Finansije i Finansijska trita

PITANJA IZ PREDMETA FINANSIJE I FINANSIJSKA TRITA ZA I KOLOKVIJUM 1. Koje su tri najvanije makroekonomske funkcije koje obavlja finansijski sistem u svakoj nacionalnoj ekonomiji? Tri najvanije makroekonomske funkcije koje obavlja finansijski sistem u svakoj nacionalnoj ekonomiji, zahvaljujui kojima se sistematski pospeuje i dinamizira ekonomski rast i razvoj, su: obezbeuje platni promet, prua metode i institucije za obezbeenje tednje (akumulacije), i obezbeuje funkcionisanje trinog mehanizma za alokaciju finansijskih resursa u nacionalnim i meunarodnim okvirima. 2. Koja su dva osnovna tipa finansijskih sistema. Navedi i objasni. Finansijski sistem je proizvod politikih odnosa, karaktera vlasnitva, stepena privrednog i ukupnog drutvenog razvoja. Tako da se pravi razlika izmeu dva tipa finansijskih sistema i to: ~ finansijski sistem ije je teite na otvorenom finansijskom tritu i na kome dominiraju berze i hartije od vrednosti, i ~ bankarsko orijentisani finansijski sistemi ije je teite na bankarskim institucijama, naroito na univerzalnim bankama. Prvi tip finansijskog sistema razvijen je i zastupljen u SAD i Japanu, od 1954.god. Zahvaljujui Glas-Stegalovog bankarskog zakona (1933.god) razgraniene su funkcije investicionih i komercijalnih banaka. Komercijalne banke su ovim zakonom stvaljene pod direktnu kontrolu centralne banke putem mehanizama obaveznih rezervi i prudencione kontrole, pri emu centralna banka obezbeuje kredite za ouvanje likvidnosti. Predmet poslovanja komercijalnih banaka je plaanje, dranje novanih rezervi i kreditna funkcija. Investicione banke i brokersko-dilerske kue stavljene su pod kontrolu specijalne dravne komisije koja vri superviziju kapitala radi ouvanja finansijske stabilnosti. Investicione banke posluju sa hartijama od vrednosti. Bankarsko orijentisani tip finansijskog sistema posebno je razvijen u Nemakoj i Kini. Oslanja se na univerzalne banke koje vre kratkorono i dugorono kreditiranje privrede i imaju kljunu ulogu u upravljanju pojedinim privrednim subjektima. Banke u ovom sistemu poseduju deo akcijskog kapitala na osnovu koga imaju svoje predstavnike u upravnim odborima velikih kompanija. Navedi indikatore razvijenosti finansijskog sistema. Indikatori razvijenosti finansijskog sistema su: Zadovoljavajui intenzitet direktnog finansiranja, tj. finansiranje bez posredovanja intermedijarnih finansijskih institucija. Ukoliko bi dominirale intermedijarne finansijske institucije to bi ukazivalo da nije razvijeno akcionarstvo, tj. da je zanemarljiva uloga svojinskih hartija od vrednosti. Prema tome, treba optimizirati uee svih oblika finansiranja i pruiti trinim transaktorima mogunost alternativnih izbora;

3.

Za I kolokvijum

Finansije i Finansijska trita

Razvijenost sekundarnog trita, jer bez njega primarno emitovane hartije od vrednosti nemaju trinu transparentnost; Diverzifikovana institucionalna sturktura omoguuje sklad izmeu bankarskih i nebankarskih finansijskih institucija; Struktura novane mase; Odnos novane mase prema obimu finansijskih transakcija, ili prema nominalnom drutvenom proizvodu pokazuje da ako je velika tranja za gotovim novcem ili depozitnim novcem u tom sluaju se moe zakljuiti da je isuvie neaktivnog novca, da je finansijsko trite nerazvijeno i da bankarski sistem mora reagovati poveanjem koliine novca. 4. Navedi i objasni modele finansiranja investicije. U finansijskoj teoriji i praksi egzistiraju tri paralelna modela finansiranja investicija, i to: o Metod samofinansiranja (internog finansiranja) ~ podrazumeva da ekonomski subjekti sopstvenim fondovima finansiraju planirana ulaganja ili rashode; o Metod direktnog finansiranja ~ je metod u kome tedie i investitori obavljaju direktan transfer finansijskih fondova; i o Metod indirektnog finansiranja ~ je sistem u kome se izmeu ekonomskih subjekata koji tede (tednja) i subjekata koji investiraju (investicije) pojavljuju finansijski posrednici. Osnovni poslovi na finansijskom tritu. Navedi koji su to poslovi. Kao osnovni poslovi na novanom tritu izdvajaju se davanje i uzimanje kratkoronih kredita, kupovina i prodaja kratkoronog novca, kratkoronih hartija od vrednosti, eskontnih menica, kupoprodaja deviza i dr. Drugim reima, poslovi na novanom tritu su sve finansijske transakcije kojima se vri transformacija imovine iskazane u novcu. Na tritu kapitala kao osnovni poslovi izdvajaju se kupovina i prodaja dugoronih hartija od vrednosti kao to su: akcije, obveznice, certifikati, fjuersi, svopovi i dr. Dakle, poslovi na tritu kapitala su sve finansijske transakcije kojima se vri transformacija imovine iskazane u kapitalu. Univerzalni poslovi na finansijskom tritu. Navedi podelu. Univerzalni poslovi na finansijskom tritu dele se po osnovu dva kriterijuma: Prema vremenu, i Prema tipu aktive. Prema vremenu plaanja i isporuke postoje: Promptni poslovi ~ koji se jo nazivaju i ke poslovi. Kod ovih poslova se plaanje i isporuka odreenog finansijskog instrumenta vri odmah, a najkasnije u roku od dva do pet dana, po postizanju ugovora oko njegove kupoprodaje. Kod ovih poslova, s obzirom na pomenutu kratkou roka u kome i kupac i prodavac moraju izvriti svoje obaveze, s tim da ne postoji kamatni i kursni rizik.

5.

6.

Za I kolokvijum

Finansije i Finansijska trita

7.

Terminski poslovi na finansijskim tritima ~ su trini poslovi kod kojih se kupoprodaja odnosno realizacija ugovora ne izvrava odmah, ve kasnije na ugovorom utvren dan u budunosti. Kod ovih poslova prisutni su kamatni i kursni rizici. Terminski poslovi mogu biti obini kada njihova realizacija nije niim uslovljena i obaveze partnera se moraju izvriti u rokovima dospea, a mogu biti i uslovljeni terminski poslovi kod kojih svaka strana moe odustati od posla ako prethodno poloi dovoljnu sumu novca kao obeteenje drugoj strani. Prema tipu aktive svi poslovi na finansijskim tritima mogu se podeliti na: Poslove sa iralnim novcem, Poslove sa hartijama od vrednosti, i sl. Poslovi posebne vrste na finansijskom tritu. Navedi i objasni. Poslovi posebne vrste podrazumevaju poslove: Arbitrae ~ poslovi arbitrae su znaajni poslovi na finansijskim tritima. Re je o poslovima koji se istovremeno obavljaju na vie finansijskih trita na kojima se trguje istim finansijskim instrumentima. Profit u ovim poslovima predstavlja razlika u ceni odreenog finansijskog instrumenta na razliitim tritima, obino su zastupljeni na deviznim tritima zbog korienja razlike u visini deviznog kursa izmeu razliitih deviznih trita. Heding poslovi ~ predstavljaju aranmane dve strane u kome se potencijalni gubitak jedne strane u odreenoj meri moe eliminisati zaradom druge strane. Ovi poslovi su povezani sa metodama koje se primenjuju za smanjenje rizika u vezi sa drugim poslovima na finansijskim tritima. pekulativni poslovi ~ su na finansijskim tritima zastupljeni od strane uesnika koji nastoje da u kratkom roku, zahvaljujui prihvatnju rizika, informacijama kojima raspolau i znanju, ostvare ekstra prinos. Ovde je re o svesnom prihvatanju rizika u zamenu za mogunost ostvarivanja veih dobitaka. Objasni tri osnovne ekonomske funkcije koje vre finansijska trita. U osnovi, finansijska trita vre najmanje tri ekonomske funkcije: o Prva funkcija odnosi se na uzajamno dejstvo trinih aktera kojim se oderuje cena trgovanja finansijskog instrumenta, odnosno definie zahtevani prinos; o Druga funkcija finansijskih trita je obezbeenje mehanizama koji investitorima omoguuje da prodaju finansijsku aktivu. Drugim reima, finansijsko trite nudi likvidnost kao privlanu karakteristiku kada okolnosti nateraju ili motiviu investitora da proda hartiju od vrednosti. o Trea funkcija govori o uticaju finansijskih trita na smanjenje istraivakih i informacionih trokova. ISTRAIVKI trokovi predstavljaju odreene trokove koje uesnik u trgovini hartijama od vrednosti moe da ima prilikom prodaje ili kupovine odreenog finansijskog instrumenta. Trokovi ove vrste odnose se na vreme potroeno na pronalaenje kupca, odnosno prodavca. INFORMACIONI trokovi predstavljaju trokove koji nastaju prilikom prikupljanja informacija vezanih za preformanse hartija od vrednosti, odnosno da se otkriju iznos i verovatni gotovinski tok (Cash Flow) koji se oekuje da bude 3

8.

