, и као такав је већа апстракција од тачкастог
наелектрисања!
Шта ако ипак имамо посла са проводницима коначне дебљине?
Дефинисаћемо запремински струјни елемент – парче проводника са
струјом довољно мало да га можемо посматрати као прав ваљак површине
основе Ѕ, што је заправо површина попречног пресека проводника на
месту тог елемента, и дужине Δl, те му је запремина ΔV = SΔl. Ако је
густина струје ј (често ћемо векторе уместо стрелицама означавати
болдираним словима, како се најчешће и ради у савременој литератури),
онда за јачину струје важи I  jS , а како се смер густине струје поклапа са
смером струје, имамо:
   
I l  jS l  jS l  j V
1.1.2. Магнетно поље проводника са сталном
електричном струјом.
• Зашто сам смео да померам стрелицу вектора са једног на други члан у
претходном изразу?
Дакле, запремински струјни елемент је вектор jΔV. На сличан начин можемо
добити и везу са тачкастим наелектрисањем које се креће брзином v: знајући да
електрична струја заправо представља проток наелектрисања кроз површину
попречног пресека проводника у јединици времена, I = Δq/Δt, а кроз уочени
попречни пресек S ће брзином v за време Δt проћи оно нaелектрисање које се
налази у цилиндру базе Ѕ и висине Δl = vΔt, можемо писати:

 q  l 
I l  l  q  qv
t t
јер за брзину важи   , а смер јој се поклапа са смером струје.
v  l t
Аналогно, ако имамо једно тачкасто наелектрисање q, које се креће брзином
v, одговарајући израз је . 
qv
1.1.2. Магнетно поље проводника са сталном
електричном струјом.
  
Дакле, можемо уопштити: I l  j V  qv ,
чиме је исказана аналогија између линијског струјног елемента,
запреминског струјног елемента и покретног тачкастог наелектрисања.
Шта је заправо идеја? Па да нађемо магнетну индукцију од једног струјног
елемента у датој тачки простора. Онда ћемо у истој тачки простора
индукцију од целог проводника (или контуре) са струјом добити тако што
ћемо цео тај проводник (или контуру) са струјом изделити на велики број
(бесконачно много!)струјних елемената и векторски сабрати индукције од
свих тих елемената! Зашто то смемо? Па зато што експеримент показује да
за магнетно поље (као и за сва до сад обрађена поља) важи Принцип
суперпозиције:
укупна магнетна индукција у некој тачки простора добија се
векторским збиром свих “присутних” магнетних индукција у тој
тачки:  
B   Bi
i
1.1.2. Магнетно поље проводника са сталном
електричном струјом.
Примењен на наш случај, овај Принцип даје:
 
B   Bi
i


где је Bi магнетна индукција i-тог струјног елемента у датој тачки

простора, а B магнетна индукција целог проводника (или контуре) са
струјом у истој тачки простора.
Сад кад смо дефинисали струјни елемент и подсетили се Принципа
суперпозиције, остаје нам најважнији део – да заправо видимо чему је
једнака магнетна индукција струјног елемента у некој тачки простора!
• Обновите векторски производ вектора!
1.1.2. Магнетно поље проводника са сталном
електричном струјом.
Овај проблем је решен експериментално – француски научници Био и
Савар су низом експеримената показали да за магнетну индукцију
линијског струјног елемента важи:

 0 I l  r
B 
4 r 3

па се овај основни закон за магнетно поље струјног елемента у вакууму по

њима зове Био-Саваров закон.

Јean-Baptiste Biot Félix Savart

(1774 – 1862) (1791 – 1841)
1.1.2. Магнетно поље проводника са сталном
електричном струјом.  
 0 I l  r
Шта је шта у формули B  ?
4 r 3
 
Рекосмо, B је магнетна индукција линијског струјног елемента I l

у тачки чији је вектор положаја у односу на тај елемент r . Интензитет тог
вектора, тј. растојање посматране тачке од струјног елемента је r. Ово 0
је константа звана диелектрична пропустљивост вакуума и износи
N mkg
0  4 10 7
A2 (односно s 2 A2 ).

Колики је интензитет овог вектора? Очигледно зависи не само од јачине

струје и растојања од струјног елемента, већ и од угла под којим се налази
тачка у којој га одређујемо у односу на смер струје (што се, уосталом, види
и у огледу). Ако са φ означимо тај угао, 

   I l , r 
1.1.2. Магнетно поље проводника са сталном
електричном струјом.
добијамо да је тражени интензитет
0 I l
B  sin 
4 r 2

и закључујемо следеће: магнетна индукција струјног елемента на растојању r

од њега једнака је нули ако се посматра дуж правца струјног елемента - тад је
φ = 0 или φ = π, односно максимална је када се посматра нормално на правац
струјног елемента – тад је φ = ±π/2 .
 0,   0    
• Зашто је то тако? 
B   0 I l 
B 
 max 4 r 2 ,   
Дакле, уопштено: 2

Јасно, интензитет магнетне индукције директно је сразмеран јачини струје I.

Но, зависност од растојања r је мало сложенија – очигледно је да је обрнуто
сразмерна неком степену растојања, а чему тачно – видећете на конкретним
примерима.
1.1.2. Магнетно поље проводника са сталном
електричном струјом.
Правац овог вектора је нормалан на раван одређену струјним елементом
и вектором положаја (зашто?), а смер му зависи од смера струје и
конкретног положаја тачке у простору (опет зашто?). Погледајте на
следећим сликама: раван цртежа је раван у којој леже струјни елемент и
вектор положаја тачке у којој одређујемо магнетну индукцију, па је
правац вектора магнетне индукције нормалан на раван цртежа: 
B


I l
 

B 
I l
вектор магнетне индукције “гледа” у цртеж
вектор магнетне индукције “гледа” из цртежа
1.1.2. Магнетно поље проводника са сталном
електричном струјом.
На оба цртежа плава стрелица представља орт (јединични вектор) вектора
положаја.
• Објасните смерове вектора магнетне индукције на овим цртежима,
користећи особине векторског производа!
Како изгледа Био-Саваров закон за запремински
 струјни елемент?

 0 j V  r
Аналогно: B 
4 r3
само уместо јачине струје имамо густину струје (и, наравно, запремину
елемента); све остале величине имају исти смисао као и за линијски елемент.
А како изгледа за покретно тачкасто наелектрисање?
Аналогно:  0 qv  r
B
4 r3
Али, овде се мора нагласити да смер магнетне индукције у некој тачки сада
зависи и од знака наелектрисања (зашто?)! Ово ће нам бити битно касније!
1.1.2. Магнетно поље проводника са сталном
електричном струјом.
Нама је сад најбитније да применимо Био-Саваров закон у комбинацији
са Принципом суперпозиције на тражење магнетне индукције конкретних
проводника и контура са струјом. Опет, крећемо од најпростијих (али
физички непостојећих) случајева – бесконачно дугачког праволинијског
проводника са струјом и линијске кружне струјне контуре у вакууму.
Струја је, наравно, временски константна.

БЕСКОНАЧНИ ПРАВОЛИНИЈСКИ ПРОВОДНИК СА СТРУЈОМ

Нека стална струја јачине I протиче кроз бесконачно дугачки
праволинијски проводник. Примена Био-Саваровог закона и Принципа
суперпозиције (који се овде своди на интеграцију) доводи до следећег
резултата за магнетну индукцију у тачки на растојању r од проводника,
рачунату под правим углом у односу на њега: (ко зна интеграле – нек
проба сам да изведе, урадићемо ово на додатној настави)
1.1.2. Магнетно поље проводника са сталном
електричном струјом.
Интензитет магнетне индукције је:
0 I
B
2 r
Видимо да је она директно сразмерна јачини струје, а обрнуто сразмерна
растојању од проводника, као што оглед и показује – што је струја јача, а
посматрана тачка ближа проводнику - то је и поље јаче и обратно.
• Шта се дешава у лимесима r -› 0 и r -› ∞, тј на самом проводнику и
бесконачно далеко од њега? Како то објашњавате?
• Скицирајте графике зависности B(r) и B(I).
Какав је правац и смер магнетне индукције у тој тачки на растојању r од
оваквог проводника? Примењујући исто што и за струјни елемент- тј.
користећи особине векторског производа – закључујемо да је правац
индукције нормалан на раван у којој леже проводник и вектор положаја
тачке, а смер зависи од смера струје и положаја тачке.
1.1.2. Магнетно поље проводника са сталном
електричном струјом.
А како магнетно поље визуелно приказујемо линијама поља и знамо да је
магнетна индукција у датој тачки тангентна на линију поља и усмерена као
и линија, закључујемо да су линије магнетног поља бесконачног
праволинијског струјног проводника концентричне кружнице које леже
у равнима нормалним на правац проводника, а центри су им на
проводнику. Магнетна индукција је онда тангента на линију поља,
усмерена као и линија. Линије су гушће што смо ближе проводнику,
односно ређе што смо даље од њега(зашто?), па закључујемо да је
магнетно поље овог система статичко, али није хомогено.
Постоји згодно правило којим се лако одређује ово поље – Правило десне
руке (2): Ако десном руком обухватимо проводник тако да нам палац
показује смер струје, онда савијени прсти показују смер линија поља.
1.1.2. Магнетно поље проводника са сталном
електричном струјом.
Погледајмо како то изгледа на сликама:

