Fizika

za studente Geodezije i geoinformatike

Električne struje.
Teorija o elektroprovodljivosti materijala.
prof.dr Ivana Stojković
 Pojam električne struje
• Električna struja predstavlja usmereno kretanje nosioca naelektrisanja pod
dejstvom stalnog električnog polja. Pokretljiva naelektrisanja koja mogu
obrazovati električnu struju su elektroni, kao i pozitivni i negativni joni.
• Za održavanje toka električne struje, neophodno je održavanje stalne razlike haotično kretanje bez
potencijala (električnog polja) između različitih tačaka provodnika. Za to služe prisustva električnog polja
električni izvori – suva baterija, akumulator, generator. (brzina ∼106 m/s)

• Konvencija: Smer kretanja pozitivnih naelektrisanja (ona se kreću u pravcu

polja) se poklapa sa tehničkim smerom struje. Negativna naelektrisanja se
kreću u smeru suprotnom od električnog polja, odnosno u smeru suprotnom
od tehničkog smera struje.

usmereno kretanje u
prisustvu električnog polja
(brzina ∼10 -4 m/s)
Fakultet tehničkih nauka .
Departman za opšte discipline u tehnici Katedra za fiziku
 Pojam električne struje
• Jačina (intenzitet) električne struje se definiše kao količina naelektrisanja
koja u jedinici vremena prođe kroz poprečni presek provodnika. Jedinica
SI sistema: amper
𝑑𝑞 𝐶
𝐼= 𝐴=
𝑑𝑡 𝑠
• Jednosmerna struja je ona kod koje električno polje sve vreme zadržava
smer, pri čemu može imati stalnu ili promenljivu jačinu.
• Kada električno polje menja smer, i smer kretanja nosilaca naelektrisanja
se menja. Reč je o naizmeničnoj struji, koja može imati proizvoljan ili
periodičan (često sinusoidan) oblik.
• Većina električnih signala (kao posledica međudelovanja slobodnih
naelektrisanja Kulonovom silom) se prenosi brzinom čiji je red veličine
~108 m/s (blizu brzine svetlosti), a brzina usmerenog kretanja elektrona
kroz provodnik (brzina drifta) koje čine električnu struju je u proseku
veoma mala, svega 10-4 m/s.
Fakultet tehničkih nauka .
Departman za opšte discipline u tehnici Katedra za fiziku
• Putanja elektrona između sudara je neuredjena izlomljena linija koja liči na putanju atoma
u gasu. Razlika je u tome što električno polje izaziva u ovom slučaju i dodatno usmereno
kretanje - drift elektrona – napredovanje u smeru suprotnom od polja. Pod brzinom drifta
𝑣𝑑 se upravo podrazumeva srednja brzina ovakvog kretanja slobodnih naelektrisanja.

𝑥
𝑣𝑑 = , 𝑁 = 𝑛𝑉 = 𝑛𝑆𝑥
∆𝑡
𝑛 - broj slobodnih nosioca naelektrisanja po jedinici
zapremine provodnika, 𝑁- njihov broj u zapremini 𝑉
∆𝑄 𝑞𝑁 𝑞 𝑛 𝑆 𝑥
𝐼= = = = 𝑞𝑛𝑆𝑣𝑑
∆𝑡 ∆𝑡 ∆𝑡

∆𝑄 - ukupno slobodno naelektrisanje sadržano u

zapremini provodnika 𝑉, ∆𝑄 = 𝑁 · 𝑞 ili ∆𝑄 = 𝑁 · 𝑒
𝑞 - naelektrisanje jednog slobodnog nosioca
naelektrisanja
(za elektrone 𝑞 = 𝑒 = 1.6·10-19 C).
Fakultet tehničkih nauka .
Departman za opšte discipline u tehnici Katedra za fiziku
 Gustina električne struje, 𝑗
• vektor koji definiše pravac i smer struje, predstavlja količinu naelektrisanja koja u jedinici vremena prođe
kroz jedinicu površine normalno postavljene na pravac proticanja struje.
𝑑𝐼 𝑑𝑆
𝑗= 𝑗0
𝑑𝑆 · cos  𝑗
𝑗0
• Smer orta 𝑗0 i vektora jačine struje isti je kao smer kretanja
pozitivnih naelektrisanja.
𝐼
• ako je struja ravnomerno raspoređena po površini provodnika: 𝑗 =
𝑆
• U slučaju kretanja elektrona u metalnom provodniku poprečnog preseka 𝑺 normalnog na protok struje:
𝒋 = 𝒆 𝒏 𝒗𝒅
Elektromotorna sila, 𝜀
• Električni izvori (izvori elektromotorne sile ili generatori) su uređaji koji održavaju stalnu razliku potencijala
na krajevima provodnika da bi obezbedili protok struje proizvoljno dugo.
• U električnim izvorima se vrši pretvaranje nekog drugog vida energije u električnu i pritom se pozitivna
naelektrisanja prenose sa nižeg na viši potencijal, a negativna obrnuto. Izvori mogu biti hemijski (npr.
akumulatori), termički (npr. termoelementi), mehanički (npr. dinamo mašine), svetlosni (npr. fotoelementi)…
 Elektromotorna sila, 𝜀
• Elektromotorna sila predstavlja rad koji je potrebno da strana sila izvrši za premeštanje
jediničnog pozitivnog naelektrisanja sa mesta nižeg na mesto višeg potencijala. EMS se
može meriti kao maksimalna potencijalna razlika između pozitivnog i negativnog priključka
generatora kada je ovaj u praznom hodu (tj. kada na njega nije priključen nikakav potrošač).
𝑑𝐴 𝑈 𝑑𝑞 J 𝜑
𝜀 = = =𝑈 V=
𝑑𝑞 𝑑𝑞 C

• EMS nije isto što i razlika potencijala

𝑈 kada struja protiče kroz kolo!
• EMS – predstavlja rad ne-
elektrostatičke (strane) sile da bi 𝑞
proteklo kroz celo strujno kolo,
• 𝑈 – predstavlja rad elektrostatičke
sile pri pomeranju 𝑞 između bilo Strujno kolo: izvor 𝜀 unutrašnje otpornosti 𝑟 , priključen na
koje dve tačke spoljašnji otpornik 𝑅. Na grafiku je prikazana promena električnog
potencijala 𝜑 pri kretanju kroz kolo u smeru kazaljke na satu
Fakultet tehničkih nauka .
Departman za opšte discipline u tehnici Katedra za fiziku
 Zadatak: Pločasti kondenzator s pločama površine 400 cm2 i razmakom
između ploča 2 mm priključen je na izvor napona 750 V. Između ploča
kondenzatora nalazi se staklena ploča debljine 2 mm. Kolika će biti srednja
jačina struje ako staklenu ploču izvučemo iz prostora između ploča
kondenzatora za 0,5 s? Dielektrična konstanta stakla je sedam puta veća u
odnosu na vakuum. 𝑞
s obzirom da je: 𝐶 =
Rešenje: Δ𝑞 𝑈
𝐼=
2 Δ𝑡 ⇒ Δ𝑞 = 𝐶1 𝑈 − 𝐶2 𝑈
S = 400 cm = 4·10 m -2 2