Za I kolokvijum

Finansije i Finansijska trita

generisan. Ovi trokovi se smanjuju ukoliko se trgovina obavlja po utvrenim pravilima, standardizacijom i uproavanjem procesa, reavanjem konflikta proizalih iz trgovine i garantovanim izvrenjem zakljuenih transakcija. o Funkcija povezivanja; o Alokativna funkcija; o Transfernu funkciju; o Mobilizaciona funkcija; o Funkcija efikasnosti; o Razvojna funkcija; o Funkcija poboljanja ivotnog standarda. 9. Podela finansijskih instrumenata. Najznaajnije kriterijume za podelu finansijskih instrumenata moemo navesti na sledei nain: Prema ronoj strukturi, koja odraava strukturu finansijskih instrumenata prema njihovoj vremenskoj vezanosti, finansijski instrumenti se dele na: Kratkorone, Srednjorone, Dugorone. Ukoliko u jednoj privredi donimiraju finansijski instrumenti kratkoronog karaktera, kaemo da ima nepovoljnu ronu strukturu. Prema mestu emitovanja razlikujemo: Domae, i Inostrane hartije. Prema nainu formiranja instrumenata delimo ih na: o Osnovne hartije od vrednosti ~ su hartije koje odraavaju neke osnovne odnose izmeu emitenata i investitora. Ovde se radi o standardnoj grupi hartija od vrednosti koju moemo podeliti na dve vee podgrupe i to: Instrumenti duga tj. kreditni instrumenti ~ su hartije od vrednosti koje odraavaju duniko-poverilake odnose, u njih ubrajamo: obveznice, certifikate, note, zapise, komercijalne papire, itd. Instrumenti akcijskog kapitala ~ su hartije od vrednosti koje odraavaju vlasnike odnose, u koje ubrajamo: obine i preferencijalne akcije. o Izvedene hartije od vrednosti-finansijski derivati ~ se nazivaju izvedenim jer je njihova vrednost ''izvedena'' odnosno zavisi od vrednosti neke druge osnovne hartije od vrednosti koja lei u njihovoj osnovi. Devize i devizni kursevi ~ su finansijski instrumenti kojima se trguje na jednom segmentu finansijskog trita- deviznom tritu. Pod devizama se podrazumeva sva potraivanja u stranoj valuti prema inostranstvu. Cena po kojoj se jedna nacionalna valuta razmenjuje za drugu valutu naziva se deviznim kursom. iralni novac ~ je novac koji se nalazi na iro raunima poslovnih banaka. Re je o finansijskom instrumentu kojim se trguje na tritu novca na kome se javlja u vidu

o o o

o o

Za I kolokvijum

Finansije i Finansijska trita

potraivanja po vienju, odnosno kratkorone finansijske aktive kao rezultat postojanja vikova novca na iro raunima poslovnih banaka i drugih finansijskih posrednika. 10. Navedi osnovne karakteristike finansijskih instrumenata. Finansijski instrumenti imaju deset osnovnih karakteristika: 1) Nemaju novani oblik ~ finansijski instrumenti koji se koriste kao sredstvo razmene odnosno izvravanja transakcija nazivaju se novcem; 2) Reverzibilnost ~ je troak investiranja u finansijski instrument i povratak u likvidni oblik; 3) Ronost ~ je vremenski period u kome je planirano plaanje instrumenta ili rok kada vlasnik stie pravo na likvidaciju istog; 4) Deljivost i denominacija ~ deljivost je minimum veliine za koju finansijski instrument moe biti likvidan i zamenjiv za novac; 5) Valuta ~ neki emitenti, u cilju smanjenja rizika od promene deviznog kursa, emituju dvovalutne hartije od vrednosti; 6) Konvertibilnost ~ je naroito vana karakteristika hartija od vrednosti; 7) Likvidnosti ~ je troak i vreme kojima su izloeni vlasnici hartija od vrednosti ako ele da ih momentalno prodaju i pretvore u novana sredstva; 8) Sloenost ~ kao karakteristika finansijskih instrumenata se odnosi na njihovu kompleksnost koja podrazumeva kombinaciju dva ili vie jednostavnih instrumenata; 9) Novani tok ~ prinos koji se oekuje od hartija od vrednosti zavisi od njenog generisanog cash flow-a; 10) Poreski tretman ~ vana karateristika bilo koje hartije od vrednosti je njen poreski status. U zavisnosti o kom finansijskom instrumentu je re, zatim od tipa emitenta, strukture vlasnitva i dr., razlikuju se i poreske stope. Navedi podelu finansijskih institucija. Prema jednoj klasifikaciji finansijske institucije se dele na tri grupe: Intermedijarne finansijske institucije, Berze, Pomone i specijalizovane finansijske institucije. Prema drugoj klasifikaciji finansijske institucije se dele na: Centralnu banku kao centralnu monetarno-finansijsku instituciju, Depozitne institucije, Nedepozitne institucije, i Posrednike institucije. Prema treoj klasifikaciji, razlikujemo sledee kategorije finansijskih institucija: o Klasine (tradicionalne), o Institucionalni investitori (osiguravajue organizacije, penzioni fondovi, finansijske kompanije), i o Brokersko-dilerske institucije ~ berzanski posrednici.

11.

Za I kolokvijum

Finansije i Finansijska trita

12.

Koje usluge pruaju finansijske institucije na finansijskim tritima. Finansijske institucije na finansijskim tritima vre sledee usluge: Transformisanje finansijske aktive iz jednog oblika u drugi; Razmenu finansijske aktive u korist svojih klijenata; Pruanju pomoi u kreiranju novih oblika finansijskih instrumenata i pomoi pri njihovoj prodaji; Pruanje savetodavnih i konsalting usluga; i Vrenje poslova u vezi sa upravljanjem portfoliom finansijske aktive. Sa aspekta regulacije finansijskog trita, koja dva osnovna cilja ima drava? Posmatrano sa aspekta drave regulacija finansijskog trita ima dva osnovna cilja: Odravanje konkurencije meu uesnicima, i Zatita investitora od prevara i zloupotreba. Koji su najznaajniji uesnici na finansijskom tritu? Navedi. Najznaajniji uesnici na finansijskom tritu su: Drava, Centralna banka, Poslovne banke, Institucionalni investitori, Berzanski posrednici, i dr. Koje su dve osnovne funkcije centralne banke? Postoje dve osnovne funkcije: 1) Centralna banka je nadlena za voenje monetarne politike, odnosno kontrolu ponude novca, sa ciljem da se osigura niska stopa inflacije bez kreiranja visoke nezaposlenosti; 2) Druga osnovna funkcija centralne banke je funkcija ''zajmodavca u krajnjoj instanci'' ili ''poslednjeg utoita banaka''. Re je o obezbeenju likvidnosti makroekonomskog sistema.

13. 14. 15.

16.

Navedi est osnovnih instrumenata koje centralna banka koristi pri realizovanju monetarne politike i kontrolu kreditnog potencijala privrede. To su: a. Rediskontni krediti bankama, b. Operacije na otvorenom tritu, c. Stopa obavezne rezerve, d. Specijalni depoziti banaka kod centralne banke, e. Minimalna kamatna stopa, f. Direktivne mere kvalitativne i kvantitativni: 1. odreivanje stope obaveznih plasmana banaka za finansiranje prioritetnih programa razvoja;

Za I kolokvijum

Finansije i Finansijska trita

2. plafoniranje ukupnog obima bankarskih kreditnih plasmana; i 3. odreivanje beneficiranih ili fiksiranih kamatnih stopa odgovarajue oblike kreditnih plasmana. 17.

za

Rediskontni krediti bankama. Rediskontni krediti bankama obuhvataju kupovinu robnih ili drugih komercijalnih hartija od poslovnih banaka, na osnovu ega se menino potraivanje prenosi na centralnu banku i vri kreditna alokacija na raune odgovarajuih poslovnih banaka. Radi se zapravo o kratkoronom finansiranju robnog prometa na bazi meninog pokria i maksimalnih rokova do 90 dana. Postoje dva tipa kredita: rediskontni i krediti pokriveni dokumentima. Operacije na otvorenom tritu. U operacijama na otvorenom tritu centralna banka ima aktivnu ulogu u pogledu promena obima kreditnog potencijala i ukupnih rezervi poslovnih banaka. Preko operacija na otvorenom tritu otvaraju se mogunosti viekratnog dnevnog ulivanja i povlaenja novca i rezervi iz sistema. U situaciji kada centralna banka kupuje dravne obveznice od poslovnih banaka automatski se poveava nivo rezervi i potencijala banaka i otvara mogunost poveavanja obima kredita i novane mase u sistemu. I obrnuto. Stopa obavezne rezerve. Obavezna rezerva se kvalifikuje kao rigidan, povremen i neophodan instrument monetarno-kreditnog regulisanja u pojedinim situacijama. Varijacijama stope obavezne rezerve se brani programirani obim novanog rasta od uticaja spoljnih faktora. Cilj monetarne i kreditne politike je da se optimalno regulie obim slobodnog potencijala banaka (koji se dobija kao razlika izmeu vika rezervi i pozajmljenih sredstava kod centralne banke). Kada obim obaveznih rezervi banaka prevazie kvantitativno obim kreditnih izvora sredstava, tada sistem poslovnih banaka ima slobodni potencijal za finansiranje privrede i obrnuto. Specijalni depoziti banaka kod centralne banke. Mehanizmom specijalnih depozita banaka kod centralne banke dodatno se smanjuje obim raspoloivih bankarskih resursa, ime se u fazi ekspanzije depozita u bankarskom sistemu smanjuje depozitno-kreditna mutiplikacija. Formiranje specijalnih depozita moe se realizovati na osnovu uvoenja marginalne obavezne rezerve. Ovde je re o veim stopama obaveznih rezervi od standardnih, koje se primenjuju na banke sa ekspanzivnim rastom depozita. Minimalna kamatna stopa. Mehanizam minimalne kamatne stope jo se naziva i diskontnom ili eskontnom kamatom. Radi se o kamatnoj stopi po kojoj je centralna banka spremna da kreditira poslovne banke. Preko minimalne kamatne stope centralna banka usmerava kreditne tokove i formiranje ostalih kamatnih stopa na finansijskom tritu, a istovremeno ona odraava i odgovarajua kretanja kamata na tritu.

18.

19.

20.

21.

Za I kolokvijum

Finansije i Finansijska trita

22.

Direktivne mere. Direktivne mere mogu imati dva oblika: KVANTITATIVNI i KVALITATIVNI. Kvantitativne direktivne mere obuhvataju ograniavanje ili limitiranje obima kredita poslovnih banaka nezavisno od kretanja i rasta depozitnog potencijala. Kvalitativne direktivne mere centralne banke se odnose na sugestije i uputstva bankama da u odreenim periodima daju prioritet odreenim grupama privrednih sektora. Direktivne ili selektivne mere centralne banke mogu biti: a) Odreivanje stope obaveznih plasmana banaka za finansiranje prioritetnih programa razvoja; b) Plafoniranje ukupnog obima bankarskih kreditnih plasmana; i c) Odreivanje beneficiranih ili fiksiranih kamatnih stopa za odgovarajue oblike kreditnih plasmana. 23. Objasni tri kruga delovanja centralne banke. U prvom krugu delovanja centralna banka, putem instrumenata novanog i kreditnog regulisanja, neposredno vri: kreditiranje poslovnog bankarstva, varijacije stope obavezne rezerve, operacije na otvorenom tritu, diskontna stopa i direktivne mere ime se utie na obim novca i kredita u sistemu i trokova finansiranja reprodukcije, dok je alokativna funkcija preputena finansijskom sistemu i slobodnom tritu. Drugi krug kreditnog regulisanja centralne banke se vri putem instrumenata selektivnog kreditiranja privrede preko poslovnog bankarstva. Trei krug delovanja centralne banke se odnosi na supervizorstvo, odnosno nadzor nad poslovanjem bankarskog i ireg finansijskog sistema, kao i na praenje i korigovanje najirih ekonomskih kretanja u zemlji i ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Koje usluge vre banke u oblasti plasiranja sredstava? Navedi i objasni. Usluge koje vre banke u oblasti plasiranja sredstava dele se u tri grupe: Individualno bankarstvo ~ obuhvata poslove sa stanovnitvom, hipotekarne poslove, poslove sa kreditnim karticama, kreditiranje kupovine potroakih dobara i razne usluge koje su, uglavnom, namenjene stanovnitvu; Institucionalno bankarstvo ~ se odnosi na poslove kreditiranja nefinansijskih organizacija, finansijskih organizacija i dravnih agencija; Globalno bankarstvo ~ podrazumeva veliki broj aktivnih i pasivnih bankarskih poslova, kao to su: poslovno finansiranje, investiranje u hartije od vrednosti, poslovi na tritu kapitala, poslovi na deviznom tritu, poslovi na tritu izvedenih hartija od vrednosti, itd. Komercijalne ili depozitne banke. Njihova osnovna karakteristika jeste struktura njihove bilansne pasive, koja je svojim pretenim delom kratkoronog karaktera. Primarni posao depozitnih banaka je prikupljanje sredstava iz depozita sektora privrede, neprivrede i stanovnitva. Prikupljena sredstva se dalje usmeravaju uglavnom za odreene komercijalne aranmane privrednih subjekata, pa se po tom osnovu i nazivaju komercijalne banke. Komercijalne banke obezbeuju esencijalne finansijske usluge za svoje klijente koji su ukljueni u meunarodnu trgovinu i finansije. One daju garancije na kredite firmama sa

24.

25.

Za I kolokvijum

Finansije i Finansijska trita

performansama, radi kupovine raznih roba u inostranstvu. One takoe, odobravaju direktne zajmove stranim vladama i multinacionalnim kompanijama radi izgradnje novih proizvodnih objekata i realizacije drugih poslova. Jedna od najstarijih bankarskih usluga vezana za meunarodnu razmenu je kupoprodaja stranih valuta za raun svojih komitenata. Ovo su ujedno i vrlo rizini poslovi i najee se poveravaju najveim bankama. 26. Investicione banke. Investicione banke su specijalizovane banke koje u svom finansijskom potencijalu raspolau preteno kvalitativnim sredstvima kojima banka finansira razvojne potrebe klijenata. U poslove koje obavljaju investicione banke ubrajamo: Organizovanje emisija hartija od vrednosti; Otkup i distribucija hartija od vrednosti; Trgovina hartijama od vrednosti; Restrukturiranje preduzea; Promena vlasnike strukture preduzea; Konstalting i dr. Pored ovih poslova, investicione banke esto trae poslovne partnere za kompanije koje nastoje da budu finansijski restrukturirane ili za kompanije koje trae odgovarajue kompanije da bi ih vlasniki preuzele. Investicione banke se sve vie bave tradicionalnim poslovima komercijalnog bankarstva, kao to su primanje depozita, odobravanje kredita, osiguravajui usluni poslovi. Institucionalni investitori. Institucionalni investitori su finansijske institucije koje obimom prometa i nainom trgovanja na finansijskim tritima znaajno utiu na obrasce kreiranja i trgovine finansijskim instrumentima. U ovu grupu finansijskih uesnika spadaju: Osiguravajue kompanije ~ predstavljaju finansijske posrednike koji za utvrenu naknadu (premiju) obezbeuju isplatu ugovorene sume, ukoliko se desi odreeni (osigurani) sluaj. Penzioni fondovi ~ obezbeuju pojedincima sigurnost i stabilnost prihoda posle zavretka radnog veka. Investicioni fondovi ili kompanije ~ su finansijske institucije koje prikupljaju kapital od pojedinaca emitovanjem akcija, ili ree potvrde o ueu i dalje ga plasira u portfelj razliitih hartija od vrednosti. Predmet delatnosti berzanskih posrednika. Navesti. Predmet delatnosti berzanskih posrednika u osnovi je: ~ trgovina hartijama od vrednosti, ~ pruanje savetodavnih usluga u vezi sa emisijom i trgovinom hartija od vrednosti, ~ uvanje hartija od vrednosti, ~ voenje portfelja hartija od vrednosti za raun korisnika usluga, i ~ drugi poslovi u vezi sa trgovinom hartijama od vrednosti. Brokeri. Brokeri su berzanski posrednici koji nastupaju u svojstvu agenta, koji izvrava naloge za kupovinu i prodaju akcija koje su im dostavili investitori. Postoji vie vrsta 9

o o o o o o

27.

28.

29.

Za I kolokvijum

Finansije i Finansijska trita

brokera, ija se klasifikacija nalazi u tradicionalnoj, zakonskoj regulativi pojedinih zemalja, kao i u propisima koje donose same berze. Tako razlikujemo sledee vrste brokera: SPECIJALISTI ~ posluju kao brokeri i dileri specijalizovani za prodaju i kupovinu odreenih hartija od vrednosti. Svojim uticajem na berzi, u sutini, formiraju cenu hartija koje su predmet njihove trgovine. Brokeri specijalisti mogu da obavljaju tri uloge: Aukcionara ~ kao aukcionari, specijalisti utvruju poetnu cenu kojom se otvara trgovina na poetku novog radnog dana berze. Pri tome se obino trude da ta cena bude priblino jednaka ceni na zatvaranju berze prethodnog dana. Dilera ~ kao dileri, oni rade u svoje ime, tj. mogu kupovati i prodavati hartije od vrednosti za svoj raun i time ostvariti profit. Brokera ~ kao brokeri oni izvravaju naloge svojih komitenata i za to dobijaju proviziju. BROKERI NA PODU ~ su aktivni uesnici u berzanskom prometu i posluju na parketu berze. Ponekad mogu biti i komisioni brokeri, ako ih za to angauje firma koja nema svoje brokere na parketu. TRGOVCI NA PARKETU ~ trgovci rade samo za sebe, njih nazivaju i pravim berzanskim pekulantima. Trgovci ostvaruju profit koristei povoljne profitne mogunosti. Njihov profit sastoji se u razlici izmeu cene po kojoj kupuju ili prodaju neke hartije od vrednosti. Da bi u to kraem roku doli do eljenog profita, trgovci kupovinu i prodaju najee obavljaju istog dana. DISKONTNI BROKERI ~ su brokeri koji komitentima pruaju iskljuivo usluge kupovine i prodaje odreenih finansijskih instrumenata. Oni pruaju iskljuivo posredniku ulogu u kupovini i prodaji za raun svojih komitenata, pri emu im ne daju nikakve savete u vezi sa investiranjem. SERVIS BROKERI ~ su brokeri koji svojim klijentima pruaju kompletnu uslugu prilikom investiranja. Servis brokeri pored usluga kupovine i prodaje finansijskih instrumenata svojim klijentima pruaju i druge usluge, kao to su: saveti, konsalting, finansijska analiza, i dr. S obzirom na obim usluga koje pruaju svojim klijentima, provizija koju naplauju ovi brokeri je veoma visoka. 30. Dileri. Dileri su berzanski posrednici koji posluju u svoje ime i za svoj raun. Oni kupuju i prodaju hartije od vrednosti formirajui sopstveni portfolio. Dileri nemaju spoljnjih klijenata, tj. ne izvravaju naloge klijenata. Nadoknada im se nalazi u razlici izmeu kupovne i prodajne cene finansijskih instrumenata. Pored toga dileri mogu ostvariti prihod i po osnovu: kapitalnih dobitaka, devizne arbitrae i razlike u visini kamatnih stopa. Prilikom poslovanja dileri se rukovode principom ravnotee tj. nastoje da na kraju radnog dana imaju nultu poziciju i da nemaju ni jednu hartiju od vrednosti u svom portfoliu. Rizik je daleko vei, ali su ujedno i prihodi vei. 31. o o o Koje su najvanije ekonomske funkcije kamatne stope? Navedi. Najvanije ekonomske funkcije kamatne stope su: Funkcija investicionih oportuniteta, Funkcija stuktuiranja trita novca i kapitala, Funkcija formiranja kamatnih rizika,

Za I kolokvijum

10

Finansije i Finansijska trita

o o o buduem periodu. 32.

Funkcija ograniavanja i apsorbovanja rizika, Funkcija alokacije resursa na tritu, Funkcija vremenske realokacije korienja dobara i usluga u tekuem i

33.

Najznaajniji faktori koji utiu na kretanje kamatne stope su? Najznaajniji faktori koji utiu na kretanje ponude i tranje za kreditnim potencijalom a samim tim i na kretanje kamatne stope su: Uticaj faktora iz realnog sektora, pre svega ekonomski rast; Monetarna politika-kreiranje novane mase: Stopa inflacije; Postojanje budetskog deficita; Meunarodna kretanja kapitala; Spoljnotrgovinska razmena. Napii i objasni jednainu Irvinga Fiera. Na savremenom finansijskom tritu razlikujemo i realnu i nominalnu kamatnu stopu. Ovde je re o uticaju inflacije na kretanje kamatne stope. Temelj za sagledavanje ovih relacija postavio je, u okviru klasine teorije kamatne stope, Irving Fier jo 30-ih godina XX veka. On je formulisao jednainu koja oslikava odnos nominalih i realnih kamatnih stopa. Jednaina polazi od pretpostavke da kreditori zahtevaju premiju na pozajmljena sredstva u cilju zatite od neoekivanih gubitaka u kupovnoj snazi glavnice i kamate. Fierova jednaina koja prikazuje odnos nominalnih i realnih kamatnih stopa glasi: i = ir + Pe ili ir = i Pe

pri emu je: i ~ nominalna kamatna stopa, ir ~ realna kamatna stopa, i Pe ~ oekivana stopa inflacije. Realna kamatna stopa je dakle nominalna kamatna stopa korigovana za iznos inflacije. Iz ovoga proizilazi da kada god je inflacija via od nominalne kamatne stope imaemo realnu kamatnu stopu sa negativnim predznakom. Negtivno realna kamatna stopa ima destabilizirajui efekat na privrednu aktivnost, jer usporava investicije, intenzivira inflatorni pritisak i reducira raspoloivi iznos kredita za finansiranje investicija i dinamiziranje privrednog rasta. 34. Objasni teoriju likvidentnih preferencija. Teorija likvidentnih preferencija polazi od perfektne likvidnosti kao osnovnog obeleja novca i elje vlasnika da novac zadri u likvidnom obliku radi finansiranja budue potronje. Da bi se vlasnik odrekao sadanje likvidnosti on mora dobiti nagradu u vidu kamate. Prema ovoj teoriji ponuda novca predstavlja konstantnu veliinu, jer je elastinost ponude novca jednaka nuli, pa se ravnotena kamatna stopa menja samo pod uticajem tranje. Objasni teoriju kreditnih fondova. 11

35.

Za I kolokvijum

Finansije i Finansijska trita

Teorija kreditnih fondova objanjava formiranje kamatne stope delovanjem ponude i tranje za kreditnim kapitalom, ali isto tako i povratnog dejstva kamatne stope na ponudu i tranju kreditnih fondova. Ova teorija pretpostavlja integrisanost nacionalnog finansijskog trita sa svetskim, tako da ravnotena kamatna stopa podrazumeva da postoji i ravnoteni devizni kurs. Teorija kreditnih fondova zasniva se na analizi finansijskih tokova. 36. Objasni teoriju racionalnih oekivanja. Osnovi Teorije racionalnih oekivanja se nalaze u efikasnosti finansijskog trita. Znai, trite je efikasno ukoliko kretanja kamatnih stopa i cena finansijskih instrumenata inkorporiraju sve relevantne informacije s kojima trini uesnici raspolau. Iz ovog ugla kamatna stopa je uvek u ravnotei, i ukoliko doe do odstupanja ravnotenog nivoa kamatne stope automatski se koriguje dejstvom ponude i tranje. Jedino nova, neoekivana informacija moe izazvati promene nivoa ravnotene kamatne stope. Rona struktura kamatnih stopa. Rona ili vremenska struktura kamatnih stopa je pojam koji se esto u finansijskoj teoriji koristi za opisivanje odnosa izmeu kamatnih stopa sa razliitim rokovima dospea. Ovaj aspekt posmatranja dinamike finansijskog trita pokazuje promenu odnosa izmeu kratkoronih i dugoronih kamatnih stopa.

37.

38.

Navedi tri osnovne teorije koje kompleksnije teorijski osvetljavaju promene u ronoj strukturi kamatnih stopa. U finansijskoj teoriji su se izdiferencirale tri osnovne teorije koje kompleksnije teorijski osvetljavaju promene u ronoj strukturi kamatnih stopa: Teorija oekivanja ~ polazi od pretpostavke postojanja vrste povezanosti svih segmenata finansijskog trita putem cenovnog mehanizama. Teorija segmentacije trita ~ u osnovi ove teorije lei injenica da postoje razliite kamatne stope za razliite finansijske instrumente te da se na osnovu njih moe izvriti segmentacija finansijskih trita. Kompozitna teorija ili teorija preferencijalnih plasmana ~ je integralni koncept teorija oekivanja i teorija segmentacije trita. Teorija preferencijalnih plasmana ukazuje da postoji znak jednakosti izmeu kamatne stope na dugorone obveznice i prosenih kamatnih stopa na kratkorone obveznice u vremenskom trajanju dugorone obveznice plus rona premija. 39. Teorija oekivanja. Teorija oekivanja polazi od pretpostavke postojanja vrste povezanosti svih segmenata finansijskog trita putem cenovnog mehanizma. Na osnovu njega e rona struktura kamatnih stopa biti odreena oekivanjima o kretanju kamatnih stopa. Uloga oekivanja bitno utie na formiranje krive prinosa, zbog toga to su cene dugoronih obveznica i kreditnih plasmana osetljive na promene kamatnih stopa. Tako da ako doe do porasta kamatnih stopa, mnogi investitori prodaju dugorone obveznice i kupuju hartije od vrednosti sa kratkim rokom dospea. Pri emu dolazi do pada cene dugoronih obveznica uz istovremeni rast njihovih prinosa. Dok kod poveane kupovine kratkoronih obveznica, njihove cene rastu, a prinosi padaju. Tako kriva prinosa

Za I kolokvijum

12

Finansije i Finansijska trita

dobija pozitivan nagib jer je dolo do porasta dugoronih stopa prinosa i pada kratkoronih stopa. 40. Teorija segmentacije trita. U osnovi ove teorije lei injenica da postoje razliite kamatne stope za razliite finansijske instrumente te da se na osnovu njih moe izvriti segmentacija finansijskih trita. Institucionalni investitori (preteno osiguravajue kompanije) zbog svoje finansijske strukture obavljaju transakcije dugoronim obveznicama, dok komercijalne banke u veoj meri u svojim portfolijima dre kratkorone obveznice. Kompozitna teorija. Kompozitna teorija ili teorija preferencijalnih plasmana je integralni koncept teorija oekivanja i segmentacije trita. Kompozitna teorija je zapravo, kombinacija teorije oekivanja i teorije segmentacije trita. Teorija preferencijalnih plasmana ukazuje da postoji znak jednakosti izmeu kamatne stope na dugorone obveznice i prosenih kamatnih stopa na kratkorone obveznice u vremenskom trajanju dugorone obveznice plus rona premija. Time je kompozitna teorija uspostavila ravnoteu izmeu teorije oekivanja i teorije segmentacije terita. Rizina struktura kamatnih stopa. Rizina struktura kamatnih stopa se odnosi na postojanje razliitih vrsta rizika. Ovom strukturom objanjavaju se razlike u visini kamatnih stopa na finansijske instrumente istih rokova dospea. Teorijski gledano rizik predstavlja merljivu neizvesnost ishoda ulaganja. Dakle postoji razlika izmeu neizvesnosti (koja je nemerljiva kategorija) i rizika (koji je merljiva kategorija ). Znaajne su tri vrste rizika: ~ rizik neispunjavanja obaveza plaanja; ~ rizik nelikvidnosti i ~ rizik oporezivanja.

41.

42.

43. . Koji su to segmenti? , ; ( ) ; , . ***44. ? 1994. : , ,

Za I kolokvijum

13

Finansije i Finansijska trita

***45. Koje institucije su osnovane na koferenciji u Brenton Vudcui koji je njihov zadatak? MMF IRBD-medjunarodna banka za obnovu i razvoj - , , . , . ***46. ? , . . 47. Koji su najznacajniji trendovi koji utucu na globalizaciju finans, trzista? () 48. NASDAQ NASQDA-? NASDAQ 49. Koji su najznacajniji elektronski uredjaji koji se primenjuju u radu savremenih berzi? Kompijuterski sistem CORES Kompijuterski sistem SEAQ Kompijuterski sistem NSC Medjunarodni elektronsko trgovacki sistem Xetra 50. Koja su dva kljucna razloga zbog kojih su banke zainteresovane za interno bankarstvo?

Za I kolokvijum

14

Finansije i Finansijska trita

Klijenti, koji ce najverovatnije internet bankarstvo, predstavljaju veoma zanimljiv segment trzista, kako sa demografskog tako i sa ekonomskog stanovnistva jer su korisnici interneta uglavnom mladji ljudi sa vecim stepenom obrazovanja i sa vecim prihodima od prosecnog klijenta Internet predstavlja vrlo efikasan i jeftin distribucioni kanal 51.Objasni proces finansijskih inovacija u razvijenim trzisnim ekonomijama kroz faze , . , , . 52. Navedi podeli finansijski inovacija I objasni , : - . : , , - . , , - : 53. !

Za I kolokvijum

15

Finansije i Finansijska trita

***54.-nevedi I objasni podelu , , . , . , ***55.-objsni I navedi podelu , , , , . , . , . ***56.Svopovi-objsni inavedi podelu () . ( ) ( ). 57. - . . 58. ! . Process sekjuritizacije ima znacaj finansijskih instrumenata, jer omogucava trzisnost bankarskih kredita-kreditnih instrumenata koji to svojstvo ranije nisu posedovali. On na taj nacin siri granice trzista I podize njegovu efikasnost. 59. ?? . , ( )

Za I kolokvijum

16

Finansije i Finansijska trita

***60.Koji su kriterijumi konvergencije Mastrihtskim sporazumom? - 3 ; 60 ; - 1,5 ; , ; 2 . ***61. Koje su makroekonomske prednosti uvodjenje evra? , , , , .

Za I kolokvijum

17