Test1

-Elektrotehnika je grana nauke i tehnike koja se bavi prouavanjem i primenom fizikih pojava
vezanih sa naelektrisanjem.
-Elektrotehnika: elektroenergetika, telekomunikacije, raunarska tehnika, elektronika i
automatika.
-Negativno naelek tela proizilazi iz vika elektrona a pozitivno naelek iz manjka elektrona.
-Tela se mogu naelektrisati:dodirom i trenjem, putem elektrostatine indukcije i polarizacijom.
-stepen naelektrisanja se odreuje elektroskopom.
-vrste naelektrisanja:takasto, naelek rasporeeno po zapremnini po povrini i po tankom
provodniku.
-Kulonov zakon: Intenzitet sile uzajamnog delovanja dva naelektrisana tela je direktno
proporcionalan proizvodu njihovih koliina naelek, a obrnuto proporcionalan kvadratu njihovog
rastojanja.
-Sila je privlana meu esticama naelektrisanim razliitim vrstama naelek, a odbojna meu
esticama naelek istom vrstom naelek.
-Dielektrina konstanta zavisi od sredine: najmanja je u vakumu u ostalim sredinama je vea.
-Elektrostatiko polje je naroito fiziko stanje koje postoji oko naelektrisane estice koja
miruje. Opisuje se preko dve veliine: vektorska (jaina polja) i skalarna (potencijal)
-El polje: iz pozitivnog dela izlazi u negativno ulazi.

-Potencijal el polja je skalarna veliina koja opisuje el polje.

-Provodnici:materijali koji sadre pokretna naelek. Metali, elektroliti i jonizovani gasovi. Naelek
provodnik ima slobodna naelek samo po povrini. Jaina polja unutar provodnika je 0. Vektor
jaine polja na povrini provodnika ima pravac normale na povrinu.

-Raspored naelek na provodniku: lake se razdvajaju na ispupenjima nego na ravnim delovima.

Posebno se nakupljaju na iljcima. Primena: gromobrani, elektrostatiki filtri.
-Unoenje provodnika u strano polje stvara preraspodelu naelek po njegovoj povrini: jedna
strana postaje pozitivna, a druga negativna. Polje u provodniku ostaje 0.

-Faradejev kavez: Elektrostatiko polje ne prodire u unutranjost provodnika. Faradejev kavez

predstavlja metalnu konstrukciju koja slui zatiti od spoljanjeg elektrinog polja.
-Izolatori (dielektrici) materijali koji ne sare pokretna naelek. Nemaju slobodnih naelek.
Izgraeni su od neutralnih molekula koji ine kristalnu reetku. Dele se na dve grupe sa
polarnim i nepolarnim molekulima.
-Polarni molekul: teite pozitivnog i negativnog naelek se ne poklapa.
-Nepolarni molekuli nemaju permanentni dipolni moment. Elektrino polje moe stvoriti dipolni
moment razdvajajui + i naelek.
-Poluprovodnici: izolatori u kojima pod odreenim uslovima nastaju pokretna naelek.
-Superprovodnici: materijali u kojima se pokretni nosioci kreu bez ikakvog otpora.
-sistem dva provodnika naelektrisana jednakim koliinama naelek suprtnog znaka izmeu kojih se
nalazi izolator je kondenzator. On moe biti: ploast,sferni i cilindrini. Nain povezivanja moe
biti: paralelno, redno i kombinovano.
-Paralelna veza: kondenzatori su su paralelno vezani ako su naponi na njima jednaki.
-Redna veza: kondenzatori su realno vezani ako kroz njih protiu jednake koliine naelek.
-Kondenzatori se koriste kod: tv, kompjuteri, telefoni.
-Kapacitet opisuje koliku koliinu naelek kondenzator moe da uskladiti. Kapacitet: koliina
elektriciteta koja treba da se nagomila na oblogama kondenzatora da bi se napon izmeu njih
promenio za 1V.
-snaga elektromehanikog pretvaraa zavisi od prostorne gustine energije sprenog polja. El
maine su veinom pretvarai sa magnetnim sprenim poljem.
-primene statikog elektriciteta: elektrostatiki filtri, laserski tampa, fotokopir maina,
elektrostatiko farbanje, itai praine.
-Elektrina struja se moe formirati: u istim, tenim gasovitim sredinama i u vakumu.
-El struja moe biti vremenski nepromenljiva ona se zove vremenski konstantna el struja. Ona
koja je vremenski promenljiva je vremenski promenljiva el struja.