d = 2 mm = 2·10-3 m 𝑆 𝑆
Δ𝑞 = 𝑞1 − 𝑞2 Δ𝑞 = 𝑈 𝜀0 𝜀𝑟 − 𝜀0
𝑑 𝑑
U = 750 V
t = 0,5 s
U 0S r  1
r = 7 I
dt
I? I  1,6 10 6 A  1,6 A
Fakultet tehničkih nauka .
Departman za opšte discipline u tehnici Katedra za fiziku
Omov zakon
• Gustina električne struje kroz provodnik, uzrokovane električnim poljem, kao i gustina
nosilaca naelektrisanja koji tu struju čine, zavisi od vrste provodnika. Eksperimentalno
utvrđena veza između 𝑗 i 𝐸 predstavlja Omov zakon u diferencijalnom obliku:
𝑗 = 𝜎𝐸 𝜎 − specifična provodljivost datog materijala
Za mnoge materijale (i većinu metala) je 𝜎 = 𝑐𝑜𝑛𝑠𝑡, ne zavisi od 𝐸 koje uzrokuje protok
struje. Materijali koji zadovoljavaju ovu relaciju su tzv. omski materijali.
• Za deo provodnika, dužine 𝑙 i površine poprečnog preseka 𝑆, kroz koji protiče stalna
gustina struje 𝑗 usled uspostavljenog električnog polja 𝐸 , odnosno potencijalne razlike 𝑈
na njegovim krajevima, dobija se praktičniji, integralni oblik Omovog zakona:
𝑈 𝐼 𝐼 𝑈 Razlika potencijala (napon 𝑈) na krajevima
𝑗 = 𝜎𝐸 = 𝜎 , 𝑗= ⇒ =𝜎
𝑙 𝑆 𝑆 𝑙 provodnika srazmerna je jačini struje 𝐼 koja
1𝑙 𝑙 protiče kroz provodnik. Koeficijent srazmere
𝑈= 𝐼 = 𝜌 𝐼 = 𝑅𝐼 ⇒ 𝑼 = 𝑹𝑰 𝑈 i 𝐼 je električna (termogena) otpornost 𝑅.
𝜎𝑆 𝑆 Veličina 𝜌 je specifična otpornost provodnika.
Fakultet tehničkih nauka .
Departman za opšte discipline u tehnici Katedra za fiziku
 Omov zakon
• Za homogeni provodnik konstantnog poprečnog preseka (površine 𝑆), dužine 𝑙, električna
otpornost je jednaka:
𝑙
𝑅 Ω =𝜌
𝑆
1 Sm
= 𝜌 , 𝜎 Ω−1 m−1 = − specifična provodljivnost datog materijala, jedinica Simens po metru
𝜎 m
𝜌 Ω m − specifična otpornost datog materijala
• Prethodni oblik Omovog zakona ne važi: u slučaju promenljivog električnog polja, u slučaju da
se provodnik nalazi u promenljivom magnetnom polju, u slučaju spojeva različitih tipova
poluprovodnika, u slučaju paralelnog odvijanja još nekih procesa (jonizacija u gasovima, …).
• U opštem slučaju, provodnik ispoljava, osim termogene, i kapacitivnu i induktivnu otpornost
(posledica vremenske promene električnog i magnetnog polja u okolini samog provodnika).
𝑍 - impedansa provodnika (zavisi od frekvencije naizmenične struje)
𝒖=𝒁𝒊
𝑢, 𝑖 - efektivne (ili maksimalne) vrednosti napona i jačine struje
Fakultet tehničkih nauka .
Departman za opšte discipline u tehnici Katedra za fiziku
 R1 Zadatak: Na grafiku je prikazana zavisnost jačine struje od napona
za dva različita otpornika. Koji provodnik ima veći električni otpor?
I [mA]
Odgovor: pri nekoj odabranoj vrednosti napona, recimo na
R2
10 V, vidi se da je struja pri R1 otporu (plava funkcija) veće
vrednosti nego što je pri otporu R2 (crvena funkcija). Zbog
toga sledi:
R2  R1

U [V ] Zadatak:2 Kroz provodnik od srebra površine poprečnog preseka

2,5 mm teče stalna struja jačine 5 A. Izračunati broj elektrona
koji svake sekunde prođe kroz poprečni presek provodnika.
Rešenje: Jačina električne struje je količina naelektrisanja koja u
𝑆 = 2,5 mm2 = 2,5·10-6 m2 jedinici vremena prođe kroz poprečni presek provodnika:
𝐼 =5A 𝑞 𝑁·𝑒
𝑡=1s 𝐼= = , 𝐼·𝑡
𝑡 𝑡 𝑁= = 3,125 · 1019
𝑁=? 𝑒
 Rad, snaga i toplotno dejstvo električne struje
• Premeštanjem količine naelektrisanja 𝑑𝑞 sa mesta višeg (𝜑𝐴 ) na mesto nižeg potencijala
(𝜑𝐵 ), potencijalna energija nosilaca naelektrisanja se smanjila za iznos izvršenog rada:
𝜑𝐴 𝜑𝐵
𝑑𝐴 = 𝜑𝐴 − 𝜑𝐵 𝑑𝑞 = 𝑈𝑑𝑞 = 𝐼𝑈 d𝑡 ⟹ 𝐴 = 𝐼𝑈𝑡

• U zavisnosti od potrošača kroz koji nosioci naelektrisanja prolaze,

ovaj rad 𝑑𝐴 se pretvara u drugi vid energije (toplota, mehanički rad, jonizacija gasa,
svetlosno zračenje, …).
• Pretvaranje električne energije u toplotu je toplotno dejstvo električne struje. Kinetička
energija koju nosioci naelektrisanja dobijaju u električnom polju se u procesima sudara sa
česticama sredine pretvara u energiju termičkog (haotičnog) kretanja. Posledica je
povišenje temperature provodne sredine.

Fakultet tehničkih nauka .

Departman za opšte discipline u tehnici Katedra za fiziku
• Rad električne struje izvršen u jedinici vremena je snaga:
𝑑𝐴
𝑃 W = = 𝑈𝐼
𝑑𝑡
• Prema Omovom zakonu, rad i snaga električne struje su:
𝑈2 𝑈 2
𝐴 = 𝐼𝑈𝑡 = 𝑡 = 𝐼 2 𝑅𝑡 𝑃 = 𝐼𝑈 = = 𝐼2 𝑅
𝑅 𝑅
Rad električne struje u slučaju otpornika kao potrošača pretvara se u toplotu. Snaga je, u ovom
slučaju, brzina oslobađanja toplote, 𝑃 = 𝑑𝑄/𝑑𝑡:
𝑈2 Džul – Lencov zakon: pri proticanju struje konstantne
𝑄 = 𝐼𝑈𝑡 = 𝑡 = 𝐼 2 𝑅𝑡 jačine 𝑰 kroz provodnik konstantne otpornosti 𝑹 za
𝑅
vreme 𝒕, na provodniku se oslobodi količina toplote 𝑸 = 𝑰𝟐 𝑹𝒕 .
• Ovaj zakon se može dokazati iz zakona održanja energije.
• Na principu činjenice da otpornici oslobađaju toplotu kad kroz njih teče struja rade električne
grejalice (spiralne metalne žice se zagreju i emituju toplotu), fen za kosu, električna pegla,
sijalice itd. Džulova toplota se, međutim, oslobađa i na izvoru i vezivnim kablovima (neželjeni
gubitak energije). Da bi što veći deo energije bio iskorišćen za korisnu toplotu, grejač se pravi od
metala sa što većom specifičnom otpornošću, a kablovi od metala koji su bolji provodnici.
Fakultet tehničkih nauka .
Departman za opšte discipline u tehnici Katedra za fiziku
 Zadatak: Struja jačine 10 A prolazi bakarnom žicom dužine 1 m i
površine poprečnog preseka 0,1mm2. Koliko se toplote oslobodi u žici
svake dve sekunde? Specifični električni otpor bakra je 0,017210-6  m.

Rešenje:
𝐼 = 10 A Prema Džulovom zakonu:
𝑙=1m
𝑆 = 0,1 mm2 = 10-7 m2
2
𝑙 2
𝑡=2s 𝑄 = 𝐼 𝑅𝑡 = 𝐼 𝜌 𝑡
 = 0,017210-6  m
𝑆
𝑄=? 𝑄 = 34,4 J

Fakultet tehničkih nauka .

Departman za opšte discipline u tehnici Katedra za fiziku
 Redno vezivanje otpornika
- Ista struja teče kroz sve otpornike -
• zbir napona na svim redno vezanim otpornicima je
jednak naponu cele redne veze:
𝑛

