ЕЛЕКТРОМАГНЕТИЗАМ

Појам и врсте магнета

• Свако тело које има особину привлачења гвоздених предмета, као и челика,
кобалта, никла и др. назива се магнет

• Природни магнети су они који су нађени у природи и њих данас има јако мало, а сви
постојећи магнети практично вештачки
• Магнет има особину привлачења или одбијања других магнета у зависности од
њиховог међусобног положаја
• Магнети се могу поделити на:
• сталне (перманентне) магнете

• електромагнете
 Појам и врсте магнета
• Гвоздени предмети (предмети од меког гвожђа), који се налазе у близини природних
магнета или ако их додирнемо њима, постају намагнетисани. Овако настају вештачки
магнети
• Када их одмакнемо од сталног магнета они ће се размагнетисати и изгубити магнетно
својство
• Челик се може намагнетисати ако се преко њега превлачи природни магнет, након
чега почиње да се понаша као стални магнет
• Стални магнети обично имају облик шипке или потковице
• Електромагнети су они магнети који задржавају магнетна својства док су у магнетном
пољу
 Појам и врсте магнета
• Код сталних магнета и електромагнета, магнетне силе (силе привлачења или
одбијања) су најизраженије на крајевима магнета - половима
• Магнет има два пола: северни (N-north) и јужни (S-south)
• Разноимени полови се привлаче, док се истоимени одбијају, слично као код
наелектрисања
• Пресецањем магнета добијамо два магнета који такође имају северни и јужни пол
• Један од најраније коришћених сталних магнета је магнетна игла
• Магнетна игла показује правац север-југ
• Северни пол магнетне игле се увек окреће ка северу Земље, где се налази јужни
магнетни пол Земље, и обрнуто
 Појам и врсте магнета
• Магнетизам као појава објашњава се помоћу елементарних магнета, који се налазе у
сваком комаду гвожђа
• Ако гвожђе није намагнетисано, елементарни магнети су распоређени хаотично
• Приликом намагнетисавања гвожђа, елементарни магнети ће се поређати у редове,
као што су у сталном магнету поређани – у једном смеру (на једној страни се налазе
елементарни северни полови, а на другој јужни)

• Ако овакав магнет изнесемо из магнетног поља, елементарни магнети у челику остају
у првобитном положају, а у меком гвожђу се враћају у хаотично стање
 Појам магнетног поља
• Простор у којем се опажа дејство једног магнета на гвоздене и челичн предмете, као
и на друге магнете назива се магнетно поље
• Сила којом међусобно делују два магнета је сила којом магнетно поље једног магнета
делује на други магнет
• Односно, магнетно поље је посредник узајамног деловања магнетним силама
• Магнетно поље се ствара и у околини сваког наелектрисаног тела које се креће
• Магнетно поље постоји и око проводника кроз који протиче струја
• Магнетно поље је индикатор постојања електричне струје и кретања електричних
оптерећења уопште, а манифестује се појавом механичке силе на проводнике са
струјом који се у пољу налазе
 Појам магнетног поља
• Између магнетних и електричних сила постоје две битне разлике

• Два намагнетисана тела могу да се привлаче или одбијају, у зависности од њиховог

међусобног положаја, за разлику од наелектрисаних тела која се одбијају или
привлаче без обзира на међусобни положај
• Магнетне силе су много већег интензитета од електричних сила
• И електричне и магнетне појаве потичу од истих узрочника – елементарних
наелектрисаних честица
• Разлика је у томе што се елктрични ефекти јављају и када те честице мирују, док се
магнетне појаве јављају само када се наелектрисане честице крећу
• Магнетна игла (игла компаса) се увек поставља у правцу север-југ, што је последица
деловања магнетног поља Земље
 Линије магнетног поља
• Магнетно поље се графички може приказати помоћу линија магнетног поља
• Линије магнетног поља пролазе кроз магнет, од јужног пола ка северном полу
• Линије магнетног поља пролазе кроз магнет, од јужног пола ка северном полу, при
чему остварују затворену путању

