Osnovi finansijskih tržišta

Finansijski sistem svake zemlje predstavlja jedan od najbitnijih pokazatelja njene

razvijenosti. To je složen, otvoren i dinamičan sistem. Finansijski sistem nam
omogućava i olakšava sve oblike finansijskih transakcija u zemlji. Ekonomski
subjekti na nekom mestu (finansijskom tržištu) uz pomoć finansijskih institucija
(banaka, fondova i berzi) trguju različitim finansijskim instrumentima (novcem,
akcijama, potraživanjima), čineći zajedno finansijski sistem jedne zemlje.
Ona omogućavaju normalno i nesmetano funkcionisanje nacionalne ekonomije.
Na njima se odražavaju sva zbivanja u realnim tokovima društvene
reprodukcije. Ona predstavljaju jedan od osnovnih postulata tržišne privrede.Na
njih vrše uticaj promene na tržištu proizvoda i promene faktora proizvodnje.
Takođe, finansijska tržišta vrše povratni uticaj na tržište proizvoda i faktore
proizvodnje. Razvojem finansijskih tržišta povećava se ponuda finansijskih
instrumenata, čime i drugi oblici aktive postaju predmet tržišnog valorizovanja.
Finansijska tržišta doprinose privrednom razvoju, jer dovode do povećanja
mobilnosti finansijskih sredstava.
Finansijska tržišta, i najširem smislu možemo shvatiti kao sva tržišta na kojima
se susreću ponuda i tražnja za finansijskim instrumentima, tj. kao ukupnost svih
finansijskih transakcija u zemlji.
Uže posmatrano, finansijska tržišta predstavljaju organizovana tržišta (mesto)
na kojima se trguje finansijskom aktivom (instrumentima) i gde im se po
utvrdjenim pravilima formira cena. Sa razvojem informacione tehnologije i
komunikacije, sve manje se govori o konkurentnom mestu, u fizičkom smislu,
susretanja ponude i tražnje za finansijskim sredstvima. Kada kažemo mesto
susretanja, mislimo na bilo koji mehanizam povezivanja ponude i tražnje, a ne
samo na organizovane prostore u fizičkom smisu.
Finansijske institucije se bave pružanjem finansijskih usluga, odnosno
posredovanjem između nosilaca I korisnika štednje. Oni su učesnici u trgovini
finansijskim instrumentima i svojim aktivnostima omogućava efikasno
funkcionisanje finansijskog tržišta. Najznačajnija vrsta finansijskih institucija
jesu finansijski posrednici, koji mogu biti depozitne i nedepozitne institucije.
Depozitne institucije (najznačajnije su poslovne banke) ako osnovni izvor
sredstava kopriste prikupljene štedne depozite, a nedepozitne (osiguravajuće
kompanije, penzioni fondovi, finansijske kompanije, investicioni fondovi)
ostale izvore – plasmane hartija od vrednosti, zaduženje na tržištu i sl. Posebnu
grupu finansijskih institucija čini berzanski posrednici (brokersko – dilerske

1
kuće) koji zastupaju kupce i prodavce na finansijskom tržištu i za to naplaćuju
proviziju.

Vrste finansijskih tražišta

Budući da je finansijsko tržište organizovan prostor na kome se trguje novcem,
kapitalom, devizama, i to u gotovinskom i bezgotovinskom obliku, i gde se cena
kapitala – kamata, formira na osnovu ponude i tražnje, brojne su podele
finansijskog tržišta, prema raznoraznim parametrima i kriterijumima.
S obzirom na činjenicu da se radi o različitim mestima (bilo pravim, bilo
virtuelnim prostorima) susretanje ponude i tražnje finansijskih instrumenata,

2
jasno je da postoji i veliki broj finansijskih tržišta. Ona mogu biti klasifikovana
na više načina:

1. Sa aspekta roka dospeća instrumenata kojima se trguje:

a) Tržište novca
b) Tržište kapitala

Tržište novca obuhvata deo definisanog tržišta na kome se trguje finansijskim

instrumentima čiji je rok dospeća kraći od godinu dana - pretežno žiralni novac
i kratkoročne hartije od vrednosti. Razvijeno tržište novca omogućava
održavanje likvidnosti svih učesnika (nesmetano izmirenje tekućih obaveza),
formiranje cene kratkoročnih finansijskih instrumenata, kao i nesmetano
funkcionisanje transmisionog mehanizma monetarne politike (preko vrlo
aktivne uloge centralne banke na ovom segmentu finansijskog tržišta).
Na ovom tržištu se obavljaju transakcije sa:

 žiralnim novcem
 uzimanje I davanje kratkoročnih kredita
 eskontni poslovi
 lombardni poslovi
 poslovi sa kratkoročnim hartijama od vrednsoti

Tržište novca vrši monetarnu funkciju jer ono predstavlja instrumentalni okvir u
kome se uravnotežuje i koriguje potreba ekonomskih subjekata za novcem, i
time održavaju svoju likvidnost i solventnost.

Glavni učesnici na tržištu novca su:

• centralna banka
• depozitne finansijske institucije, banke
• posredničke i druge finansijske organizacije.

Postoje dva segmenta tržišta novca i to su:

• tržište žiralnog novca i

• tržište kratkoročnih hartija od vrednosti.

Najznačajnije karakteristike tržišta novac su:

3
  Održavanje optimalne likvidnosti banaka i privrede. Ostvaruje se putem
kratkororočnih kredita i kupovine i prodaje kratkoročnih hartija od
vrednosti;
 Zadovoljenje tražnje za sredstvima. Omogućava pribavljanje prethodnih
novčanih sredstava;
 Ostvarivanje dopunskih prihoda učesnika. Višak se plasira na tržište i
ostvaruje se prihod.

Osnovno zadatak tržišta novca je da omogući tražiocu sredstava da do njih

dodje u što kraćem roku.
Specifičnosti tržišta novca su: jasna i jednoobrazna pravila, jedinstven način
poslovanja, inernacionalnost – pridržavanje pravila koja su medjunarodno
prihvaćena, tržištno, fer i konkurentno ponašanje svih učesnika, visoka
efikasnost, tačnost,preciznost i korektnost obavljnju proptnih poslova, visoka
finansijska disciplina, koja je posledica vrlo oštrih i strogih sankcija za
prekršioce pravila rada i ponašanja, korišćenje najsavremenije informativne
tehnologije, koja omogućava izuzetno visoku operativnu efikasnost ovog
segmenta finansijskog tržišta, racionalnost i ažurnost učesnika, koja se ogleda u
velikoj brzini pružana usluga i vrlo niskim cenama usluga.

Osnovne karakteristike tržišta novca su:

 Veliki broj učesnika

 Veliki broj finansijskih posrednika
 Veliki broj finansijskih instrumenata
 Prisustvo državne kontrole

Tržište novca doprinosi ostvarivanju sledećih ciljeva nacionalne privrede:

 Nesmetano obavljanje društvenih i privrednih aktivnosri

 Održavanje likvidnosti privrednih subjekata
 Održavanje makroekonomske stabilnosti
 Obezbeđivannje dopunskih prihoda učesnicima na finansijskom tržištu
 Finanisranje državnog budžeta
 Efikasno funkcionisanje finansijskog sisitema
 Zaštitu od različitih finansijskih rizika

Većina vodećih tržišta novca u svetu ima dilerski način trgovanja, a centralnu
ulogu ima tzv.banka tržišta novca. Ona je berzanski posrednik koji poseduje
informacije i komunicira sa svim učesnicima. U našoj zemlji institucionalno
tržište novca Beogradska berza, ali postoji i tržište novca A.D. i Beogradski
eskontni centar (BEC) koje su registrovani ako berzanski posrednici iako

4
obavljaju funkciju banke tržišta novca, tj.predstavljaju najvažnije dilerske
trgovine kratkoročnim finansijskiminstrumentima kod nas