-Za odravanje el polja potrebno je stalno dovoditi energiju u sistem to rade generatori. Oni
mogu biti hemijski i obrtni generatori. Snaga generatora predstavlja snagu kojom se neki drugi
oblik energije pretvara u elektrinu u generatoru.
-Jaina struje je najvanija veliina koja opisuje el struju. To je skalarna veliina. Instrument
pomou kog se ona meri je ampermetar.
-Postojanje struje u provodniku prate pojave koje struja izaziva u samim provodnicima i
okolnom prostoru. Efekti: magnetni, toplotni, hemijski i svetlosni.
-da bi se uspostavila i odrala stalna struja mora da se zatvori put od: provodnika kroz koji se
naelektrisane estice mogu kretati, mora postojati mehanizam koji e naelek estice pokrenuti i
mora postojati potroa. Ovo su najei elementi zatvorenog el kola.
-Karakteristike el izvora: spostobnost generatora da odrava struju u kolu i da vri pretvaranje
drugih vidova energije u elektrinu. Elektromotorna sila nije mehanika ona je skalarna.
-Omov zakon: jaina el struje u kolu je upravno srazmerna naponu, a obrnuto srazmerna elek
otpornosti u kolu. Omov zakon predstavlja jedan od osnovnih zakona elektrotehnike.
-Otpornici mogu biti redno ili paralelno vezani.
-Dul je doao do zakljuka da je jedna od vanih manifestacija el struje je njen toplotni efekat.
-Prvi Kirhofov zakon: Algebarska suma struja u voru kola jednaka je nuli.
-Drugi Kirhofov zakon: Algebarska suma napona u zatvorenoj konturi jednaka je nuli.

Test2
-Na svakom magnetu postoje dva razliita pola i oni su nazvani severni i juni. Magnet je dipol i
istoimeni se odbijaju a raznoimeni se privlae. Linije izlaze iz severnog a ulaze u juni pol.
-Dolo se do zakljuka da el struja stvara magnetno polje u prostoru oko provodnika. Amper je
pokazao da dva provodnika u kojima postoje struje u istom smeru se privlae a one koje imaju u
razliitom smeru se odbijaju.
-Def Ampera: jedan Amper je stalna el struja koja postoji kroz dva paralelna provodnika,
beskonane duine i zanemarljivog poprenog preseka, koji su jedan od drugog na rastojanju 1m.
-Magnetsko polje: Naroito fiziko stanje u sredini u kojoj se nalazi provodnik sa strujom a koje
se manivestuje pojavom sine na drugi provodnik sa strujom. Veliina koja opisuje ovo polje je
magnetska inducija i ona je vektorska veliina.
-Magnetsku indukciju u okolini strujnog provodnika definie Bio-Savarov zakon. Linije mag
indukcije se odreuju pravilom desne ruke.
-Solenoid: provodnik sa strujom krunog oblika ini navojak. Poveanjem broja navojaka i
smanjenjem rastojanja izmeu navojaka se dobija solenoid.

-Magnetno polje deluje na provodnike sa strujom i to silom F. Pfovodnik se pomera tj deava se

elektromehaniko pretvaranje energije.