• Ако на папир поспемо металне опиљке а испод

поставимо магнет, опиљци ће се распоредити
дуж линија магнетног поља
• Ако у близину сталног магнета унесемо магнетну
иглу, она ће се поставити дуж неке од линија по
којој су се поређали гвоздени опиљци
 Линије магнетног поља
• Ако кроз папир провучемо метални проводник и по папиру проспемо гвоздене
опиљке, ако кроз проводник не протиче струја опиљци ће бити хаотично
распоређени
• Успостављањем струје кроз проводник, опиљци ће се поставити у концентричне
кругове око проводника, што значи да на њих делују силе магнетног поља

• Концентрични кругови, који су формирани од

опиљака, распоређени су у равни нормалној на осу
проводника, са центром на самој оси

• Ови кругови нам показују линије магнетног поља у

околини проводника са струјом I
 Линије магнетног поља
• Слика добијена представљањем поља помоћу магнетних линија зове се магнетни
спектар
• Магнетни спектар даје приближну представу о магнетном пољу у равни
• За проводник са струјом спектар поља је скуп концентричних кругова са центром на
оси проводника, у равни нормалној на правац проводника
• Смер струје у проводнику се означава тачком у кружићу ако струја иде ка нама (слика
лево), односно са крстићем у кружићу, ако је смер струје од нас (слика десно)

• Смер магнетних линија у околини проводника са

струјом одређује се правилом десне руке: палац се
постави тако да показује смер струје, а савијени
прсти показују смер магнетних линија
 Линије магнетног поља
• Ако проводник има облик круга (кружна контура или навојак) спектар магнетног
поља у равни која пролази кроз средиште круга дат је на слици лево
• Магнетно поље, као и електрично, може бити хомогено и нехомогено

• У случају два блиска навојка, у извесном

подручју око осе навојака добија се хомогено
поље
• Са порастом броја навојака и смањењем растојања између навојака, магнетно поље
ће бити све хомогеније
• Облик магнетних линија зависи од облика проводника са струјом и од равни у којој се
посматра магнетно поље
• Магнетно поље се описује вектором јачине магнетног поља, које се обележава са 𝑯
 Магнетна својства материјала
• Уношењем неког материјала у магнетно поље долази до измене тог магнетног поља.
Ова појава се зове магнећење материјала
• Способност магнећења неког материјала описује се величином која се назива
магнетна пропустљивост (пермеабилност) материјала
• 𝝁𝟎 - је магнетна пропустљивост вакуума (назива се још и апсолутна магнетна
пропустљивост) и износи: −7
𝑇𝑚
𝜇0 = 4𝜋 ∙ 10
𝐴
• Магнетна пропустљивост осталих материјала обележава се са 𝝁 𝜇 = 𝜇0 ∙ 𝜇𝑟
где 𝜇𝑟 је релативна магнетна пропустљивост
• То је неименован број, који показује однос вредности магнетне пропустљивости неке
средине према магнетној пропустљивости вакуума. Одређује се као:
𝜇
𝜇𝑟 =
𝜇0
 Магнетна својства материјала
• Према вредности релативне магнетне пропустљивости материјала, разликујемо
феромагнетне, парамагнетне и дијамагнетне материјале
• У феромагнетним материјалима елементарни магнети се лако поређају у смеру
спољашњег магнетног поља и преко њих се лако преноси сила магнета
• Код ових материјала релативна магнетна пропустљивост 𝜇𝑟 је велика и износи
102 − 106
• У ово групу материјала спадају гвожђе, кобалт, никал и њихове легуре
• Код парамагнетних материјала деловање између атома је веома слабо, па
усмеравање елементарних магнета при деловању спољашњег магнетног поља не
утиче значајно на повећање укупног поља на материјалу
• Ралативна магнетна пропустљивост 𝜇𝑟 је незнатно већа од јединице
• У ово групу материјала спадају алуминијум, платина, манган, ваздух и др
 Магнетна својства материјала
• У дијамагнетним материјалима при деловању спољашњег магнетног поља, долази
смањења укупног поља у материјалу, а његова релативна магнетна пропустљивост
𝜇𝑟 је незнатно мања од јединице
• У ову групу спадају бакар, сребро, цинк, графит, кадмијум, вода и др
• При повећању температуре, магнетна својства феромагнетних материјала се
мањају
• Критична температура на којој феромагнетни материјали губе магнетна својства
назива се Киријева температура (на пр. за гвожђе је 770℃)
• У линеарне магнетне материјале спадају парамагнетни и дијамагнетни материјали,
а нелинеарни су феромагнетни материјали
 Појам магнетне индукције
• Посматрајмо сталан магнет и један комад меког гвожђа, који је доста удаљен од
магнета, и нека се они налазе у ваздуху
• Стални магнет неће привући меко гвожђе јер се привлачна сила слабо преноси кроз
ваздух