Tržište kapitala je segment finansijskog tržišta na kome se trguje sa

finansijskim instrumentima sa rokom dospeća preko godinu dana, kao i
vlasničkim hartijama od vrednosti (akcijama). Na ovom tržištu emitenti hartija
od vrednosti dolaze do dugoročnih finansijskih sredstava za finansiranje svog
razvoja (emitujući hartije od vrednosti), a investitori (kupci tih hartija) su, pre
svega, institucionalni investitori (penzijski fondovi, inevesticione kompanije,
osiguravajuća društva, banke). Najveći značaj ovog segmenta finansijskog
tržišta sastoji se u prikupljanju velikih finansijskih sredstava za kapitalne
projekte koji razvijaju i unapredjuju ukupnu privrednu aktivnost i imaju širi
nacionalni značaj.

Osnovne funkcije koje obezbeđuje tržište kapitala su:

 Transfer kapitala;
 Razvojna funkcija;
 Funkcija selekcije projekata;
 Kontrolna funkcija;
 Funkcija izvršavanja ugovorenih obaveza;
 Smanjivanje rizika;
 Zaštita vlasništva.

Transfer kapitala. Tržište kapitala omogućava transfer kapitala od subjekata

koji
rasplolažu viškom sredstava prema subjektima kojima su ta sredstva potrebna.
Ova
funkcija povezuje ponudu i tražnju na određenom mestu u određenom vremenu,
izjednačavajući uslove pod kojima se kapital nudi i traži i shodno tome
najvažnija je
funkcija ovog tržišta

Razvojna funkcija. S obzirom da velki broj projekata zahteva velika sredstva za

realizaciju, često je neophodan veći broj učesnika na tržištu da bi se ova
sredstva
obezbedila. Na ovaj način, tržište kapitala utiče na povećanje sklonosti ka
štednji i
sklonosti da se ova sredstva ponude na tržištu (pomoću odgovarajućih

5
finansijskih
instrumenata), što je od krucijalnog značaja za nesmetano odvijanje ukupne
ekonomske
aktivnosti.

Funkcija selekcije projekata. Zbog velikog broja projekata, od kojih mnogi

zahtevaju
značajna sredstva, nemoguće je realizovati sve potencijalne aktivnosti. Tržište
kapitala,
preko cene kapitala utiče na izbor projekata koji obezbeđuju najvišu stopu
prinosa na
uložena sredstva pri čemu se postiže značajnija efikasnost korišćenja kapitala.

Kontrolna funkcija. Tržište kapitala obezbeđuje da se sredstva koriste na

najefikasniji
način.

Funkcija izvršavanja ugovornih obveza. Zbog striktnih pravila koja su

postavljena na
tržištu kapitala, učesnici su obavezni da u potpunosti izvršavaju svoje ugovorne
obaveze.

Smanjivanje rizika. Rizik na tržištu kapitala je smanjen na najmanju moguću

meru,
upravozbogčinjeniceda je uključen veći broj učesnika.

Zaštita vlasništva.Tržište kapitala je organizovano na način da maksimalno štiti

vlasništvo i interese vlasnika kapitala. Na ovaj način ono doprinosi povećanju
konkurencije I smanjenju monopola.

Tržište kapitala možemo posmatrati kroz tri specijalizovana tržišta.

1. Kreditno-investiciono tržište. - Na ovom tržištu trguje se dugoročnim

investicionim
kreditima, zajmovima i depozitima. Cilj ovog tržišta je da se, putem
sretanja ponude i

6
 tražnje za kapitalom, omogući finansiranje privrednog razvoja iz realnih
sredstava.

2. Hipotekarno tržište. - Na hipotekarnom tržištu se trguje dugoročnim

kreditima koji
imaju zalog u vidu hipoteke.

3. Tržište dugoročnih hartija od vrednosti.

2. Sa aspekta emisije hartija od vrednosti:

a) Primarna tržišta
b) Sekundarna tržišta

Primarna tržišta predstavljaju prvo emitovanje ili izdavanje finansijskih

instrumenta, tj. njihov prvi izlazak na tržište. Na primarnim tržištima obavlja se
prva transakcija hartije od vrednosti, njihovo uvodjenje na tržište i one imaju
veliki značaj za emitenta. Naime, samo na primarnom tržištu izdavalac prikuplja
neophodna finansijska sredstva a svako dalje trgovanje hartijama od vrednosti
(nazivamo ga sekundarnim tržištem) ne utiče direktno na finansiranje
izdavaoca. U pripremi i realizaciji emisije obično se angažuju investicione
banke koje tehnički organizuju primarni plasman.

7
Sekundarno tržište predstavlja svaku narednu transakciju, tj. promet
(kupovinu i prodaju) već izdatih hartija od vrednosti. Najveći značaj ovog
tržišta sastoji se u odredjivanju cene finansijskih instrumenata i obezbedjivanju
likvidnosti ekonomskih učesnika. Poznato je da se samo susretanjem ponude i
tražnje veće količine instrumenata može na najbolji način utvrditi njihova cena.
Upravo se to dešava na sekundarnim tržištima koja mogu biti organizovana kroz
berzansku i vanberzansku trgovinu.

8
 3. Sa aspekta roka isporuke i plaćanja finansijskih instrumenata:

a) Promptna tržišta
b) Terminska tržišta

Promptna tržišta su ona tržišta na kojima se finansijska transakcija (isporuka

finansijskih instrumenata i plaćanje) realizuje odmah tj. u roku od 5 radnih
dana. Obično je toliko vremena potrebno da bi se izvršio obračun i saldiranje
transakcije (u Srbiji je to do 3 dana).

Terminska tržišta su tržišta na kojima se posluje na termin, u budućnosti.

Predmet trgovanja su izvedene hartije od vrednosti. Tačnije, učesnici u
finansijskoj transakciji postižu u sadašnjem trenutku detaljan ugovor o
kupoprodaji finansijskih instrumenata koji će se realizovati u nekom budućem
trenutku. Detalji ugovora su odmah precizirani a isporuka i plaćanje finansijske
aktive obavlja se u dogovorenom budućem trenutku.

4. Sa aspekta prirode prava koja prostiču iz instrumenata ili sa aspekta

finansijskih instrumenata:

9
 a) Tržište dužničkih instrumenata
b) Tržište vlasničkih instrumenata

Tržište dužničkih instrumenata podrazumeva veoma veliku grupu aktive koja

je zasnovana na dužničko-poverilačkom (kreditnom) odnosu izmedju emitenata
(dužnika) ovih hartija od vrednosti, njihovih kupaca (poverilaca). Emitent izdaje
hartije od vrednosti radi finansiranja svog poslovanja a hartije kupuju investitori
koji, pri roku dospeća, dobijaju svoja sredstva i odredjenu, unapred ugovorenu,
kamatu.

Tržište vlasničkih instrumenata je tržište gde kupac akcije ujedno postaje i

vlasnik dela preduzeća srazmerno broju kupljenih akcija. Dakle, akcije daje
pravo vlasništva i upravljanja kompanijom a samim tim i pravo na srazmerni
deo dobiti. U osnovi ovih hartija od vrednosti nalazi se vlasnički odnos, za
razliku od dužničkog-poverilačkog odnosa koji srećemo na tržištu dužničkih
finansijskih instrumenata.

5. Sa aspekta organizovanog mesta trgovanja:

a) Berzanska tržišta
b) Vanberzanska tržišta

Berzansko tržište podrazumeva organizovano mesto (u fizičkom smislu) gde

se obavlja trgovina odredjenim finansijskim instrumentima, kao i berzanskom
robom. Na berzama se trguje po unapred utvrdjenim vrlo preciznim pravilima i
po odredjenom postupku. Trgovina se obavlja preko berzanskih posrednika -
brokera i dilera, tako da kupci i prodavci ne mogu direktno obavljati
kupoprodaju niti pristupiti berzi već to rade samo berzanski posrednici. Predmet
trgovanja na berzi nije fizički prisutan tako da je neophodno postojanje visokog
stepena standardizacije i preciznih pravila trgovanja. Berze mogu biti robne,
finansijske i mešovite. Na robim berzama trguje se različitim vrstama robe
(žitarice, metali, nafta, poljoprivredni prozvodi, električna energija i drugo).
Finansijske berze predstavljaju organizovana mesta na kojima se trguje
finansijskim instrumentima. Postoji više vrsta ovih berzi u zavisnosti od
preovladjujućeg finansijskog instrumenta kojim se na njima trguje. Tako

10
postoje tržište novca i tržište kapitala u zavisnosti od toga da li se na njima
trguje kratkoročnim ili dugoročnim finansijskim instrumentima, valutne
(devizne) berze, berze finansijskih derivata. Na mešovitim berzama trguje se
kako robom tako i hartijama od vrednsoti.

Vanberzansko tržište vezuje se za obavljanje finansijskih transakcija van

organizovanog , specijalizovanog mesta kao što je berza. Ovo tržište je poznato
i kao OTS – over the counter, tržište preko šaltera. To znači da se kupoprodaja
obavlja putem elektronskih mreža – kompjuterski ili posredstvom banaka i
drugih finansijskih institucija, bez fizičkih granica. Najčešće se trgovina obavlja
preko računara ili telefona, a trguje se svim finansijskim instrumentima.
Najpoznatije OTC tržište je NASDAQ (National Assoation od Securitties
Dealers Automated Quotation System) – automatski (kompjuterizovani)
kotacioni sistem koji se nalazi u vlasništvu Nacionalnog udruženja dilera SAD .

6. Sa aspekta područja koja pokrivaju:

a) Lokalna tržišta
b) Nacionalna tržišta
c) Medjunarodna tržišta

Lokalna tržišta se odnose na uže područje jedne zemlje.

Nacionalna (domaća) tržišta se odnose na celu zemlju.
Medjunarodna (eksterna) tržišta se odnose na više zemalja, pa se emotvanje
ahrtija od vrednosti istovremeno vrši u više zemalja.

7. Sa spekta organizacione strukture:

a) Aukciona tržišta
b) Posrednička tržišta
c) Preko šaltera

Aukciona finansijska tržišta su ona koja posluju po principima aukcije,

odnosno kupac postaje onaj subjekat koji ponudi najveću cenu.

11
Posrednička finansijska tržišta su ona tržišta na kojima se poslovi i
transakcije obavljaju preko posebnih, ovlašćenih posrednika, najčešće brokera i
dilera.

Poseban oblik finansijskog tržišta organizuje se preko šaltera, što predstavlja

vid vanberzanskog prometa u kome se transakcije obavljaju putem uparivanja
ponude i tražnje preko informacione i kompjuterske tehnologije. Zainteresovani
kupci i prodavci podnose svoje naloge na šalterima banaka ili ovlašćenih
agenata.

8. Sa aspekta finansijskih tokova:

a) Direktna finansijska tržišta

b) Intermedijarna finansijska tržišta

Na direktnim finansijskim tržištima obavlja se kupovina i prodaja, kako

primarna tako i sekundarna, samo finansijskih instrumenata koje su izdale
deficitne ekonomske jedinice, bez obzira da li su u njih uključeni dileriili
brokeri. Drugim rečima, u direktna finansijska tržišta spada i primarna i
sekundarna kupoprodaja akcija preduzeća, ili obveznica preduzeća i države,
komercijalnih zapisa preduzeća i slično.

Na intermedijarnim finansijskim tržištima kupuju se i prodaju finansijski

instrumenti koje su izdale intermedijarne finansijske institucije – banke,
penzioni fondovi, osiguravajuća društva, investicione kompanije i fondovi. Ovo
znači da u intermedijarna tržišta spada kupoprodaja depozita, depozitnih
certifikata i blagajničkih zapisa banaka, polisa osiguranja, obveznica i akcija
institucionalnih investitora.

