5.1.

*cilibar-elektron

1.Elektrostatika je oblast fizike proucava naelektrisana tela koja miruju I pojave u vezi s njima

2. Telo je elektroneutralno ako je ukupan broj protona i elektrona nekog tela jednak,negativno
naelektrisano je kada ima vise elektrona nego protona,a pozitivno kada ima vise protona nego
elektrona

3.Kolicina naelektrisanja je fizicka velicina kojom se meri naelektrisanost tela,jedinica je kulon (C)

4.Elementarno naelektrisanje imaju protoni I elektroni,koji su u apsolutnoj vrednosti jednaki a razlikuju

se po znaku

5.Nacini naelektrisanja:trenje,dodir…

6.Slobodni elektroni su elektroni koji se slobodno krecu u cvrstim telima izmedju atoma I jona od kojih
se telo sastoji.

7.Pozitivan jon je atom ili molekul koji izgubi neki od svojih elektrona

8.Telo je elektricno neutralno kada je broj slobodnih elektrona jednak broju jona koji su nastali njihovim
oslobadjenjem.

9.Instrumenti koji utvrdjuju naelektrisanje tela su elektroskopi I elektrometri.

10.Zakon odrzanja naelektrisanja:ukupan broj pozitivnih I negativnih elementarnih naelektrisanja u

fizickim procesima ostaje nepromenjen

*naelektrisanja se ne mogu ni stvoriti ni unistiti

11.Elektricni provodnici dobro provode naelektrisanje,a izolatori ne.

5.2.

12.Elektrostaticka sila se javlja izmedju dva naelektrisana tela.

13.Pod tackastim naelektrisanjima podrazumevaju se naelektrisana tela cije se dimenzije mogu

zanemariti u odnosu na rastojanje izmedju njih. (slicno kao materijalna tacka)

14.Intezitet elektrostaticke sile obrnuto je srazmeran kvadratu rastojanja izmedju dva naelektrisana
tela,a direktno je srazmeran proizvodu kolicine njihovih naelektrisanja. (grafik iza)

15.Kulonov zakon je izraz za intezitet elektrostaticke sile.

16.Relativna dielektricna propustljivost sredine pokazuje Koliko je puta pod istim uslovima Kulonova
sila slabija u materijalnoj sredini nego u vakumu.

17.Pravac Kulonove sile je pravac na kome leze tackasta naelektrisanja,a smer odredjujemo tako sto
znamo da se tela naelektrisana naelektrisanjima istog znaka odbijaju a suprotnog privlace.

18.Ukoliko na telo deluju vise sila Kulonova sila se dobija vektorskim sabiranjem tih sila koje deluju na
telo.

5.3.

19.Elektricno polje se javlja u prostoru u kojem se javlja delovanje naelektrisanog tela.

*elektricno polje moze biti predstavljeno pomocu linija sile

20.Elektricne linije sile su zamisljene linije koje sluze za slikovito predstavljanje elektricnog polja.

21.Probno telo je telo koje se koristi za ispitivanje elektricnog polja , malo je pozitivno naelektrisano od
posmatranog tela da ne bi promenilo elektricno polje samoog ispitivanog tela.

(slike iza)

22.Jacina elektricnog polja zavisi od:elektricnog polja I rastojanja.

23.Jacina elektricnog polja E je vektorska fizicka velicina koja ima pravac I smer Kulonove sile koja deluje
na pozitivno probno naelektrisanje,a ciji je intezitet jednak kolicniku inteziteta Kulonove sile I kolicine
probnog naelektrisanja.

24.Homogeno elektricno polje je elektricno polje stalnog inteziteta,pravca I smera.Takvo polje

predstavlja se paralernim linijama sile na medjusobno jednakim rastojanjima.

*ako ovi uslovi nisu ispunjeni nastaje nehomogeno elektricno polje

25.Jacina elektricnog polja je veca tamo gde su linije sile gusce.

26.Fluks ili protok elektricnog polja srazmeran je broju linija sile koje prolaze kroz povrsinu.

27.Fluks zavisi od:velicine povrsine,ugla pod kojim je povrsina postavljena u odnosu na linije sile i
gustina linije sile.

5.4.

28.Elektrostaticka sila je konvervativna (slika iza)

29. Rad se ulaže ako se naelektrisano telo premešta nasuprot elektrostatičkim silama, a dobija se ako ga
vrše elektrostatičke sile (kretanje tela se vrši pod dejstvom elektrostatičkih sila).
*Rad je jednak promeni energije. U ovom slučaju – Rad je jednak razlici potencijalnih energija u
početnom i krajnjem položaju naelektrisanja

30. Rad elektrostatičke sile zavisi od početnog i krajnjeg položaja naelektrisanih tela, a ne od dužine
pređenog puta.

31. Potencijalna energija sistema naelektrisanih čestica jednaka je zbiru potencijalni energija svih
parova naelektrisanih čestica koje međusobno interaguju.

5.5.