• Ако на стални магнет ставимо наставак од меког гвожђа, магнет ће преко гвозденог
наставка привући тај комад гвожђа
• Помоћу овог експеримента можемо да закључимо да се привлачна сила магнета
добро преноси кроз меко гвожђе а слабо кроз ваздух
• У меком гвожђу, које је послужило као наставак, елементарни магнети су се
поређали у једном смеру, а у ваздуху нису
 Магнетна индукција
• То значи да се различите материје различито намагнетишу и да се преко њих на
различите начине преноси магнетна сила
• У истом магнетном пољу једна материја боље пропушта линије магнетног поља
(нпр. меко гвожђе), а друга лошије (ваздух)
• Магнетна индукција се у линеарним магнетним срединама може дефинисати као
степен намагнетисаности материје у магнетном пољу
• Означава се са В а јединица је тесла (Т)
• Деловање магнетног поља зависи од јачине магнетног поља и материјала у коме
поље делује
• Магнетна индукција зависи и од јачине магнетног поља Н, али и од магнетне
пропустљивости материје µ у којој поље делује
 Магнетна индукција
• Магнетна индукција В (у линеарним срединама) је управо сразмерна јачини
магнетног поља Н и магнетној пропустљивости µ:

В=𝝁∙Н
• Магнетна индукција је векторска величина, има исти правац и смер као вектор
магнетног поља Н

В=𝝁∙Н

• Средња вредност магнетне индукције Земље је око 10−4 Т

 Магнетна индукција
• За дијамагнетне и парамагнетне материјале зависност јачине магнетне индукције
од јачине магнетног поља је линеарна, што значи да је релативна магнетна
пропустљивост 𝜇𝑟 константна величина