-Proces elektromehanikog pretvaranja energije praen je prisustvom OBA POLJA, elektrinog i

magnetskog.
-Magnetni fluks se definie kao proizvod intenziteta normalne koponente vektora magnetske
indukcije i povrine kroz koju prolaze linije polja. Ukupan fluks magnetskog polja kroz
zatvorenu povrinu je 0.
-Faradejev zakon: elektromagnetska indukcija je pojava indukovane elektromotorne sile usled
promene magnetskog fluksa.
-Lencovo pravilo: Indukovana elektromotorna sila tei da svojim dejstvom poniti uzrok svog
postojanja.
-Samoindukcija je pojava da se u strujnom kolu, kroz koje se menja fluks sopstvenog
magnetskog polja, indukuje EMS.
-Meusobna indukcija je pojava indukovane EMS u strujnom kolu kroz promene spoljanjeg
fluksa.
-Pr elektromagnetske indukcije: idukovana grejna ploa, indukcioni grejai, el maine (el motori,
generatori i transformatori)
-Spreno polje omoguuje da se el snaga konvertuje u mehaniku ili obrnuto. ono moe biti
dominantno elektrino ili magnetsko.
-ELEKTRINE MAINE SU ELEKTROMEHANIKI PRETVARAI SA DOMINANTNIM
MAGNETSKIM PSRENIM POLJEM. Ne treba zaboraviti da je proces elektromehanikog
pretvaranja energije praen prisustvom OBA POLJA, elektrinog i magnetskog, ali je kod
elektrinih maina dominantno magnetsko spreno polje!
-Materijali u pogledu magnetskih osobina podeljeni su na: nemagnetske (dija magnetske i
paramatnetske) i magnetske (fermagnetici).
-Magnetski tvrdi materijali imaju iroke histerizne petlje i koriste se za izradu stalnih magneta,
hard diskova i drugih magnetskih medija. Magnetski meki materijali imaju usku isteriznu petlju i
kosite se za izradu magnetskih kola el maina.
-Naizmenine struje su el struje koje tokom vremena menjaju smer. Mogu biti neperiodine i
periodine( sloenoperiodine i prostornoperiodine).
-Prostorno periodine naizmenie struje su el struje kod kojih struja harmonijski osciluje.
Metode predstavljanja: analitiki, grafiki, fazorski i kompleksni.
-Analitiki prikaz-prednosti: jasan fiziki smisao dobijenih rezultata,nedostaci: postupak je spor i
podloan grekama.
-Grafiki prikaz-prednosti:jasan fiziki smisao dobijenih rezultata, nedostaci: postupak je spor i
nemogue je precizno crtanje.
-Fazorsko predstavljanje-Prednosti: brz i jednostavan nain predstave naizmenine veliine.
Nedostaci: ne uoava se fizika veza sa veliinama koje se prouavaju, problematino je
precizno crtanje
-Kompleksno predstavljanje-prednosti: brz i jednostavan nain opisivanja, mane: kompleksni
broj u algebarskom obliku nema direknto fiziko objanjenje.

-Efektivna vrednost naizmenine struje se definie kao stalna vrednost struje pri kojoj se za
vreme od jedne periode proizvede ista koliina toplote kao i pri posmatranoj naizmeninoj struji.
-Srednja vrednost naizmenine struje je jednaka stalnoj vrednosti struje pri kojoj za vreme jedne
polovine periode protekne ista koliina naelek kroz popreni presek provodnika kao i pri
posmatranoj naizmeninoj veliini.
-Impedansa prestavlja veliinu koja ima prirodu otpora. U kompleksnom obliku impedanse u
naizmeninim kolima su: aktivna, indukovana i kapacitivna otpornost.
-R kolo:
L kolo:
C kolo:

-Reaktivna snaga je snaga koju generator izmenjuje sa rekativnim elementima. Reaktivna

energija je deo utroene energije koja se ne pretvara u koristan rad.
-faktor snage je mera energetskog kvaliteta, on iskazuje koliko se angauje prividna snaga za
dobijanje aktivne snage. Prilikom prorauna vae sledea pravila: aktivne snage pojedinanih
prijemnika se smeju sabrati, reaktivne snage se takoe smeju sabrati ali prividne snage ne.
-aktivna snaga se pretvara u toplotu/mehaniki radi i plaamo je. Reaktivna snaga osciluje
izmeu prijemnika i izvora el energije i ne plaamo je, prividna snaga se koristi za
dimenzionisanje el vodova.
-viefazni generator je slian jednofaznom, samo se sastoji od vie faznih navoja prostorno
pomerenih meusobom za isti ugao.
-Kada u trofaznom sistemu sve ems imaju iste maksimalne vrednosti, a svake dve uzastopne ems
imaju isti fazni pomeraj takav sistem ems je simetrian.
-Sprega zvezda: po jedan kraj svake faze vezan je za zajedniku taku. Srega trougao: po jedan
kraj namotaja svake faze vezan je za jedan kraj navoja druge faze.
-Kod sprege trofaznih sistema neophodno je definisati fazne i linijske napone i struje: fazni
napon je napon jedne faze generatora. Fazna struja je struja koja prolazi kroz navoj jedne faze
generatora. Linijski napon je napon izmeu dva voda trofazne struje. Linijska struja je struja koja
prolazi jednim vodom trofazne linije.
-U niskonaponskim mreama primenjuju se standardni naponi: fazni napon 230 V, linijski 400V i
frekvencija je 50 Hz.

Kolokvijum 1
-Vrste pogona: pneumatski koriste pritisak, hidorulini koriste ulja, elektrini i pogoni sa SUS
motorima.
-Najznaajniji element el pogona je el maina. Postoje dve grane elektronike: energetska i
upravljaka elektronika.
-El pogon je elekrtomehaniki sistem koji se stastoji iz:

-El maina je ureaj sa pokretnim delovima koji vri elektromehaniku konverziju energije.
Konverzija je proces u kome se el energija pretvara u mehaniku en ili obrnuto.
-Spreno polje omoguuje da se el snaga konvertuje. Ono moe biti dominantno elektrino ili
magnetsko.
-Osnovni zakoni na kojima se zasniva konverzija energije u el mainama su: Faradejev zakon
elektromagnetske indukcije, Amperov zakon, Lorencov zakon i Kirkofovi zakoni.
-Princip rada el maine se oslanja na magnetsko polje. Na provodnike u magnetskom kolu deluje
elektromagnetna sila, dok promena fluksa u strujnim konturama dovodi do indukovanja
elektromotorne sile.
-El maine mogu raditi kao motori i generatori.
-El motor (elektromotor) je pretvara el energije u mehaniku.
-Generator je pretvara mehanike u el energiju.
-Gubici: elektrini gubici, gubici u magnetskom sprenom kolu i mehaniki gubici.
-prema vrsti struje razlijujemo jednosmerne i naizmenine.
-prema nainu napajanja maine naizmenine struje delimo na jednofazne i viefazne.
-prema principu rada maine naizmenine struje delimo na asinhrone i sinhrone.
-el maina se sastoji iz elektrinog, elektromagnetskog i mehanikog dela.
-elektrini deo ine provodnici povezani u namot koji se prikljuuje na vanjski elektrini sistem
iz kog el maina uzima ili mu predaje el energiju. Veliine: napon, struja i el snaga.
-Elektromagnetski deo je prostor u kome se uspostavlja i deluje elektromagnetsko polje.
Veliine:magnetska indukcija, intenzitet mag polja, jaina el polja i magnetski fluks.
Mainski deo el maine ini pokretni deo koji je na odgovarajui nain prikljuen na vanjski
mehaniki sitem. Veliine: brzina obrtanja, mehaniki moment i mehanika snaga.
-Zavisno od kretanja pokretnog dela, el maine mogu biti: rotacione i linearne.
-Servomotor je deo servopogona koji se koristi za preciznu regulaciju poloaja.
-Savremene komponente energetske elektronike izgraeni su na bazi silicijuma i osnovni ih ine:
dioda, tiristor, GTO tiristor, bipolarni tranzistor i unipolarni tranzistor.
-Dioda je najvanija komponenta energetske elektronike. Kon nje nije mogue upravljati ni u
trenutku poinjanja ni trenutkom zavretka provoenja struje.
-Tiristor je komponenta kod koje je mogue upravljati trenutkom otpoinjanja provoenja struje,
ali trenutkom prestajanja ne moe upravljati direktno.
-GTO tiristor omoguava upravljanje i trenutkom prestanka provoenja.
Bipolarni tranzistor oboguava kontrolu trenutka otpoinjanja i trenutka prestajanja provoenja
struje, ali preko baze tranzistora. Tranzistor vodi dok postoji bazna struja.
-Uloga pretvaraa u strukturi elektromotornog poguna je upravljanje tokom elektrine energije.
-Ispravljanje definie procese pretvaranja naizmenine struje u jednosmernu. A invertovanje
jednosmerne u naizmeninu.
-Pretvarae moemo podeliti na ispravljae,pretvarae jednosmerne struje, inovetore i pretvarae
naizmenine struje.
-U DC-DC pretvaraima potrebno je na izlazu dobiti jednosmerni napon ija se srednja vrednost
moe menjati. Izlazni napon moe biti vei ili manji od ulaznog.
-AC-DC: elementarni diodni ispravlja je bez praktinog znaaja jer je izlaz loeg kvaliteta:
izlazni napon je prekidan i ima malu srednju vrednost.