У прва два случаја посматрана је само једна раван са линијама магнетног поља - исто је овако и у
свим равнима паралелним са приказаним; у трећем случају је приказано више равни.

0 I
B
2 r
струја “извире” из цртежа струја “увире” у цртеж
1.1.2. Магнетно поље проводника са сталном
електричном струјом.
Погледајте и огледе који показују структуру овог магнетног поља:
https://www.youtube.com/watch?v=caHXwJbkbQU
https://www.youtube.com/watch?v=mxwevNEa2vs
https://www.youtube.com/watch?v=Z927bDX1l04

• Шта мислите како изгледа магнетно поље реалног (не бесконачног) танког струјног
проводника? А како изгледа поље бесконачно дугачког проводника, али коначне
дебљине?

КРУЖНА ЛИНИЈСКА СТРУЈНА КОНТУРА

Посматрајмо сада линијску контуру у вакууму, у облику кружнице полупречника R,
кроз коју тече стална струја јачине I. Циљ је описати њено магнетно поље користећи
Био-Саваров закон и Принцип суперпозиције. Испоставља се да је то врло сложен
проблем. Зато ћемо га решавати корак по корак и прво ћемо посматрати један њен
део – кружни лук са струјом и одредити чему је једнака магнетна индукција која
потиче од овог једног дела кружне контуре са струјом и то у њеном центру.
1.1.2. Магнетно поље проводника са сталном
електричном струјом.
Ако имамо кружни лук мале дужине Δl са струјом јачине I, онда је струјни
елемент IΔl вектор чији је правац тангентан на тај кружни лук и заклапа
прав угао са полупречником. Ако је централни угао који одговара овом
луку Δφ (у радијанима), онда важи Δl = RΔφ. Ако применимо Био-Саваров
закон на тражење магнетне индукције овог струјног елемента у центру
одговарајуће контуре О, видимо да за смер струје са слике (позитиван!)
индукција има правац нормалан на раван контуре чији лук посматрамо и
усмерена је из цртежа (векторски производ!), па како је угао између
вектора положаја посматране тачке (поклапа се са полупречником и
усмерен је од лука ка центру) и струјног елемента прав, онда за интензитет
магнетне инукције тог лучног струјног елемента имамо:

0 I l 0 I  
B   , јер је l  R иr  R
4 R 2
4 R
1.1.2. Магнетно поље проводника са сталном
електричном струјом.
Како целу кружну контуру можемо поделити на велики број оваквих малих лучних
елемената, а индукција од сваког у центру има исти интензитет, правац и смер
(зашто?), онда је јасно да ћемо укупну индукцију лако добити као њихов векторски
збир – и она ће имати правац нормалан на раван контуре и смер који се може
добити тзв. Правилом десне руке (3): ако савијени прсти десне руке показују
смер струје у контури, онда испружени палац показује смер магнетне
индукције у центру контуре.
За интензитет укупне индукције добијамо (јер сабирамо векторе истих смерова):
0 I  0 I 0 I 0 I
B   B         2 
4 R 4 R 4 R 2R
јер кад саберемо све мале углове свих елемената добијамо пун круг,    2 .
Ако z-осу узмемо дуж осе симетрије контуре нормалне на њену раван и усмеримо је
по Правилу десне руке (3), онда за индукцију у центру важи:

 0 I 
B ez
2R
1.1.2. Магнетно поље проводника са сталном
електричном струјом.
Штавише, видимо директно да заправо резултат за индукцију у центру
малог кружног лука са струјом јачине I можемо да уопштимо и на кружни
струјни лук произвољног централног угла: интензитет индукције у центру
лука је
I
B 0 
4 R

где је R полупречник лука, а φ одговарајући централни угао. За φ = 2π

добијамо магнетну индукцију кружне контуре у центру . Њен правац и
смер одређујемо Правилом десне руке (3).
• Наћи интензитет магнетне индукције у центру кружног струјног лука
полупречника R са струјом јачине I, ако му је централни угао:
φ = π; φ = 3π/2; φ = π/2; φ = π/4; φ = π/3; φ = 2π/3; φ = π/6; уз одговарајући
цртеж.
1.1.2. Магнетно поље проводника са сталном
електричном струјом.
А како ћемо наћи магнетну индукцију кружне контуре са струјом јачине I у
произвољној тачки? Па, и нећемо – претежак је задатак. Али, можемо наћи
индукцију на оси симетрије контуре нормалне на њену раван (то смо малопре
прогласили за z-oсу). Урадићемо слично: узећемо мали лучни струјни елемент IΔl
и посматраћемо тачку M на оси која се налази на растојању r од њега и на растојању
z од центра контуре О. Како је полупречник контуре R , јасно је да важи r 2 = R2 + z2.
Вектор положаја уочене тачке у односу на струјни елемент је r и он заклапа прав
угао са струјним елементом (зашто?) и угао θ са z- осом (слика). Видимо да је
sinθ = R/r.
Са слике се види да се индукција ΔВ од
струјног елемента IΔl, која је нормална на вектор r
(зашто?), може разложити на две компоненте:
компоненту ΔВz дуж z-осе и компоненту ΔВn
нормалну на z-осу. При томе је угао θ такође и угао
између ΔВ и ΔВn (зашто?).
1.1.2. Магнетно поље проводника са сталном
електричном струјом.
Дакле, можемо писати:
  
B  Bz  Bn , Bz  B sin  , Bn  B cos 
Укупну магнетну индукцију у тачки М добијамо сабирањем индукција од свих
малих струјних лучних елемената на које смо кружну контуру изделили. Али,
пазите ово: ако уочите струјни елемент наспрам посматраног (дијаметрално
супротног, с друге стране пречника контуре у односу на њега), па његову
индукцију у М такође разложите на компоненту дуж z-осе и компоненту
нормалну на њу, видећете да се компоненте дуж z-осе међусобно сабирају (исти
вектори), а компоненте нормалне на z-осу међусобно поништавају (супротни
вектори) за ова два елемента!
• Нацртајте ове компонетне које се сабирају и ове које се поништавају.
То можемо урадити за било који мали струјни елемент: за сваки такав елемент
постоји њему дијаметрално супротан, па кад се Принципом суперпозиције сви
они саберу, компонетне нормалне на z-осу се све међусобно пониште, а
компоненте дуж z-осе се саберу. Закључујемо: укупна магнетна индукција у
тачки М на z-оси (оси симетрије нормалне на раван контуре) лежи дуж z-осе!
1.1.2. Магнетно поље проводника са сталном
електричном струјом.
С обзиром на претходно речено, можемо писати:
  
B   B   Bz , B   Bz   B sin 
Како за интензитет магнетне индукције од једног струјног елемента важи:
 I l
B  0 2
4 r
(не заборавите да вектор положаја тачке М и струјни елемент заклапају
прав угао), као и да је sinθ = R/r, добијамо:
0 I l R 0 IR
B   l
4 r 3 4 r 3
јер су све величине испред суме константе – независне од положаја
струјног елемента. Сад само треба да искористимо чињеницу да је
r2 = R2 + z2 , као и да збир дужина свих елемената даје обим контуре:

 l  2 R
1.1.2. Магнетно поље проводника са сталном
електричном струјом.
Одавде коначно за магнетну индукцију на оси симетрије кружне контуре нормалне на раван
контуре, у тачки на растојању z од центра контуре, важи (ту осу смо узели за z-осу):