9. Sa aspekta stepena organizovanosti mesta na kome se trguje:

a) Organizovana(institucionalizovana) tržišta
b) Slobodna (neinstitucionalizovana) tržišta

Organizovana (institucionalizovana) tržišta postoje kada se finansijsko-

tržišne operacije ostvaruju na organizovanim mestima (berzama) i po strogo
regulisanoj proceduri, uz fizičko prisustvo aktera ili njihovih predstavnika.

Slobodna(neinstitucionalizovana) tržišta postoje kada se finansijski

instrumenti kupuju i prodaju po mnogo manje formalizovanoj proceduri i na
manje organizovanim mestima.

12
Pored opšte i globalne podele finansijskih tržišta, postoji dalja njihova
segmentacija na specijalizovana tržišta kao što su:

a) Devizno tržište
b) Hipotekarno tržište

Devizno tržište na specifičan način prožima i novčano tržište i tržište kapitala,

zbog čega se ono i tretira kao sastavni deo i jednog i drugog. Međutim, ono ima
dovoljno specifičnosti da ga treba tretirati kao posebno finansijsko tržište.

Na hipotekarnom tržištu se trguje hipotekarnim kreditima i hartijama od

vrednosti na bazi hipoteke. Ovi poslovi su postali privlačni jer se kao njihovo
osiguranje javlja hipoteka na realna nepokretna dobra – zemljište, zgrade i
druge nepokretnosti.

13
 Zaključak

Svako tržište, kako globalno tako i segmentirano izražava odnose dva kljucna
ekonomskaagregata: ponude i tražnje. Relacija odnosa ova dva agregata utice na
nivo cena koje seformiraju saglasno izraženom odnosu ponude i tražnje. Šire
posmatrano, finansijska tržišta predstavljaju zbir svih finansijskih transakcija i
ne moraju predstavljati neke specifičnenedostupne forme trgovanja finansijskim
instrumentima. Ispravnije je čak reci da je svako naneki nacin uključen na
finansijska tržišta kao aktivni ucesnik. Za razliku od ovog šireggledanja, uži
koncept finansijskog tržišta polazi od organizovanog tržišta kao nacina
trgovanjafinansijskim instrumentima.Finansijsko tržište, može se reci,
predstavlja organizovani sistem za promet finansijskihinstrumenata. Finansijske
transakcije, sa druge strane, mogu se definisati kao transakcije posredstvom
kojih dolazi do prometa finansijskih instrumenata.Hartije od vrednosti na tržištu
novca su najlikvidnije hartije od vrednosti sa rokom dospeća do jedne godine sa
niskim ili nikakvim rizikom. One se smatraju najbližim supstitutom novca I
često se koriste kao mesto za kratkorocno investiranje trenutno raspoloživih
sredstava. Postoje:kratkoročne državne obveznice, depozitni cerifikati,
bankarski akcepti, komercijalni zapisi,federalni fondovi i ugovori o
rekupovini.Hartije od vrednosti na tržištu kapitala imaju rok dospeća duži od
godinu dana. U njih seubrajaju kako dugovni tako i vlasnicki instrumenti, dakle
sve vrste dugorocnih obveznica iakcija. Postoje: srednjorocne i dugorocne
državne obveznice, obveznice lokalnih državnihorgana, korporativne obveznice,
hipotekarne založnice, obicne akcije, preferncijalne akcije,zamenjive ili
kovertibilne hartije od vrednosti.Derivati su, zapravo, likvidni ugovori
cija vrednost direktno zavisi od vrednosti aktive koja jenjihov predmet. Postoje:
opcije, varanti, fjucersi.Finansijska preduzeca, tj. finansijske institucije, bave se
pružanjem finansijskih usluga. Najznacajnija vrsta finansijskih institucija su
finansijski posrednici. Pored njih, u finansijskeinstitucije ubrajamo i brokersko-
dilerske kuce, investicione banke i konsalting i menadžmentagencije iz oblasti
finansija.

14
 Literatura

Dr Sanja Vučković “Osnovi finansija”, Beograd, 2008

Wikipedia

15