𝑈 = 𝑈1 + 𝑈2 + ⋯ + 𝑈𝑛 = 𝑈𝑖
𝑖=1 𝑅𝑒𝑞
• preko Omovog zakona:
𝑛
⇔
𝑈 = 𝑅1 𝐼 + 𝑅2 𝐼 + ⋯ + 𝑅𝑛 𝐼 = 𝐼 · 𝑅𝑖
𝑖=1
𝑈 = 𝑅𝑒𝑞 𝐼 ⟹ Ako su dva provodnika vezana
redno (ista struja teče kroz
𝑛
oba), veća snaga se razvija na
𝑅𝑒𝑞 = 𝑅1 + 𝑅2 + ⋯ + 𝑅𝑛 = 𝑅𝑖 provodniku veće otpornosti,
𝑖=1 𝑈2
𝑃 = 𝐼𝑈 = = 𝐼2 𝑅
𝑅
Fakultet tehničkih nauka .
Departman za opšte discipline u tehnici Katedra za fiziku
 Paralelno vezivanje otpornika
- Isti napon je na krajevima svih otpornika -
• ukupna struja koja protiče kroz paralelnu vezu
otpornika jednaka je zbiru svih pojedinačnih struja
koje protiču kroz pojedine otpornike:
𝑅𝑒𝑞 𝑛

⇔ 𝐼 = 𝐼1 + 𝐼2 + ⋯ + 𝐼𝑛 = 𝐼𝑖
𝑖=1
• svaka od tih struja izražava se preko Omovog zakona:
𝑈 𝑈 𝑈
𝐼= + +⋯+
Ako su dva provodnika vezana 𝑅1 𝑅2 𝑅𝑛
𝑛 𝑛
paralelno (isti je napon na 𝑈 𝑈 1
svakom), veća snaga se razvija na 𝐼= ⇒ 𝐼= =𝑈·
𝑅𝑒𝑞 𝑅𝑖 𝑅𝑖
provodniku manje otpornosti, 𝑖=1 𝑖=1
𝑈2 𝑛
𝑃 = 𝐼𝑈 = 1 1 1 1 1
𝑅 = = + + ⋯+
𝑅𝑒𝑞 𝑅𝑖 𝑅1 𝑅2 𝑅𝑛
Fakultet tehničkih nauka 𝑖=1 .
Departman za opšte discipline u tehnici Katedra za fiziku
 Kirhofova pravila
1. Kirhofovo pravilo (pravilo čvora):
• Zbir svih struja koje utiču u neki čvor jednak je zbiru struja koje ističu iz čvora, ili: Algebarski zbir
jačina struja u tački grananja (čvoru) jednak je nuli, one koje utiču u čvor se uzimaju za pozitivne .
𝑛

𝐼𝑖 = 0
𝑖=1
• Po konvenciji, pozitivne struje su one koje ulaze u čvor, negativne one koje izlaze iz čvora. Pravilo
je posledica zakona održanja količine naelektrisanja. Ukupno naelektrisanje koje u toku nekog
vremena utekne u čvor jednako je naelektrisanju koje istekne iz njega.
2. Kirhofovo pravilo (pravilo konture):
• Algebarski zbir promena potencijala (napona) po zatvorenoj konturi je jednak nuli, ili:
Algebarski zbir svih elektromotornih sila u 𝑛
jednoj zatvorenoj konturi jednak je zbiru svih 𝑈𝑖 = (𝜀 − 𝑅𝐼) = 0 , 𝜀𝑖 = 𝑅𝑖 𝐼𝑖
elektrootpornih sila (tj. padova napona
𝑖=1 𝑖 𝑖 𝑖
na svakom otporniku te konture).
• Po konvenciji, pozitivna promena potencijala je kada potencijal raste u smeru obilaska konture.
Pravilo je posledica činjenice da se pri jednom obilasku konture ponovo stiže do tačke istog
potencijala. Pad napona na provodniku i elektromotorna sila su definisani preko rada
elektrostatičkih i stranih sila, pa je ovo pravilo posledica zakona održanja energije.
 „Pravila“ za pisanje Kirhofovih pravila 

• U kolu sa 𝑛 čvorova, može se postaviti (𝑛 − 1) nezavisna jednačina prema 1. pravilu.