 0 IR 2 
B 3
ez
2 R  z
2

2 2

при чему важи Правило десне руке (3): ако прсти десне руке показују смер струје у контури,
онда испружени палац показује смер магнетне индукције у било којој тачки на оси
симетрије контуре нормалне на њену раван. Наравно, R је полупречник контуре, а I јачина
сталне струје у њој.
У тачкама које не леже на овој оси, врло је тешко математички наћи чему је једнака магнетна
индукција. Но, експериметнално се може утврдити да су линије поља затворене линије које
обухватају контуру и тим су гушће и више се савијају ка њој што су ближе контури. Магнетна
индукција је тангента на те линије у произвољној тачки, а смер поља и индукције се налази
Правилом десне руке(2): ако испружени палац показује смер струје, савијени прсти показују смер
линија поља. Једина линија која се поклапа са магнетном индукцијом јесте управо она која лежи
дуж осе симетрије нормалне на раван контуре: та линија поља долази из бесконачности и одлази
у бесконачност и за њу користимо Правило (3)
1.1.2. Магнетно поље проводника са сталном
електричном струјом.
Погледајте како изгледа магнетно поље кружне струјне контуре: она се
понаша као магнет – као да има северни пол одакле линије извиру и јужни,
где увиру. Причаћемо још о томе.

поглед са стране поглед

одозго
1.1.2. Магнетно поље проводника са сталном
електричном струјом.
Погледајте огледе и симулације којима се претходно речено визуализује.
https://www.youtube.com/watch?v=EUG23qVZUgc
https://www.youtube.com/watch?v=V-M07N4a6-Y

Хајде да погледамо шта се добија из претходно нађеног израза у случају

z = 0, тј. за магнетну индукцију у центру контуре: 0 IR 2 0 I
B ( z  0)  3

2R
2 R 
2 2

а то смо већ добили раније.

Занимљивије је видети шта се дешава на великим растојањима од центра
контуре дуж осе: ако је |z|>>R (стављамо апсолутну вредност јер је изнад
контуре z>0, а испод z<0), онда важи R2/z2 <<1, па имамо (када извучемо z
из заграде)
0 IR
2 2
 0 IR
B( z  R)  3
 3
2z
3 R 2 2
2 z 1  2 
 z 
1.1.2. Магнетно поље проводника са сталном
електричном струјом.
Претходни резултат ће нам требати мало касније.
Последњи и врло битан случај који ћемо разматрати је

КАЛЕМ (ЗАВОЈНИЦА, СОЛЕНОИД)

У питању је систем који се састоји од великог броја кружних струјних
контура направљених од истог проводника и налеглих једна на другу, тако
да кроз сваку тече струја у истом смеру. Једну такву контуру називао
навојак калема. Опет, посматрамо најједноставнији случај – тзв. идеални
калем: сматрамо да калем има огроман број линијских навојака потпуно
налеглих једни на друге, уз занемарљиву међусобну интеракцију, при чему
је дужина калема много већа од пречника његовог попречног пресека
(круга који обухвата једна контура). У том случају, магнетно поље калема
можемо добити као суперпозицију магнетних поља свих његових навојака.
1.1.2. Магнетно поље проводника са сталном
електричном струјом.
Како онда изледа магнетно поље калема? Што се његове уздужне осе симетрије
тиче – можемо искористити Правило десне руке (3): прстима обухватимо калем
у смеру протицања струје краз његове навојке – испружени палац нам показује
смер магнетне индукције дуж осе. Остале линије су затворене и обухватају
навојке (њих можемо одредити правилом десне руке (2), магнетна индукција је
тангента на њих). И он се понаша као магнет – линије поља извиру из N, а увиру
у S. Погледајте:

Попречни пресек: струја “извире” из горњег дела,

а “увире” у доњи; линије су усмерене ка десно
1.1.2. Магнетно поље проводника са сталном
електричном струјом.
Ево и клипова на којима се демонстрира ово:
https://www.youtube.com/watch?v=n63DAWvaHlk&t=64s
https://www.youtube.com/watch?v=FzPO92Jxxt8
Очигледно је да је магнетно поље доста јаче унутар калема него ван њега
(зашто?). Онда можемо у случају идеалног калема (дугачак, много
навојака, мали попречни пресек) сматрати да магнетно поље постоји само
унутар калема и да је хомогено (дакле, занемарујемо поље ван калема и
“кривљење” линија унутар њега и на крајевима). Може се показати да се за
интензитет магнетне индукције хомогеног магнетног поља у идеалном
калему дужине l који има N навојака добија:

B  0 nI
где је n=N/l број навојака по јединици дужине калема. Убудуће ћемо под
калемом подразумевати искључиво овакву ствар.
1.1.2. Магнетно поље проводника са сталном
електричном струјом.
Постоји још једна физичка величина којом се карактерише магнетно поље,
а која се зове јачина магнетног поља, Н. Она се за магнетно поље у

вакууму дефинише као  B
H
0

и за магнетно поље у вакууму нема ама баш никакве важности, али је битна
за магнетно поље у супстанцији. Јединица јој је A/m – изведите!
Занимљиво је истаћи да ако поредимо електрично и магнетно поље, магнетна
индукција игра улогу јачине електричног поља E, а јачина магнетног поља игра улогу
електричне индукције D. Зато би магнетна индукција требало да се зове јачина
магнетног поља, а јачина магнетног поља – магнетна индукција (тако су, уосталом,
мене учили на факултету)! Називи које ми користимо су још увек такви из
историјских и инжењерских разлога, физичари вектор В зову јачина магнетног поља
или просто - магнетно поље, у већини случајева.
• Напишите формуле за јачину магнетног поља Н бесконачног праволинијског
струјног проводника, кружне струјне контуре(на оси) и идеалног калема.
1.1.2. Магнетно поље проводника са сталном
електричном струјом.
• Рекосмо да се константа μ0 зове магнетна пропустљивост вакуума.
Савремен назив јој је магнетна константа. Користећи Био-Саваров закон и
знајући да је јединица за магнетну индукцију Тесла, покажите да важи:
N kg Tm
 B  T   2;  0  
Am As A
Вратимо се сад на магнетну индукцију на оси кружне струјне контуре. Ако
је растојање тачке у којој гледамо магнетну индукцију од центра контуре |
z| много веће од полупречника контуре R, показали смо да важи:
0 IR 2
B ( z  R )  3
2z

Дефинишимо сада једну нову величину – магнетни момент струјне

контуре.
1.1.2. Магнетно поље проводника са сталном
електричном струјом.
Магнетни момент струјне контуре се дефинише као производ јачине струје
у контури и вектора површине те контуре. Знамо да је вектор површине
контуре нормалан на раван контуре (гледамо најједноставнији случај –
контура је равна). Какав му је смер? Одређен је Правилом десне руке (3) – ако
прсти показују смер струје, испружени палац показује смер вектора
површине (каже се још и да је усклађен са смером струје). За равну контуру
површине Ѕ, са сталном струјом јачине I, магнетни момент је:
 
pm  IS

Очигледно је да му је јединица Am2. За наш случај кружне контуре важи

Ѕ = πR2. Пођимо сада од претходног израза за магнетну индукцију на оси ове
контуре далеко од центра и напишимо га мало другачије:
0 IR 2 0 IR 2  0 IS 0
B     pm
2z
3
2z
3
 2 z
3
2 z
3
1.1.2. Магнетно поље проводника са сталном
електричном струјом.
Због истих смерова магнетне индукције и магнетног момента можемо
писати:  0 
B 3
pm
2 z

