ТРЖИШТЕ НОВЦА

Тржиште новца као сегмент финансијског тржишта представља место на коме се сусрећу понуда и
потражња за новцем, високо ликвидним седствима и хартијама од вредности чији је рок доспећа
краћи од годину дана.
Развијено тржиште новца представља предуслов за нормално пословање привредних субјеката,
банкарских и финансијских институција, централне банке и многих других учесника на тржишту
новца. Основна улога и задатак новчаног тржишта огледао би се у прихватању депозита субјеката
који испољавају суфицит новчаних средстава пласирајући их субјектима који су испољили дефицит, у
виду кредита или кроз трансакције које су везане за краткорочне хартије од вредности.
Монетарна банка без тржишта новца не би могла да спроведе монетарно кредитну политику.
Тржиште новца омогућава успешно регулисање односа понуде и тражње новца и краткорочних
хартија од вредности, одржавање оптималне ликвидности субјеката и банака, бржу циркулацију
финансијских средстава, остварење циљева монетарне и девизне политике, успешно спровођење
кредитне политике, функционисање јавног дуга и политика кредитирања државе, одвијање без
тешкоћа застоја друштвене репродукције и остваривања оптималне стопе раста и стабилности
понуде.
Тржиште новца представља подсистем финансијског тржишта на коме централна банка, пословне
банке и друге финансијске институције утичу на креирање понуде и потражње за новцем, високо
ликвидним средствима и краткорочним хартијама од вредности. На основу наведеног се обезбеђује
стабилан раст и развој привреде.
Услови у којима функционише тржиште новца су све динамичнији, јавља се велики број интерних
екстерних фактора који у мањој или већој мери обезбеђују појаву позитивних или негативних
последица својих активности. Негативне последице се јављају у виду неликвидности, рестрикције,
контракције, нестабилности, узнемирености, блокаде и слично. Док се под позитивним појавама могу
уочити оптимална ликвидност, стабилност, експанзија, флексибилност и слично.
Сегменти тржишта новца су: кредитно тржиште, међубанкарско тржиште жиралног новца и
краткорочних вредносних папира, есконтно тржиште, ломбардно тржиште и тржиште краткорочних
ХоВ.
Кредитно тржиште представља део новчаног тржишта на коме се сучељавају понуда и тражња за
краткорочним кредитима.
Међубанкарско тржиште жиралног новца и краткорочних вредносних папира представља део
новчаног тржишта који омогућава одвијање трансакција између банака, обезбеђујући на тај начин
реализацију принципа ликвидности и рентабилности. Овај сегмент тржишта новца обезбеђује
прерасподелу примарног новца на рачунима пословних банака.
Есконтно тржиште шредставља део тржишта новца на коме се тргује комерцијалним меницама чији је
основни циљ формирања оптималне новчане масе на националном нивоу, што би свакако утицало на
формирање стабилног тржишта роба и услуга.
Ломбардно тржиште представља део новчаног тржишта на коме се тргује вредним папирима и
управља ломбардним портфеље.
Тржиште краткорочних хартија од вредности је део новчаних тржишта на чијем се примарном
тржишту тргује са новоемитованим хартијама од вредности, док се на секундарном тргује већ
емитованим краткорочним хартијама од вредности.
Као основни актери тржишта новца се јављају централна банка, пословне банке, дилери и брокери.
Најзначајнију улогу учесника на тржишту новца има централна банка, која разним инструментима
утиче на понуду и тражњу новца и краткорочних хартија од вредности.