𝐵 = 𝜇0 𝜇𝑟 ∙ 𝐻

• Са повећањем магнетног поља, релативна магнетна пропустљивост 𝜇𝑟

феромагнетних материјала се мења, па се они понашају као нелинеарни елементи
• На пример, уколико се јачина магнетног поља повећа два пута, јачина магнетне
индукције зависиће и од промене магнетне пропустљивости, па се не мора повећати
два пута
• За ове материјале важи: 𝐵 = 𝜇 0 𝜇𝑟 Н ∙ 𝐻
 Био-Саваров закон
• Струја која протиче кроз проводник ствара магнетно поље
• Око проводника постоје линије магнетне индукције и оне
су непрекидне
• Линије су најгушће у близини проводника па је ту
интензитет магнетне индукције најјачи
• Са удаљавањем од проводника линије магнетне индукције
су ређе и јачина магнетне индукције се смањује
• Ако би се повећала јачина струје кроз проводник, линије
магнетне индукције би биле гушће
• Са слике видимо да се размак између линија магнетне индукције повећава што се
више удаљавамо од проводника
• То значи да магнетна индукција слаби што се више удаљавамо од проводника
 Био-Саваров закон
• Дужина линије магнетне индукције у тачки Р једнака је обиму круга (2𝜋а)
• Био-Саваров закон гласи:
Јачина вектора магнетне индукције је директно сразмерна јачини струје кроз
проводник, а обрнуто сразмерна дужини линије магнетног поља
𝐼
В = 𝜇0 ∙
2𝜋а
• Вектор В увек има правац тангенте на линије магнетне
индукције а смер му се одређује помоћу правила
десне руке које гласи:
Обухватимо проводник десном руком тако да палац
показује смер струје 𝐼, савијени прсти ће тада
показивати смер линија магнетне индукције
 Био-Саваров закон
• Правац и смер вектора магнетне индукције може се одредити и правилом десног
завртња
• Помоћу израза за Био-Саваров закон може се извести јединица за магнетну
пропустљивост вакуума:
𝐼 В ∙ 2𝜋 ∙ а 𝑇𝑚
В = 𝜇0 ∙ => 𝜇0 = па је јединица за 𝜇0
2𝜋 ∙ а 𝐼 𝐴
• Помоћу израза за Био-Саваров закон можемо одредити и вектор јачине магнетног
поља у линеарним магнетним срединама
𝐼
• Пошто је 𝐵 = 𝜇 ∙ 𝐻 и В = 𝜇0 ∙ можемо да напишемо израз за јачину магнетног
2𝜋∙а
поља у околини проводнка са струјом:
𝐼
Н=
2𝜋 ∙ а
 Био-Саваров закон
• Правац и смер вектора магнетног поља одређује се на исти начин као и правац и
смер вектора магнетне индукције

А
• Из израза можемо закључити да је јединица за јачину магнетног поља ( )
𝑚

• Обично се линије магнетне индукције цртају иако у линеарним срединама имају

исти правац и смер као и линије магнетног поља
 Пример 1
Кроз танак дугачак праволинијски проводник протиче струја јачине 2А. За колико ће
се променити јачина магнетног поља у тачки која је удаљена од проводника 20 cm од
проводника ако се јачина струје смањи за 20%
Јачина поља дугачког праволинијског проводника је:
𝐼 2𝐴 𝐴
Н= = = 1,59
2𝜋 ∙ а 2 ∙ 3,14 ∙ 0,2 𝑚 𝑚
Када се јачина струје смањи за 20% кроз проводник протиче струје јачине 1,6 А
Јачина магнетног поља у овом случају је:
𝐼 1,6 𝐴 𝐴 А
Н2 = = = 1,27 тј. она се променила за ∆Н = 0,32
2𝜋 ∙ а 2 ∙ 3,14 ∙ 0,2 𝑚 𝑚 𝑚
 Амперов закон
• Према Био-Саваровом закону, јачина магнетног поља у тачки Р, у околини
праволинијског проводника кроз који протиче струја је:
𝐼
Н=
2𝜋а
• Ако са d обележимо дужину магнетне линије
полупречника а која пролази кроз тачку Р, добијамо:
𝐼
Н= односно 𝐻∙𝑑 =𝐼
𝑑
• Ако посматрамо магнетно поље Н1 у тачки Р1 на
растојању а1 од проводника, добијамо 𝐻1 ∙ 𝑑1 = 𝐼
• Исто важи и за тачку Р2 па можемо да пишемо:
𝐻 ∙ 𝑑 = 𝐻1 ∙ 𝑑1 = 𝐻2 ∙ 𝑑2
 Амперов закон
• Уколико посматрамо јачину поља у n тачака, имамо:
𝐻 ∙ 𝑑 = 𝐻1 ∙ 𝑑1 = 𝐻2 ∙ 𝑑2 = ⋯ = 𝐻𝑛 ∙ 𝑑𝑛 = I
• Горњи израз представља посебан израз Амперовог закона

• Посматрајмо сада магнетно поље које потиче од више

проводника са струјом
• Ако је 𝑑 дужина затворене линије која обухвата те
проводнике, према Амперовом закону производ 𝐻 ∙ 𝑑
једнак је алгебарском збиру обухваћених струја:
𝑛