одакле се види да је магнетна индукција на оси кружне контуре далеко од

њеног центра сразмерна магнетном моменту те контуре! Штавише, у
формули нигде не фигурише експлицитно површина контуре, те ово важи
и за контуру произвољног облика, само је битно да будемо далеко од ње
(ако смо далеко – ни не видимо облик, па је небитан). Магнетни момент
има битну улогу у опису магнетнизма у супстанцији, те је претходним
изразом и формално изречена аналогија између кружне струјне контуре и
магнета!
 Имаћете истраживачки задатак да испитате ову формулу за магнетна
поља магнетића које имате у кући (нпр. за мале магнете за
фрижидер)!
1.1.2. Магнетно поље проводника са сталном
електричном струјом.
И за крај – остаје нам да дефинишемо још једну битну величину:
магнетни флукс (флукс магнетног поља, односно флукс магнетне
индукције). Као и код електричног поља, за магнетни флукс нам треба
магнетно поље и површина (стварна или замишљена, отворена или
затворена) у њему. Узећемо довољно малу површину ΔЅ око неке тачке у
магнетном пољу где је магнетна индукција В, тако да није битно да ли је
површина крива или равна и тако да можемо да сматрамо да је на њој
магнетно поље хомогено, без обзира какво је у ствари. Вектор површине
је нормалан на површину (смер бирамо сами ако је отворена површина,
а ако је затворена – увек је усмеравамо ка споља!). Нека је α угао између
вектора магнетне индукције и вектора површине у уоченој тачки (гледамо
смерове ових вектора!). Елементарни флукс магнетног поља кроз
уочену површину је:
 
  B  S  BS cos   Bn S ,
 
 
Bn  B cos  ,    B, S
1.1.2. Магнетно поље проводника са сталном
електричном струјом.
Видимо да се елементарни магнетни флукс добија као скаларни производ
вектора магнетне индукције и мале површине, а његов знак зависи од
узајамног положаја ових вектора:   0, 0     2

   0,    2
 0,  2    

Укупан магнетни флукс кроз неку површину добијамо када ту површину
изделимо на бесконачно много оваквих површиница и нађемо
елементарне флуксеве кроз њих, па их све саберемо:
   

Најједноставнији случај имамо када је површина равна, а магнетно поље

хомогено. Тада важи:
 
  B  S  BS cos  ,
 
 
   B, S
1.1.2. Магнетно поље проводника са сталном
електричном струјом.
Јасно, и овде важи да је флукс позитиван када је угао између вектора
магнетне индукције и вектора површине оштар, да је негативан ако је тај
угао туп, а да је једнак нули ако је тај угао прав (што само значи да
магнетна индукција лежи у равни површи). Флукс је максималан када је тај
угао нула (магнетна индукција излази из површи нормално на њу), а
минималан када је тај угао опружен (магнетна индукција улази у површ
нормално на њу):  max  BS ,   0
 min   BS ,   
  0,     2
1.1.2. Магнетно поље проводника са сталном
електричном струјом.
Зато се и каже да је флукс магнетног поља кроз неку површину бројно једнак
разлици броја линија поља које излазе и које улазе у ту површину,
Φ = N+ – N- , (N+ и N- су, редом, бројеви линија магнетног поља које излазе из и
које улазе у уочену површину), као и да је магнетна индукција густина флукса
магнетног поља.
• Како сте разумели претходне констатације? 2
Јединица за магнетни флукс је вебер,
W b  Tm
.
• Какве ово везе има са нашом новчаницом од 100 динара и да ли се слажете с тим?
Као и за електрично поље, и за магнетно поље се може формулисати Гаусова
теорема: Флукс магнетног поља кроз произвољну затворену површину у
магнетном пољу једнак је нули!
Ова теорема је еквивалентна исказу да не постоје магнетни монополи – да су
линије магнетног поља затворене (немају ни почетак ни крај)! Не можемо је сад
извести, компликовано је.
• Обновите Гаусову теорему за електрично поље и упоредите је са овом!
резиме
А уместо резимеа:
• Сами извуците најбитније чињенице везане за магнетно поље
магнета и струјних проводника, довољна је једна страна А4 листа.
• Методе и технике налажења магнетне индукције коришћене овде ће
вам много требати у раду и сад и касније на факултету, не само за
магнетизам – потрудите се да их поступно савладате и за све што вам
треба обратите се наставнику
• Збирке у шаке и вежбајте – то је набољи начин да проверите да ли сте
разумели градиво, да разјасните оно што нисте разумели, да вам
поменуте методе и технике “уђу у руку и главу” и да увежбате тачност
и прецизност у постављању проблема, одвајање битног од небитног
и у примени математичких поступака и рачунању.