1
Примарно и секундардно тржиште новца
Примарно тржиште као што и сам назив каже прихвата прву емиију и продају краткорочних хартија
од вредности. Трансакције у вези са краткорочним ХоВ могу се реализовати директно или преко
посредника. Директна продаја подразумева контакт и купопродајни договор између купца и продавца,
што се у пракси често дешава у ситуацијама када лице које емитује краткорочне ХоВ жели да смањи
трошкове флотације. Други модел купопродаје краткорочних ХоВ подразумева укључивање
посредника између купца и продавца, што свакако увећава трошкове флотације, за износ посредничке
провизије.
Секундарно тржиште ХоВ представља тржиште на коме се обављају све купопродаје већ емитованих
краткорочних ХоВ. Краткорочне ХоВ имају рок доспећа који је краћи од годину дана и у том року се
на секундарном тржишту могу конвертовати у готовину у било ком изабраном тренутку.
Постоје две основне врсте или два облика цене новца, односно краткорочних ХоВ, а то су номинална
цена и тржишна цена.
Номинална вредност односно цена је она цена која је назначена на бланкету ХоВ. Управо овај
назначени износ власник краткорочне ХоВ наплаћује од емитента након истека њеног рока доспећа.
Тржишна цена се формира на секундарном тржишту новца и зависи од исказане понуде и тражње за
одређеном врстом краткорочних ХоВ. Понуду формирају имаоци краторкочних ХоВ а који из
одређених разлога конвертују ите у потребну им готовину. Тражња се формира од стране свих
заинтересованих правних и физичких лица која улажу своја слободна новчана средства (готовину) у
краткорочне ХоВ уз одређену надокнаду у виду камате.

Облици тржишта новца

У организационом смислу функциониање тржишта новца се може одвијати на три оновна начина и у
завиности од тога се јавља исти број облика тржишта новца. Разликујемо: институционализовано,
неинституционализовано тржиште новца и мешовит облик.
Институционализовано тржиште новца представља специјализовану институцију у којој се
сучељавају понуда и тражња новца, његових ликвидних облика и краткорочних ХоВ у организованом
времену и простору. Институционализовано тржиште новца се обично јавља у земљама транзиције и
у оним земљама у којима се тржишно привређивање налази у ембрионалној фази развоја укључујући
наравно и финансијско тржиште одноно његов сегмент који се односи на тржиште новца. Основни
актери трговине су обично пословне банке. Оне на тржишту новца нуде своје вишкове новчаних
средстава, друге потражују слободна новчана средства уз надокнаду за њихово коришћење.
Неинституционализовано тржиште новца представља тржиште на коме не постоје формална правила
понашања, дефинисања и уређивања понуде и тражње за новчаним средствима. Конкуренција је на
овом тржишту знатно већа те је наравно и лојална с обзиром на чињеницу да у његовом раду могу да
учествују сви заинтересовани субјекти. Из ових разлога се ово тржиште назива и отвореним
тржиштем новца.
С обзиром да претходна два облика тржишта новца имају своје добре и лоше стране у пракси
развијених земаља се тражило компромисно решење које се обично може срести у виду мешовитог
облика тржишта новца. У неразвијеним земљама се превасходно јавља институционализовано
тржиште новца, међутим током развоја свака привреда тежи отвореном односно слободном тржишту.
Апсолутно слободно тржиште новца испољавало би изузетно висок степен самовоље и анархичког
деловања заинтересованих субјеката, интервенцијом држава уводи инструменте контроле чиме се
обезбеђује формирање мешовитог облика тржишта новца.