-AC-AC: kod ove vrste pretvaraa i ulaz i izlaz su naizmenini signali.

-Osnovni elementi el maine jednosmerne struje su mirujui deo (stator) i obrtni(rotor)
-Uloga statora je stvaranje pobudnog fluksa. On je oblika upljeg valjka od masivnog gvoa na
ijoj su unutranjoj periferiji privreni polovi izraeni od feromagnetskih limova.
-Rotor je cilindrinog oblika i sastavljen od tankih feromagnetskih limova i ravnomerno
oljebljen po svom obimu. Nalazi se na vratilu maine. Poeci i krajevi namotaja rotora su
izvedeni na tzv.kumulator. On je sastavljen od bakarnih segmenata koji su izolovani meusobno.
-Prema nainu spajanja namotaja pobude i namotaja rotora razlikujemo sl vrste maina
jednosmerne struje: sa nezavisnom,paralelnom i rednom pobudom.
-Kod motora izlazna snaga je mehanika a ulazna elektrina. Kod generatora izlazna snaga je el a
ulazna mehanika.
-Univerzalni motor je kolektorski motor sa rednom pobudom koji se moe prikljuiti na
jednosmerni i na naizmenini izvor napajanja. Princip rada je isti kao princip rada kod
jednosmerne maine sa radnom pobudom.