• U kolu sa m grana, protiče m nepoznatih struja, a potrebno je postaviti još (𝑚 − 𝑛 + 1)
jednačina za (𝑚 − 𝑛 + 1) proizvoljnih kontura u kolu prema 2. pravilu, pri čemu je
uslov da svaka od izabranih kontura sadrži bar jednu granu koju druge izabrane konture
ne sadrže.
• Padovi napona na otpornicima 𝐼𝑅 uzimaju se sa pozitivnim znakom (+) ukoliko struja
kroz posmatrani otpornik teče u smeru obilaska konture.
• Znak elektromotornih sila 𝜀 je pozitivan (+) ako se, pri obilasku konture, na izvor nailazi
od negativnog pa pozitivnom polu, a ako se na izvor nailazi od pozitivnog pa
negativnom polu, ispred 𝜀 treba uzeti znak (-)

Fakultet tehničkih nauka .

Departman za opšte discipline u tehnici Katedra za fiziku
 Primer složenog
(razgranatog) kola

n=4 čvora, m=6 grana

Prema 1. pravilu
napisaćemo n-1=4-1=3
nezavisne jednačine:

𝐴: 𝐼3 = 𝐼1 + 𝐼5
𝐵: 𝐼1 + 𝐼4 = 𝐼2
𝐶: 𝐼2 = 𝐼3 + 𝐼6

Prema 2. pravilu napisaćemo m-n+1=6-4+1=3 jednačine:

𝐼: 𝜀1 − 𝜀4 − 𝜀5 = 𝑟1 + 𝑅1 𝐼1 − 𝑟4 + 𝑅4 𝐼4 − 𝑟5 + 𝑅5 𝐼5
𝐼𝐼: 𝜀2 + 𝜀6 + 𝜀4 = 𝑟2 + 𝑅2 𝐼2 + 𝑟6 + 𝑅6 𝐼6 + 𝑟4 + 𝑅4 𝐼4
𝐼𝐼𝐼: 𝜀5 − 𝜀6 + 𝜀3 = 𝑟5 + 𝑅5 𝐼5 − 𝑟6 + 𝑅6 𝐼6 + 𝑟3 + 𝑅3 𝐼3
Fakultet tehničkih nauka .
Departman za opšte discipline u tehnici Katedra za fiziku
 Savremena teorija o elektroprovodljivosti. Provodnici

• Energije slobodnih elektrona u metalima imaju tačno određene vrednosti i elektroni

popunjavaju energijske nivoe prema Paulijevom principu - na svaki nivo se mogu smestiti
najviše dva elektrona i to sa suprotno orijentisanim sopstvenim magnetnim momentima
(spinovima).
• U kristalnoj rešeci metala, imamo N atoma koji su gusto raspoređeni na jednakim rastojanjima.
Svaki energetski nivo u atomu deli se na N podnivoa (jer na njega utiču svi ostali atomi iz
rešetke), odnosno formiraju se zone od mnoštva energetski veoma bliskih nivoa.
• Elektroni u atomima teže da zauzmu prvo najniža energetska stanja tako da će se i u kristalnoj
rešeci metala prvo popuniti svi nivoi sa nižom energijom. Za metale je karakteristično da je
najviša zona u kojoj se nalaze elektroni delimično popunjena elektronima. Kako su niže zone
potpuno popunjene, samo je poslednja zona relevantna za razmatranje elektroprovodljivosti.
Poslednja zona popunjena elektronima naziva se valentna zona. Zona iznad valentne koja ima
prazne energetske nivoe naziva se provodna zona. Kod metala, tj. provodnika, valentna i
provodna zona su preklopljene i čine jednu provodnu zonu koja je delimično popunjena.
Elektroni u ovoj delimično popunjenoj zoni mogu prelaziti na viša energetska stanja.
Fakultet tehničkih nauka ___________________________________________________________________________________.
Departman za opšte discipline u tehnici Katedra za fiziku
 Savremena teorija o elektroprovodljivosti. Provodnici