32.Elektricni potencijal polja je skalarna velicina kojom opisujemo elektricno polje naelektrisanja q na
rastojanju r od njega. (slicno kao potencijalna energija)

*izrazeno je energijsko svojstvo elektricnog polja

33.Potencijal zavisi od:rastojanja r te tacke od tackastog naelektrisanja

34.Ekvipotencijalna povrsina je povrsina na kojoj je vrednost potencijala u svim tackama jednaka.

*u slucaju izolovanih tackastih naelektrisanja ekvipotencijalna povrsina je koncentricna sfera (slika iza)

*linije sile su uvek normalne na ekvipotencijalnu povrsinu

35.Elektricni napon izmedju dve tacke jednak je razlici potencijala u tim tackama.Izrazava se u voltima.

36.Veza inteziteta jacine elektricnog polja I potencijala data je izrazom

37.Pravac vektora jacine polja jeste pravac linija sile , a smer je isti kao I smer elektricne sile koja bi
delovala na pozitivno naelektrisanje,dakle jacina polja usmerena je od veceg ka manjem potancijalu.

38.Intezitet jacine polja izmedju dve paralerne naelektrisane ravni na potencijalima i na

rastojanju d jednaka je

5.6.

39.Elektricni dipol jeste sistem dva tackasta naelektrisanja jednakih apsolutnih vrednosti q,ali suprotnih
znakova,koja se nalaze na konstantnom rastojanju l.

40.Dipolni moment je fizicka (vektorska) velicina kojom opisujemo elektricni dipol I jednaka je:

*l je rastojanje izmedju naelektrisanja u dipole,njegov pravac je pravac na kome se nalaze ta

naelektrisanja,a smer je od negativnog ka poztivnom naelektrisanju
41.Dipoli u homogenom polju na kraju procesa preorijentacije zauzimaju pravac linije sile elektricnog
polja.

42.Model dipolnog momenta primenjiv je kada se atomi ili molekuli nadju u spoljasnjem elektricnom
polju kao u slucaju kada cine materijale koje nazivamo izolatori.

43. Moment sprega sile teži da obrne dipol i postavi ga tako da vektor p ima isti pravac i smer kao vektor
E. Kada ova dva vektora imaju isti pravac i isti smer dipol je u stabilnoj ravnoteži.

44.Izolatori (dielektrici ) ne provode naelektrisanje,a provodnici provode.U provodniku postoje

naelektrisane cestice koje se slobno krecu kojih nema u izolatoru

45.Polarni molekuli su oni u Kojima se centri pozitivnog I negativnog naelektrisanja ne poklapaju,a kod
nepolarnih se poklapaju.

46.Elektricna polarizacija je process preorijentacije dipolnih momenata molekula I naelektrisavanja

povrsina dielektrika u spoljasnjem elektricnom polju.

47.Relativna dielektricna propustljivost je bezdimenziona fizicka velicina koja predstavlja odnos jacine
polja unutar izolatora I jacine spoljasnjeg polja.

*ona zavisi samo od materijala od kog je isolator

*u vakuumu je jednaka 1

48.Elektrostaticka indukcija je pojava razdvajanja naelektrisanja unutar provodnika pod uticajem

spoljasnjeg elektricnog polja.

49.Ako nema spoljasnjeg elektricnog polja,naelektrisanje se rasporedjuje tako da : jacina elektricnog

polja unutar provodnika jednaka je nuli,a sve tacke provodnika su na istom potencijalu.

5.7.

50.Elektricni kapacitet provodnika predstavlja odnos kolicine naelektrisanja kojim je usamljeni

provodnik naelektrisan I potencijala na koji je pritom doveden:

*elektricni kapacitet opisuje osobinu provodnika da iako ih dovedemo na isti potencijal sadrze razlicite
kolicine naelektrisanja

*zavisi od oblika I velicine tog provodnika

*microfarad,nanofarad,pikofarad

51.Elektricni kondezatori se konstruisu da bi se na jednom mestu nakupila velika kolicina naelektrisanja.

52.Najjednostavniji elektricni kondezatori su plocasti kondezatori.Izmedju dva provodna tela ide

izolator.
53.Elektricni kapacitet u kondezatoru zavisi od povrsine ploca,njihovog medjusobnonog rastojanja I
osobina izolatora ploca.

*sto je povrsina ploce veca bice veci I elektricni kapacitet,a sa povecanjem rastojanja smanjuje se
elektricni kapacitet

*zavisi I od vrste izolatora ubacenog izmedju obloga

54.Ekvivalentni elektricni kapacitet n paralelno vezanih kondezatora iznosi:

55.Ekvivalentni elektricni kapacitet n redno vezanih kondezatora iznosi:

5.8.

56.Izvrsen rad izvrsen u kondezatoru bice jednak povecanju energije elektricnog polja unutar
kondezatora. (slika iza)

*jednak je povrsini izmedju grafika zavisnosti naelektrisanja od napona I horizontalne oce grafika koja
predstavlja naelektrisanje

57.Zapreminska gustina enrgija jednaka je kolicniku ukupne energije neke zapremine I te zapremina: