1.

Појам и дефиниција SWOT анализе

Заслуга за SWOT приписује се истраживачком тиму у саставу: Albert Humphrey,

Marion Dosher, Otis Benepe, Birger Lie. Они су на Универзитету Станфорд у 1960-им и
1970-им, користећи податке од The Fortune 5001, пројекат који су и финансирали,
имали за циљ да утврде шта је са корпоративним планирањем кренуло погрешним
смером као и креирање новог система за менаџмент промене. Започели су питајући се:
„Шта је добро, а шта лоше у операцијама?“. Затим су псотавили питање: „Шта је
добро, а шта лоше у садашњости и у будућности?“. Оно што је добро у садашњости
назвали су задовољавајућим (Satisfactory), добро у будућности назвали су приликом
(Opportunity), лоше у садашњости назвали су грешком (Fault), а лоше у будућности
назвали су претњом (Threat). Акроном је гласио S-O-F-T. Он је касније промењен у
SWOT.

SWOT оквир је представљен 1969. године и од стране истраживача са Харварда,

а постао је популаран током 1970-их због претпоставке коју поставља, а која гласи:
„менаџери могу да планирају и усклађују ресурсе предузећа у односу на његово
окружење“. То показуеј да је SWOT анализа крајње ефикасан алат за разумевање и
доношење одлука у најразличитијим ситуацијама.

Слика 1. Алберт Хамфри

1
Фортуне 500 је годишња листа The Fortune часописа која рангира 500 највећих америчких корпорација
 SWOT је скраћеница од:

S (strength) – снага, предности – у зависности од поља која се подвргавају

анализама, означава снагу и потенцијал тог поља. На пример, ако се SWOT анализа
ради за маркетинг одељења, овде се уносе особине маркетинг одељења у којима је оно
јако, стабилно и ставке које оно обавља добро. Уопштено, ово поље се односи на све
оно у чему смо добри и све оно што добро радимо. Овом ставком указујемо на
предности које имамо у односу на друге или на конкуренцију. Подаци које будемо
добили значиће нам нешто само уколико све буде реално, на шта такође треба
обратити пажњу.

W (weakness) – недостаци, слабости – Ове особине могу да нам укажу на све оно
што се не ради добро, на лошу продуктивност, лош тимски рад или било које друго
поље посла који није у рангу прихватљивог. Упозорење да будемо реални и овде важи,
као и предности које можемо добити постављајући се из угла партнера, клијента или
сарадника.

O (opportunities) – могућности – анализа спољашњих чинилаца (околине) може

да нам укаже на постојање нових прилика за раст и остваривање профита предузећа. То
може да буде било шта, повољно стање на тржишту, нови производ, напреднија
технологија, па чак и неки нов радник који може да покрене ствари. Обраћајући пажњу
на нашу околину, и на конкуренцију можемо учити на туђим грешкама а то је, свакако,
добра прилика да нас грешке мање коштају.

T (threats) – опасности (претње) – промене у спољној околино могу

представљати и претње за раст и развој предузећа, па тим и његов опстанак на
тржишту. Претње могу бити разне – улазак нове конкуренције, укидање донације за
врсту пројеката које се раде, доношење неповољних закона, економска криза у земљи и
др.
 Слика 2. SWOT анализа

SWOT анализа је добила такав назив због тога што је њена основна идеја да
омогући праћење понашања организације и тако обезбеди максимално коришћење
способности и шанси, минимизира слабости и претње. Заправо, SWOT анализа
омогућава сагледавање садашње ситуације, које су главне предности и слабости и
какве су шансе да се стигне до планираног циља.

SWOT анализа је аналитички оквир менаџмента за добијање релевантних

информација организације о самој себи и околини у којој делује, сада и у будућности,
са сврхом утврђивања стратегијских прилика и претњи у околини и властитих
стратегијских снага и слабости. Она омогућава менаџменту да развије стратегију на
темељу релебантних информација о организацији и околини.

SWOT јесте алат за провену организације како би се одредиле њене снаге,

слабости, прилике и претње. Када су све снаге, слабости, прилике и претње
идентификоване, следећи корак је како да се максимизирају снаге, а са друге стране да
се минимизирају слабости. Поред тога да се искористе прилике и избегну претње, или
да се смањи њихов утицај.

Поставља се питање зашто је SWOT анализа важна? Одговор је зато што

омогућава организацији да преиспита и себе и своје окружење у циљу разумевања
прошлих и садашњих успеха и неуспеха, а у намери да се позиционира за даљи
напредак.

1.1. Кључни елементи за SWOT анализу

Кључни елементи за SWOT анализу су следећи:

- Учешће – анализа треба да укључи што је могуће више људи.

- Брејнсторм – анализа треба да почне брејнсторм сесијом, где сви укључени
треба да кажу шта мисле.
- Темељност – анализа треба да буде темељна што је више могуће, тако да сви
аспекти рада као и окружење, буду узети у обзир и детаљно размотрени.
- Наставак – анализа треба да почне са брејнсторм сесијом, затим да пређе на
дискусију, па на детаље плана акције. Дискусија треба да кулминира идејама
како да се организација унапреди. Идеје треба забележити у обликама плана
акције.

Практичност и веома широка применљивост ове анализе обезбеђује јој њена

једноставност представљена матрицом, у којој се налазе и четири саставна елемента
SWOT анализе: снаге, слабости, могућности и опасности.

Снаге и слабости су интерни елементи на које може најлакше да се утиче, док

могућности и опасности представљају екстерне елементе, односно факторе из
спољашности на које не може да се утиче. Снаге су фактори који дају једном подручју
предност. Слабости су, са друге стране, фактори који представљају препреке развоју.
Могућности су екстерне прилике које треба искористити. Опасности означавају
негативан екстерни фактор који треба неутралисати.

