Naelektrisavanje tela

Naelektrisavanje tela je proces u kome telo otpušta elektrone ili ih prima od

drugih tela. Na taj način se odnos između broja protona i elektrona menja.
Pozitivno naelektrisano telo ima manjak elektrona u odnosu na protone.
Negativno naelektrisano telo ima višak elektrona u odnosu na protone.
Pojava je primećena još u VI veku pre nove ere. Ćilibar (vrsta smole) se trenjem
sa vunom naelektriše i privlači sitne predmete.

Tela možemo naelektrisati :

 trenjem
Ako protrljamo plastiku (ebonit, gumu,
ćilibar) o kosu (vunu, krzno), deo elektrona
će sa kose preći na plastiku. Plastika se
naelektriše negativno a kosa pozitivno.
Ako protrljamo staklo sa svilom (papir) deo
elektrona će sa stakla preći na svilu. Staklo
se naelektriše pozitivno a svila negativno.

 dodirom sa drugim naelektrisanim telom

Elektroni mogu prelaziti sa tela na telo.
Ako je kugla generatora naelektrisana
pozitivno, a mi je dodirnemo, deo
elektrona prelazi sa nas na kuglu.
Kosa gospođe sa slike, ponaša se kao
elektroskop. Pozitivno naelektrisane
dlake se međusobno odbijaju i beže
jedna od druge.

 naelektrisanje indukcijom
Kada približimo pozitivnu staklenu šipku elektroskopu dolazi do preraspodele
naelektrisanja u elektroskopu. Deo slobodnih elektroni ide gore gore ka šipci i
ploča je negativna dok donji deo ostaje pozitivan i listići se odbijaju.
Polomimo li ovakvo telo po sredini na dva dela, imaćemo dva naelektrisana
tela.

v=_bo58Y4WDsI&list=PL0C
8un63omWhzgfMYC5EGE4V
5LusrT8b8&index=21