• Na temperaturi apsolutne nule (T=0 K) kinetička energija elektronskog sistema bila bi minimalna
i svi energijski nivoi do nivoa koji se zove Fermijev nivo (𝐸𝐹 ) bili bi popunjeni, a iznad tog nivoa ne
bi bilo elektrona, nivoi bi bili prazni. Na višim temperaturama (T>0 K) dolazi do izvesne
preraspodele elektrona po energijskim nivoima, i oni mogu prelaziti na viša energetska stanja.
• Ukoliko se uspostavi električno polje unutar provodnika, elektroni u provodnoj zoni imaju prazne
nivoe pa se mogu kretati. Međutim i ovde svi elektroni ne učestvuju u provođenju električne
struje – samo oni iznad Fermijevog nivoa.
T=0K T>0K
• Postoji ograničenje na energije koje mogu steći
elektroni prilikom dejstva električnog polja.
Upravo raspored elektrona po energijskim
nivoima, odnosno broj raspoloživih stanja
unutar provodne zone, diktira prosečno vreme
tokom kojeg elektron može da ubrzava pod
dejstvom električnog polja.
raspored elektrona po energetskim nivoima u provodnoj zoni
Fakultet tehničkih nauka .
Departman za opšte discipline u tehnici Katedra za fiziku
 Savremena teorija o elektroprovodljivosti. Poluprovodnici sa kristalnom strukturom
• Poluprovodnici su materijali koji se pod izvesnim uslovima ponašaju kao provodnici. Poluprovodnik
ima razdvojenu valentnu i provodnu zonu. Ovaj razmak naziva se energija procepa, 𝐸𝐺 (gap).
Dovoljno je da se pod dejstvom svetlosti, malim povećanjem temperature ili pod dejstvom
električnog polja znatan broj elektrona prebaci u provodnu zonu, pri čemu će poluprovodnik
ispoljiti provodne osobine. Da bi se uspostavio strujni tok, potrebno je da deo elektrona ne bude
vezan za rešetku, odnosno da deo elektrona bude slobodan.
• Najpoznatiji elementarni poluprovodnici su silicijum (Si) i germanijum (Ge), . Energija procepa kod
Si iznosi oko 1,08 eV, a kod Ge 0,68 eV.

provodna zona

zabranjena zona
(energija procepa)
valentna zona

Fakultet tehničkih nauka .

Departman za opšte discipline u tehnici Katedra za fiziku
 Savremena teorija o elektroprovodljivosti. Poluprovodnici
• Kod poluprovodnika, u provođenju električne struje ne
učestvuju samo elektroni već i takozvane šupljine. Svaki
elektron koji pređe u provodnu zonu ostavi upražnjeno
mesto u valentnoj zoni (šupljina je pozitivno naelektrisana).
Ova šupljina se isto može „kretati“ po rešetki (jer na njeno
mesto dolazi neki valentni elektron, pa se šupljina javlja na
drugom mestu u rešetki, tj. premešta se unutar kristala).
• Osobine poluprovodnih materijala zavise jako od unesenih
primesa. Unutar kristalne rešetke mogu se dodavati
elementi III ili V grupe periodnog sistema u veoma maloj
koncentraciji, čime se dobijaju primesni poluprovodnici.
• Ukoliko se dodaju elementi V grupe periodnog sistema,
većinski nosioci električne struje će biti elektroni (negativno
naelektrisani) pa je ovakav tip poluprovodnika n-tip.
• Ukoliko se dodaju primese iz III grupe periodnog sistema
dobijaju se poluprovodnici gde su dominantni nosioci
električne struje šupljine (pozitivno naelektrisane), pa je
poluprovodnik p-tipa.
 Savremena teorija o elektroprovodljivosti. Izolatori

• Izolatori su materijali koji vrlo slabo ili uopšte ne provode električnu struju. Konfiguracija
njihovih energetskih nivoa može se prikazati kao i za poluprovodnike, samo što je energija
procepa bar 10 puta veća od energije procepa kod poluprovodnika, tako da elektroni iz
valentne zone ne mogu usled termičkog kretanja da pređu u provodnu zonu sa slobodnim
stanjima.
• Ipak, pri dovoljno jakom električnom polju, odnosno naponu, izolator može provoditi struju.
Ovaj napon naziva se napon proboja dielektrika. Međutim, pri ovako visokim naponima
obično dolazi i do hemijskih i fizičkih promena u samom materijalu. Povećanjem
temperature izolatora, moglo bi se postići da se izvestan broj elektrona ipak nađe u
provodnoj zoni. Mnogi materijali počnu da se tope pri višim temperaturama. Suviše jako
električno polje takođe može izazvati provođenje struje, ali opet praćeno znatnim
promenama hemijskih i fizičkih osobina.