Kolokvijum2
asinhrone maine
-Asinhrona maina je tipian predstavnik el maine male i srednje snage koja se obino pravi u velikim
serijama.
Prednosti: nia cena, jednostavnost konstrukcije, manji moment inercije, robusnost,
pouzdanost, sigurnost u radu i lako odravanje. Nedostaci su vezani za uslove pokretanja i mogunost
regulisanja brzine obrtanja u irokim granicama.
-Osnovni elementi asihrone maine su mirujui deo (stator) i obrtni deo (rotor).
-stator se sastoji iz magnetskog kola i namotaja. Kolo je sainjeno od taknkih meusobno izolovanih
limova koji su po unutranjoj strani olebljeni- u njima je smeten pobudni namotaj.
-Rotor se sastoji iz magnetnog kola i namotaja.
-Namotaj rotora se izvodi na dva naina i to kao kavezni i namotni. U tom smislu se asinhrone maine
dele na dve gurpe: sa namotnim rotorom sa kaveznim rotorom.
-Najei reim rada asinhrone maine su Mehaniki reim i generatorski reim.
-rad asinhrone maine je praen sledeim gubicima: elektrini gubici u namotajima statora,u
provodnicima rotora, u magnetskom kolu statora usled hiserezisa i vrtlonih struja, mehaniki gubici
usled trena i ventilacije.
- Kod motora izlazna snaga je mehanika a ulazna elektrina, kod generatora je izlazna snaga elektrina a
ulazna mehanika.
-Regulisanje brzine obrtanja se moe izvriti: promenom klizanja, broja pari polova i frekvencije mree.
-Primena asinhronih motora: industrija, transportni sistemi i razliite vrste kunih aparata.
-ako se kroz namotaj na statoru, koji je sainjen od vie navojaka, propusti naizmenina struja koja se
menja po sinusnom zakonu, po obodu zazora e se javiti sinusno raspodeljena magnetna sila. ako
dodamo na isti stator jo jedan namotaj stvorie se druga magnetno pobudna sila.
korani (step) motori
-Je elektromehaniki pretvara koji konvertuje elektrini impuls u diskretan mehaniki pomeraj. Vratilo
koranog motora se obre u diskretnim koracima kad god se el impulsi dovedu u odgovarajuoj sekvenci.
Smer obrtanja zavisi od sekvence dovedenih elektrinih impulsa.
-Prednosti: Ugao rotacije je proporcionalan ulaznim elektrinim impusima, motor moe razviti pun
moment dok stoji, precizno pozicioniranje, brz odziv, pouzdanost, irok dijapazon, niska cena.
-Nedostaci:fiksan korak, ograniene mogunosti u pokretanju optereenja, mogunost gubitka koraka,
problemi sa rezonancom, mala maksimalna brzina obrtanja.
-3 osnovne vrste koranik motora, u zavisnosti od tipa rotora: reluktantni motori, motori sa stalnim
magnetima i hibridni korani motori.
-za upravljanje radom koranih motora neophodni su energetski pretvarai.
piezoelektrini motori