2
Субјекти тржишта новца
Постоје одређени субјекти коју учествују у егзистирању и фунционисању тржишта новца, најчешће
се везују за институционализовано тржиште новца а то су: централна банка, пословне банке, безра и
финансијске институције и организације овлашћене за посредовање на тржишту новца.
Улога сваке централне банке јесте реализација циљева монетарне и кредитне политике користећи се
при томе инфратруктуром финансијског тржишта те самим тим и његовим важних сегментом
тржиштем новца. Задатак централне банке је да обезбеди оптимално функционисање тржишта новца
путем механизама и инструмената регулације и контроле. Централна банка утиче на кретања унутар
тржишта новца својим одлукама, од који издвајамо најважније: одлука о висини есконтне стопе и
дисконтне стопе, одлука о обиму понуде новца преко контигената, одлука о висини обавезних
резерви пословних банака и сл.
Пословне банке на тржишту новца исказују понуду или потражњу за новцем или краткорочним ХоВ.
Банке на финансијском тржишту могу да обављају послове и финансијске трансакције за своје име и
свој рачун или у име и рачун својих комитената.
Финансијске институције и организације се јављају као субјекти и учесници у раду тржишта новца.
Њихов основни задатак је да посредују између пословног банкарства с једне стране и привреде и
грађанства с друге.
Посредници могу своје пословање вршити у своје име и за свој рачун и наравно у оваквом виду
пословања морају да располажу са довољним количинама сопствених средстава, пре свега готовине и
краткорочних вредносних папира. Ови посредници ризик свога пословања сносе самостално и у
литератури и пракси се називају дилерима. Постоје посредници који обављају искључиво
посредничке послове у туђе име и за туђ рачун наплаћујући своју посредничку провизију се називају
брокерима. Свој посреднични посао обично верификују угоровом којим су до детаља прецизирана
права и обавезе уговорних страна.
Берза представља институционализовано тржиште новца на коме се организован начин сучељавају
понуда и тражња за новцем и краткорочним ХоВ. Верза као организациона целина има своје органе
управљања и правне акте на онову којим се обезбеђује њено функционисање у складу са важећим
законским прописима.
Највиши орган управљања је скупштина чланова берзе, која бира управни и надзорни одбор.
Управни одбор управља берзом и доноси све важе одлуке за функционисање берзе и именује
директора који обезбеђује континуирани рад преко служби које организује на берзи.
Надзорни одбор има за задатак да контролише рад берзе и то најчешће увидом у рачуноводствене и
финансијске исказе који у обавезни.

Краткорочне хартије од вредности на тржишту новца

Обвезнице
Обвезнице су финансијски инструменти који спадају у групу краткорочних ХоВ чији рок доспећа
може бити 1, 3, 6 и 12 месеци. У зависности од лица које их емитује могу бити државне и недржавне.
Обвезница се најчешће дефинише као писмена исправа којом се њен издавалац обавезује да ће купцу
обвезнице, односно лицу именованом у обвезници по његовој наредни, или доносиоцу обвезнице
иплатити назначени номилани износ уз унапред утврђену камату.
Државне обвезнице на свом бланкету морају да садрже следеће елементе: назив издавача, нумерацију,
назнаку о висини каматне односно дисконтне стопе, ознаку државне обвезнице, номинални износ на
који гласи, законску резулгативу на основу које се емитује, рок доспећа, место иплате, назнаку да
државна обвезница гласи на име или на доносиоца и потпис овлашћеног лица које је емитовало
обвезницу.
Разлоге за емитовање државних обвезница можемо анализирати кроз следеће активности:
1. Прикупљање новначних средстава за финанирање буџетског дефицита,
3
 2. Смањивање притиска на примарну емисију за покриће буџетских расхода,
3. Регулисање услова на тржишту хартија од вредности и
4. Смањивање притиска на пореске обвезнице.
Лица која би инвестирала своја слободна новчана средства односно купци краткорочних ХоВ
оличеним у државним обвезницама могу бити: банке, финансијске организације и институције,
привредна и непривредна предузећа као и физичка лица.
Поред номиналне вредности треба разликовати емисиону и тржишну вредност обвезнице.
Тржишна вредност обвезнице је вредност по којој се обвезница купује и продаје на тржишту новца и
она се слободно формира при утицајем понуде и тражње за конкретном ХоВ. Тржишна вредност
обвезнице се веома често задржава на ниву који је мањи од номиналне вредности обвезнице.
Емисиона вредност је вредност која се везује за обвезницу у моменту њене емисије и у већини
случајева је једнака номиналној вредности назначеној у обвезници.
Камата која се односи на државне обвезнице има фиксни карактер и обавезно се уноси у бланкет ХоВ.
Најчешће је камата у форми дисконта или такозвана купонка камата.
Камата у форми дисконта се одмах обрачунава приликом куповине обвезнице те ће купац уплатити
износ који је једнак номиналној или емитованој вредности умањеној за износ камате. Камата може
бити купонска што значи да би могла да се обрачунава и исплаћује тромесечно, полугодишње или
годишње.

