Električna sila (Kulonova sila)

Stari Grci su primetili da se ćilibar protrljan vunom naelektriše i privlači sitna tela.
Kasnije je uočeno da se i drugi materjali mogu naelektrisati trenjem.
Naelektrisane plastične šipke se
međusobno odbijaju dok se
plastika i staklo privlače. Ovo
ሬ𝑭Ԧ𝒆
govori da imamo dve vrste ሬ𝑭Ԧ𝒆
naelektrisanja:
ሬԦ𝒆
𝑭
( + ) plus i ( - ) minus. ሬ𝑭Ԧ𝒆
Kako će se naelektrisati telo zavisi od kombinacije materjala koji se trljaju:
Trenjem plastike (gume) o vunu (kosu): plastika – a vuna + .
Trenjem staklene šipke o svilu: staklo + a svila –.
Kod naelektrisavanja tela naelektrisanja prelaze sa jednog tela na drugo.

Osobine električne sile:

1. Električna sila se javlja između dva
naelektrisana tela.
2. Istoimena naelektrisanja se odbijaju a
raznoimena privlače
3. Električna sila je veća ako su tela naelektrisana
više a rastojanje između njih manje
4. Električnu silu na daljinu prenosi električno polje.
Kulonov zakon: Intenzitet električne sile
između dva tačkasta naelektrisanja, srazmeran 𝒒𝟏 ∙ 𝒒𝟐
je njihovim količinama naelektrisanja, a
𝑭𝒄 = 𝒌
obrnuto srazmeran kvadratu rastojanja.
𝒓𝟐
𝑵𝒎 𝟐
Gde je 𝒌 Kulonova konstanta čija je vrednost u vakumu 𝒌 = 𝟗 ∙ 𝟏𝟎𝟗 𝑪𝟐
Primer: Odredi Kulonovu silu između dva tela količina naelektrisanja 𝒒𝟏 = 𝟐𝟎𝝁𝑪 i
𝒒𝟐 = −𝟏𝟎𝟎𝛈𝑪 na rastojanju od 𝒓 = 𝟐𝒎𝒎 .

𝒒𝟏 = 𝟐𝟎𝝁𝑪 = 𝟐𝟎 ∙ 𝟏𝟎−𝟔 𝑪
𝒒𝟐 = −𝟏𝟎𝟎𝛈𝑪 = −𝟏𝟎𝟎 ∙ 𝟏𝟎−𝟗 𝑪
𝒓 = 𝟐𝒎𝒎 = 𝟐 ∙ 𝟏𝟎−𝟑 𝒎
𝟗
𝑵𝒎𝟐
𝒌 = 𝟗 ∙ 𝟏𝟎
𝑪𝟐

𝒒𝟏 ∙ 𝒒𝟐
𝑭𝒄 = 𝒌
𝒓𝟐
𝟗
𝑵𝒎𝟐 𝟐𝟎 ∙ 𝟏𝟎−𝟔 𝑪 ∙ (−𝟏𝟎𝟎 ∙ 𝟏𝟎−𝟗 𝑪)
𝑭𝒄 = 𝟗 ∙ 𝟏𝟎 ∙
𝑪𝟐 (𝟐 ∙ 𝟏𝟎−𝟑 𝒎)𝟐

𝟗 ∙ 𝟐𝟎 ∙ 𝟏𝟎𝟎 ∙ 𝟏𝟎𝟗 ∙ 𝟏𝟎−𝟔 ∙ 𝟏𝟎−𝟗 ∙ 𝑵𝒎𝟐 ∙ 𝑪𝟐

𝑭𝒄 = − 𝟐
𝟐 ∙ (𝟏𝟎−𝟑 )𝟐 ∙ 𝑪𝟐 𝒎𝟐

𝟏𝟖𝟎𝟎 ∙ 𝟏𝟎−𝟔
𝑭𝒄 = − 𝑵
𝟒 ∙ 𝟏𝟎−𝟔
𝑭𝒄 = −𝟒𝟓𝟎𝑵 (minus znači da je sila privlačna)