-vezan je za pojavu naelektrisanja na povrini nekih kristala pod dejstvom pritiska da tako da jedan kraj
postane pozitivno a drugi negativno naelektrisan.
-postoji i obrnuti efekat: ako se na suprotne krajeve kristala ugrade provodne ploe i na njih dovede
promenljivi napon javie se sila koja pulsira u skladu sa promenama napona. Time je otkriven
jednostavan nain za pretvaranje mehanike en u elek. i obrnuto.
-Piezoelektrini motori: kvazistatini motori i ultrazvuni motori.
-kvazistatini motor: rad se zasniva na principu skupljanja.
-Ultrazvuni motor: moe biti jednosmerni i dvosmerni. Oni proizvode kretanje stvaranjem putujueg ili
stojeeg talasa na statoru.
-Prednosti piezoelektrinih motora: male fizike dimenzije i mala teina, jednostavna konstrukcija,
neujan rad, nia cena u odnosu na ostale motore.
-Primena piezoelektrinih motora: medicina, auto fokus kod refleksnih kamera i mobilnih telefona, kod
nekih vrsta inkjet tampaa.
-ultrazvuni piezoelektrini motor: kod ove vrste motora elektrina energija se koristi da bi se stvorile
oscilacije piezokeramike koje se dalje trenjem sa statora prenose na rotor. Proizvode kretanje stvaranjem
stojeeg talasa na statoru. Prvi mehanizan podrazumeva stvaranje talasa na statoru koji proizvodi
eliptino kretanje povrine statora a drugi mehanizam radi tako to proizvodi eliptino kretanje u jednoj
taki statora.
-sinhrone maine
-Prestavljaju maine naizmenine struje. Koriste se uglavnom kao generatori el energije naizmenine
struje. Sinhroni generatori su najvee elektrine maine koje se izrauju. max snaga jedne jedinice kree
se danas preko 1000 MW.
-primenjuju se kao elektrini motori velikih snaga. U praksi iroku primeni imaju i sinhroni motori
uproene konstrukcije.
-stator sinhrone maine je cilindrian i po grai je identian statoru asinhrone maine.
-kod sinhronih maina primenjuju se sledee konstrukcije rotora: cilindrini rotor, rotor sa isturenim
polovima, rotor sa stalnim magnetima.
-rotor sa isturenim polovima ima tzv. izraene polove koji imaju polno stopalo. Polno sopalo je najee
lamelirano. Polovi mogu biti izraeni od limova i masivnog gvoa.
-Cilindrini rotor je od olebljenog gvoa, obino masivnog i izraen je iz jednog komada. Ova
konstukcija se skoro iskljuivo primenjuje kod dvopolnih ili etvoripolnih maina.
-Sinhrona maina moe da radi kao sinhroni generator ili kao sinhroni motor. Sinhrona maina moe da
proizvodi i da troi reaktivnu energiju za razliku od asinhrone maine koja u svim svojim reimima samo
troi reaktivnu energiju.
-sinhroni generator pretvara mehaniku energiju u elektrinu.
-sinhroni motori mogu biti sa stalnim magnetima ili sa pobudnim namotajem. Sa stalnim magnetima se
koriste na mestima gde je neophodno njihovo precizno i valitetno upravljanje.
-Sinhroni motori su jako vani za primenu u robotici alatnim mainama i servopogonima.
-servomotor je deo servopogona koji se koristi za preciznu regulaciju poloaja.
-Kod motora izlazna snaga je mehanika a ulazna elektrina, kod generatora izlazna snaga je elektrina a
ulazna mehanika.
-rad sinhrone maine je praen gubicima: el gubici u namotajima statora, el gubici u namotaju rotora,
gubici u magnetnom kolu statora i mehaniki gubici usled trenja i ventilacije.
-Prednosti standardnih sinhronih motoro u odnosu na asinhrone: vei stepen iskorienja, brzina obrtanja
ne zavisi od optereenja, mogunost proizvodnje reaktivne energije.
-Nedostaci standardnih sinhronih motora u odnosu na asinhrone: via cena, potreba za izvorom
jednosmernog napona za pobudni namotaj, tekoe kod pokretanja.
-Princip rada: kroz provodnike rotora protie vremenski konstantna struja usled koje nastaje stalno
magnetno polje. Obrtanjem rotora mehanikim putem stvara se obrtno magnetno polje. Namotaji na
statoru su nepomini te se u njima indukuje elektromotorna sila(EMS).
transvormatori
-transformator je jedan od najprostijih el ureaja. On je statiki ureaj koji pomou elektromagnetne
indukcije pretvara jedan sistem naizmeninih napona u jedan ili vie sistema naizmeninih napona iste
uestalosti i obino razliite vrednosti napona.

-osnovni delovi: magnetno kolo i namotaj.

-dodatni elementi: transformatorski sud i pomoni delovi i pribor.
-Magnetno kolo: pravi se od visokokvalitetnih limova. Tei se uzimanju to kvalitetnijeg lima i
primenjuju se u odg konstrukciona reenja u izradi magnetnog kola.
-Namotaji se prave od okruglog, profilnog ili trakastog izolovanog provodnika od bakra ili aluminijuma.
Namotaj koji se prikljuuje na napajanje se naziva primar, dok se namotaj koji je spojen na prijemnik
naziva ssekundar.
-rad transofmatora je praen sledeim gubicima: elektrini gubici u namotaju primara i sekundara, gubici
u magnetnom kolu transformatora usled hiserezisa i vrtlonih struja.
-princip rada: najprostiji transformator se sastoji iz dva namotaja. Ako se vremenski promenljiv napon
prikljui na primar od N navojaka, struja koja treba da tee kroz njega stvara promenljiv magnetni fluks u
jezgru. Promenljiv magnetni fluks indukuje EMS u primaru koja je suprodnog smera u odnosu na
prikljuen napon.