𝐻 ∙ 𝑑 = ෍ 𝐼𝑖
𝑖=1
 Магнетно поље у намотају и навојку
• Навојак се састоји од проводника (слика горе) а намотај од
више навојака (слика доле)

• Када се кроз навојак пропусти струја, она ствара магнетно

поље као на слици горе

• Линије магнетног поља су око проводника али не праве

концентричне кругове

• Све линије унутар навојка имају исти смер и непрекидне су

• Вектор јачине магнетног поља унутар навојка је већег

интензитета јер су ту лине поља гушће
 Магнетно поље у намотају и навојку
• Смер вектора магнетног поља и овде се одређује правилом десне руке: прстима се
обухвати навојак (или намотај) тако да савијени прсти показују смер струје кроз
намотај, а палац показује смер вектора јачине магнетног поља унутар намотаја
 Магнетно поље у торусу
• Торус је прстен по коме су равномерно намотани навојци жице
• Намотано је N навојака жице и средњи полупречник торуса
𝑟 = 𝑟1 + 𝑟2 Τ2 је много већи од димензије попречног пресека
тела торуса
• Ако је попречни пресек тела торуса круг полупречника a, тада
је a = 𝑟2 − 𝑟1 Τ2
• Уколико је дебљина торуса мала, онда је 𝑟 ≫a, а линије
вектора јачине магнетног поља 𝐻 су кругови са центром у оси
торуса, при чему се њихове дужине мало разликују
• Према Амперовом закону је: 𝐻 ∙ 𝑑 = σ𝑛𝑖=1 𝐼𝑖 = 𝑁 ∙ 𝐼 јер су струје 𝐼𝑖 у сваком од N
навојака исте и износе 𝐼. Дужина d је обим средњег круга торуса и износи 𝑑 = 2𝜋𝑟
𝑵∙𝑰 𝑵∙𝑰
• Интензитет магнетног поља у торусу је: 𝑯= =
𝟐𝝅 ∙ 𝒓 𝒅
 Магнетно поље у соленоиду
• Соленоид (или калем) је дугачак цилиндрични намотај (слика лево)
• Ако је дужина соленоида d много већа од полупречника цилиндра а, тада је поље у
соленоиду хомогено (слика десно)
 Магнетно поље у соленоиду
• Уколико соленоид посматрамо као део торуса веома великог полупречника,
према Амперовом закону важи:
𝑁∙𝐼
𝐻=
𝑑
где је d дужина соленоида а N број навојака

