Uvod......................................................................................................................................31.

Definisanje i znaaj finansijskih derivata..................................................................42.

Heding......................................................................................................................43.
Fjuers........................................................................................................................53.1.
Fjuers
trita....................................................................................................74.Opcije..............................
...........................................................................................84.1.Organizacija i nain rada trita
opcija...........................................................105.
Svop..........................................................................................................................116.
Forvard.....................................................................................................................12Zakljuak......
........................................................................................................................14Literatura................
..............................................................................................................15


















UVOD
Finansijske institucije su se tokom 1970-ih godina nale u rizinom okruenju, koje je1980-ih
i1990-ih godina postajalo sve rizinije. Kamatne stope su se uestalije menjale, dok s u t r i t a
akci j a i obvez ni ca povr emeno bi l a veoma nes t abi l na. Zbog t oga s u
menad er i f i nans i j s ki h i ns t i t uci j a poel i da vode vi e r auna o s manj enj u
r i zi ka s koj i m s u s e t e institucije suoavale. Zainteresovanost za smanjenje rizika
dovela je do pojave finansijskih inovacija tj, p o j a v e n o v i h f i n a n s i j s k i h
i n s t r u me n a t a k o j i f i n a n s i j s k i m i n s t i t u c i j a ma i n j i h o v i mmenaderima
pomau da bolje upravljaju rizicima. Ti instrumenti nazivaju se
finansijskimderivatima. Naj vani j i f i nans i j s ki der i vat i koj e menad er i kor i s t e
r adi s manj enj a r i zi ka s u: forvardi (forwards), finansijski fjuersi (futures), svopovi
(swaps) i opcije (options). Derivati su u osnovi ugovori sa vrednostima izvedenim iz cene aktive
ili trita.Oni podrazumevaju ugovor izmeu dve strane koje se obavezuju da izvre
razmenu uplatabaziranih na vrednosti definisane aktive na neki budui odreeni dan.inei
finansijska trita efikasnijim, u smislu irenja lepeze dostupnih
finansijskihi ns t r umenat a i s manj enj a t r ans akci oni h t r o kova, f i nans i j s ki
der i vat i s u kor i s ni kako z ai nv es t i t or e, t ako i z a f i nans i j s ke menad er e
pr eduz ea. I nves t i t or i ma f i nans i j s ki der i vat i pruaju dodatnu mogunost za
diverzifikaciju portfolia, kao i niz prednosti u formi poreskiholakica, realizacije efekta leverage-
a, itd.

Definisanje i znaaj finansijskih derivata
Banke sve vie vide upravljanje rizicima kao glavnu karakteristiku svoje
delatnosti.Tome su u velikom delu doprinele finansijske inovacije i generalni proces
globalizacijeindustrije finansijskih usluga. Kao rezultat permanentne promene
bankarskog okruenja iaktivnosti dolazi do ogromnog porasta vanbilansnog
poslovanja banaka. To se odnosi presvega na sve veu upotrebu finansijskih derivata i
instrumenata hedinga, kao i mehanizamaobezbeenja dodajnog kapitala, koji treba da podre
dalje kreditne aktivnosti banaka.Svaki kredit koji banka odobri sadri brojne i razliite
komponente rizika, koje e banka razmatrati i nastojati da eliminie, transferie ili ublai,
gledajui pojedinano svaki odovih rizika.U tom smislu bankama danas stoje na raspolaganju
brojni derivatni instrumenti naliniji zatite od rizika kamatne stope, deviznog kursa,
cene finansijske aktive ili kreditnog
default-a.
Brojne finansijske inovacije tokom poslednjih dvadeset godina doprinele su kreiranjuitavog
spektra novih instrumenata i tehnika hedinga i pekulisanja po pitanju
kamatnihstopa i deviznih kurseva. Novi instrumenti su pomogli dilerima da bolje
upravljaju svojim bilansnim pozicijama i omoguili su mnotvu komercijalnih i
finansijskih transakcija da sezakljuaju u napred poznate trokove ili prihode u skladu sa
oekivanim tokovima novca.Kreditne institucije su proirile svoje vanbilansno poslovanje sve
veom upotrebomder i vat a kamat ne s t ope, koj a pr eds t avl j a odgovor na poj avu
novi h obl i ka f i nans i j s ki h inovacija, povean rizik u poslovanju i elju da se poveaju
nekamatni izvori prihoda.

Korienje derivatnih hartija od vrednosti predstavlja jedan od novih
fleksibilnijihnaina pribavljanja potrebnog kapitala koji obezebeuje ostvarenje
prinosa koji odgovarariziku investiranja.Derivat moemo definisati kao instrument
odloene isporuke trinog materijala nakoji se odnosi, a iji je profitni profil i cena u
funkcionalnoj zavisnosti od performansi i cene bazinog trinog materijala.

Ovi instrumenti prvenstveno koriste bankama da se osiguraju od gubitaka, koji
sevezuju za razliite tipove rizika, prenoenje nekih ili svih vrsta rizika na druge
strane uugovoru, koje imaju suprotne pozicije u transakcijama. Derivati takoe mogu biti
korieni zastvaranje pekulativnih pozicija na razliitim segmentima novanog trita, tritima
deviza,tritima obveznica i tritima nekretnina.

Heding
F i n a n s i j s k i d e r i v a t i s u v e o ma e f i k a s n i u s ma n j i v a n j u r i z i k a j e r
f i n a n s i j s k i minstitucijama omoguavaju hedge tj, da se upuste u finansijske transakcije koje
smanjuju ili eliminiu rizik. Kada finansijska institucija kupi neku aktivu, kae se da je ona
zauzela long position , to je izlae riziku ukoliko prinosi na tu aktivu nisu izvesni. S druge
strane, ukoliko je ona prodala neku aktivu i ugovorila njenu isporuku odreenog dana drugoj
strani, kae seda je finansijska institucija zauzela short position, to je takoe moe izloiti riziku
Finansijski derivati mogu se koristiti za smanjenje rizika na osnovu sledeih
osnovnih principa hedinga: eliminisanje rizika podrazumeva uputanje u finansijsku
transakciju kojomse long position eleminie na osnovu dodatne short position il i se
short position eleminiedodatnom long position.Drugim reima, ukoliko je finansijska
institucija kupila neku hartiju od vrednosti i samimtim zauzela dugu poziciju, ona obavlja hed
tako to ugovara prodaju te hartije od vrednosti unekom buduem periodu. Suprotno tome,
ako je zauzela short position tako to je prodalaneku har t i j u od vr ednos t i koj u u
buduem per i odu mor a i s pl at i t i , hed obavl j a t ako t o ugovara kupovinu te
hartije od vrednosti u nekom buduem periodu.
Long position
duga pozicija u trgovini hartijama od vrednosti, robom ili valutom u kojoj posedovanje
premauje prodaju jer diler oekuje porast cena;
Short position
kratka pozicija, situacija kada je koliina prodatih hartija od vrednosti vea od
koliine koju diler stvarno poseduje.
(4
3. Fjuers
Trita finansijskih fjuersa su poela da se razvijaju sredinom 1970-ih godina i znatnosu se
proirila ranih 1980-ih godina sa rastom promenjivosti kamatne stope. Prvi
fjuersugovori su bili vezani za hartije od vrednosti izdanja Dravne blagajne. Posle toga se
razvilaitava paleta finansijskih fjuers ugovora, od fjuers ugovora na
meubankarska sredstva idruge instrumente novanog trita, do fjuersa na indekse
akcija. Danas su finansijski fjuersi meu najatraktivnijim i najtrgovanijim fjuersima.
(5
Fjuers
(futures)
je likvidan, kupoprodajni, terminski ugovor, odnosno sporazum izmeu dva partnera da kupe
odnosno prodaju odreenu koliinu trinog materijala, tano odreenogdana, po ceni
koja je ugovorena u vreme sklapanja ugovora.Vrsta trinog materijala kojim se trguje odreuje
da li je fjuers robni ili finansijski.To znai da robni fjuersi u svojoj osnovi imaju robu, dok su
finansijski fjuersi zasnovani nanekom od postojeih finansijskih instrumenata.Ono to
finansijski fjuers razlikuje od klasinih terminskih ugovora je likvidnost. Da bilikvidnost bila
realizovana fjuersi su visoko standardizovani ugovori kako u pogledu aktivekoj om s e
t r guj e i i s por uke, t ako i u pogl edu nai na pl aanj a. I por ed i nj eni ce da
s ufinansijski fjuersi kreirani relativno skoro, oni danas predstavljaju najznaajniji
segmenttrita fjuersa i potpuno dominiraju u odnosu na fjuerse u ijoj osnovi se nalazi roba.
(6
Uesnici u fjuers ugovorima u trinim operacijama na fjuers berzama su privrednisubjekti
koji se pomoi fjuers ugovora ele osigurati od kursnog rizika, tzv,
hedgers-i
i veliki broj pekulanata tzv,
traders-a.Hedgers
-i su uesnici koji ele da se zatite od rizika promena kurseva i kamatnih stopaefekata. S
druge strane,
traders
- i s u s vi oni ues ni ci na f j uer s ber z ama i j a j e os novna aktivnost usmerena na
ostvarivanje to veih profita iz osnova pekulativnih poslova i estoorganizovanom i namernom
pomeranju kursa na gore ili na dole.Sa as pekt a r oka na koj i s u emi t ovane
obvez ni ce i dr ugi ef ekt i koj i s u pr edmet kupoprodaje na fjuers tritima, sve fjuers
ugovore moemo svrstati u dve osnovne grupe ito: kratkoroni fjuers ugovori i dugoroni
fjuers ugovori
Na fjuers tritu se putem kratkoronih fjuers ugovora kupuju i prodaju na termin svevr s t e
kr at kor oni h obvezni ca, eur odol ar s ki depoz i t i i dr ugi kr at kor oni ef ekt i i
t o pokamatnim stopama koje se izmedju kupca i prodavca utvruju u momentu sklapanja
ugovora.Dugoroni fjuers ugovori predstavljaju onu vrstu fjuers ugovora kojima se kupuju
i pr odaj u na t er mi n s ve vr s t e ef ekat a s a f i ks ni m pr i nos om, odnos no s ve
vr s t e obvezni ca dugoronog karaktera.
(7
Finansijski fjuersi se dele na:valutne, kamatonosne i indeksne fjuerse.
Valutni tj, devizni fjuersi

(Exchange Futures)
su ugovori kojima se definie isporukanaznaenog iznosa strane valute, odreenog dana u
budunosti, u zamenu za obraunatuisplatu u domaoj valuti. Prvi valutni fjuers
ugovori su zakljueni 1972 godine. Tada jeChicago Mercantile Echange (CME)
predstavila est ugovora koji su glasili na stranu valutu( f or ei gn cur r enc y f ut ur es
cont r act s ) . Oni s u gl as i l i na br i t ans ku f unt u, kanads ki dol ar , nemaku marku,
japanski jen, vajcarski franak i meksiki pezos.Valutni fjuers predstavlja alternativu
regularnim forvard ugovorima koje nudekomercijalne banke.
Kamatonosni fjuersi (Interest Rate Futures)
su ugovori o isporuci dunikihinstrumenata meu kojima dominiraju kratkorone ili
dugorone dravne obveznice. Trgovinaovom vrstom fjuers ugovora zapoela je 1972. godine
na ikakoj berzi. Ova vrsta derivata predstavlja sredstvo transfera rizika kamatne stope. Cena
kamatnih fjuersa je u univerzalnojrelaciji u odnosu na kamatnu stopu tj, ako kamatna stopa
raste, cene ugovora padaju i obrnuto.Danas se na berzama irom sveta trguje sa sledeim
kamatonosnim fjuersima:-tromeseni T-bill future;-tromeseni bankarski CD;-tromeseni
fjuers na EURODOLAR;-desetogodinji T-note fjuers;-GNMA-CDR ugovor;-
dvadesetogodinji T-bounds futures;-tromeseni fjuers ugovor na kamatnu stopu EUROMARK,
EUROSWISS, EUROLIRA.
Indeksni fjuersi (Index futures)
su ugovori zasnovani na vrednosti berzanskih indeksa.Trite indeksnih fjuersa poelo je
sa radom 1982. godine stavljanjem na listing KCBT-a( Kans as Ci t y Boar d of
Tr ade) ugovor a zas novanog na vr ednos t i kompozi t nog i ndeks a. Najpopularniji
indeksni fjuersi kojima se trguje na svetskim berzama derivata su:-Standard & Poor s 500;-The
New York Stock Echange Composite Index;-Value Line Composite Average Index (VLA);-The
Major Market Index (MMI).Prilikom utvrivanja cena indeksnih fjuersa treba voditi rauna o
tekuoj vrednostiindeksa i kretanju vrednosti indeksa u narednom periodu.
Index basis
predstavlja razlikuizmeu budue cene fjuers ugovora i tekue vrednosti indeksa. Veoma vana
karakteristikat r i t a i ndeks ni h f j uer s a j e da s u pekul at i vne t r ans akci j e
dos t upne s vi m t r govci ma, s obzirom na to da su mnogi uesnici na tritu i
vlasnici akcija. To nije sluaj kod drugihtrita fjuersa kod kojih postoje
pekulanti samo za osnovni instrument koji predstavlja podlogu za fjuers
ugovor.Indeksni fjuersi povezuju globalna kretanja na terminskom tritu i vlasnitvo
nadakcijama pomaui pri tome investitorima da upravljaju inherentnim berzanskim rizikom

Fjuers trita
Fjuersima se trguje na OTC i organizovanim tritima. Volumen trgovine
naorganizovanim tritima raste i dominira nad fizikom isporukom robe na koju se
fjuersiodnose. Osnovna karakteristika ove trgovine je da se odvija sa visoko
standardizovanimugovor i ma. Pr edmet pr egovor a j edi no moe bi t i cena
f j uer s ugovor a, koj a s e ut vr uj e nadmetanjem u prostoru za obavljanje
berzanske trgovine. Ostali elementi odnose se na: t r i ni mat er i j al koj i mor a da
pos eduj e t ano ut vr ene t ehni ke kar akt er i s t i ke; kol i i nu trinog materijala tj,
veliinu fjuers ugovora; mesece isporuke, koji se razlikuju od ugovorado ugovora; mesto
isporuke za robu na koju se ugovor odnosi.Iako se berze razlikuju po vrstama fjuers
ugovora kojima se trguje, uesnici u berzanskoj trgovini na svim berzama su isti: berzanski
trgovci, hederi i pekulanti.Realizacija svakog pojedinanog fjuers ugovora garantovana je od
strane klirinkekue. U trenutku ugovaranja trgovine, klirinka kua se postavlja izmeu
ugovornih strana,tako da one nemaju obaveze jedna prema drugoj, ve samo prema
klirinkoj kui. Premakupcu fjuersa klirinka kua se ponaa kao prodavac, a prema
prodavcu fjuersa kao kupac.Da bi se zatitila od rizika, ukoliko jedna od ugovornih
strana odustane od svojihobaveza, klirinka kua zahteva od trgovaca da deponuju sredstva
kod svojih brokera u vidui ni ci j al nog depozi t a ( 5 - 10% vr ednos t i t r i nog
mat er i j al a) ; dnevno us kl ai vanj e cena zakljuenih fjuers ugovora
(marking to market)
; odravanje minimalnog iznosa inicijalnogdepozita
(maintenance margin)
od strane trgovca.Posredovanjem izmedju ugovornih strana klirinka kua pomae
trgovcima uneutralisanju njihovih pozicija reverzibilnom trgovinom
(reversing trade
). Naime, ako kupaceli da likvidira originalnu poziciju pr e isteka roka ugovora, on
moe da proda identianugovor treoj strani koja se onda pojavljuje kao novi
kupac.Informacije o listama fjuersa sa kojima se trguje, mesecima isporuke,
vremenuotvaranja i zatvaranja ugovora i cenama fjuersa, objavljuju se na
stranicama finansijsketampe.
Open interest
predstavlja ukupan broj fjuers ugovora koji su jo uvek otvoreni.Relativno mali
broj fjuers ugovora se zatvara stvarnom isporukom trinog materijala. Ukol i ko
ni j e pr et hodno do l o do r ever z i bi l ne t r govi ne, ugovor ne s t r ane s voj e
pozi ci j ezatvaraju gotovinskim plaanjem razlike izmeu fjuers i spot cene
trinog materijala.
Volume
je merilo broja ugovora kojima se trguje na berzi. Kako se fjuers pozicije
brzozatvaraju od strane veine ugovornih strana, moe se desiti da volume iznos
bude visok, aopen interest nizak.Organizovana trita fjuersa sa standardizovanim fjuers
ugovorima posredovanjemklirinke kue, dnevnim limitima cena fjuersa i zahtevom
za depozitima, odravaju svojulikvidnost i omoguavaju sklapanje velikog broja transakcija
sa relativno niskim trokovimatransakcija, osiguranim kvalitetom trinog materijala i
minimalnim rizikom od neispunjenjaobaveza
(default risk).
(9
Trgovina finansijskim fjuersima potpuno je internacionalizovana
Opcije
Za heding kamatnog rizika na tritu akcija koriste se i opcije na
finansijskeinstrumente.Opcije
(options)
predstavljaju ugovore na osnovu kojih kupac ima opciju, odnosno pravo dakupi ili proda
odreeni finansijski instrument po utvrenoj ceni, koja se naziva
strajk
cenom,tj, cenom izvrenja prava iz ugovora i na utvreni dan ili do isteka utvrenog
roka.Prodavac opcije se obavezuje na kupovinu ili prodaju finansijskog instrumenta
kupcuukoliko se vlasnik opcije odlui na prodaju ili kupovinu. Te karakteristike ugovora o
opcijivano je naglasiti: vlasnik ili kupac opcije ne mora da se odlui na njeno izvrenje; on
moeda je ne iskoristi, odnosno da dozvoli da ona istekne.Prema tome, vlasnik opcije nije
obavezan da preduzme bilo kakvu akciju, vec samo ima pravo na izvrenje ugovora ukoliko se
na to odlui. Za razliku od njega prodavac opcije nemaizbor. On mora da kupi ili proda
finansijski instrument ukoliko se vlasnik opcije odlui nanjeno izvrenje.Poto pravo na
prodaju ili kupovinu finansijskog instrumenta po utvrenoj ceni imavrednost, vlasnik opcije za to
pravo rado plaa odreen iznos koji se naziva
premijom.
11)
Prodavac opcije nikada ne moe profitirati na promeni kamatne stope. Njegov profit
jeogranien premijom, a rizik koji prihvata je praktino neogranien. Kupac opcije
teoretskiima neogranienu mo zarade.
(12
Kombinaciju opcije sa svop transakcijom nazivamo
swaptions
to je ustvari opcija zaulazak u ugovor za svop kamatnih stopa, koji daje mogunost strani u
ugovoru da plaa fiksnu/ dobija plivajuu kamatu kao plaanje i pravo da prima fiksnu / plaa
plivajuu kamatu kaonaplaivanje na osnovu svopa. Opcije na hartije od vrednosti
izdanja Dravne blagajne i opcije na fjuers ugovore koji glase na hartije od vrednosti
Dravne blagajne poele su da seupotrebljavaju sredinom 1980-ih. Sa opcijama je proiren
spektar heding strategija koje semogu upotrebljavati u funkciji zatite od rizika kamatne stope.
(13
Opcije se mogu klasifikovati prema vie kriterijuma. Jedan od kriterijuma na osnovukoga su se
izdiferencirala razliita organizovana trita opcija, je vrsta finansijske aktive nakoj u s e
pr avo i z opci j s kog ugovor a odnos i ( under l yi ng as s et ) . Pr ema ovom
kr i t er i j umurazlikujemo: robne opcije; valutne opcije; opcije na akcije; opcije na fjuers
ugovore i opcijena finansijske indekse. Na svetskom tritu trguje se opcijama evropskog ,
amerikog i azijskog tipa. Amerikeopcije su ugovori koje svom draocu daju pravo kupovine
odreene aktive po utvrenoj ceni,u bilo kom trenutku pre roka dospea, kao i na sam
dan dospea. Evropska opcija se moerealizovati samo na dan dospea. Azijske opcije
odnose se na pravo draoca da kupi ili prodaodreenu aktivu po ceni realizacije koja
predstavlja prosek spot cena te aktive na tr itu utoku perioda do realizacije opcije.
(14
Sve opcije sa aspekta njihovog znaenja i vanosti moemo podeliti na dve osnovnegrupe, i to na
grupu prodajnih ili Call opcija, i na grupu kupovnih ili Put opcija.--------------------------------
--------
11) Mishkin, F, Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska trita. str.- 32012) Deletovi,
M, Finansijska trita, Beograd, 2007. str.- 12613) Ivanovi, Peria, Teorija novca i bankarstvo,
Fakultet za usluni biznis, Sr.Kamenica, 2008. str.- 372-37314) Petrovi Evica, Deni-Mihajlov
Ksenija, Poslovne finansije, Ekonomski fakultet u Niu, 2007. str.- 228-229


Call opcija
daje pravo njenom vlasniku da kupi odreene efekte po dogovrenoj ceni i to pre isteka njene
vanosti tj, pre roka dospea. S druge strane, prodavac call opcije preuzimaobavezu da postupi
po eljama vlasnika opcije. U zavisnosti od toga da li su vlasnik opcije ilinjen prodavac u vreme
nastanka opcije imali predmetne efekte ili nisu, govori se o pokrivenojili nepokrivenoj call
opciji.
Put opcija
daje pravo njenom vlasniku da prodaje odreene efekte po unapreddogovorenoj ceni za
sve vreme valjanosti opcije, dok je prodavac te opcije obavezan kupiti teefekte.
Cena opcije
pokazuje koliko je opciono trite spremno da plati za pravo iz opcije, iona mo e bi t i pod
ut i caj em r azl i i t i h f akt or a: cene t j , pr ompt nog kur s a ef ekat a koj i
s u predmet opcije i promenjivosti tog kursa, od oekivanog trenda kretanja kursa odnosno
cenefjuers ugovora na fjuers tritu, kao i od ostalih uslova koje sadri opcija. Osnovni
faktor koj i ugl avnom ut i e na cenu, odnos no kur s ef ekat a koj i j e pr edmet
opci onog ugovor a, odnosno opcije, je upravo promptni kurs tog efekta. Saglasno tome cena
call opcije e, ondakada su predmet transakcije te opcije, npr, akcije, rasti ako poraste promptni
kurs akcija, jer one tada postaju atraktivnije. Nasuprot tome, kurs put opcije e rasti
ako promptni kurs, odnosno cene tih akcija padaju.Pri kupovini ili prodaji opcije unapred se
ugovara opciona cena po kojoj e vlasnik opcije moi do tano odreenog roka te efekte
da kupi, a razlika izmeu opcione i trinecene zove se stvarna vrednost opcije. U
trgovini sa call opcijom stvarna vrednost opcije jeuvek pozitivna im je trina cena vea
od opcione, koja je ranije dogovorena. U tom sluaju je re o opciji in the money. Ako su ove
dve cene jednake, opcija je at the money, a ako j e t r i na cena ni a od unapr ed
ugovor ene, onda s e u t om s l uaj u r adi o t z v, out of t he money. Nasuprot tome,
put opcija ima stvarnu vrednost samo onda kada je opciona, odnosno unapreddogovorena cena
vea od trine cene opcije.
Time value
kurs, odnosno vrednost opcije je ustvari razlika izmeu cene opcije i njene stvarne
vrednosti, a pokazuje verovatnost da e se promptni kurs poveati u eljenom pravcu u odnosu
na vlasnika opcije, i to u vremenskom periodu od kupovne opcije do istekaroka njene
vanosti.Kurs time value opcije je rezultat dejstva raznih faktora.Tehnologija rada sa opcijama
obuhvata ukupne trine transakcije vezane za kupoprodaju call prodajnih i put kupovnih opcija.
U tom smislu, trgovinu sa opcijama kao osnov tehnologijerada ini:

Kupovina call opcije
kupac call opcije kupuje od vlasnika i prodavca call opciju, jer je uveren da e promptna cena
akcija koje su predmet opcije porasti. Kada ona tako poraste iznad ranije unapred dogovorene
cene, odnosno kursa opcije i kada doe dorealizacije opcije, ukupan iznos, odnosno cena po
kojoj je kupovina izvrena jednaka je zbiru premije opcije i unapred dogovorene cene, odnosno
kursa opcije. Ako su ovitrokovi nii od trine cene akcija, tada kupovina opcije donosi neto
profit ili zaradu,a ako su vei onda e kupac po ovoj transakciji imati gubitak.

Prodaja call opcije
pr odavac opci j e s e obavezuj e da e pr odat i akci j e koj e s u predmet opcije
po unapred dogovorenoj ceni, ako vlasnik opcije to zatrai. Na taj nai n pr odavac
opci j e pekul i e na pad ber z ans kog kur s a pr edmet ni h akci j a, pa saglasno
svemu tome, nee doi ni do realizacije opcije, a primljena premija opcijetada
postaje za njega ekstra berzanski dobitak. Neto dobit jednog partnera je ist gubitak
za drugog

Kamatni svop (Interest Rate Swap)
je aranman u kome jedna ugovorna strana drugoj plaa fiksnu, a druga prvoj varijabilnu
kamatnu stopu na osnovu utvrenih kamatnih stopa iugovorenog iznosa glavnice u toku trajanja
svop ugovora. Ova plaanja se jos zovu i krakovii l i s t r ane s vop pos l a
( l egs i l i s i des ) ,
a f i ks na kamat na s t opa s e z ove s vop kupon
(swapcoupon).
Kao to je reeno plaanja se izraunavaju na osnovi hipotetike koliine imovinekoj a
pr eds t avl j a podl ogu, a nazi va s e os novni i znos i l i gl avni ca
(nationals or notional principals).

(19
Ovaj tip instrumenata je posebno koristan za kreditne ins titucije koje dre
rizik generisan usled neslaganja roka plaanja izmeu njihovog depozita i kreditnog
portfolia.Svopovi mogu bi t i pr of i t abi l ni zbog nes l aganj a i zmeu
pr omenj i vi h i f i ks ni h t r i ni h kamatnih stopa kod dunikih instrumenata.
(20

Konverzija spoljnog duga u akcijski

kapital

(Debt equiti swap)
se definie kaoz akl j uen ugovor u kome j e s pol j ni dug j avnog s ekt or a
z eml j e u r azvoj u konver t ovan , odnosno zamenjen za aktivu denominiranu u
lokalnoj valuti po diskontovanim stopama. Ovako s t vor ena akt i va s e kor i s t i za
kupovi nu akci j a i l i s e mo e kor i t i t i z a pr o i r enj e poslovanja strane
kompanije u datoj dunikoj zemlji. Ona takoe moe biti koriena uformi portfolio
investicija ili direktnih stranih investicija, odnosno, moe biti u posedu strane banke holdera
originalnog duga. Dakle, transakcija ove vrste svop poslova kreditori koji kupuj u
dug s a popus t om na s ekundar nom t r i t u daj u z aj am z eml j i duni ku
dobi j aj ui zauzvrat njenu valutu u punoj vrednosti duga po zvaninom kursu.Svop poslovi su
se pokazali kao adekvatna forma trgovine restrukturiranim dugovimazemalja u razvoju pri emu
su se izdvojili sledei poslovi: otkup duga izvozom roba i usluga,otkup duga od strane
dunika, zamena duga jedne zemlje za dug druge zemlje, konverzijaduga u ulaganja,
konverzija duga u obveznice, kao i konverzija duga u lokalnu valutu zemljedunika.
(21
6. Forvard
Terminske transakcije
( F o r wa r d Ra t e Ag r e e me n t - F RA)
s u f i nans i j s ki i novat i vni i ns t r ument i za z a t i t u od r i zi ka pr omene kamat ni h
s t opa. Ovaj ar anman podr azumeva ugovor u kome dva partnera daju ili uzimaju
odreeni iznos sredstava po unapred utvrenojkamatnoj stopi.
(22
FRA omoguava ugovornim stranama u transakciji da unapred odrede visinu kamatnihstopa,
odnosno prihoda i rashoda koji se vezuju za neku buduu transakciju. To je ugovor kojitretira
odreeni budui period i kamatnu stopu koja e vaiti u tom periodu za datu glavnicu.Kod ove
vrste ugovora samo se razmenjuje kamata dok glavnica miruje.
(23
Banka moe biti u jednoj od dve pozicije. Kod prve pozicije se podrazumeva da drugastrana
garantuje banci aktivnu kamatnu stopu na odreeni iznos sredstava. Time se
bankaos i gur ava od pada kamat ni h s t opa. Nai me, banka e ugovor enog
dat uma dobi t i r az l i ku kamatnih stopa ukoliko aktuelna kamatna stopa bude nia
od ugovorene. Suprotno, ako jeaktuelna kamatna stopa via od garantovane, banka e platiti
razliku kamatnih stopa. Druga pozicija se odnosi na obezbeenje od rasta pasivnih kamatnih
stopa.----------------------------------------
19) Deletovi, M, Finansijska trita, Beograd, 2007. str.- 12420) Ivanovi, Peria, Teorija
novca i bankarstvo, Fakultet za usluni biznis, Sr.Kamenica, 2008. str.- 37121) Deletovi, M,
Finansijska trita, Beograd, 2007. str.- 124-12522) Deletovi, M, Finansijska trita, Beograd,
2007. str.- 12723) Ivanovi, Peria, Teorija novca i bankarstvo, Fakultet za usluni biznis,
Sr.Kamenica, 2008. str.- 372


Ukoliko je aktuelna pasivna kamatna stopa ugovorenog datuma via od garantovane, banka e
dobiti razliku kamatnih stopa i obrnuto. Zajednika karakteristika je da se kod ovihtransakcija
glavnica ne transferie, ve se samo kalkulie razlika izmeu ugovorene i aktuelnekamatne stope.
(24
Prednost forvarda je u tome to oni mogu biti fleksibilni onoliko koliko to
eleugovorne strane. To znai da ugovorna strana moe u potpunosti eliminisati
kamatni rizik odreene hartije od vrednosti koju ima u svom portfoliu.Meutim kod
forvarda se javljaju dva problema koji znatno ograniavaju njihovukorisnost. Prvi
problem se ogleda u tome to ugovornim stranama moe biti veoma teko danau drugu
ugovornu stranu za sklapanje ugovora. Drugi problem sa forvardima odnosi se nakreditni rizik.
Postojanje kreditnog rizika u forvardima podrazumeva da ugovorne stranemoraju
jedna drugu proveriti da bi bile sigurne da je suprotna strana finansijski stabilna i daima nameru
da ispuni uslove ugovora. Poto je ta vrsta istraivanja skupa i poto se javljaju problemi
negativne selekcije i moralnog hazarda, kreditni rizik predstavlja osnovnu preprekukorienja
kamatnih forvarda.Kada osim problema kreditnog rizika postoji i manjak likvidnosti,
finansijskiminstitucijama ti ugovori nisu od velike koristi. Iako trite kamatnih forvarda
postoji, posebnokada su u pitanju hartije od vrednosti koje emituje ministarstvo finansija i hartije
od vrednostiobezbeene hipotekom, ono je daleko manje od trita finansijskih fjuersa
. (25
----------------------------------------
24) Deletovi, M, Finansijska trita, Beograd, 2007. str.- 123-12425) Mishkin, F, Monetarna
ekonomija, bankarstvo i finansijska trita. str.- 311


Zakljuak

Finansijske inovacije su u velikoj meri doprinele eksplozivnom razvoju
finansijskihtrita u svetu. Glavni motiv kreiranja i plasiranja finansijkih inovacija je
profit. Finansijskim derivatima se danas u svetu trguje na preko 70 berzi ija je
meusobna povezanost stvorila uslove za dvadesetetvoroasnu trgovinu terminskim
ugovorima. Vaan faktor rasta derivatnog trita je svest o sinergijskom efektu
derivatniht r ans akci j a. Nai me, der i vat ne t r ans akci j e es t o donos e vi es t r uko
kor i s ne ef ekt e s vi muesnicima u transakciji.Finansijski derivati predstavljaju osnovu
finansijske infrastrukture novog veka jer smanjuju trokove kapitala, poveavaju
efikasnost i alokativnu sposobnost trita


Literatura
[1] Ivanovi Peria,
Teorija novca i bankarstvo
, Fakultet za usluni biznis, 2008.[2] Aneli Goran,
Osnove finansijskog menadmenta
, Novi Sad, 2007.[3] Deletovi Milenko,
Finansijska trita
, Beograd, 2007.[4] Risti ivota,
Trite kapitala - teorija i praksa,
Beograd, 2004.[5] Petrovi, Deni-Mihajlov,
Poslovne finansije,
Ekonomski fakultet u Niu, 2007.[7] Mishkin, F,
Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska trita

www.scribd .com