АКАДЕМИЈА КОСОВСКО МЕТОХИЈСКА

ОДСЕК ЗВЕЧАН
ВИША ТЕХНИЧКА ШКОЛА – СМЕР ЕНЕРГЕТИКА

СЕМИНАРСКИ РАД
ПОТЕНЦИЈАЛ

Предметни професор: Студент:

Проф. Немања Стојановић 5/2021

Звечан, 2022. године

 САДРЖАЈ

УВОД.....................................................................................................................................................1
1. ЕЛЕКТРИЧНО ПОЉЕ.....................................................................................................................2
2. ПРОВОДНИЦИ У ЕЛЕКТРИЧНОМ ПОЉУ......................................................................................5
3. ДЕФИНИЦИЈА ПОТЕНЦИЈАЛА......................................................................................................6
ЗАКЉУЧАК............................................................................................................................................7
ЛИТЕРАТУРА.........................................................................................................................................8
Немања Стојановић Семинарски рад

УВОД

У савременом свету смо сведоци да паметни електрични или електронски уређаји

продиру у све области живота. Аутомобили имају електронске уређаје за надзор и
управљање који могу бити повезани на интернет, уређаји беле технике у домаћинску
имају све више електронских функција које можемо контролисати преко мобилног
телефона, мобилни телефони су сада моћни вишепроцесорски рачунари и направили
реболуцију у телекомуникацијама, увођењем рачунара на сваком кораку је променило
начин живота.

Електротехника је техничка наука која обухвата примене електромагнетских

величина за задовољавање потреба друштвене заједнице. Постоје две главне примене
електрицитета:

- Производња, пренос и дистрибуција електричне енергије као робе по

различитим географским локацијама, или
- Пренос и обрада информација.

Елетротехника је област која се изводила из физике и последњих 150 годин се стално и

динамично развијала.

3
Немања Стојановић Семинарски рад

1. ЕЛЕКТРИЧНО ПОЉЕ

Електрично поље је један од појавних облика електромагнетског поља. Ако је

електрично поље последица наелектрисања која се не крећу, онда се каже да се ради
о електростатичком пољу.
Описна дефиниција електричног поља је да је оно посебна материјалности
простора у околини наелектрисаних тела, која се манифестује у појави механичке силе
која делује на пробну наелектрисану честицу унесену у тај део простора.
Дакле, у околини сваког наелектрисаног тела постоји електрично поље.
Схватање настајања и предаје силе која се јавља између непокретних тела
(наелектрисаних) нужно је претпоставиди да око налекетрисања постоји неки физички
агенс којо омогућава интеракцију. Тај агенс јесте електрично поље. Када се на неком
месту појави наелектрисање, око њега се појави електрично поље. Основно својство
електричног поља се састоји у томе што на свако друго наелектрисање у том пољу
делује сила.
Једна од физичких величина којом се описује електрично поље је јачина
електричног поља која се дефинише као количник силе која делује на пробно тачкасно
наелектрисање и количине наелектрисања △q на њему:

⃗
E=
⃗
F на △ q V
△q m [ ]
Правац и смер силе се поклапају са смером иле која делује на пробно тачкасто
наелектрисање, а јединица је волт по метру.
Када је у питању непокретно тачкасто наелекстрисање q, оно у својој околини
ствара електрично поље интензитета:
q
E=k 2
r
тако да је сила која делује на пробно тачкасно наелектрисање у његовој околини једнака
q∗△ q
F=△ q∗E=k 2
r
Јачина поља тачкастог наелектрисања опада обрнуто пропорционално квадрату растојања од
наелектрисања. Ако је поље изазвано позитивним наелектрисањем вектор јачине усмерен је
дуж радијус-вектора од наелектрисања према околном простору (одбијање позитивног
пробног наелектрисања); ако је поље изазвано негативним наелектрисањем вектор јачине
усмерен је ка наелектрисању.

4
Немања Стојановић Семинарски рад

Слика број 1. Смер јачине електричног поља које потиче од позитивног (горе) и
негативног (доле) наелектрисања
За описиање електричног поља је довољно знати вектор јачине у сваког тачки
поља. Поље је могуће представити и графички, користећи линије силе.
Линија силе је линија на којој је тангента у свакој њеној тачки уједно и правац
вектора јачине електричног поља. Ова линија има свој смер, на исту страну као и
јачина.
Да би помоћу линија силе представили и јачину поља, на графицима црттамо линије
силе одређеном густином и то тако да број сила, које пролазе кроз јединицу површине
која је нормална на линије поља, буде пропорционалан јачини поља на датом месту.
Цртајући линије силе добијамо специфичне графике или карте поља које одмах
показују колика је јачина у разним деловима поља и како се мења у простору
Зато што је очигледан, тај метод представљања поња се много примењује у
електротехници.

Слика број 2. Дефиниција линија силе

5
Немања Стојановић Семинарски рад

За лакшу визуелизацију електричног поља се користе линије (силе) електричног поља.

То су замиљене криве линије по којима би се, под дејством електричне силе у елекетричном
пољу кретало позитивно тачкасто наелектрисање. Вектро Е је увек тангентан на линију
електричног поља.

Линије почињу из позитивних наелектрисања (или ∞) и завршавају се у негативним

наелектрисањима ( или ∞), и увек су нормалне на површину савршеног проводника.

Густина линија електричног поља је сразмерна јачини електричног поља. Хомогено

електрично поље се представља паралеленим или подједнако густим линијама.

Слика број 3. Усамњена тачкаста наелектрисања исте вредности

Слика број 4. Два тачкаста наелектрисања исте апсолутне вредности

Слика број 5. Два тачкаста наелектрисања истог знака али различитих вредности

Слика број 6. Два тачкаста наелектрисања различитог знака и различитих апсолутних

вредности

6
Немања Стојановић Семинарски рад

2. ПРОВОДНИЦИ У ЕЛЕКТРИЧНОМ ПОЉУ

Ако се у електрично поље унесе проводник, на пример неки метални предмет,

на покретљиве носиоце наелектрисања, у овом случају на електроне, ће деловати
електрична сила.
Како проводник није повезан у електрично поље, електрони неће моћи да напусте
проводник и нагомилаће се на једном крају проводника остављајући дефитиц
електрона на другом крају проводника.
На крају процеса нагомилавања престаће кретање електрона. Уравотежиће се
електричне слике којима спољашње поље делује на електроне и унутрашње силе које
су настале нагомилавањем електрона на једном крају проводника, тако да ће
резултантна сила на електроне бити равна нули. Самим тим ће електрично поље
унутар проводника постати једнако нули, што последично значи да ће све тачке
проводника бити на истом потенцијалу.

Слика број 7. Проводници у електричном пољу

7
Немања Стојановић Семинарски рад

3. ДЕФИНИЦИЈА ПОТЕНЦИЈАЛА

Електростатичко поље је поростор нарочитог физичког стања у којем су енергетски

односи у потпуности дефинисани тако да је сваки његов део носилац одређене количине
енергије.

Електрични потенцијал је енергетски параметар и на одговарајући начин дефинише расподелу

енергије.

Електростатичко поље је као и поље гравитације, припада фимилији потенцијалних поља и

конзервативног је карактера. У том смислу потенцијал је функционално повезан са
потенцијалном енергијом.

Ако се наелектрисано тело налази у електричном пољу, на њега делује електрична сила. Акос е
тело при том помера под дејством електричне силе, тада та сила врши позитиван рад.

Свакако, рад се врши на рачун промене потенцијалне енергије.

Посматрајмо
пробно тачкасто наелектрисање
△q унутар поља Е.

Слика број 8. Кретање тачкастог наелекстирања од тачке А до тачке Б унутар

електричног поља Е под дејстом силе
Ако се тачкасто наелектрисање креће споро дуж путање AB, елементарни рад △Ai који
се изврши приликом померања дужи довољно кратког праволинијског сегмента
△li износи

F на △ q∗⃗
△ A i =⃗ E∗⃗
△ l i =△ q ⃗ △ li

Где је ⃗
△ l i вектор померања. Тада је укупни рад који се изврши дуж путање AB једнак

8
Немања Стојановић Семинарски рад

n n
A=∑ △ Ai =△ q ∑ ⃗
E∗⃗
△ li
i=1 i=1

Производ вектора Е и вектора △l је скаларни производ вектора и износи

E∗⃗
⃗ △ l i=E∗△ l i∗sin θi
→ →
Када n ∞ , △lidl тада сума у једначини постаје интеграл
B
A=△ q∗∫ ⃗
E∗⃗
dl .
A

Овај интеграл може да се напише и на следећи начин

( )
R R
A=△ q∗ ∫ ⃗ dl−∫ ⃗
E∗⃗ E∗⃗
dl ,
A B

Где је R произвољно изабрана референтна тачка у простору. При томе интеграл

R
V A =∫ ⃗
E∗⃗
dl ,
A

Представља физичку величину која се назива потенцијал електричног поља у тачки А,

док интеграл
R
V B=∫ ⃗
E∗⃗
dl
B

представља потенцијал електричног поља у тачки B.

ЗАКЉУЧАК

9
Немања Стојановић Семинарски рад

ЛИТЕРАТУРА

Др Миодраг Поповић, Др Милан Поњавић, Основи аналогне електронике,

Електротехнички факултет, Београд, 2020.
Ејуп Хот, Основи електротехнике, Сарајево
Љубомир Малешевић, Основе електротехнике 1, Сплит

10