Благајнички записи
У литератури и пракси постоји подела која је опште прихваћена на државне и недржавне благајничке
записе. Државне благајничке записе емитују држава и централна банка, док недржавне емитује
пословно банкарство

Државни благајнички записи

Државни благајнички записи су краткорочне хартије од вредности са роком доспећа до годину дана.
Издају их државна благајна, државне агенције или централна банка. Купци благајничких записа су
банкарске институције, институционални инвеститори, велике компаније, богати појединци и други
трансактори.
Представљају дужничке хартије од вредности које се издају за потребе одржавања ликвидности
њихових емитената. Најчешћи разлог за емисију државних благајничких записа јесте финансирање
дефицита државног буџета. Централна банка користи благајничке записе за вођење монетарне
политике на отвореном тржишту. Куповином и продајом благајничких записа она регулише количину
новца у оптицају.
Ове хартије од вредности припадају групи дисконтних вредносних папира који се продају по цени
која је испод номиналне вредности, при чему цена апресира ка номиналној вредности како се
приближава рок доспећа. Куповина државних благајничких записа често подразумева и коришћење
одређенх повластица, као на пример лакше добијање кредита, олакшице приликом плаћања пореза и
слично.

Благајнички записи централне банке

Благајнички запис централне банке је краткорочна хартија од вредности која гласи на доносиоца и
има следеће основне елементе: ознаку да је благајнички запис, издаваоца, место и датум издавања,
серијски број, номиниран је на округлу већу суму, рок доспећа (7-90дана), каматну стопу, назнаку да
гласи на доносиоца и потпис гувернера централне банке.
Централна банка издаје благајнички запис са циљем да смањи количину новца у оптицају, а у неким
земљама се издаје и ради прикупљања новца за покриће текућег дефицита државног буџета.

4
Каматну стопу по којој се емитује благајнички запис централна банка објављује на тржишту новца са
циљем да се све остале базне каматне стопе формирају зависно од ризика изнад каматне стопе по
којој се емитује благајнички запис централне банке.
Благајничке записе НБС продаје искључиво регистрованим овлашћеним пословним банкама, при
чему у одређеним случајевима, кад то наложи централна банка, пословне банке обавезно купују
благајничке записе централне банке, а у одређеним случајевима пословне банке то чине добровољно.

Благајнички записи пословних банака

Благајнички запис је преносива потврда која гласи на одређени новчани износ депонован у банци, са
одређеним роком доспећа и одређеном каматном стопом. Износ на који гласи благајнички запис
одређује издавалац, а може да гласи алтернативно – на име или доносиоца. Благајнички запис је с
роком доспећа од месец дана до годину дана и садржи следеће основне елементе: ознаку да је
благајнички запис, име издаваоца, ознаку да гласи на доносиоца, номиналну вредност, висину
каматне стопе, рок доспећа, датум издавања, важеће право и потпис овлашћеног лица.
Примарно тржиште благајничких записа пословних банака је продаја благајничких записа другим
пословним банкама, предузећима, другим правним и физичким лицима.
Секундарно тржиште благајничких записа пословних банака је свака његова даља продаја.
Благајнички запис на секундарном тржишту се продаје по садашњој вредности, која се утврђује на
исти начин као и код депозитног цертификата.

