Fizika

za studente Geodezije i geoinformatike

Elektrostatika
prof. dr Ivana Stojković
 Naelektrisanje
• U antičkoj Grčkoj, oko 500 godina p.n.e, bilo je poznato da ćilibar, kada se protrlja, privlači
komadiće slame. Današnja reč za elektricitet je izvedena iz grčke reči za ćilibar (elektron)
• Statički elektricitet je posledica trenja među predmetima – npr. gumeni balon se može
naelektrisati trljanjem o kosu, munje su rezultat trenja vazdušnih masa u određenim
vremenskim uslovima, itd.
• Električna priroda materije je povezana sa njenom strukturom, strukturom atoma.
• Atomi su sastavljeni od masivnih jezgara (protoni i neutroni) i difuznog
oblaka pokretnih čestica oko njega (elektroni).
• Elektroni i protoni poseduju potpuno jednaku, ali raznoimenu količinu
naelektrisanja (poseduju tzv. elementarno naelektrisanje 𝒆). Elektroni su
negativno, a protoni pozitivno naelektrisane čestice. Jedinica za količinu
naelektrisanja je kulon [C].
𝒆 = 1.6002 · 10-19 C
Fakultet tehničkih nauka .
Departman za opšte discipline u tehnici Katedra za fiziku
• Elementarno naelektrisanje je najmanja ("jedinična") količina naelektrisanja, a druga
naelektrisana tela mogu posedovati samo celobrojan umnožak elementarnog
naelektrisanja. Dakle, naelektrisanje tela može se menjati samo skokovito (u “paketima”),
za iznose elementarnog naelektrisanja:
𝒒 = 𝑵 · 𝒆 (𝑵 = 𝟏, 𝟐, 𝟑 … . )
• Atomi su električno neutralni jer sadrže jednak broj protona i elektrona. Ukoliko je narušen
njihov odnos, postaju naelektrisani (joni).
• Naelektrisana su ona tela koja imaju višak ili manjak jedne vrste nosilaca naelektrisanja
(obično elektrona – lakše se prenose u odnosu na protone).
• Neutralna (nenaelektrisana) tela poseduju jednake količine (+) i (-) naelektrisanja.
• Između naelektrisanih tela može delovati i magnetna sila koja je posledica njihovog
relativnog kretanja. Elektricitet i magnetizam su posledica postojanja naelektrisanja.
Električna i magnetna sila su neodvojive i zajedno se nazivaju elektromagnetna interakcija.
• Električne sile mogu biti privlačne (između raznoimenih naelektrisanja) ili odbojne (između
istoimenih naelektrisanja).
• Zakon održanja količine naelektrisanja: za vreme bilo kakvog procesa, količina naelektrisanja
izolovanog sistema ostaje konstantna. Elementarna naelektrisanja se ne mogu uništiti (ili
stvoriti) nezavisno i sama od sebe, već, uslovno rečeno, nestajanje (stvaranje) jednog
pozitivnog uvek prati nestajanje (stvaranje) i jednog negativnog naelektrisanja. Ne postoji
stvaranje naelektrisanja, već se ono samo prenosi između tela.
𝑞𝑖 = 𝑐𝑜𝑛𝑠𝑡.
Fakultet tehničkih nauka 𝑖 .
Departman za opšte discipline u tehnici Katedra za fiziku
 Naelektrisavanje tela. Provodnici i izolatori
• Naelektrisavanje tela se vrši na razne načine (trljanjem – trenjem, dodirom sa
naelektrisanim telom, zagrevanjem, zračenjem, elektrostatičkom indukcijom…),
čime se narušava odnos između protona i elektrona u telu.
1. Provodnici - imaju slobodna naelektrisanja, koja se kreću relativno slobodno
kroz materijal
a) prve vrste - u metalima, obzirom na tip medjusobne veze atoma, postoje
takozvani slobodni elektroni, koji ne pripadaju ni jednom atomu
b) druge vrste - rastvora soli u vodi, odnosno elektrolita, slobodni nosioci
elektriciteta su joni koji mogu da se kreću kroz njih
• Naelektrisavanje provodnika indukcijom: približavanje naelektrisanog tela i uzemljavanje
metalne sfere (spajanje sa Zemljom putem provodnika) – deo elektrona odlazi u Zemlju
(tlo je od materijala uglavnom provodnika, ponaša se kao ogroman “rezervoar”, može
služiti kao prijemnik viška naelektrisanja koja se nalaze na telu koje je u kontaktu sa
njom, ili pak da posluži kao izvor naelektrisanja za telo koje ih ima u manjku)
• Postojanje materijala superprovodnika - dozvoljavaju kretanje naelektrisanja bez ikakvog
gubitka energije
Fakultet tehničkih nauka .
Departman za opšte discipline u tehnici Katedra za fiziku
 Naelektrisavanje tela. Provodnici i izolatori
2. Izolatori (dielektrici) - elektroni i joni izolatora se nalaze na određenim
mestima u prostoru sa kojih se praktično ne mogu pomeriti, ne
razmeštaju se po celom telu (npr. staklo, guma, drvo)
- Naelektrisavanje izolatora indukcijom: električno neutralni molekuli
izolatora u blizini naelektrisanog tela postaju električni dipoli (proces
polarizacije dielektrika) i zauzimaju odgovarajuću orijentaciju.
Udaljavanjem naelektrisanog tela, molekuli se vraćaju u prvobitni oblik i
stanje. U kontaktu sa pozitivno naelektrisanim telom dešava se stvaranje i
orijentacija električnih dipola. U kontaktu sa negativno naelektrisanim
telom elektroni sa njega mogu preći na izolator, ali samo na mestu
kontakta i ne razmeštaju se po njemu
• ista supstanca, pod različitim uslovima je izolator, odnosno provodnik.
Npr. čista voda i potpuno suva so su izolatori, dok su istopljena so i slana
voda provodnici.
3. Poluprovodnici se nalaze između te dve klase materijala. Silicijum i
germanijum menjaju svoje provodne osobine za nekoliko redova veličine
kada se u njih unesu određene količine drugih elemenata (primesni atomi)

Fakultet tehničkih nauka .

Departman za opšte discipline u tehnici Katedra za fiziku
 Kulonov zakon (1785)
- važi samo za tačkasta naelektrisanja, a približno i za
sferna tela ili tela zanemarljivih dimenzija u 𝑟0
poređenju sa međusobnim rastojanjem:
𝑟0
1 𝑞1 ∙ 𝑞2
𝐹= 2
𝑟0
4𝜋𝜀0 𝑟
(isti oblik kao Njutnova gravitaciona sila, ali mnogo jača!) Osobine Kulonove sile:
Dielektrična permitivnost vakuuma - deluje između naelektrisanih tela
F - karakter joj zavisi od prirode naelektrisanja:
−12
𝜀0 = 8.85 ∙ 10 privlačna između raznoimenih, odbojna
m
između istoimenih naelektrisanja
𝑟0 - jedinični vektor usmeren od 𝑞1 ka 𝑞2 u slučaju da
se posmatra sila 𝐹12 kojom naelektrisanje 𝑞1 deluje - beskonačnog dometa
na 𝑞2 - konzervativna
- bezkontaktna (prenosnik je električno polje)
Fakultet tehničkih nauka .
Departman za opšte discipline u tehnici Katedra za fiziku
Zadatak: Dve jednake kuglice naelektrisane sa 8 nC i –2 nC stavimo u dodir i vratimo
na početnu udaljenost. Koliki je odnos sila među kuglicama pre i nakon dodira?
Rešenje: Ako kuglice različitih naelektrisanja stavimo u dodir,
višak pozitivnog naelektrisanja će preći sa prve na
q1 = 8 nC = 8·10-9 C drugu, te će nakon interakcije biti obe podjednako
q2 = -2nC = -2·10-9 C (pozitivno naelektrisane):
𝑞1‘ = 𝑞 = 3 nC, 𝑞2‘ = 𝑞 = 3 nC,
F 1 𝑞1 ∙ 𝑞2
? Sila među kuglicama pre dodira: 𝐹= ,
F' 4𝜋𝜀0 𝑟 2

1 𝑞1‘ ∙ 𝑞2‘
Sila među kuglicama posle dodira: 𝐹′ =
4𝜋𝜀0 𝑟 2
1 𝑞∙𝑞
F q1q 2 16 𝐹′ =
 2  4𝜋𝜀0 𝑟 2
' 9
Fakultet tehničkih nauka F q .
Departman za opšte discipline u tehnici Katedra za fiziku
Električno polje
• Kako naelektrisanje 𝑞1 u Kulonovom zakonu “zna” za prisustvo naelektrisanja 𝑞2 ?
Naelektrisanja se ne dodiruju, kako može doći do delovanja na daljinu između 𝑞1 i 𝑞2 ?
• Oko naelektrisanja 𝑞2 u prostoru je uspostavljeno električno polje. Električno polje je
vektorsko polje, u svakoj tački prostora ima intenzitet i smer. Sastoji se od raspodele vektora u
prostoru, po jedan vektor za svaku tačku u prostoru oko naelektrisanja.
• Jačina električnog polja koje stvara naelektrisanje 𝑄 u nekoj tački prostora je definisana kao
električna sila kojom ono deluje na pozitivno probno naelektrisanje (+𝑞0 ) u toj tački (privlači
ga ili ga odbija) podeljena s tim probnim naelektrisanjem (+𝑞0 ) :

N 𝐹
𝑭 = 𝒒𝟎 𝑬 𝐸 =
C 𝑞0 𝑄 𝑟0

• Kada se naelektrisana čestica sa naelektrisanjem 𝑞 i masom 𝑚

nađe u električnom polju jačine 𝐸, na nju deluje električna sila 𝑄
𝑞𝐸
𝐹𝐸 = 𝑞𝐸 i daje joj ubrzanje: 𝑚𝑎 = 𝑞𝐸 ⇒ 𝑎= 𝑟0
𝑚
 Električno polje u vakuumu 𝑟0

• Jačina električnog polja koje potiče od tačkastog

naelektrisanja u nekoj tački prostora zavisi isključivo od
količine naelektrisanja koje je izvor polja i rastojanja od 1 𝑞 ∙ 𝑞0
𝑟0
date tačke prostora. Smer vektora jačine električnog polja 𝐹 4𝜋𝜀0 𝑟 2 𝑟0
zavisi od znaka naelektrisanja. 𝐸= =
𝑞0 𝑞0
N V 1 𝑞
𝐸 𝑖𝑙𝑖 = 𝑟0
• Polje sistema tačkastih naelektrisanja – važi princip C m 4𝜋𝜀0 𝑟 2
superpozicije: rezultujuća jačina električnog polja u nekoj
tački prostora koje potiče od više (tačkastih) naelektrisanih
tela dobija se kao vektorska suma jačina električnih polja
koja potiču od pojedinačnih izvora električne sile:

1 𝑞𝑖
𝐸= 𝐸𝑖 = 2
𝑟0 𝑖
4𝜋𝜀0 𝑟𝑖
𝑖 𝑖
Fakultet tehničkih nauka .
Departman za opšte discipline u tehnici Katedra za fiziku
 Linije sila električnog polja u vakuumu
• grafička prezentacija polja u kojoj linije polja pokazuju pravac i smer, a njihova gustina intenzitet.
Jačina električnog polja je direktno proporcionalna broju linija polja po jedinici površine.
• Kako je električno polje definisano za pozitivno probno naelektrisanje (+𝑞0 ), linije polja će
počinjati na pozitivnim nalektrisanjima a završavaće se na negativnim: pozitivna naelektrisanja su
"izvori" polja a negativna "ponori" linija polja
• Linije polja se nikada ne seku!
To znači da je polje jedinstveno u svakoj tački
prostora (a kako pravac polja definišu linije,
presecanje u nekoj tački bi značilo da u toj tački
postoje dva pravca)

• Homogeno električno polje je polje u kojem u svakoj tački vektor jačine polja ima isti intenzitet,
pravac i smer.
Fakultet tehničkih nauka .
Departman za opšte discipline u tehnici Katedra za fiziku
Linije sila električnog polja u vakuumu
Tangente na linije sila u datoj tački određuju pravac 𝑬 u toj tački!
• Polje dva tačkasta istoimena (npr. pozitivna) • Polje dva raznoimena nelektrisanja
nelektrisanja je slabije između njih. (električnog dipola) je pojačano u oblasti
između njih.

Fakultet tehničkih nauka .

Departman za opšte discipline u tehnici Katedra za fiziku
 Zadatak: Jačina električnog polja na udaljenosti 1 nm od nekog jezgra iznosi 5,76 GN/C.
Koliko je protona u tom jezgru? 0= 8,854210-12 F/m , e = 1,610-19 C.
Rešenje: Električno polje koje stvara naelektrisanje Q na rastojanju r
gde smo postavili probno naelektrisanje q0 :
r = 1 nm = 10-9 m
1 𝑄 ∙ 𝑞0
GN N 𝐹
E =5,76 = 5,76109 4𝜋𝜀0 𝑟 2
C C 𝐸= =
𝑞0 𝑞0 Q

1 𝑄 𝑞0
𝐸=
4𝜋𝜀0 𝑟 2
Ukupno naelektrisanje
F N jezgra koje ima N protona:
4  3,14  8,8542 10 12  5,76 109  (10 9 m) 2
4 0 Er 2  Q=N·e
N
m
1,6 10 19 C
C
4
e
Fakultet tehničkih nauka .
Departman za opšte discipline u tehnici Katedra za fiziku
 Električni fluks Slučaj 1.
• Električni fluks (jedinica volt·metar) predstavlja broj linija sila S B𝐸 𝛷 = 𝐸𝑆
električnog polja koje prolaze kroz normalno postavljenu površinu. 𝑺
(𝜃 = 0°)
Vektor 𝑑 𝑆 je normalan na element površine i ima intenzitet jednak
veličini te površine.
𝑑𝛷 = 𝐸 ∙ 𝑑𝑆 = 𝐸𝑑𝑆 cos𝜃 , 𝛷[V · m] = 𝐸 ∙ 𝑑𝑆

S cos 
Slučaj 2.
 S 𝛷 = 𝐸𝑆𝑐𝑜𝑠𝜃
1. Ako je polje homogeno i normalno na površinu S (vektor S je tada 𝜃
paralelan sa E), i ako je površina pravilnog geometrijskog oblika, 𝛷 = 𝐸𝑆 B𝐸
2. Ako je polje homogeno i linije polja su pod uglom 𝜃 na vektor S, i ako je 𝑺
površina pravilnog geometrijskog oblika, 𝛷 = 𝐸𝑆cos𝜃 Slučaj 3.
S B𝐸 𝛷=0
3. Ako je polje homogeno i linije polja su normalne na vektor površine S, i
ako je površina pravilnog geometrijskog oblika, 𝛷 = 0 (𝜃 = 90°)
𝑺 usmereno
4. U opštem slučaju, ako je polje nehomogeno (tj. nije isto po intentzitetu ka vama
ili pravcu i smeru u svim tačkama u prostoru), ili ako je površina nepravil- 𝑑𝑆
nog geometrijskog oblika, onda se ona mora izdeliti na elementarne
površine 𝑑 𝑆 kroz koje se izračunaju elementarni fluksevi 𝑑𝛷, a ukupan 𝑬
fluks se dobija intergaljenjem po celoj površini! 𝛷 = 𝐸 ∙ 𝑑 𝑆 Opšti slučaj 4. 𝛷 = 𝐸 ∙ 𝑑𝑆
Johan Karl Fridrih
Gaus (1777-1855) Gaussov zakon za električno polje
• Električni fluks 𝛷 je veličina proporcionalna broju (gustini) linija
sila električnog polja koje prolaze kroz površinu normalnu na njih.
• elementarna površina 𝑑𝑆 stoji tako da njen vektor normale zaklapa
ugao 𝜃 sa vektorom električnog polja, elementarni fluks je:
𝑑𝛷= 𝐸 ∙ 𝑑𝑆 = 𝐸 ∙ 𝑑𝑆 ∙ cos ∡ 𝐸, 𝑑𝑆 = 𝐸𝑑𝑆 cos 𝜃
Δ𝛷= 𝐸 ∙ Δ𝑆 = 𝐸 ∙ Δ𝑆 ∙ cos ∡ 𝐸, Δ𝑆 = 𝐸Δ𝑆 cos 𝜃
Ako je polje nehomogeno, tj. jačina polja se menja od tačke do tačke date
površine, ili ako površina nije svuda normalna na pravac linija sila električnog
polja, izračunavanje električnog fluksa se vrši na osnovu integralnog računa:
𝜱 [ V·m ] = 𝑬 ∙ 𝒅𝑺
• Gausov zakon daje vezu između raspodele naelektrisanja u 𝒏
prostoru i električnog polja koje ono proizvodi: Ukupan fluks 𝟏 𝑸
električnog polja kroz neku zatvorenu površinu proporcionalan 𝜱= 𝒒𝒊 =
𝜺𝟎 𝜺𝟎
je količini slobodnog naelektrisanja koje ta površina obuhvata. 𝒊=𝟏
Fakultet tehničkih nauka .
Departman za opšte discipline u tehnici Katedra za fiziku
 Električno polje unutar provodnika. Primena Gausovog zakona
Ako postoji višak naelektrisanja u provodniku, ono se raspodeljuje na njegovoj površini, usled
odbojnih sila od strane drugih istoimenih naelektrisanja. Jednom uspostavljeno ravnotežno
stanje se spontano ne menja. Pošto nema pomeranja viška naelektrisanja u stanju
elektrostatičke ravnoteže, rezultantno električno polje unutar provodnika je jednako nuli. Linije
sila 𝐸 van provodnika su postavljene pod uglom od 90° na površinu provodnika.
Električno polje i raspodela 𝜎 −površinska gustina naelektrisanja
naelektrisanja oko šiljastog
provodnika:
𝑞 𝜎·𝑆 𝝈
𝜎= , 𝛷 = 𝐸𝑆 = ⇒ 𝑬=
𝑆 𝜀0 𝜺𝟎
jačina polja uz površinu provodnika
- Električno polje je najjače tamo gde je najveća
zakrivljenost površine provodnika, jer je tu najveća 𝝈
- 𝝈 zavisi od geometrijskog oblika provodnika
- Primena kod prvih gromobrana (B. Franklin, 18.vek)
𝑬 Pločasti kondenzator:
Primenom Gusovog zakona može se dobiti izraz za 𝑬 između dvaju 𝑬 = 𝝈
paralelnih suprotno naelektrisanih ploča (tj. unutar kondenzatora): 𝜺𝟎
 Električni potencijal i električna potencijalna energija
• Rad električnih (konzervativnih) sila na pomeranju naelektrisanja 𝑞0 u električnom polju
naelektrisanja 𝑞 od tačke 1 do tačke 2 izražava se preko negativne promene potencijalne
energije:
𝐴 = 𝐸𝑃1 − 𝐸𝑃2 = − 𝐸𝑃2 − 𝐸𝑃1 = −Δ𝐸𝑃
1 . 𝑞0

𝐴=
𝑞 𝑞0 1 1
− ⇒ 𝑬𝑷 =
𝒒𝒒𝟎 𝟏
𝑟1
.2
4𝜋𝜀0 𝑟1 𝑟2 𝟒𝝅𝜺𝟎 𝒓 𝑞 𝑟2
• Rad Kulonove sile pri premeštanju probnog naelektrisanja 𝒒𝟎 iz rastojanja 𝒓 u beskonačnost
jednak je potencijalnoj energiji koju ima naelektrisanje 𝒒 stvarajući električno polje u toj tački na
rastojanju 𝒓 od njega.
• Rad ne zavisi od oblika putanje, već samo od početnog i krajnjeg položaja (električna sila je
konzervativna). Rad sile polja pri pomeranju naelektrisanja brojno je jednak proizvodu veličine
tog naelektrisanja i razlike potencijala u početnoj i krajnjoj tački puta, pa usled toga i ne zavisi od
oblika putanje, već samo od početne i krajnje tačke. Ako je putanja zatvorena, onda se početna i
krajnja tačka podudaraju, i rad duž zatvorene putanje u elektrostatičkom polju je nula.
𝐴 = 𝐸𝑃1 − 𝐸𝑃2 = 𝑞0 𝜑1 − 𝜑2 = 𝑞0 𝑈
• Električni napon je razlika električnog potencijala između dve tačke u prostoru, 𝜑1 − 𝜑2 = 𝑈.
• Električni potencijal 𝝋 u nekoj tački električnog polja: električna potencijalna
energija koju u toj tački poseduje jedinično pozitivno naelektrisanje. Meri se 𝑬𝒑
𝝋=
u voltima [ V=J/C ]. 𝒒𝟎
• Tački električnog polja koja se nalazi daleko u beskonačnosti od naelektrisanja
koje proizvodi to polje, pridružujemo potencijalnu energiju jednaku nuli.
• Električni potencijal u proizvoljnoj tački 𝒓 električnog polja jednak je radu 𝒒 𝟏
Kulonove sile koji je potrebno da naelektrisanje 𝒒 uloži da se jedinično 𝝋 = 𝟒𝝅𝜺𝟎 𝒓
pozitivno naelektrisanje premesti iz date tačke na rastojanju 𝒓 u beskonačnost.
• Ekvipotencijalne površine su površine sa istom vrednošću potencijala u svakoj
tački. Linije sila električnog polja su uvek usmerene duž smera opadanja
potencijala i normalne na ekvipotencijalne površine.
• Potencijal 𝜑 zavisi od rastojanja 𝑟 i od naelektrisanja 𝑞
(i njegovog predznaka!)
+

Ekvipotencijalne površine
pozitivnog tačkastog naelektrisanja:
Fakultet tehničkih nauka .
Departman za opšte discipline u tehnici Katedra za fiziku
 1 𝑞𝑞0 𝐸𝑝 1 𝑞
𝐸𝑝 =
4𝜋𝜀0 𝑟
𝜑= = +++++++++++++
𝑞0 4𝜋𝜀0 𝑟

• Kad je električno polje usmereno prema dole, tačka B je na nižem potencijalu od

tačke A. Potencijal je karakteristika električnog polja; može biti pozitivan ili
negativan, što zavisi od smera linija polja i znaka naelektrisanja.
• Kad se pozitivno naelektrisanje kreće duž smera električnog polja (𝑞𝑞0 > 0,
𝐸𝑃 > 0 ), sistemu električno polje-pozitivno naelektrisanje smanjuje se
potencijalna energija. To znači da električno polje vrši rad na naelektrisanju,
kinetička energija naelektrisanja raste na račun smanjenja potencijalne energije,
naelektrisanje ubrzava (analogno radu gravitacione sile na telo koje slobodno
pada i ubrzava). Rad Kulonove sile je pozitivan.
• Sistemu električno polje-negativno naelektrisanje ( 𝑞𝑞0 < 0, 𝐸𝑃 < 0 )
potencijalna energija raste kad se naelektrisanje kreće u smeru polja. Da bi se
negativno naelektrisanje kretalo duž smera polja potrebno je da deluje
spoljašnja sila protiv Kulonove sile i koja vrši pozitivni rad na naelektrisanje i tako
povećava njegovu potencijalnu energiju. Rad Kulonove sile je negativan.
------------
Fakultet tehničkih nauka .
Departman za opšte discipline u tehnici Katedra za fiziku
Električni napon
• Električni napon 𝑈 ili razlika potencijala Δ𝜑 između dve tačke je rad koji treba izvršiti da bi
se jedinično pozitivno naelektrisanje premestilo iz jedne tačke u drugu tačku polja (čime
se utiče na promenu njegove potencijalne energije u tom polju). 𝐴𝐴𝐵
𝑈𝐵𝐴 = 𝜑𝐴 − 𝜑𝐵 =
𝑞0
• Napon između dve ravne, paralelne, suprotno naelektrisane ploče na rastojanju 𝑑:
Potencijal pozitivno naelektrisane ploče je viši od potencijala negativne
ploče. Linije sila električnog polja su usmerene uvek sa mesta višeg ka
mestu nižeg potencijala. Rad 𝐴𝐴𝐵 koji izvrši polje pri premeštanju jediničnog
(probnog) pozitivnog naelektrisanja sa mesta višeg potencijala (veće
potencijalne energije) ka mestu nižeg potencijala (manje potencijalne
energije) – dakle, u smeru smanjenja potencijalne energije naelektrisanja i
𝑞0
istovremenog povećanja kinetičke energije – kada se obračuna po jedinici
naelektrisanja, jednak je razlici potencijala:
𝑥𝐵 𝑥𝐵
𝑥𝐵 − 𝑥𝐴 = 𝑑 1
𝑈𝐵𝐴 = 𝐹 ∙ 𝑑𝑥 = 𝐸 ∙ 𝑑𝑥 = 𝐸𝑑 , 𝑼𝑩𝑨 = 𝝋𝑨 −𝝋𝑩 = 𝑬𝒅
𝜑𝐴 > 𝜑𝐵 𝑞0
𝑥𝐴 𝑥𝐴
𝑥𝐵
𝑥𝐵
𝐹 = 𝑞0 𝐸 𝐴𝐴𝐵 𝑑𝑥 = 𝑥 = 𝑥𝐵 − 𝑥𝐴 = 𝑑
𝑥𝐴
𝑥𝐴
Zašto je za čoveka opasno da dodirne golom
rukom neizolovanu žicu visoko-naponske mreže,
a ptica bezbedno stoji na njoj?
Obe noge ptice su na istoj žici, pa nema razlike
potencijala između njih. Ruka čoveka je na žici, a
noge su na zemlji – između žice i zemlje je visok
napon, pa kroz čovekovo telo prolazi vrlo jaka struja
(opasna po život).

Fakultet tehničkih nauka .

Departman za opšte discipline u tehnici Katedra za fiziku
Materijali u električnom polju: provodnik u električnom polju
• U električnom pogledu svi materijali se dele na: provodnike, izolatore i poluprovodnike
• Razlika u provodljivosti uslovljena je razlikama u njihovoj građi, rasporedu i jačini veza
između atoma, tj. jona, kao i različitom vrednošću broja elektrona i njihovom
pokretljivošću. Zbog toga se ovi materijali različito ponašaju u električnom polju.
PROVODNICI - u metalima deo elektrona iz spoljašnjih orbita može lako da napusti atome i
slobodno se kreće između njih pa oni omogućavaju lako proticanje električne struje. U
nenaelektrisanom metalu elektroni, koji predstavljaju slobodna naelektrisanja, kompenzuju
pozitivna naelektrisanja vezana za osnovnu rešetku metala. Naelektrisanje metala svodi se
na promenu sadržine broja elektrona u njemu.

Provodnik u električnom polju:

Fakultet tehničkih nauka .

Departman za opšte discipline u tehnici Katedra za fiziku
 Električno polje unutar provodnika
• Ako postavimo neutralni provodnik u spoljašnje električno polje, na površinama se
nagomilavaju odgovarajuća (“indukovana”) naelektrisanja u kojima se završavaju linije sila
spoljašnjeg polja (𝐸 je pod uglom od 90° na površinu provodnika) i ne prodiru u provodnik.
Provodnik štiti (zaklanja) svako naelektrisanje u sopstvenoj unutrašnjosti od spoljašnjeg polja.
𝐸0 − 𝑠𝑝𝑜𝑙𝑗𝑎š𝑛𝑗𝑒 𝑝𝑜𝑙𝑗𝑒 𝐸′ − 𝑖𝑛𝑑𝑢𝑘𝑜𝑣𝑎𝑛𝑜 𝑝𝑜𝑙𝑗𝑒 𝑢𝑛𝑢𝑡𝑎𝑟 𝑚𝑒𝑡𝑎𝑙𝑎

𝐸′

𝐸 = 𝐸0 + 𝐸′ ⇒ 𝐸 = 𝐸0 − 𝐸 ′ = 0
Fakultet tehničkih nauka .
Departman za opšte discipline u tehnici Katedra za fiziku
• Zaštita od elektrostatičkog
polja: metalna rešetka,
„Faradejev kavez“

Michael Faraday
(1791 – 1867)

Fakultet tehničkih nauka .

Departman za opšte discipline u tehnici Katedra za fiziku
 Dielektrici u električnom polju - polarizacija dielektrika
• Dielektrici (izolatori) su materijali koji nemaju slobodnih nosilaca naelektrisanja, nemaju
slobodnih elektrona, i loši su električni provodnici.
• Ako se dielektriku prinese naelektrisano telo, tj. nađe se u električnom polju, onda se
naelektrisanja u njemu ne pomeraju, već vrše određenu orijentaciju i kao rezultat toga na
krajevima dielektrika javlja se naelektrisanje, i to na bližem kraju suprotnog znaka, a na daljem
kraju istog znaka kao naelektrisanog provodnika. Takav proces zove se polarizacija. -q
+q
• Veličina polarnosti molekula se meri dipolnim momentom: 𝑝 = 𝑞 · 𝑙 (𝑙 je rastojanje
koje se pojavljuje između središta negativnog i pozitivnog naelektrisanja) l
Submikroskopsko objašnjenje polarizacije: orbite elektrona oko jezgra se
deformišu pod uticajem spoljašnjih naelektrisanja. Rezultat tog uticaja je
pomeranje centara negativnih i pozitivnih naelektrisanja koji se ne poklapaju.
Polarizovani
atom

Nepolarizovani
atom
 • Kondenzator je sistem od dva provodnika na bliskom međusobnom rastojanju
Kapacitet. naelektrisana jednakim količinama naelektrisanja suprotnog znaka. Provodnik
Kondenzator sa pozitivnim naelektrisanjem je na višem potencijalu od provodnika sa
negativnim naelektrisanjem. Proces punjenja kondenzatora je proces
prenošenja naelektrisanja sa mesta nižeg na mesto višeg potencijala. U tom
procesu se ulaže rad koji je jednak povećanju energije električnog polja.
• Kapacitet provodnika je količina naelektrisanja potrebna da se dovede
provodniku da bi mu se potencijal povećao za 1 V. Kapacitet provodnika
okruženog drugim provodnicima ili dielektricima je uvek veći od kapaciteta
usamljenog provodnika u vakuumu (u prisustvu drugog provodnika, indukuju
se naelektrisanja: indukovano dodatno električno polje smanjuje primarno
polje, samim tim je potencijal manji, a kapacitet veći). 𝒒
𝑪 [𝑭] =
Ravan (pločasti) kondenzator • jedinica za kapacitet je farad 𝝋
𝑞 𝜎 𝑞 • Kapacitet kondenzatora je odnos količine naelektrisanja uskladištenog u
𝐶= ,𝐸 = ,𝜎 = kondenzatoru i razlike potencijala među pločama. 𝑪 je karakteristika njegove
𝐸𝑑 𝜀0 𝑆
konstrukcije (zavisi od geometrije: oblika i dimenzija obloga, rastojanja između
𝑆 njih, tj. od debljine, zatim od vrste dielektričnog materijala između njih, kao i
⇒ 𝐶 = 𝜀0 od prisustva okolnih naelektrisanja). Kapacitet kondenzatora NE ZAVISI od
𝑑
količine naelektrisanja na njegovim oblogama.
𝑆 (Ako dovedemo veću količinu naelektrisanja na obloge kondenzatora,
𝒒
𝐶 = 𝜀0 𝜀𝑟 𝑪 [𝑭] =
𝑑 povećaće se srazmerno tome napon, pri čemu kapacitet ostaje isti!) 𝑼
 𝑆
Električno polje u dielektriku 𝑈 = 𝐸 𝑑 , 𝐶 = 𝜀0 𝜀𝑟
𝑑
• Postavljanjem dielektrika u električno polje kondenzatora, on se
polarizuje (molekuli se orijentišu u pravcu polja). U njemu se
uspostavlja depolarizujuće polje 𝐸′ od strane vezanih naelektrisanja.
Rezultujuće polje u dielektriku je zbir spoljašnjeg i unutrašnjeg.
𝐸 = 𝐸0 + 𝐸′ ⇒ 𝐸 = 𝐸0 − 𝐸′ ≠ 0
• Za razliku od provodnika, u izolatorima se električno polje ne poništava
(nije jednako nuli)!
𝑈0 𝐸0 𝐶 𝑞
= = = 𝜀𝑟 𝑈0 𝐶0 𝐶 𝜀0 𝜀𝑟
𝑆
𝑈0 𝐸0 𝑑 𝑈 𝐸 𝐶0 = 𝑞 = = 𝑑=𝜀
𝑟
𝑬′
= 𝑈 𝐶0 𝑆
𝑈 𝐸𝑑 𝐶 𝜀0
𝑑
• relativna dielektrična konstanta materijala pokazuje koliko puta je veći
kapacitet ravnog kondenzatora kada je dati dielektrik između obloga 𝑆
kondenzatora od situacije kada je između njih vakuum: 𝑪 = 𝜺 𝑈0 = 𝐸0 𝑑 , 𝐶0 = 𝜀0
𝒓 𝑑
𝑪𝟎
𝑬′-indukovano polje
• Ili, 𝜺𝒓 je bezdimenziona veličina, pokazuje koliko puta oslabi električno unutar dielektrika
polje u vakuumu 𝑬𝟎 kada se u njega unese dielektrik: 𝑬𝟎
𝑬= 𝐸0 - spoljašnje polje
𝜺𝒓
• Smanjenje razlike potencijala znači povećanje kapaciteta pločastog
kondenzatora! Na koji način dielektrici kada se nađu između obloga
kondenzatora povećavaju njegov kapacitet? Procesom polarizacije
koji se dešava u dielektriku kada se nađe u električnom polju. Što se
dielektrik više polarizuje, to će biti veća njegova relativna
dielektrična propustljivost, a kapacitivnost kondenzatora raste.
• 𝜀𝑟 pokazuje koliko je puta dielektrična konstanta neke sredine veća
od dielektrične konstante vakuuma. Ona predstavlja meru
polarizacione sposobnosti dielektrika.
• Apsolutna dielektrična konstanta: 𝜺 = 𝜺𝟎 𝜺𝒓

Pošto se neke linije polja završavaju na

naelektrisanjima u dielektriku, unutar dielektrika su
ređe od onih koje ulaze i izlaze iz dielektrika.
Dielektrik smanjujući jačinu električnog polja u
kondenzatoru, smanjuje napon 𝑈 = 𝐸𝑑 između
ploča za isto naelektrisanje. Kondenzator može da
skladišti isto naelektrisanje pri manjem
primenjenom naponu nego kad je prazan što znači
da sa dielektrikom ima veći kapacitet, 𝐶 = 𝑄/𝑈.
 Zadatak: Dve metalne folije oblika kvadrata stranice 40 cm zalepljene
su na staklenu ploču debljine 4mm jedna naspram druge. Kolika će se
količina naelektrisanja skupiti na folijama ako ih priključimo na napon
100V? Relativna dielektrična konstanta stakla je 6.
Rešenje:
a = 40 cm = 0,40 m 𝑆 a2
𝐶 = 𝜀0 𝜀𝑟 = 𝜀0 𝜀𝑟 ,
d = 4 mm = 0,004 m 𝑑 𝑑
U = 100 V 𝑞
𝐶=
r = 6 𝑈
q= ? 𝑆
a2 a
q  0 r U a
d

q = 2,1210-7 C
Fakultet tehničkih nauka .
Departman za opšte discipline u tehnici Katedra za fiziku
 Zadatak: Pločasti kondenzator priključimo na napon i zatim ga, ne skidajući s
izvora napona, uronimo u dielektrik relativne dielektrične konstante 2. Hoće
li se i kako promeniti:
a) napon među pločama,
b) kapacitet i
c) količina naelektrisanja na pločama kondenzatora?
Odgovori:

a) Napon se neće promeniti, jer je kondenzator stalno priključen na isti izvor.

𝑆
b) Kapacitet će se povećati 2 puta, jer je C srazmerno 𝜀𝑟 C = 𝜀0 𝜀𝑟
𝑑

c) Budući da je 𝑞 = 𝐶𝑈, količina naelektrisanja će se povećati dva puta.

Fakultet tehničkih nauka .

Departman za opšte discipline u tehnici Katedra za fiziku
 Paralelno sprezanje kondenzatora. Ekvivalentna kapacitivnost

+𝑄1 +𝑄2 +𝑄𝑛 +𝑄

𝐶𝑒𝑞
−𝑄1 −𝑄2 −𝑄𝑛 −𝑄

Kondenzatori se
vezuju paralelno
𝑄 = 𝐶𝑒𝑞 𝑈 ⇒ kad je potrebno
Svi kondenzatori priključeni su na isti napon povećati kapacitet,
𝑛 𝑛 jer je 𝐶𝑒𝑞 veći od
𝑈. Ukupno naelektrisanje 𝑄 kojim se optereti
sistem paralelno vezanih kondenzatora 𝑄= 𝑈 · 𝐶𝑖 = 𝑈 · 𝐶𝑖 kapaciteta bilo kog
jednak je zbiru opterećenja 𝑄𝑖 kojim se od pojedinačnih
𝑖=1 𝑖=1
opterete pojedini kondenzatori. kondenzatora.
𝑛 𝑛
𝑄 = 𝑄1 + 𝑄2 + ⋯ + 𝑄𝑛 = 𝑄𝑖 𝐶𝑒𝑞 = 𝐶𝑖 = 𝐶1 + 𝐶2 + ⋯ + 𝐶𝑛
𝑖=1 𝑖=1
Fakultet tehničkih nauka .
Departman za opšte discipline u tehnici Katedra za fiziku
 Redno sprezanje kondenzatora. Ekvivalentna kapacitivnost

Sistem će se opteretiti tako da će 𝐶𝑒𝑞

opterećenje svih kondenzatora biti +𝑄 −𝑄 +𝑄 −𝑄 +𝑄 −𝑄
+𝑄 −𝑄
isto, 𝑄. Napon na i-tom
kondezatoru 𝑈𝑖 jednak je:
𝑄 𝑈1 𝑈2 𝑈𝑛
𝑈𝑖 =
𝐶𝑖
a zbir napona na svim redno
vezanim kondenzatorima mora 𝑛 𝑛 Kondenzatori se
𝑄 𝑄 1 vezuju redno kad je
biti jednak naponu na krajevima 𝑈= ⇒ 𝑈= =𝑄
𝐶𝑒𝑞 𝐶𝑖 𝐶𝑖 potrebno smanjiti
cele redne veze: 𝑖=1 𝑖=1 kapacitet, jer je 𝐶𝑒𝑞
𝑛
𝑛 manji od kapaciteta
𝑈 = 𝑈1 + 𝑈2 + ⋯ + 𝑈𝑛 = 𝑈𝑖 1 1 1 1 1 bilo kog od
= = + +⋯+
𝑖=1 𝐶𝑒𝑞 𝐶𝑖 𝐶1 𝐶2 𝐶𝑛 pojedinačnih
𝑖=1 kondenzatora.
Fakultet tehničkih nauka .
Departman za opšte discipline u tehnici Katedra za fiziku