• Магнетно поље ван соленоида је веома слабо

 Магнећење феромагнетних материјала
• Феромагнетни материјали имају у себи елементарне магнете који се могу усмерити у
смеру спољашњег магнетног поља
• Нека се феромагнетни материјал, који претходно
није био намагнетисан, изложи дејству
спољашњег магнетног поља
• Вредност магнетног поља се повећава од нуле
до неке вредности 𝐻𝑚
• Са повећањем јачине магнетног поља, повећава
се и магнетна индукција, (јер је 𝐵 = 𝜇 ∙ 𝐻), али се
мења и магнетна пропустљивост материјала
• Зависност промене јачине магнетне индукције од јачине магнетног поља није
линеарна и назива се крива магнећења (слика)
 Магнећење феромагнетних материјала
• На кривој се могу разликовати три дела у процесу магнећења
• Први део (од нуле до тачке А) показује почетак намагнетисавања
• Магнетно поље је слабо, па се мали део елементарних магнета усмери у смеру поља
• Феромагнетна материја је слабо намагнетисана, па и магнетна индукција има малу
вредност
• Такође, магнетна индукција споро расте, јер је почетно магнетисање слабо
• У овом делу криве, зависност јачине магнетне индукције од јачине маг. поља је
скоро линеарна, као код парамагнетних и дијамагнетних материјала
• Уколико се у тачки А укине магнетно поље, магнетна индукција пада на нулу
 Магнећење феромагнетних материјала
• Други део криве (од тачке А до тачке В) показује највећи пораст магнећења тј.
повећањем јачине магнетног поља повећава се и број усмерених елементарних
магнета
• Уколико би смо смањили вредност магнетног поља са 𝐻𝐵 на нулу, јачина магнетне
индукције би спорије опадала у односу на пораст при магнећењу и имала би
вредност 𝐵𝑟
• Ова вредност се назива заостала (реманентна) магнетна индукција
• Трећи део криве (од тачке В до тачке С) показује спорији пораст магнетне индукције
јер је највећи део елементарних магнета већ усмерен
• Када поље достигне вредност 𝐻𝑚 сви елементарни магнети у материјалу су усмерени
па јачина магнетне индукције има максималну вредност и више се не може
повећавати
 Магнећење феромагнетних материјала
• Повећање јачине магнетног поља не би довело до повећања јачине магнетне
индукције
• Ово стање се назива магнетно засићење
• Магнетно засићење је стање намагнетисаног тела када су практично сви
елементарни магнети усмерени у смеру спољашњег магнетног поља
• Како се са порастом јачине магнетног поља мења магнетна пропустљивост материјала
• У првом делу криве се јачина магнетне индукције слабо повећава са повећањем
јачине магнетног поља, па је магнетна пропустљивост µ мала
• Даљим повећањем јачине магнетног поља долази до наглог повећања јачине
магнетне индукције, па је у другом делу криве магнетна пропустљивост µ велика
• Када крива магнећења настави слабо да расте (у трећем делу криве) магнетна
пропустљивост µ се поново смањује (и наставља да се смањује у маг. засићењу)
 Електромагнет
• Ако се око меког гвожђа намота навој и кроз њега пропусти струја добија се
електромагнет
• Електромагнет има својства магнета док кроз навојке протиче струја
• Када струја престане да тече он губи своја магнетна својства и постаје парче гвожђа
• Ако се струја повећава или смањује, магнетна својства се не мењају тренутно већа са
извесним закашњењем

• Од посебног значаја је понашање феромагнетног

материјала у магнетном пољу коме се поред
јачине мења и смер
 Магнетни хистерезис
• Нека кроз намотај, који се налази на феромагнетном
језгру, протиче променљива струја која ствара
променљиво магнетно поље
• При промени смера струје промениће се и смер вектора
јачине магнетног поља
• На слици је приказана зависност магнетне индукције В
од магнетног поља Н
• О-С почетно намагнетисање феромагнетног материјала
• Магнетно поље расте од нуле до неке максималне
вредности 𝐻𝑚
• Са порастом јачине маг. поља расте и магнетна индукција до маг. засићења у тачки С
 Магнетни хистерезис
• С-D смањујемо јачину магнетног поља од 𝐻𝑚 до нуле
• Сви елементарни магнети су били у смеру магнетног поља, а са смањењем јачине
магнетног поља један њихов део се вараћа у хаотично стање а други део остаје у
затеченом положају
• Ако јачину магнетног поља смањимо на нулу магнетна индукција има вредност 𝐵𝑟
• Магнетно поље је једнако нули а магнетна индукција постоји због тога што су неки
елементарни магнети остали у усмереном положају
• У тачки D феромагнетни материјал се понаша као стални магнет
• D-Е да би се феромагнетни материјал потпуно размагнетисао, потребно је употребити
магнетно поље супротног смера
• Сада поново повећавамо јачину магнетног поља, али у супротном смеру
 Магнетни хистерезис
• У тачки Е магнетна индукција је једнака нули и језгро је размагнетисано
• Вредност магнетног поља, које је потребно да би се језгро размагнетисало, назива
се коерцитивно поље и на слици је обележено са −𝐻С
• E-F Ако се магнетно поље и даље повећава у негативном смеру, нагнетна индукција
расте али у негативном смеру
• У тачки F наступа магнетно засићење
• F-G Ако смањујемо јачину магнетног поља смањује се и јачина магнетне индукције, а
у тачки G се јавља реманентна магнетна индукција -𝐵𝑟
• G-I Повећањем вредности магнетног поља, и поновном променом смера, добијамо
коерцетивно поље 𝐻С
• I-C Ново магнетисање језгра у позитивном смеру иде од тачке I до тачке С и ту се
циклус завршава
 Магнетни хистерезис
• Део криве означен испрекиданим линијама постоји само при почетном
магнетисању језгра
• Промене у стању магнетизације у феромагнетном материјалу увек касне за п6
• То кашњење се назива хистерезисно понашање
• Заостајање магнећења и размагнетисања елементарних магнета у току једног
циклуса назива се магнетни хистерезис а нацртана крива хистерезисна петља
• Због сталног окретања у току магнетисања и размагнетисања, између
елементарних магнета постоји нека врста трења
• Зато долази до претварања енергије магнетног поља у топлоту и до загревања
феромагнетног материјала
• Количина добијене топлоте зависи од ширине хистерезисне петље, а ови губици се
називају хистерезисни губици
 Магнетни хистерезис
• За сталне магнете настоји се да заостала магнетна индукција и коерцетивно магнетно
поље буду што већи тј. да се „тешко“ намагнетишу али и „тешко“ размагнетишу