Комерцијални папири
Комерцијални папири или комерцијални записи како се најчешће и називају, представљају
финансијски инструмент кога емитују предузећа којима су потребна слободна новчана средства те их
комерцијалним папиром прибављају.
У комерцијалном запису се наводи рок доспећа као и каматна стопа која је уговорена.
Комерцијални папири су се у свом историјском развоју првобитно јављали као гаранција плаћања за
преузету робу. У купопродајним односима где купац робе није имао средства да одмах плати
купљену робу издавала се писмена исправа комерцијални запис којим се купац обавезао на исплату
назначене суме. Са развојем друштва и купопродајних односа као и тржишта новца комерцијални
папир постаје вредносни папир који омогућава емитету прибављање потребних ночаних средстава
ради несметаног одвијања процеса репродукције.
Сваки комерцијални папир мора имати следеће елементе: ознаку комерцијалног папира, назив и
седиште издаваоца (емитета), новчани износ, рок доспећа, место и датум издавања и потпис
овлашћеног лица.
По својој форми комерцијални запис се најчешће дефинише као неосигурана меница са одређеним
роком доспећа. Емитет не даје никакву гаранцију потенијалном купцу да ће своју обавезу преузету
комерцијалним папиром извршити у назначеном року.

Цертификат о депозиту
Цертификат о депозиту или депозитни цертификат је преносива потврда која гласи на депоновани
износу банци на одређени рок и одређену камату.
Цертификат о депозиту обично гласи на име али може да гласи и на доносиоца и издаје се за рок од
седам дана до годину дана. Депозитни цертификат се емитује по номиналној вредности, а камата се
рачуна на наведени рок доспећа коонкретног цертификата. Цертификат о депозиту садржи следеће
податке: ознаку да је депозитни цертификат, име банке која га емитује, износ на који гласи, рок
доспећа, каматна стопа, право власника, датум и место издавања и потпис овлашћеног лица.
Анализе указују да цертификат о депозиту има своје предности над ороченим депозитима којима би
се огледали у: преносивости депозитног цертификата и отуда веће ликвидности депонентима,
5
могућност да се средства депонују по вишој каматној стопи ако је камата ограничена на орочене
депозите мањег кредитног ризика, преласка права својине предајом из руке у руку и анонимности
власника и могућности банака да управљају својом пасивом.

Банкарски акцепт
Меница трасирана и акцептирана од банке назива се банкарски акцент којим се неопозиво наређује
исплата меничне суме новца имаоцу менице по наредби емитета на одређени дан. Банка акцептом
потврђује преузету обавезу да суму назначену у меници исплати доносиоцу менице на одређени дан.
Најчешће се издаје са роком доспећа до три месеца. Банкарски апцент садржи следеће битне
елементе: ознаку да је меница, неопозиву наредбу о исплати, време плаћања, ознаку места где ће се
плаћање извршити, име оног ко ће извршити плаћање, датум и место издавања и потпис овлашћеног
лица издаваоца.
Од стране банке на меницу се додаје: ознака акцепта, име акцептанта, датум и место акцепта и потпис
акцептанта.

Трасирана меница
Трасирана меница је таква меница којом издавалац менице (трасант) налаже трећем лицу (трасату) да
плати суму назначену у меници на дан доспећа лицу које је наведено у меници (ремитенту).
Трасирана меница се може издавати: као платива по виђењу, платива за одређени број дана по
виђењу, платива за одређени број дана по издавању и платива да одређени дан. У случају да не дође
до исплате менице на одређени дан, меница се протествује и за њену наплату одгговарају трасант и
сва лица која су меницу индосирала.
Елементи трасиране менице су:
1. ознака да је меница,
2. неопозива наредба да се исплати наведена сума,
3. име оног ко ће извршити плаћање (трасат),
4. ознака времена плаћања,
5. ознака места где ће се плаћање извршити,
6. име онога коме ће се плаћање извршити или по чијој наредби ће се плаћање извршити,
7. датум и место издавања и
8. потпис овлашћеног лица издаваоца (трасанта).