Fakultet tehničkih nauka .

Departman za opšte discipline u tehnici Katedra za fiziku
Električna provodljivost i otpornost
• Električna otpornost provodnika zavisi od mnogih faktora koji utiču na strukturu i sadržaj
nosilaca naelektrisanja u njima (temperatura, osvetljavanje, prisustvo magnetnog polja, …).
Zavisnost specifične otpornosti ρ [Ωm] od temperature:
• Kod metala pojačane oscilacije atoma strukturne rešetke pri porastu temperature
povećavaju mogućnost (verovatnoću) sudara elektrona (nosilaca naelektrisanja) sa
pomenutim atomima, a ti učestaliji sudari uzrokuju i povećanje otpornosti.
• U opštem slučaju, u relativno uskom temperaturnom intervalu specifična otpornost
provodnika 𝜌 i otpornost 𝑅 zavise od temperature 𝑡 prema linearnoj funkciji: 𝜌 = 𝜌0 + 𝜌0 𝛼𝑡
−1
Δ𝜌 Δ𝑅 𝜌 − 𝜌0 = 𝜌0 𝛼𝑡
𝜌 = 𝜌0 1 + 𝛼𝑡 , 𝑅 = 𝑅0 1 + 𝛼𝑡 , 𝛼 [°C ] = =
𝜌0 𝑡 𝑅0 𝑡 ∆𝜌 = 𝜌0 𝛼𝑡
𝛼 – temperaturni koeficijent otpornosti, predstavlja relativnu promenu otpornosti pri
jediničnoj promeni temperature. Metali imaju 𝜶 > 𝟎 (otpornost im raste sa temperaturom),
dok poluprovodnički materijali (Ge, Si) imaju 𝜶 < 𝟎 (otpornost im opada sa temperaturom).
𝜌0 – specifična otpornost provodnika pri 0 °C ; 𝑅0 – otpornost provodnika pri 0 °C
Fakultet tehničkih nauka .
Departman za opšte discipline u tehnici Katedra za fiziku
• Šematska zavisnost 𝜌(t) za bakar (Cu) i njegove legure
(uz primese nikla, Ni), prema izrazu: 𝜌 = 𝜌0 1 + 𝛼𝑡 provodnici
• Specifična otpornost metala kreće se u opsegu vrednosti
𝜌~(10−8−10−6) Ωm, a provodljivost 𝜎~(107-106) Ω-1m-1
• Niskotemperaturna nelinearna temperaturna zavisnost
otpora kod metala je uzrokovana sudarima elektrona sa
nesavršenostima u strukturnoj građi materijala i sa
primesnim atomima – rezidualna, zaostala otpornost
𝜌 = 𝜌0 1 + 𝛼𝑡
𝜌𝑟𝑒𝑠 na apsolutnoj nuli (0 stepeni na Kelvinovoj skali)
𝝆𝒓𝒆𝒔
• Kod izolatora je provodljivost mala,
𝜎~(10-8-10-16) Ω-1m-1,
a otpornost 𝜌 velika. Za poluprovodnike specifična
otpornost kreće se u opsegu 𝜌~(10−6−108) Ωm , a
provodljivost 𝜎~(10-8-106) Ω-1m-1
poluprovodnici
• Sniženje otpornosti poluprovodnika sa porastom
𝐵 𝐵
temperature (prema izrazu 𝜌 = 𝜌0 𝑒 , gde su 𝐵 i 𝜌0
𝑇 𝜌 = 𝜌0 𝑒 𝑇
konstante za dati poluprovodnik) je povezano sa
porastom provodljivosti – kad raste temperatura, raste i
broj nosioca naelektrisanja (elektrona i šupljina) koji
mogu preskočiti zabranjenu zonu, što zavisi od vrste i
sadržaja primesnih atoma.