• Ови материјали се називају тврди магнетни материјали

и имају широку хистерезисну петљу

• Уска хистерезисна петља је карактеристична за меке

магнетне материјале који се „лако“ намагнетишу и
размагнетишу, а користе се за израду језгра
електромотора, трансформатора и сл.
 Магнетни флукс
• У хомогеном магнетном пољу индукције 𝐵 назначена је површина S
• Вектор површине S има правац нормалан на површину, а
интензитет бројно једнак самој површини
• Смер вектора S се одређује по правилу десне руке али се прво
дефинише референтни смер обилажења по површини (на
слици означен са +)
• Површина је оријентисана јединичним вектором нормале 𝑛
• У магнетном пољу постоје појаве које зависе не само од вектора магнетне индукције
већ и од величине која се зове флукс вектора магнетне индукције или само
магнетни флукс (обележава се са Ф)
• Магнетни флукс се дефинише као скаларни производ вектора 𝐵 и S
Ф = 𝐵 ∙ 𝑆Ԧ = B ∙ 𝑆 ∙ cos 𝜃
 Магнетни флукс
• Вектор S је вектор чији је интензитет бројно једнак величини површине S а правац
је нормалан на ту површину (поклапа се са правцем и смером вектора нормале 𝑛)
• Угао 𝜃 је угао који се описује при ротирању вектора 𝐵, тако да се најкраћим путем
поклопи са вектором површине S
• Када је површина S постављена под правим углом на вектор 𝐵 флукс је максималан
(𝜃 = 0°, cos 0° = 1)
Ф𝑚 = 𝐵 ∙ 𝑆Ԧ = 𝐵 ∙ 𝑆 ∙ cos 0° = 𝐵 ∙ 𝑆
• Флукс је једнак нули ако су линије поља паралелне са површином 𝑆 (𝜃 = 90°,
cos 90° = 0)
• Магнетни флукс кроз површину 𝑺 представља број линија магнетне индукције
који пролазе кроз ту површину
 Магнетни флукс
• Јединица за магнетни флукс је вебер и обележава се са 𝐖𝐛 (𝑊𝑏 = 𝑇 ∙ 𝑚2 )

• Магнетни флукс од 1 Wb постоји кроз равну површину од 1𝑚2 , која се налази у

хомогеном магнетном пољу индукције 1Т, при чему је вектор магнетне индукције 𝐵
нормалан на површину S, тј. 1 𝑊𝑏 = 1 𝑇 ∙ 1 𝑚2

• Магнетни флукс је веома важна величина у електротехници пошто се електричне

машине (електрични мотори, разни генератори, трансформатори и други уређаји)
пројектују на основу вредности флукса

• На основу познате вредности флукса може се одредити магнетна индукција