Када се заврши анализа, може да се формира SWOT профил и да се користи као

основа за постављање циљева, формулацију стратегије и имплементацију. Метода која
се користи за добијање „улаза“ у SWOT матрицу утицаће на квалитет целокупне
анализе.
 Слика 3. Фактори SWOT анализе

2. Јаке и слабе стране Буковичке бање

2.1. Различити видови туризма

Много је значајније препознати да у неком окружењу на некој дестинацији

постоје услови за развој одређених садржаја и формирање одговарајуће туристичке
понуде те да у тој понуди постоји усмерена одговарајућа туристичка траажња. Светска
туристичка организација истиче неколико типова туризма, а то су:

- Екотуризам
- Културни туризам,
- Тематски туризам,
- Авантуризам
- Крстарење.

У стручној литератури постоје и друге класификације. Заједничко за све њих је

да као најпривлачније мотиве за туристичко путовање истичу забаву, узбуђење и
стицање нових искусава у очуваном природном окружењу. Важно је истаћи да је ретко
који облик туризма толико „чист“ као форма испољавања, те да га је лако
идентификовати. У пракси се најчешће различити облици туризма преплићу, било на
једној дестинацији или у програму, или у потребама самих туриста. Подела би била и
на:

- Здравствени, њелнесс
- Рурални / сеоски
- Наутички
- Конгресни или МИЦЕ, сва са својим различитим формама. На то се моће
додати и подела на метафизички, мистични, авантуристички, едукативни,
шопинг, манифестациони, активни, вински, верски, и др.

2.1.1. Екотуризам

Када се спомене природа, довољно безбедне пијаће воде, мир, тишина,

планински чист ваздух, нутриционистичку добро избалансирану храну, све оне
представљау синоним за успешност и развој екотуризма који се сврстава у категорију
савремених трендова. И ако не постоје дефиниције које би описале овакав вид туризма,
издвајају се: „Туризам који чине путовања у релативно ненарушена или незграђена
природна подручја, а чији је посебни циљ учење, дивљење и уживање у пејзажу,
дивљем биљном и животињском свету, као и постојећим манифестацијама културе у
таквим подручјима.“

Екотуризам се сматра тржиштем у интензивном порасту у оквиру туризма као

привредне гране. Према подацима Светске туристичке организације уз годишњи раст
од 5% у светским размерама, што представља 6% светског бруто производа као и
11,4% потрошње, екотуристичко тржиште заслужује посебну пажњу.

На основу овога, може се закључити да екотуризам као тренд представља

посету ненарушеним и очуваним животним срединама, разгледању биљног и
животињског света, конзумирање нутриционистички дотеране и избалансиране
исхране, испитане изворске пијаће воде. Поред свега овога екотуризам нуди културну
едукацију туристима, има улогу очувања животне средине, поспешује финансијску
ситуацију слабо развијених крајева и квалитет живота становништва које живи у њему.
Туристи користе хотелијерске услуге, приватни смештај, угоститељске услуге, и све то
доноси додатном економском јачању дестинације. Треба споемнути еколошки
произведену храну која представља део туристичке понуде и производа за
одговарајућу дестинацију.
 Екотуризам истовремено развија и еколошко угоститељство:

- Еко-пријатељско уређење које се односи на природним материјалима

смањује емисије гасова, ефекат стаклене баште, уређаји за уштеду енергије;
- Холистички одрживи концепт у који се убрајају обновљиви енергетски
концепт, регионални вредносни ланац, органски производи и храна.
- „Зелени“ животни стил који представља спајање екологије са фактором cool
прибраног понашања.

Оно што је очигледно у сфери екотуризма јесто да ће у будућности овај вид

туризма имати запажену улогу. Долази до комбинације модерног живота и екологије и
његова фузија са архитектуром, софистицираним начином добијања, употребе и
штедње енергије, атрактивним ентеријером, дизајном и квалитетом услуге. Поред
екотуризма развијаће се и угоститељство које ће бити веома специфично у понуди
својих туристичких производа и услуга. Један од светских примера је Масадар (извор
на арапском) у Абу Дабију, који је назван као град будућности представљајући место
здравог живљења без загађења и отпада.

2.1.2. Здравствени туризам

У одређивању здравственог туризма потребно је поћи од потребе и тражње

појединаца за опоравком, здравље, и побољшањем психичких и физичких
способности, које им се јављају и постају туристичка потреба, односно циљеви које се
може остварити уживањем у лековитој води, у специфичним активностима и
третманима које остварују туристичком потражњом.

Претеча данашње Светске туристичке организације, организација IUTO, још је

почетком седамдесетих одина у студији „Health Tourism“ дефинисала појам
здравственог туризма истичући коришћење минералне воде и климе у здравствене
сврхе. Исти став је касније преузела и WTO, као и остале међународне организације
које се баве здравственим туризмом са медицинског, балнеолошког те туристичког
становишта. Здравствени туризам је такав облик туризма који се предузима у циљу
промовисања, стабилизовања и, по могућности, враћања физичког и менталног
„добростања“ уз помоћ природних лековитих фактора, здравствених услуга, спортско-
рекративних садржаја, подразумевајући при томе, да људи који то чине немају
перманентан боравак на тој локацији.

Анализирајући теоријска знања о здравственом туризму уочава се да је реч о

специјализованој туристичкој-здравственој понуди развијеној на основу лечилишта,
бања и климатских места. Ресурсну основу здравственог туризма у ужем смислу чине
природни лековити фактори, док здравствени туризам у ширем смислу подразумева
коришћење свих туристичких атрактивности, које приликом боравка, на недељном или
годишњем одмору, могу задовољити индивидуалне потребе за лечењем и опоравком,
али уз унапређење здравља, упражњавање рекреације, упознавање културе у учешће у
догађајима.

2.2. Културно историјско наслеђе

Вода са извора испод планине Букуља постала је чувена пре него што је
саграђена Буковичка бања. У почетку су за њену лековитост знали мештани човбани и
случајни пролазници, међутим како се добра реч далеко чује бања је постала центар
туризма и модерног живота Србије 19. века. Први писани трагови о коришћењу
минералне воде датирају из времена пре 1811. године. Поуздано се зна да је један од
пацијената који је долазио да окрепи своје здравље на извору воде која се тад налазила
у селима Буковик и Врбице био је просветитељ и писац Доситеј Обрадовић.

При посети Милоша Обреновића селу Врбици пронађен је и први извор. Том
приликом сељаци су замолили кнеза да им подигне цркву, а за узврат су га одвели до
оближње шуме где се налазила тзв. „гвоздена вода“. Касније је утврђено да је вода
лековита. Постала је традиција да се вода са извора точи у бурад и бутеле као стона
вода и допрема запрегама на разна места. А на захтев кнеза Милоша Обреновића вода
је доношена и на двор. Локално становништво тврди да је купањем у овој води и сама
кнегиња Љубица оздравила од неке болести. Кнез је одлучио да споји две варошице на
чијим атарима су се налазили извори и оснује град Аранђеловац. Тако су започели
радови на уређењу земљишта и изградњи бањског лечилишта.

Начелник санитета Кнежевине Србије, др. Линдермајер први је извршио

детаљну анализу воде испод Букуље и дао јој позитивне оцене у својој књизи „Описи
минералних вода“. Након тога почињу и организоване посете пацијената бањи (1836.
године). Први који су долазили да се лече у Буковичку бању одседали су у колибама а
први објекат „правитељствено здање од 6 соба“ изграђено је 1846. године. Прво
купатило саграђено од дрвета звало се Талпара. Оно је било без крова, са базеном у
земљи који је био обложен талпама по којим је и добио име. Ово је био базен хладне
воде.

За време владавине кнеза Михајла Обреновића, Буковичка бања је уређена по

угледу на европске трендове. Купљено је земљиште за парк, изграђене прве стазе,
засађено дрвеће, уређен извор. Чувени архитекта Коста Шрепловић, минхенски ученик
пројектовао је Бањски дом или Старо здање као летњу резиденцију династије
Обреновић и скупштински дом. Такође је преуредио и бањски парк по угледу на
француске паркове. Седамдесетих година 19. века Буковичка бања је била
најпосећеније и најуређеније лечилиште. Купатило са топлом водом „Ђулара“
изграђено је тек 1887. године. Имало је 20 дрвених када, а вода се грејала топлим
челичним ђуладима који су се убацивали у воду. Буковичка бања доживљава препород
између два светска рата захваљујући Штедионици дунавске бановине, којој је бања
дата на управљање. Обновљено је Старо и Ново здање, такође је изграђен и хотел
Шумадија. Други светски рат и страдања нису заобишла ни Буковичку бању. Овај
бисер Шумадије је опустошен, дрвећа су сасечена и уништен је сав вредан инвентар.
Бањи се данас опет враћа стари сјај, објекти су реновирани, а чувена вода и даље мами
бројне туристе у Аранђеловац.

2.3. Смештајни капацитети и промет туриста у бањама Србије

У Буковичкој бањи налазе се неколико хотела и вила које су погодне за смештај

туриста. Хотел „Извор“ је најопремљеније место за смештај, а поред њега постоје још и
хотели Шумадија, Златни котлић и Круна. Виле у којима је могуће одсести за време
боравка у бањи у Аранђеловцу су: Александар, Видиковац, Рујна зора, Соко, Краљица,
Мила, Мајор и Иванчевић Спорт. У Буковичкој бањи такође се налазе бањске виле на
ободу парка за оне који желе да одседну у домаћој радиности. А етно села Брестови и
визија, и Карађорђев вајат пружају могућност да се одседне у етно апартманима у
близини бање.
 Промет туриста у бањама Србије основни је показатељ њихове конкурентности
на туристичком тржишту. У односу на друге врсте туризма, бањски туризам као
посебна врста туристичког промета је у много чему специфичан. Несумњиво најдужи
туристички боравци у односу на друге категорије туристичких места и неоправдано
висок степен сезонске концентрације промета су две најзначајније карактеристике
бањског туризма.
Прве бање које су имале већи број посетилаца биле су Буковичка, Брестовачка,
Јошаничка, Врањска, Рибарска, Сокобања, Врњачка и Матарушака Бања. За период од
1894. године до 1908. године број посетилаца се евидентирао само за летњих пет
месеци, јер је број посетилаца ван тог периода био занемарљив.
Табела 1. Број посетилаца у бањама Србије за период 1894-1908. године
Број посетилаца
Година Укупно Мушких женских
1894. 3078 1707 1371
1895. 3175 1684 1491
1896. 2630 1381 1249
1897. 3812 2007 1805
1898. 5642 2793 2849
1899. 6408 3232 3176
1900. 6372 3196 3176
1901. 7421 3742 3679
1902. 7900 3838 4062
1903. 9586 4687 4899
1904. 10 658 5291 5367
1905. 11 950 5732 6218
1906. 13 571 6760 6811
1907. 16 190 7859 8331
1908. 18 689 9101 9588
Извор: Вукмировић, 2008
У укупном промету бањских гостију некадашње Југославије, бање Србије су
учествовале са више од 60 %. Због тога је Србија означавана као република бања и
бањског туризма, који има дугу и богату традицију. Међу десет најпосећенијих бања
некадашње Југославије, седам је било из Србије.
Табела 2. Туристи и ноћења у познатијим бањама Србије пре Другог светског
рата
1933. 1939.
Бања Туристи Ноћења Туристи Ноћења
Врњачка 22 655 443 492 32 336 646 270
Буковичка 4 703 97 173 6 991 117 059
Нишка 4 365 37 505 5 534 66 432
 Матарушка 3 159 40 652 3 327 74 886
Врањска 2 744 43 170 4 803 76 926
Рибарска 1 698 14 550 2 340 16 614
Сокобања 1 566 22 265 1 974 8 295
Извор: Станковић и Крстић, 2007.
Из дужих низова са старијим подацима може се лепо сагледати тренд развоја
бања и проширивање смештајних капацитета. Од самих почетака Буковичка бања је
била међу најважнијим бањама Србије.
Табела 3. Туристи и ноћења у познатијим бањама Србије
1970. 1980.
Бања Туристи/ Ноћења Туристи/ Ноћења
Врњачка 114 376 1 037 392 140 849 1 212 794
Нишка 39 968 308 809 33 532 458 183
Сокобања 19 452 243 507 55 755 588 823
Ковиљача 16 419 85 778 26 875 118 289
Врањска 9 218 47 783 15 210 86 491
Матарушка 8 361 104 767 34 194 259 279
Буковичка 18 069 101 641 51 553 196 755
Извор: webrzs.stat.gov.rs
И после Другог Светског рата Врњачка Бања наставља са рекордима и задржава
примат међу бањама Србије, али је Буковичка бања такође међу најпосећенијим
бањама Србије.

Табела 3. Туристи и ноћења у познатијим бањама Србије

1990. 2000.
Бања Туристи/ Ноћења Туристи/ Ноћења
Врњачка 133 509 900 649 89 800 390 000
Сокобања 56 502 484 776 53 200 340 000
Нишка 36 145 271 695 47 600 421 000
Буковичка 32 924 141 887 30 600 126 000
Матарушка 32 917 190 176 / /
Ковиљача 28 774 153 259 20 600 198 000
Пролом Бања 15 188 145 636 9 595 78 190
Извор: webrzs.stat.gov.rs

За већину бања Србије карактеристичне су велике годишње осцилације

туристичког промета. Само неколико бања има шире туристичко, углавном
републичко тржиште, и у зависности од тога нешто већи број посетилаца и њихових
ноћења. Већина бања, од 50 колико је познато у Србији, одликује се малим годишњим
прометом туриста и често само сезонским (летњим пословањем). Најинтензивнији
промет туриста у Србији, а самим тим и у њеним бањама, одвијао се између 1980. и
1990. године. Рекордне године су 1986. и 1987. Просперитет бањског туризма
прекинули су немили догађаји почев од 1990. године. Пад туристичког промета трајао
је до 2002. године, када се запажају извесна побољшања, али је стање и данас иза оног
из периода 1985-1990. године.
Табела 4. Промет туриста у бањама Србије у периоду 2005-2015 године
Бање 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013 2014. 2015.
Буковичка 5644 6629 9128 7784 5969 4446 22802 25513 26050 28102 29145
Богутовачка 4136 3972 3512 3230 2528 2398 2262 2375 2074 1737 /
Врњачка 90773 113790 148481 122289 147611 146246 152603 139609 156240 146756 175153
Врањска 6577 5400 7188 8049 6542 6262 5628 4874 4943 4413 2523
Врдник 8753 9935 8863 10473 8825 8863 7427 9743 16570 14481 18094
Врујци 10331 13011 12359 11934 9625 11557 11372 9387 9202 7688 9656
Гамзиградска 4865 5833 6621 5690 4785 4966 5753 6056 4389 3105 2255
Горња 6939 7289 7407 8097 10489 10841 9762 10381 9814 9913 9718
Трепча
Јунаковић 7025 6755 8413 8541 7258 7080 5285 5429 7110 6744 7530
Кањижа 13116 13630 16906 13708 12602 13345 11467 7930 10720 11662 13579
Ковиљача 20302 19352 21439 22443 18434 20512 21693 17538 20644 15147 15094
Луковска 5222 5564 6436 6852 6649 7023 9400 12236 11318 11152 12616
Матарушка 11966 13200 11842 11934 8839 8567 7138 6151 4767 2792 1173
Нишка 26176 22678 26906 26299 22112 21049 21614 18338 4440 4916 4747
Палић 15754 16000 24000 25000 54629 18617 18408 19220 20135 22030 26656
Пролом 12074 11715 10598 15625 14924 14915 15986 16712 12831 11731 14363
Рибарска 6953 7725 12013 14000 14093 10712 9176 8021 7703 7419 7538
Селтерс 7050 10285 10068 8143 7258 8864 8914 7674 6789 6973 5910
Сокобања 60541 55196 72396 66119 55313 48837 53402 49175 50629 42438 41676
Сијаринска 8000 8000 8000 8000 7006 6701 6372 4735 5598 5721 5802
Извор: webrzs.stat.gov.rs

Промет туриста у бањама Србије за посматрани период показује извесне

осцилације по годинама, и када је у питању раст али и пад туристичког промета, што се
не може објаснити одређеним догађајем који је могао утицати на исти, већ само
потребом домаћих туриста да обилазе различите бање сваке године. Већина бања
бележи пад промета последњих година што је директна последица економске кризе
која је погодила како цео свет тако и нашу земљу. Међутим, запажа се и раст промета у
Буковичкој бањи, Врњачкој Бањи, Пролом, Луковској, Врднику, који су своју понуду
значјно проширили wellness садржајима и представљају центре spa и wellness туризма
у Србији, па се може закључити да је овај вид туризма перспективан, са тенденцијом
константног пораста туристичког промета. Лидерску позицију већ годинама заузима
Врњачка Бања (2015. године забележила 175.153 посетилаца и 562.862 ноћења). Она је
уједно и друга најпосећенија туристичка дестинација у Србији, одмах после Београда.
Највећи пораст укупног броја долазака (25,6%) и броја ноћења (33,3%) забележен је у
Бањи Врујци. Луковска Бања је регистровала највећи пораст броја страних долазака
(95,3%), а највећи пораст ноћења страних туриста забележен је у Бањи Палић (60,7%) у
односу на 2014. годину.
Иако туристичка понуда у бањама Србије може деловати разноврсно на први
поглед, она је скромна у односу на понуду познатих бања у Европи, што се одражава и
на промет туриста. Бањски туризам у Србији карактерише изузетна доминација
домаћих посетилаца, док је посета страних гостију на изузетно ниском нивоу. Од
укупно 427.456 туриста, који су 2015. године посетили бање Србије и забележили
1.854.582 ноћења, чак 82% чине домаћи гости, а свега 18% страни гости (РЗС-
Саопштење, 2016).

Слика 4. Упоредни приказ односа (домаћег и страног) промета туриста у бањама

Србије 2005. (лево) и 2014. године (десно)
Анализирањем приказаних података на картама, видимо да је промет туриста у
бањама Србије 2014. године, знатно порастао у односу на 2005. годину. Ако се узме у
обзир то, да је током овог периода (од 2005. до 2014. године), дошло до модернизације
традиционалних бања и да је осим, основне, лечилишне функције, велики број бања у
Србији увео и spa и wellness програме у своју понуду, јасно је да је управо то довело до
пораста промета и веће посећености наших бања. Отварањем spa и wellness центара у
склопу бања, проширена је и обогаћена туристичка понуда бањских дестинација, што
је привукло знатно већи број туриста у ова туристичка места. Имајући то у виду, даљи
развој бања у Србији треба ићи управо у том смеру, односно треба радити на
модернизацији и осавремељиваљу традиционалних бањских лечилишта, како би оне
постале, не само дестинације за лечење и рехабилитацију, већ и дестинације за одмор,
опуштање и релаксацију.

Слика 5. Упоредни приказ структуре (домаћег и страног) ноћења туриста у

бањама Србије 2005. (лево) и 2015. године (десно)

Када је реч о структури ноћења туриста (домаћих и страних) у бањама Србије, на

приказаним картама види се да је 2005. године овај број био веома мали, у неким
бањама чак занемарљив, док се у неким бањама ноћења страних туриста није ни било.
Након десет година, број ноћења која су остварили страни туристи је знатно порастао,
што се такође може повезати са процесом модернизације и осавремењивања како
самих бања, тако и њихове понуде. Посебан раст се уочава у Врњачкој бањи, која
заузима водећу позицију када је у питању алализирана вредност, што доводи до
закључка да је модернизација бања кључ успеха у привлачењу како домаћих, тако и
страних туриста.
Табела 5. Просечна дужина боравка у бањама Србије 2015. године
Бањска места Укупно Домаћи Страни
 4,34 4,66 2,92
Врњачка Бања 3,21 3,29 2,82
Сокобања 4,68 4,95 2,40
Буковичка Бања 2,30 2,37 2,06
Матарушка Бања 10,94 10,95 10,33
Бања Ковиљача 6,85 7,33 5,39
Пролом Бања 5,12 5,75 2,82
Горња Трепча 10,50 10,14 12,62
Врањска Бања 8,19 8,40 5,04
Бања Кањижа 3,9 5,20 1,97
Бања Јунаковић 6,88 7,61 3,99
Бања Врдник 3,58 3,73 2,73
Бања Русанда 9,34 9,39 8,23
Бања Палић 1,69 1,75 1,63
Селтерс Бања 21,01 21,30 8,96
Луковска Бања 6,58 6,98 3,66
Гамзиградска Бања 10,57 10,83 3,82
Рибарска Бања 6,67 6,96 4,11
Сијаринска Бања 8,10 8,19 5,38
Бања Врујци 4,07 4,16 3,22
Нишка Бања 7,25 9,44 2,81
Извор: Извештај Удружења Бања Србије, 2016
Просечан боравак у бањама Србије износи 4,7 дана за домаће госте и 2,9 дана за
стране госте. Туристи су се најдуже задржавали у Селтерс бањи (21,01 дан), и то
претежно домаћи туристи (21,3 дана), док су страни туристи најдуже боравили у
Горњој Трепчи (12,62 дана).
На простору Буковичке бање највећи и најзначајнији хотел се зове Извор, који
је конгресно SPA & wellness resort хотелско здање које се простире на преко 32 000 м²
и у коме у исто време може да борави око 3 500 гостију. Овај престижни хотелско-
туристички комплекс може своје госте очарати складном архитектуром, модерним
ентеријером, и највишим нивоом услуге и садржаја из ког посебно истичемо wellness
центар са девет базена са преко 1 000 м² воденог огледала са природном, лековитом
термиминералном водом, пречишћеном најсавременијом технологијом. Хотел
располаже са 165 смештајних јединица распоређених у једнокреветне и двокреветне
собе. Све собе су опремљене модерним намештајем, поседују централну
климатизацију, мини бар, сеф, бесплатан wireless интернет, LCD тв и Voip телефон.
 2.4. Природна богатства и атрактивности

Први обимнији радови на рестаурацији бањских објеката у Буковичкој бањи

предузети су 1964. године, када је реновирана зграда Затвореног купатила, где се могао
сместити мањи број пацијената. Од наредне године почиње да се развија здравствена
служба лечилишта названа Природно лечилиште. Новој реконструкцији ове зграде
приступило се 1978. године. Од 1984. године Природно лечилиште ради преко целе
године, а по споразуму са „Угоститељством“ сваки гост Бање могао је да користи
услуге Природног лечилишта. Обновљено и савремено опремљено Природно
лечилиште од 1991. године функционише као Завод за специјализовану и општу
рехабилитацију Буковичка бања – Аранђеловац, са скраћеним називом Специјална
болница за рехабилитацију „Буковичка бања“. Од 1989. године Специјална болница је
једина установа у Србији специјализована за лечење, едукацију и рехабилитацију деце
која болују од дијабетеса.

Специјална болница за рехабилитацију „Буковичка бања“

Индикације за лечење у Буковичкој бањи су: болести гастроинтестиналног
тракта, обољења хепатобилијарног тракта и панкреаса, болести уринарног тракта,
болести метаболизма и болести локомоторног апарата.
Први план за уређење бањског парка направили су Линденмајер и окружни
начелник 1849. године, који је предвиђао просецање стаза и пошумљавање, али како то
није било довољно, 1856. године је направљен нови план којим је парк Буковичке бање
добио своје прво право хортикултурно решење. За време владавине кнеза Михајла
Обреновића, Буковичка бања постаје једно од најбоље уређених бањских насеља.
Централни део парка заузима Старо здање, најстарији сачувани објекат у парку и
репрезентативни пример архитектуре српског романтизма. Од 1966. године бањски
парк постаје највећи отворени изложбени простор мермерних скулптура у Србији,
насталих на међународном Симпозијуму „Бели Венчац“ (69 скулптура). Осим ових, у
парку се налазе и дела Ивана Мештровића (Велика Сфинга, 1909), Гинтера Петера
(Лав, 1916), Раје Николића (Обелиск II, 1964), Свана Вујачића (Књаз Милош, 1989).
Позната је и међународна културна манифестација „Мермер и звуци“.
Излетишта и културно историјски споменици у околини Бање су:
- Рисовачка пећина – значајан палеонтолошки, археолошки и спелеолошки
локалитет. Налази се југоисточно од Бање, на улазу у Аранђеловац. Пећина
Рисовача је споменик природе I категорије и културно добро од великог значаја.
Старост се процењује на више од 100 хиљада година. Најпре је била станиште
животиња, а у периоду од пре 35 – 50 хиљада година и рисовачког
(неандерталског) човека. Откривена је око 1950. године, а у периоду од 1953. до
1977. године вршена су археолошка (Бранко Гавела) и спелеолошка
истраживања (Раденко Лазаревић). У улазном делу пећине откривени су остаци
материјалне културе палеолитског човека (предмети од кремен камена и кости –
листолики нож, коштана шила, бодежи), на основу чега је утврђено да је
рисовачки човек био савременик крапинског човека. Коштани остаци и
артефакти пронађени у пећини чувају се у Народном музеју у Аранђеловцу.

- Буковичка црква Светог Архангела Гаврила – налази се недалеко од парка

Буковичке Бање, у подножју планине Букуље.
- Врбичка црква

- Црква Светог Архангела Михаила у Брезовцу, удаљена 10 km од Аранђеловца,

према натпису с краја 18. века, који се налази изнад јужних врата, црква је
подигнута у средњем веку и задужбина је деспота Ђурђа Смедеревца. Црква је
обнављана два пута, 1795. и 1836. године, када ју је обновио кнез Милош
Обреновић.

- Црква брванра у Даросави – подигнута 1833. године.

- Планина Букуља (696 m) – обрасла буковом, грабовом и храстовом шумом. До

врха постоји обележена пешачка стаза, али и асфалтни пут дужине око 7 km. На
самом врху постоји зграда старог Планинарског дома, саграђена 1933. године,
која је сада угоститељски објекат.
 - Гарашко језеро – вештачко језеро у подножју Букуље, удаљено 10 km од центра
Аранђеловца. У непосредној близини, налази се уређени комплекс са отвореним
базенима, рестораном и теренима за мали фудбал и одбојку на песку.

- „Карађорђев град“ у Тополи и црква на Опленцу (Маузолеј краља Петра I)

- Марићевића јаруга у Орашцу – културно-историјски комплекс посвећен Првом

српском устанку (1804). Недалеко од овог места налази се црква Вазнесења
Христовог изграђена 1869-1870. године, као и спомен-школа подигнута у знак
сећања на Први српски устанак и вођу устанка Карађорђа Петровића. Изградња
школе је завршена 1932. године.

3. Шансе и претње из окружења

3.1. Конкурентност туристичке дестинације

Конкурентност као појам заузима водеће место у економским расправама и

истраживањима у савремено доба. Према дефиниције ОЕЦД-а, конкурентност је
способност земље да у слободним и равноправним тржишним условима производе
робе и услуге које пролазе тест међународног тржишта, уз истовремено задржавање и
дугорочно повећање реалног дохотка становништва. Наведена дефиниција примењује
се генерално на конкурентност неког господарства, међутим суштински ју је могуће
прилагодити и за потребе туризма те истраживања конкурентности туристичке
дестинације. Применом претходне дефиниције конкуретности могуће је закључити
како конкуретност туристичке дестинације представља њезину способност да
комбинује читав низ елемената, а основне компаративне предности уобличи на начин
да целовито задовоље савремене потребе и жеље туристичке потражње. У овом
контексту са намером се користи термин савремених потреба и жеља потражње јер се
настоји нагласити потреба континуираног истраживања трендова на међународном
туристичком тржишту. Последично, то имплицира важност осигурања пружања
туристичког искуства и доживљаја у предметној деситнацији. Оваквим се
промишљањем и закључавањем указује на читав низ чињеница који утичу на
конкурентност туристичке деситнације.

Конкурентност туристичке дестинације у савремено се доба поима као

способност креирања јединственог туристичког доживљаја па се из тог разлога њему
придаје све већа пажња у готово свим истраживањима туристичке дестинације и
њезине конкурентности. При истраживању овога појма важно је препознати значење
конкуретности дестинације наспрам конкурентске дестинације. Конкуретност
дестинације у том смислу одређује њену тржишну успешност, позицију и снагу у
односу на конкуренте. Са друге, конкурентске дестинације су дестинације успешности,
односно они примери који успевају оправдати своју позицију на све комплекснијем
тржишту на начин да континуирано задовољавају текуће захтеве, потребе и трендове, а
у овоме случају осигуравају јединствени туристички доживљај.

3.2. Чиниоци који утичу на конкурентност туристичке

дестинације

Конкуретност се разматра у односу са појмом позиционирања, односно

креирања тржишне позиције. У литератури и пракси се за те потребе користи Портеров
концепт генеричких стратегија који чини основу за сегментирање тржишта и
диференцирање производа туристичке дестинације од конкурената. У том контексту
заправо се говори о стицању конкурентстких предности. Портеров дијамант
конкурентности показује четири групе чиниоца конкурентности туристичке
дестинације.
 На конкуретност туристичке дестинације утичу многи спољни и унутрашњи
чиниоци. На неке од њих је могуће утицати док су они други сасвим независни и
непредвидиви, а при томе се првенствено мисли на туристичку потражњу. Може се
закључити како се конкурентност туристичке дестинације заснива на расположивости
и квалитет туристичких ресурса, туристичкој атрактивности, разини квалитете услуга
које су развијене и понуђене у дестинацији, ангажману и функционирању туристичких
компанија, као и о туристичком доживљају. Тачније, фактори понуде, инпути и
ресурси јесу основни чиниоци конкурентности туристичке дестинације, а обухватајући
све ресурсе и туристичке атракције којима се гради понуда дестинације. У ову скупину
треба убројати и обухватити специјалистичка знања, вештине и способности, нове
технологије, комуникацијску структуру и тржишну инфраструктуру.

Следећа група јесу чиниоци туристичке потражње и на њих није могуће

утицати. У ову скупину се сврставају социо-економска обележја туристичке потражње,
мотивације, софистицираност, понашање и навике, заштита потрошача и слична
обележја. Сродне и подржавајуче индустрије или делатност односе на
интернационалну разину, а представљау све попратне садржаје у туризму.

Последња скупина су туристичке компаније, а мисли се на начин њихова

организирања, вођења и функционирања. Сматра се да ривалство међу овим
компанијама позитивно утичу на конкурентност туристичке дестинације јер се таквом
праксом потучу континуирана надоградња и иновативност.

Сматра се да би овоме моделу конкурентности требало придодати и разину

међусекторске сарадње. Наиме, у савремено доба овај је чинилац веома важан за
успешно извршење свих процеса у туризму. При томе се мисли на оне уобичајне
пословне активности, развјне процесе у туризму. При томе се мисли на оне уобичајне
пословне активности, развојне процесе, иновацијске подухвате и све остале процесе
повезане са туризмом, а тиме и туристичком дестинацијом. Недостатак сарадње и
комуникације између сектора и делатности онемогућује проток информација међу
дионицама, поделу знања и проналазак оптималних решења. Посебну улогу у туризму
има и локална заједница, а њена улога тим је већа када се говори о осигурању
туристичког искуства и доживљаја. Управо из тог разлога, сматра се да је и овај
елемента веома значајан да се укључи у постојећи концепт.
 3.3. Анкета

1. Пол?

Пол

Жене
41%

Мушкарци
59%

2. Године старости?

Године старости
9%
8% 29%

18-28 година
28-38 година
15%
38-48 година
48-58 година
више од 58 година

39%
3. Степен стручне спреме?

Степен стручне спреме

9% 13%

15%
IV степен
V степен
VI степен
VII степен
39% VII-2 степен

25%

4. Занимање?

Занимање

13% 25%
8%

студенти
занатлије и трговци
просветни радници
10% доктори
пензионери

43%
5. Да ли је инфраструктура адекватна?

Инфраструктура

Да
Не

6. Да ли постоји паркин простор?

Паркинг место

Да
Не
7. Да ли сте задовољни са културно-историјским наслеђем?

Културно-историјско наслеђе

10%
5%
38%
12% веома незадовољан
незадовољан
ни задовољан, ни
незадовољан
задовољан
веома задовољан

35%

8. Да ли сте задовољни како су локалитети културно-историјског наслеђа

промовисани као део постојеће туристичке понуде?

Промовисање локалитета културно-историјског

наслеђа
24% 8% 16%
веома незадовољан
незадовољан
ни задовољан, ни
незадовољан
задовољан
веома задовољан

20%
32%
9. Да ли сте задовољни културним садржајем Буковичке бање?

Веза манифестација и културно-историјског наслеђа

17% 8% 16%

веома незадовољан
незадовољан
ни задовољан, ни
незадовољан
задовољан
веома задовољан

36% 23%

10. Да ли сте задовољни сајтом Буковичке бање?

Информације о манифестацијама на интернету

12% 11%
14%
веома незадовољан
20% незадовољан
ни задовољан, ни
незадовољан
задовољан
веома задовољан

42%
11. Да ли сте задовољни антропогеним природним факторима?

Богатство минералних вода

9% 8%
17%

веома незадовољан
27% незадовољан
ни задовољан, ни
незадовољан
задовољан
веома задовољан

39%

12. Да ли сте задовољни приватним смештајним капацитетима?

Смештајни капацитети

9% 3% 30%
12%
веома незадовољан
незадовољан
ни задовољан, ни
незадовољан
задовољан
веома задовољан

47%
13. Да ли сте задовољни хотелским смештајним капацитетом?

Смештај у Буковичкој бањи

2% 12%
34% 7%

веома незадовољан
незадовољан
ни задовољан, ни
незадовољан
задовољан
веома задовољан

46%

14. Да ли сте задовољни атрактивношћу Буковичке бање?

Изглед

17% 12%
6%

веома незадовољан
незадовољан
ни задовољан, ни
незадовољан
задовољан
23% веома задовољан

43%
 Закључак

На основу анкете, можемо да увидимо да је више било мушкараца испитаних,

него жена. Већина је имала седми степен стручне спреме, по занимању трговци и
занатлије, и имали су између 28-38 година.

Питања су конципирана тако да су испитаници одговарали тако што су

заокруживали један од пет понуђених одговара, у зависности колико су задовољни или
незадовољни датим питањем. На основу анкете, може се увидети да су највише
незадовољни инфраструктуром, паркингом, смештајним капацитетом и самим
смештајем. Са друге стране, испитаници су највише задовољни богатством
минералних вода, културно-историјским наслеђем, као и манифестацијама које се
одржавају сваке године.

4. SWOT анализа Буковичке бање

Општа инфраструктура и и саобраћај

STRENGHTS (ПРЕДНОСТИ) WEAKNESSES (СЛАБОСТИ)

- На раскрсници путева (Бг/Кг) - Недостатак европских путних
- Реконструисан већи део путних коридора
праваца - Застарели аутобуски возни
- Континуална енергетска снабдевеност парк
(струја/вода) - Непостојање железничког
- Систем заштите животне средине саобраћаја
- Развијена базична телекомуникациона - Застарела водоводна и
мрежа канализациона мрежа
- Технолошка застарелост
капацитета за дистрибуцију
електричне енергије
- Недостатак и застеролост
туристичке дигнализације
- Непостојање паркинг простора
 OPPORTUNITIES (ШАНСЕ) THREATS (ОПАСНОСТИ)
- Пројекти регионалних и европских - Недостатак локалних извора
коридора финансирања инфраструктуре
- Интерес за улагање у инфраструктуру и саобраћаја
(страни капитал) - Смањена лојалност иностраних
- Заинтересованост Владе за и домаћих гостију због лошег
реконструкцију железничке мреже искуства (непостојање
- Пад цена телекомуникационе и стандарда у квалитету услуга)
информатичке инфраструктуре - Губитак тржишта због
- Развијени стандарди инфраструктуре адаптације 2 хотела.
и саобраћаја
Туристички производ у ужем смислу

STRENGHTS (ПРЕДНОСТИ) WEAKNESSES (СЛАБОСТИ)

- Грађани општине (гостољубиви и - Недовољна заштита и
отворени) одржавање ресурса
- Растућа понуда додатних садржаја - Непостојање заштићених
- Богатство минералних извора и простора
традиција бање - Непостојање просторно-
- Нетакнута природа и богатство урбанистичких планова
руралног подручја - Недостатак иницијалне
- Изузетно културно-историјско инфраструктуре за изградњу
наслеђе краја нових објеката за смештај
- Гастрономија - Дивља, изградња у градским и
- Постојање вишовековне традиције у приградским подручјима
култури угоститељства - Недостатак смештајних
капацитета интернационалног
квалитета
- Непостојање нових
туристичких атракција

OPPORTUNITIES (ШАНСЕ) THREATS (ОПАСНОСТИ)

- Позитивно мишљење о Србији у - Опадање квалитета и губљење
целини на иностраном тржишту локације за туристички развој
 - Примена новина у туристичком - Брз развој конкуренције
пословању бањских дестинација
- Очекивана позитивна реакција ка - Изостанак интереса локалних и
новој иностраној дестинацији других улагача у туризам
- Сегментација годишњих одмора на Аранђеловца
чешће и краће боравке у новој - Недостатак професионално
дестинацији обликованог производа за
- Убрзана приватизација и стабилност стране туристе.
туристичких предузећа
- Услов за развој здравственог туризма
Људски ресурси и тржиште рада

STRENGHTS (ПРЕДНОСТИ) WEAKNESSES (СЛАБОСТИ)

- Позитиван став грађана према - Недовољна информисаност о
туризму економски позитивним
- Традиционално, позитиван менталите странама развоја туризма
и склоност ка квалитету туристичких - Недостатак менаџера у туризму
услуга - Недостатак кадрова за нова
- Реформе у систему образовања занимања
- Постојање вишешколских установа на - Недостатак нових радних места
нивоу Србије у туризму града
OPPORTUNITIES (ШАНСЕ) THREATS (ОПАСНОСТИ)
- Доступност страних фондова за - Ниво услуга изузетно низак
образовање и развој кадрова - Непостојање раста
- Примена европске регулативе рада и продуктивности
политике запошљавања - Губљење стечених позиција
- Заинтересованост страних аранђеловачког туризма
институција за образовање у
туристичком сектору
- Достпуност интернета
Односи са другим јавним и приватним секторима

STRENGHTS (ПРЕДНОСТИ) WEAKNESSES (СЛАБОСТИ)

- Здрава и квалитетна сеоска храна - Непостојање домаћинстава у
- Постојање култних манифестација сеоском туризму
 - Изјашњавање скупштине за - Недовољна сарадња са
приоритетну услугу туризма пратећим институцијама у
- Подршка ЈП града раду ТО граду
Аранђеловца - Неспровођење политике
заштите културних и
природних добара бање
- Слаба присутност институција
културе у туристичку понуду
- Производња и понуда сувенира
- Недостатак сарадње
предузетника МСП-а
OPPORTUNITIES (ШАНСЕ) THREATS (ОПАСНОСТИ)
- Заинтересованост сеоских - Низак ниво понуде и
домаћинстава за бављење туризмом делимично незадовољство
- Иницијативе за пропратну туристичку корисника
понуду (производња сувенира) - Непостојање раста у
делатноситма
комплементарним туризму
- Губљење позиције са
конкуренцијом
Организација, управљање и подстицање развоја туризма

STRENGHTS (ПРЕДНОСТИ) WEAKNESSES (СЛАБОСТИ)

- Постојање основне институционалне - Недовољно пихватање визије
базе развоја туризма града
- Постојање туристичког сервиса у - Недостатак сарадње са
бањи институцијама у региону
- Постојање свести о проблемима у - Инвестиције у туризму
туризму бање - Неразумевање о значају
- Интерес града према туризму подршке потенцијалним
- Растући рејтинг ТО у рехабилитацији инвестицијама
туризма - Нерегулисани имовинско-
- Подршка на иницијативу за израду правни односи
Стратегије развоја - Подршка кредита у банкарском
- Постојање документације о систему
 туристичким ресурсима - Некоординација сектора за
подршку у добијању кредита у
приватном сектору
- Дуг процес у добијању дозвола
- Недостатак општег система
квалитета у управљању
- Општа регулатива у
туристичком сектору
OPPORTUNITIES (ШАНСЕ) THREATS (ОПАСНОСТИ)
- Интерес и подршка републике за - Низак ниво свести грађана
развој туризма у унутрашњости према јавним добрима и
- Лако достпуни модели и искуства у интересима
организацији и управљању - Тешкоће у договору о
туристичким ресурсима приоритетима у развоју
- Регионализација и прикључење ЕУ туризма
- Лош почетак и искуство око
приватизације у туризму

Из претходних табела се може закључити да је много слабости и опасности, али

такође и много предности и шанси. Добар знак је већи број предности него претњи из
окружења. Претње из окружења су изузетно велике, тим пре што је конкуренција
далеко одмакла у односу на нас, као и конкуренција осталих дестинација у земљи које
су одмакле у развоју туризма (разлог: тренутно непостојање хотелских капацитета –
због реконструкције, самим тим изостанак посетилаца у Буковичкој бањи).

Проблеми који су изражени, пре свега, на локалном нивоу могу да се лако реше
уз координацију, сарадњу и међусобно поверење. Обавезно би требало ускладити
интересе свих субјеката који чине туристичку понуду Аранђеловца, из чега ће
произићи побољшање квалитета у пословању, а самим тим и економског просперитета
локалне заједнице, приватних предузећа и појединаца.